logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Религија, Свет, Друштво    Аутор: veljko obrenovic    1.022 пута прочитано    Датум: 28.11.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Nema spomen- ploče za Milevu Marić-AjnštajnKada je potrebno da se hvalimo “nasima” u svetu, lako se setimo svih koji su bar jednim delicem svog porekla vezani za Srbiju.

Veljko Obrenović
+++ Mileva Mariceva, rodjena u Titelu, odrasla u Novom Sadu, skolovala se i u Rumi i Sapcu. Kazu da je bas ona doprinela da se “pojavi” Teorija relativiteta. Volela je svoj rodni kraj. Volela je i Srbiju. Svog muza Alberta je dovodila u Novi Sad, Titel, Zabalj. Nisu ih razumeli. Alberta su, zbog nekonvencionalnog ponasanja, zvali “onaj ludi Maricev zet”. Kratko vreme

su, pocetkom 20. veka, ziveli i u Beogradu. Neuspesno su trazili zaposlenje za Alberta. Odbijen je u Prvoj beogradskoj gimnaziji. ovde ga nisu razumeli.

Ostatak price o Milevi i Albertu, uglavnom, svi znamo. Dobro bi bilo da se potrudimo da nesto uradimo – svi zajedno – za “nasu Milevu”. Poslednje je vreme!

+++

Grob naše velike naučnice u Cirihu i dalje je bez obeležja

Grob Mileve Marić-Ajnštajn na ciriškom groblju „Nordhajm” i dalje je neobeležen.

Petar Stojanović, član Teslinog memorijalnog udruženja u Švajcarskoj, (čije je sedište u Njujorku) zadužen za Istočnu Evropu, za „Blic” kaže da je početkom prošlog meseca održan pomen povodom 60. godišnjice Milevine smrti (umrla je 4. 8. 1948) kome su prisustvovali poštovaoci njenog dela, predstavnici crkve, ljudi iz dijaspore. Stojanović dodaje da, uprkos dogovorima i obećanjima države Srbije, spomen-ploča nije postavljena, a ni potomci nisu zainteresovani da to urade.

Petar Stojanović (rođen u Austriji, živi i radi u Švajcarskoj) napominje da ni on lično, uprkos poštovanju Milevinog dela i činjenici da je 2004. pronašao gde se nalaze njeni zemni ostaci, a ni društvo „Tesla Society Scheweiz” nisu ovlašćeni da postavljaju spomen-ploču „jer nismo ni država Srbija, a ni Milevina familija”.

Prisetimo se („Blic” je o tome pisao u maju 2007), gospodin Stojanović je ukazivao na nemarnost države prema velikoj naučnici, podsećao da je (iz tadašnje perspektive) krajnje vreme da se kako dolikuje obeleži njena 60. godišnjica smrti.

Ministarka dijaspore Milica Čubrilo se vrlo angažovala”, kaže Stojanović (proletos je na konferenciji za novinare i najavila da će ploča za godišnjicu biti postavljena, prim. nov.) i dodaje: „Moram da kažem da se uz bivšu ministarku Čubrilo veoma trudila i gospođa Jelena Smiljković, tetka Novaka Đokovića, tadašnji poverenik dijaspore koja živi u Ženevi. Ali, čelnici tog ministarstva su smenjeni promenom vlade i priča opet počinje ispočetka; od starog ministarstva do novog i nazad, pričaj, objašnjavaj…

Prolazio sam to već par puta, slao kompletnu dokumentaciju, a od spomen-ploče – ništa. Stvarno ne razumem! U Austriji, gde sam rođen, a i u drugim zemljama menjaju su se i ministri i pomoćnici, ali se poslovi završavaju. Dakle, decembra 2006. grad Cirih je dao sve potrebne papire, dokumenta, dozvole, al’ sa Beogradom, odnosno Srbijom stvari nikako da se reše. Sa gopodinom Gubertom Meinradom, zaduženim za spomenika grada Ciriha, kontaktirao sam početkom avgusta da se dogovorimo precizno oko pozicije za ploču na Nordihemu. Ali trebalo je da dođe neko od državnih zvaničnika radi preciznih dogovora, ploču treba da plati Srbija; i to je sve. Doduše, kad razmišljam zašto to nikako da se uradi, pomislim da to zapravo niko i ne želi i neće, jer uz ploču tu ima i dodatnih poslova i troškova oko organizacije puta, svečanosti…”

Stojanović priča da je svojevremeno, uoči proslave stogodišnjice teorije relativiteta (2005. godina), grupa uglednih svetskih fizičara razgovarala o Ajnštajnu, njegovim dostignućima, zaostavštini. Mnogi su, kaže, govorili da „mu je žena odradila ključni i najveći deo posla”. Zapitkivali su ga, veli, za njegovo srpsko poreklo, napominjući da u njihovim zemljama i mnogo manje zaslužni imaju dostojna obeležja.
Iako, veli, lično nema nikakve koristi od tolikog iscrpljivanja i angažmana oko Milevine spomen-ploče, naprotiv, samo troši svoje vreme i sredstva, i dalje mu je veoma stalo da se ta stvar reši. Kontaktirao je, kaže, i sa njenim potomcima koji nisu naročito zainteresovani za bakinu spomen-ploču. „Od sina Hansa-Alberta Ajnštajna (koji je umro 1973. u Americi) Mileva ima unuka Berharda Ajnštajna, koji danas živi u Bernu i sa kojim sam se sreo aprila 2005. godine. Penzioner je (rođen 10. jula 1930), živi sa suprugom Doris, ima petoro dece. Lepo govori o baki, ali ne smatra da treba posebno da se angažuje oko spomen-ploče. Mlađi Milevin sin, Eduard Ajnštajn bio je bolestan od šizofrenije, umro je 1965. i sahranjen na Hoengerberg groblju u Cirihu. Njegov grob sam našao početkom januara ove godine, takođe je neobeležen. Na njemu je danas trava i poneki cvet.”
Maša Mišić, PR u Ministarstvu dijaspore, na pitanje o nepostavljenoj spomen-ploči na grobu velike naučnice, za „Blic” kaže: „Kao što znate, promenila se vlast, pa su drugi projekti i poslovi bili u fokusu pažnje.”

Na opasku „Blica” da li promena resornog ministra znači poništavanje prethodne odluke i, u ovom slučaju, odustajanje od spomen-ploče na Milevinom grobu, Maša Mišić je odgovorila odrečno, dodavši: „Naravno da će se i ovaj saziv ministarstva baviti tim pitanjem i posvetiti mu pažnju.”

Petar Stojanović podseća da je već više puta prolazio kroz istu situaciju i obećanja. Napominje, zatim, da iako priča o spomen-ploči Milevi Marić-Ajnštajn deluje kao „nemoguća misija”, on još uvek ne odustaje. „Često se pitam zar nikom u zemlji iz koje je potekla nije stalo do tako velike i zaslužne naučnice. Zašto? I kako je to moguće?”

Autor: Tatjana Nježić | 02.09.2008.

izvor: BLIC

Veljko Obrenović




1 коментар у вези “Srbi i mc2”
  1. I ovaj pisac Tatjana Njezic,a i svi ostali onako dzuture koji se bave zivotom i radom Mileve Ajnstajn i pred javnost se prestavljaju kao da sve znaju ili ako misle da znaju nesto vise od drugog onda dolaze ovakvi clanci gde nam objasnjavaju kao sta se desava sve u vezi Mileve, prepiru se i optuzuju za neku nemarnost.
    Mislim da je bila 1977 g. kada se odrzavao Sve Slovenski Sokolski Slet u Cirihu,Svajcarska. Toga se dobro secam jer sam sa sobom vukao staru ratnicku Srpsku zastavu koju sam trebao da razvijem na Sletu.Takodje sam trebao da budem jedini Jugoslovenski vezbac. Zastavu sam bio dobio od slovenca pukovnika Rudolfa Perhineka iz Klivilenda,USA koji je inace bio Drazin cetnik.Ta zastava je navodno pripadala jednom njegovom puku a vukla je korene iz Balkanskih ratova…
    Na vrhu su bili zlatni orlovi i sve sam to uvezao u papir i platno da se ne vidi.Ipak orlovi su stalno izlecali vani i to je dosta bilo nezgodno jer sam putovao po Evropi vozom,a ustasa koliko hoces po Nemackim zeleznickim stanicama.
    Tako sam i stigao u Cirih.Tu smo veoma lose bili docekani od strane ceha koji su u vecinu bili prokomunisticki orijentisani. Nisu nam dozvolili ni da razvijemo zastavu pa sam tako odbio da vezbam sa njima. Slicno nam se desilo i u Montrealu na EXPO gde je isto tako bio Sveslovenski Sokolski Slet 1967 g.
    Tu u Cirihu sam i upoznao g. Nikolica koji je godinama uredjivao i izdavao jedan od najboljih kulturnih emigrantskih casopisa “Poezija i Proza”. G. Nikolic je isto tako bio zaduzen za Srpsku biblioteku koja se nalazila pri Srpskoj Pravoslavnoj crkvi. Tada mi je rekao da u biblioteci postoji izvestan broj pisama Mileve Ajnstajn.Kako vidim ovde o tome se vrlo malo zna.G. Nikolic me je vodio i u svoj stan gde sam upoznao njegovu gospodju koja je bila nemica.Posle zakuske odveo me je na jedno groblje da mi pokaze gde je sahranjena Mileva Ajnstajn. Kad smo stigli na groblje nismo odmah mogli da nadjem njen grob. Eventualno smo grob pronasli bas u trenutku kada je omanji buldozer zavsavao svoj rad. Iskopao je Milevine ostatke pomesanom sa zemljem i glinom,spomenik je bio razbijen u nekoliko delova. Hteo sam da bar plocu sacuvam medjutim kako je bila razbijena i vise od pola ploce je negde bilo zatrpano sa zemljom to nbisam uradio. Pitali smo radnika zasto je to uradio? Kaze da mu je opstina naredila jer za Milevin grob nije uplaceno za sledecih 10 godina.Ako se to ne desi oni automatski prekopaju grob i prave novo mesto.Ja sam zaista bio u soku.Nije mi bilo jasno da u Cirihu i Svajcarskoj je bilo toliko Srba,da postoje nase pravoslvne crkve sa svestenstvom,da postoji Jugoslovenska Tito-ambasada i konzulati i na kraju da ni drzava Svajcarska niti Jugoslavija nije nista ucinila da se grob Mileve sacuva.
    Znaci Petar Stojanovic rodjeni Svajcarac,Blic i ministarka za Dijasporu ovde palamude, lazu i narod i sebe jer se nisu ni raspitali gde je i sta se desilo sa grobom i spomen plocom Mileve Ajnstajn. I sta da kazem za sve one spomenute tetke i tece iz Svajcarske…
    Srbi treba da se stide,a narocito oni koji su na neki nacin trebali da budu zaduzeni za sve to,da su dozvolili da Milevini zemni ostaci odu tako olako,a ovde sada kukumavce i lazu!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo