Вести

Чувајте се квасца фарисејског који је притворство: Нема ништа тајно што се неће сазнати, поручује јеванђелист Матеј…

Љ.Џ. 26.11.2008

+++

Продавац израчунава своју добит када се заврши дан, а подвижник –када се заврши Богослужење…пише у Лествици.

 Да подсетимо оне који су ову литературу затурили , поклонили или склонили из своје библиотеке јер сада није нимало популарно читати да за вечни живот треба мало да се помучимо и потрудимо.

А није ни тренд , јер су у моди инстант истине, проглашене и усвојене да се троше без напора и размишљања.

Ја сам на поклон добила две Лествице. Не значи да сам толико ревносна, већ да су се неки из моје околине одрекли борбе за душу, јер по новој инстант вери душа умире па нам и не треба да се око тога мучимо.

Само, да подсетимо. Ово јесте Србија. А у Србији, сведоци смо свакодневно, баш ништа није онако као што на први поглед изгледа.

Па што се тиче оне рачунице са почетка текста највероватније да ће продавци данас рачунати пешке, што би рекао мој професор статике конструкција…јер ујутру као прави риболовци( не рибари) разастру мреже по пучини живота и ловећи за себе узвикују да лове за народ.

Па исти тај народ остане гладан једном, па други пут, па трећи и пошто је доказано да се празног стомака боље размишља, овај наметнути пост даје своје резултате. Све више народ размишља и расуђује, учи и сазнаје о својој вери и Истини.

Онај ко даје кишу и здравље и светлост и живот,оно што нико други не може дати држи Истину у себи и даје је људима када нађе за сходно. Не даје је гордима, самозаљубљенима и дрскима, већ смернима, кроткима и несебичнима.
Немаштовити шегрти новог доба, модерне револуције у нашој цркви бомбасто се хвале свим оним што су ава Јустин и Свети Николај Српски означили као штетно за душу народну.

Ти инстант проповедници журе . А у молитви се лепо каже избави ме од брзоплетости. Зашто журимо? Да под трговачком марком Запада будемо исти са онима који су веру заменили сујеверјем, вечни живот смртним, и своју традицију перформансима, а побожност личним тренутним ловом.

Отуд ненародна политика, отуд пропаганда. Не сеје се семе хришћанског живота пропагандом већ апостолском љубављу. Са жељом да се даје а не да се заради . Да се помогне а не да се више добије. Зашто је српски народ до сада кроз векове сачувао праву веру хришћанску, Светосавље своје? Јер се у свим немирима опредељивао за небеско а не за материјално. И много пута губио земаљско зарад небеског царства. А то је срж Христовог Јеванђеља.

Постоји глад и жеђ за правим Богом који је свемоћан и који воли људе. Са икона и фресака гледају нас Светитељи који су били решени на смрт да би дошли до Истине.За њихово поштење овај Божји свет је довољно простран, нико им не смета. А за оне непоштене са почетка ове приче свет је тесан , вишак им је народни језик, обичаји, поштење, стрпљење, брат који има другачије мишљење, држава коју су преци оставили у наслеђе. Свега би да се одрекну, јер их је срамота што су били сељаци и сиромаси и јели хлеб у зноју умешен.Него би да су преко ноћи модерни, начитани, нашминкани…

Заборавили су да је Спаситељ дошао у свет као сиромах а вазнео се као господар, коме се по Његовим речима даје власт на небу и на земљи. И наш прости, праведни српски народ је изабрао да Му служи добротом, истином и правдом.Па су му и грађевине , цркве и манастири били величанствени као и душа ради које су за спасење грађени а не ради сујете и славе.

Не може се народ ућуткати. Народ је навикао наглас да се преиспитује, да негде није погрешио, да чини све што може, мислима, речима, делима, закључцима, испитивањем,целокупним подвигом и радом ,изговарајући молитве и благодарење, докле се уз Божју помоћ лађа његове душе не избави од мора гордости у коме цео свет плива. Има народ у том свом труду и искушења и непријатеља и болести и падова , али увек га Бог за љубав и труд за душу награди миром.

Проћиће и ова бура, Бог ће народ довести на сигурну обалу, јер разбојници не могу да нашкоде онима који уз срце држе молитву.

Неправда и непоштовање ,као ветар што море тако , разум узбуркају. Нека само истрају благочестиви оци наши у очувању вере отачке, да их Бог сачува од оних који веру пропагирају издајући наредбе мобилним телефонима и такмичећи се у световној слави и богатству и послушности духу овога света.

Нека би дао Бог да народ не ћути, да се не би слепило ових пренело и на верни народ.

Јер Истина није у науци коју нам Европа нуди ни у једнакости коју нам послушни пропагатори вере предлажу са јеретицима. Истина није у лажима,обманама и сплеткама које се сервирају свакодневно и узнемирују народ ,већ у љубави и трпљењу. Јер народ је навикао од давнина да каже Бог да му душу прости, кад неко умре а не Бог да га прости,а душу да заборави, као они који наплате молитву за душу а не помињу је у молитви. И који Бога себи прилагођавају а не себе Богу.

И нису власници Истине они него Бог.

Слушајте оце и браћу којима је Бог дао да вам о овоме говори отворено и гласно, јер Бог чува честите људе од сваке напасти.Јер ко хоће да сазна Истину, треба му и рећи Истину. Народ неће своју веру ни за шта дати.Сачуваће душу и очистити , да се испуни Светим Духом и удостоји вечног живота.

Љ.Џ. 26.11.2008