Вести

“Crkva nije partija“. U intervjuu sa Markom Lopušinom (Marko Lopušina, “Episkop Irinej Dobrijević“, “Crkva nije partija“, 31.10.2008, 19:56:59) australijsko-novozelandski episkop Irinej Dobrijević je na pitanje

Časlav M.Damjanović, 09.11.2008

+++

“ima li nesloge među vernicima i u srpskoj crkvi u Australiji’‘, odgovorio da se “svetotajinski život Srpske pravoslavne crkve na Petom kontinentu odvija, milošću Gospodnjom, bogougodno“, i da “dve eparhije koje su nam poverene na duhovno rukovođenje žive u slozi i hrišćanskoj ljubavi i kada se ostvare crkveno-pravne pretpostavke, tj. kada bude okončana izrada zajedničkog ustava, njihovo suštinsko jedinstvo biće i formalno ozvaničeno.“
Da li episkop Dobrijević govori istinu?

• Da dve eparhije zaista žive “bogougodno“?
• Da pravoslavni Srbi Australije “povereni mu na duhovno rukovođenje“ zaista “žive u slozi i hrišćanskoj ljubavi“?
• “Da episkop “duhovno rukovodi“ životom australijskih vernika“?

Kako sve to kada “crkveno-pravne pretpostavke“ treba da se navodno tek “okončaju“ i “formalno ozvaniče“ “izradom zajedničkog ustava“ – a Ustav još nije zvanično usvojen sa obe strane?

“Odvajanje pojedinih eparhija“ episkop Dobrijević objašnjava “slabom verskom obrazovanošću“ i svođenjem Crkve “samo na sredstvo za afirmaciju nacionalnog identiteta“ “začinjenog ljudskim slabostima, vlastoljubljem, gramzivošću i glupošću“ koji “postaju otvorena rana na telu Crkve koja se mora zalečiti.“

Da li episkop Dobrijević govori istinu – da je po sredi “slaba verska obrazovanost“ vernika? Ako po sredi nije nešto drugo onda zašto episkop Dobrijević – ako govori istinu – zašto tu “slabu versku obrazovanost“ ne poporavi “duševnim rukovođenjem“ za koje je zadužen?

Pošto sistematsko anatemisanje politički nepodobnih vernika i nemilosrdno proganjanje politički nepodobnih sveštenika dokazuje da je upravo episkova “verska obrazovanost slaba“ – zar nije pitanje za kakvo je to “duševno rukovođenje“ episkop zadužen – versko ili političko?

Zar nemilosrdno delenje vernika i sveštenstva na politički podobne i politički nepodobne, i na osnovu te podele proglašavanje politički podobnih za “verski obrazovane“ a politički nepodobnih za “verski neobrazovane“ koje zbog toga anatemiše i proganja – zar to ne dokazuje da episkop ne govori istinu kada tvrdi da parohije pod “njegovim duhovnim rukovodstvom“ žive “bogugodno“?

Zar činjenica da episkop na isključivo političkoj osnovi anatemiše i proganja isključivo vernike i sveštenstvo odano pravoslavnom svetosavlju ne dokazuje da episkop ne govori istinu?

Episkop Dobrijević je navodno bio “prinuđen da privremeno zabrani bogosluženja u dva hrama, dok pojedinci koji su uzurpirali vlast u dotičnim crkveno-školskim opštinama ne odustanu od svog socrealističkog samoupravnog buntovanja i ne ograde svoje lične interese od zajedničkog.“

Da li episkop Dobrijević govori istinu?
Pošto masovno anatemisanje vernika nisu “pojedinci“, i pošto nisu “pojedinci“ masovno proganjanje politički nepodobnog sveštenstva – zar to ne dokazuje da episkop ne govori istinu?

Otkud u rečniku pravoslavnog episkopa (bar se pretpostavlja da je pravoslavan zbog mantije kojom se kiti) udbaški izraz “socrealističkog samoupravnog buntovanja“ “pojedinaca“ koji navodno treba da “ograde lične interese od zajedničkog“?
Neko ko optužuje staru generaciju i potomke najiskrenijih svetosavskih pravoslavaca ravnogorski raspoloženih za komunjarsko “socrealističko samoupravno buntovanje“ – zar taj govori istinu?

Da bi se raščistilo da li episkop Dobrijević govori istinu mora se raščistiti, prvi, ko koga diskriminiše, i drugo, koga rukovodi “mržnja“.

Ko koga diskriminiše!

Bezbroj izveštaja vernika i sveštenstva iz eparhija za čiji je duhovni život zaduženo “rukovođenje“ episkopa Dobrijevića, pedantno i dokumentovano objašnjavaju nedolične episkopove postupke. Pošto su ti pedantni i dokumentovani izveštaji u totalnoj suprotnosti sa povremenim zvaničnim izveštajima episkopove Stolice, da bi se verodostojno zaključilo da li episkop Dobrijević govori istinu i ko koga diskriminiše u njegovoj episkopiji, najbolje je rešenje analiza jednog od tih izveštaja.
Uzmimo za primer jedan od skorašnjijih izveštaja potpisan pod pseudonimom “zabrinuti mirjanin“ koji je objavljen pod naslovom “Osveta australijskog vladike Irineja Dobrijevića“.

Protojerej stavrofor Petar Radoša u Pertu, Zapadna Australija, dobio je “13. oktobra akt od episkopa Dobrijevića, kojim mu se naređuje da mora da ide u penziju, naglašavajući u više tačaka da je prota Petar odsad suvišan za bilo kakvu sveštenu radnju’’.

Sledi objašnjenje stvarnog povoda za odluku episkopa Irineja.

“Prota Petar je pre nekoliko godina dobio za pomoćnika jereja Zorana Ivanića. Potom je objavljena knjiga “Čuvari Jugoslavije“. U istoj su kao Udbini agenti navedena imena tri sveštenika koji su za vreme rata u Bosni pristigli u Australiju: o. Borislav Petrović, koji je operisao pod pseudonimom “Zagora“; o. Slavko Kašiković pod pseudonim “Jozef“, i o. Zoran Ivanić pod pseudonimom “Ivan“. Ovoga “Ivana“ Udba je zadužila da radi “na praćenju neprijateljske djelatnosti episkopa Jefrema (00), Ratka Radujkovića (P00) i opštih kretanja u SPC”.

“U dosijeu doslovno stoji“ – “Sa Ivanićem je ostvaren kontakt 1982. godine, s ciljem da se ocijeni mogućnost operativnog kombinovanja i stvaranja uporišta SDB (Službe Državne Bezbijednosti) u redovima podmladka SPC (Srpske Pravoslavne Crkve). Pošto je taj kontakt prihvatio korektno i iskazao spremnost da Službi pomogne, s njim je nastavljeno i dalje kontaktiranje. U dosadašnjih devet kontakata, Ivanić je, svakom prilikom ukazivao na saznanja bezbjednosno interesantna i ona koja su od koristi za SDB“.

“Saznavši ovo prota Petar, osvedočeni borac protiv bezbožnog komunizma i svih komunističkih aparatčika, otkazao je gostoprimstvo Ivaniću, ali je s time na sebe navukao srdžbu predpostavljenog mu vladike Irineja – Mirka Dobrijevića.“
Kazna je bila “penzionisanje“!

Ali, “da bi pokazao narodu da je velikodušan“ episkop Dobrijević je “preko svoga vernog potrčka popa Milana Milutinovića utanačio kako da “dostojno“ isprate protu Petra u penziju“.

Banket bez slavljenika!

“Milutinović, po naređenju, ali drage volje, odlazi u Zapadnu Australiju da izvrši “primopredaju“ od prote Petra. Sve treba da teče u najlepšoj atmosferi. Narod se obaveštava da “dugogodišnji prota Petar Radoš želi da ide u zasluženu penziju i kao mnogozaslužnom da mu njegova C-š opština 2. novembra 2008. priređuje veliki banket“.

“Narod crkvi pristiže. Novopromovisani mlađani o. Saša Stojanović i Arhijerejski namesnik za Zapad o. Milan Milutinović spremni da počnu liturgiju, ali od prote Petra i njegove familije ni traga ni glasa.“

Kazivanje Jelene Nedeljković, dopisnice “Srpskog Galasa“ o zbivanjima u srpskoj zajednici iz Perta, Zapadna Australija:
“Posle službe ušla sam u salu. Sve namešteno za goste. Pitam o. Sašu, za kakvo je ovo slavlje. On odgovara: “Pa prota Petar nam odlazi u penziju, zaslužio da ga lepo ispratimo“. Na to mu odgovorih: “Nije on hteo da ide u penziju. Crkva je njegov život. Pedeset šest godina on već služi svojoj crkvi, još je zdrav, voli da služi i može da služi i ima doktorsko uverenje da je zdrav. Nego što ne kažete istinu da ga je vladika Irinej isterao i zabranio mu sve sveštene radnje. Evo vladikinog pisma“.

O. Saša uze pismo. Ko bajagi poče da čita, pa odjednom dreknu:

“Ko ti je to dao? Vi bunite narod i radite protiv našeg episkopa. Ko je god neposlušan biće kažnjen. Pazi da ne bi što o ovom pisala za “Srpski Glas“. Ja ću narediti “Srpskom Glasu“ da se ništa ne sme objaviti. Došla si u moju crkvu da se nedostojno ponašaš. Manite se ćorava posla. Ja ću vas srediti“!

“On se osim krsta ničim drugim ne kiti’’

Kazivanje Protinice:

“E moj gospodine, da znate što je moj Petar iskusio i koliko se silnog posla preko njegovih leđa premetnulo, pa da doživi ovo od svog vladike i od svoje sabraće sveštenika. Ovako nešto se ni najgorem dušmaninu nebi moglo poželjeti. U što ti ljudi vjeruju? Kakav je to njihov Bog ljubavi? Naša cijela familija je sa ovim nečasnim činom u crno zavijena. Naš sin Pavle je vladiki Irineju napisao vrlo učtivo pismo, pazeći da nikoga ne uvrijedi. I šta mislite kakav je odgovor dobio? Vladika mu otpisa da naš Pavle od tog dana prestaje da bude član C-š opštine“.

Na pitanje koja je sve odlikovanja prota Petar dobio za svoju revnosnu službu protinica kaže: “On se osim krsta ničim drugim ne kiti.“

Skromna protinica ne spominje da je Petar “dobio od Britanske kraljice Order of Australia & Silver Medal of Coronation, od Srpskog patrijarha orden Svetog Save Prvog Stepena, i odlikovanje od Ruske pravoslavne crkve a tako isto i od Grčke pravoslavne crkve“.

Kazivanje Prote Petra:

“Pomaže Bog proto Petre, kako ste“?
“Bog Vam pomogao; kako drugi hoće“.
“Šta to sve znači “kako drugi hoće“?

“Pa eto, mislim da već svi znaju da me je vladika Irinej protivno mojoj volji i zahtjeva penzionisao a sad u njihovoj priči ispada kao da sam ja bolestan, te da ne mogu više da služim. Zabranio mi sve sveštene radnje, kao da sam prokažen. A ja se osjećam zdrav i oran da služim. Pedeset šest godina služim Bogu i narodu. Ja za to živim i želim da tako produžim sve dok me Bog drži pri zdravoj pameti.“

“Najgore je to što vladike danas misle da su oni bogovi na zemlji i da im se ništa ne smije prigovoriti, pa ni tamo gdje očigledno naopako rade. Ovo su suluda vremena, te se ne zna u Srpskoj crkvi ni ko pije ni ko plaća“.

Nož u leđa!

“Ko je o. Saša Stojanović?“
“Sin četničkih roditelja, koji su bili poznati baba Jeli Miletić, ktitorki manastira Ilajna. Kad je već istrošila svoju i svoga muža Voje ušteđevinu na izgradnju manastirske crkve i objekata, saznala je da Saša ode u Bogosloviju. Odvajala je od svoje penzije da bi Sašu stipendirala.“

“Saša je završio Bogosloviju ali šta je tamo učio i izučio od profesora teologa: Radovana Bigovića, Irineja Bulovića, Atanasija Jevtića, Ignjatija Midića i drugih novotaraca? Izgleda da je najvažnije da se danas moderni “pravoslavni” sveštenik nauči “zabijanju noža u leđa“ ostarelom proti, koji ga je primio i podučavao kao svoje sopstveno dete, da mu bude dostojan naslednik kad to bude Božija volja.“

“Nažalost, nije Saša jedini. Srpska crkva je puna njegovih vršnjaka kojima je mozak izapiran da nam je rimokatolička crkva “sestrinska” i da sa jereticima treba voditi dijaloge sve do poravnjanja dogmata i konačnog pomirenja i priznavanja rimskog pape za poglavara svih Hrišćana.“

I sad… čitalac, u ovom slučaju ja, trebalo bi da izaberem da poverujem ili da mi je episkop Dobrijević “brat u Hristovoj ljubavi“ ili, da su mi “braća u Hristovoj ljubavi“ prota Petar, njegova Protinica i “zabrinuti mirjanin“ – kome da verujem?
Na to pitanje odgovara australijski “zabrinuti mirjanin“:

“Jer, znaj da je sve moguće kad se prekine tanana nit koja povezuje čovjeka sa Bogom Stvoriteljem,“ poručuje on mladom potkupljenom o. Saši, “jer tada ostaje samo čovjek-životinja, bezdušnik, koji se bori za goli opstanak truležnog tela! Da si o ovome razmišljao možda bi stekao toliko kuraži da upitaš svoga vladiku: ima li on dušu? I kako to da su mu 370 raznih sekti u Svetskom Savezu Crkava sve priznate “crkve“ i svi sektaši braća i sestre, “jer nam je svima Bog Otac“, a svojih Srba i najodanijih pravoslavaca i svetosavaca preko dve stotine isterao iz crkve?“ (Zabrinuti mirjanin, Osveta australijskog vladike Irineja Dobrijevića, 05.11.2008)

Diskriminiše onaj ko mrzi. A onaj ko mrzi istinom se ne bavi.

“Ispit naše duhovne zrelosti“

Ja ne verujem da episkop Dobrijević govori istinu.
Ne pada mi na pamet da uvlačim sebe u prepucavanje oko toga da li je on toga svestan ili nije! Ne pada mi na pamet zato što me je baš briga. Na osnovu napada na jasenovačke žrtve, zaključavanje Svetog Save, i napad na Ravnogorstvo s jedne strane, i podržavanje udbaške infilitracije i diskriminaciju pastve i sveštenstva s druge strane, za mene su bezpogovoran dokaz da su optužbe protiv episkopa Dobrijevića istinite i da on ne govori istinu.

Zato, iako ne zaslužujem, uzimam na sebe čast da sa ponosom odgovorim episkopu Dobrijeviću u ime Ravnogorstva, “četnika“ kako ih on i njegovi ustaško-udbaško-jezuitski batinaši s prezirom nazivaju, i takođe s ponosom u ime Svetosavskog Pravoslavlja i Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve.

Ti nisi položio “ispit naše duhovne zrelosti“! Ne verujem da si uopšte “zabrinut za stanje u SPC“!

Ove dve činjenice tvrdim jer tvoja tvrdnja da je “interes crkve jedini za njenog vernog slugu“ nije interes ni pravoslavne niti srpske crkve čiju mantiju nosiš.

Svetosavlje je položilo “ispit duhovne zrelosti“, isto kao što su i Kosovo, Ravna Gora i Pravoslavlje položili ispit zrelosti “u Hristu“.

Svojom demagogijom da “ne treba postavljati pitanje stava nikog od nas…“ ti ustvari dokazuješ da si protiv “međupartijskih naddževanja“ i “partijske raskomadanosti Srbije“ koja se takođe po tvojim rečima “prenela i na crkvenu jerarhiju“ – zato što nad Srbima, srpskom državom i srpskom Crkvom nije zavedena uniformisana i nemilosrdna kontrola! Da je ovaj zaključak tačan dokazuješ sopstvenim rečima da se “time, zapravo, projektuje javno mnjenje u pravcu daljeg raslabljenja solidarnosti i jedinstva oko pitanja nacionalnih interesa“ – samo neko odan totalitarističkoj kontroli može da tvrdi da javno mnjenje raslabljuje solidarnost i jedinstvo nacionalnih interesa. I baš tako, kao inkvizitor totalno opijen svojom stolicom, poput pape, postupaš prema Božijoj Istini sa kojom su te suočili tvoji parohijani i pošteno sveštenstvo.
Da bi prikrio svoju opijenost, zapravo svoj politički zadatak, zato tvrdiš da je “Crkva u ovom slučaju sporedna žrtva i zapravo želi se njome samo, kao mnogo puta u istoriji, manipulisati.“

Ti si taj koji manipulišeš Crkvom.

Zato da bi sakrio svoju sotonsku ulogu pokušavaš da zavaraš javnost da je u našem slučaju “crkva nekakva sporedna žrtva“ – iako je likvidacija SPC osnovni cilj i Vatikana i svih takozvanih međunarodnih današnjih zvaničnih faktora, uključujući i njihov prirepak, tvoj ekumenistički Savez svetskih Crkava.

Tvrdnjom da su “sumnje pojedinih episkopa i javnosti smišljene i nametnute…“ (Prethodni citati, Marko Lopušina, “Episkop Irinej Dobrijević“, “Crkva nije partija“, 31.10.2008, 19:56:59) prikrivš svoju nemilosrdnu odlučnost da kao što si penzionisanjem udaljio iskrenog i časnog Pravoslavca protu Petra Radoša – da ti i tvoja klika udaljite vladiku Artemija koji je jedini hrabro stao na bedem Svetosavlja i Kosova. To zaista nije naša – nego vaša uzurpatorska “perspektiva“ koja ne sme da se “zamagli podvalama“ – jer si ti ustvari podvala ne samo Pravoslavlja i Svetosavlja već si i podvala Božije Reči i Istine.

Na pitanje “Da li zaista preti novi raskol u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Australiji?“ – koji to “novi“? – ti kažeš:
“Nekakav novi raskol, u situaciji u kojoj se sada nalazi i Srbija i SPC“ – koja je to “situacija“? – “bio bi ravan katastrofi.“
Ono što su tvoji prethodni uzurpatori nazvali “raskolom“ – Udba je nametnula. Svetosavlje u izbeglištvu položilo je “ispit zrelosti“, da upotrebim tvoju krasnorečitost ali u suprotnom smislu, položili su ispit pred Istinom porazivši Germanovu podvalu! A takve podvale su uvek katastrofe za preživljavanje naroda ne samo u ovoj sadašnjoj “situaciji“ koju su srpskom narodu namestili isti križari koji su nametnuli i situaciju po završetku drugog svetskog rata.

“Što se nas tiče… svaku naznaku neodgovornog ponašanja prema interesima SPC i, u krajnjem zbiru, samog srpskog naroda, sprečavamo svim svojim snagama…“ (Isto)

Da li si svestan šta govoriš?
Ko je taj ko na svaku “naznaku neodgovornog ponašanja“ nemilopsrdno “sprečava“ već i samu naznaku “svim svojim snagama“?

Tako govori okupator. Da li sebe vidiš kao nekog vatikanskog inkvizitora u zabačenoj Judeji ili Britaniji koji u ime Rima i Stolice… daleko si zabasao iako si najobičniji politički aparatčik najnižeg ranga.
Za tebe… mantija jeste Partija.

Mandat SPC

“Naravno, za sve što činimo imamo mandat SPC i o svemu redovno izveštavamo Sveti arhijerejski Sinod, čiju sopstvenu podršku imamo.“ (Isto)
To su tvoje reči.

U Nirnbergu, u davnim posleratnim danim dok je pravo na Pravdu još bilo ravnopravno za sve, izvršenje naređenja nije se smatralo opravdanjem za počinjeni zločin.

Kuda srljaš?

Očigledno je da danas, pred početak novembarskog Svetog arhijerejskog Sabora, moramo svi da upitamo našu Crkvu kako se usuđuje da dozvoljava ovakvo zločinačko ponašanje jednog od svojih episkopa…
Sabor mora da odgovori jasno, jednostavno i javno: Kuda danas srlja SPC?

Časlav M. Damjanović