logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: Жељко Жугић - Которанин    880 пута прочитано    Датум: 6.11.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Patrijarh PavleU ime Oca i Sina i Svetoga Duha,

piše: Željko Kotoranin (autorizovan tekst)

+++

Njegovo Visokopreosveštenstvo mitropolit Crnogorsko – primorski G. Amfilohije je dao izjavu za javnost u kojoj se izražava njegova spremnost da se prihvati službe patrijarha. On, koji izbegava u svakoj javnoj prilici, pa čak i u ovoj izjavi, da spomene reč srpska, srpski ili srpsko – izražava, dakle, spremnost da postane patrijarh Srpske Pravoslavne Crkve. No, važnije od toga jeste to što on svoju spremnost iznosi u trenutku dok je Patrijarh srpski Gospodin Pavle još živ. Istina je da se govori da je podneo molbu Saboru (ali se ne zna tačan sadržaj te molbe) u želji da bude razrešen patrijaraških obaveza, drugim rečima – da mu se odobri povlačenje sa trona.

Ovo nije trenutak kada se treba izražavati spremnost da se nasledi Patrijarh, iz tog razloga što se još uvek ne zna stav Sabora po molbi aktuelnog Patrijarha G. Pavla. Izgleda kao da je Njegovo Visokopreosveštenstvo G. Amfilohije prejudicirao odluku Sabora, što je, u najmanju ruku, neukusno. A, inače, ima značaj o kome bi se moglo dosta pisati.

No, nećemo se zaokupljati ni ličnošću Njegovog Visokopreosveštenstva G. Amfilohija, ni njegovom izjavom u smislu njene moralnosti, niti ćemo se zapitati da li je on jedini kandidat za naslednika patrijaraškog trona, kada se niko drugi nije oglasio sličnim saopštenjem. Mi ćemo pogledati u sveštene kanone kao božanske zapovesti, jer je u čuvanju njihovom (kako kaže kanon 6. Sedmog vaseljenskog sabora) velika nagrada, i svetiljka, i zakon, i svetlost, i naučavanje, i vaspitavanje i put životni. Dakle, tome ćemo se okrenuti kao nečemu što je prevashodno, nečemu što je važnije od ljudskih skrupula.

Ono što prvo moramo reći, to je da ne postoji direktan kanon koji bi nam odgovorio na pitanje da li aktuelni mitropolit Crnogorsko – primorski može da promeni svoju poziciju u Crkvi i da postane naslednik Patrijarha Pavla. No, ipak, postoji nešto na šta moramo obratiti pažnju, o čemu postoje odgovori u kanonima i što baca sasvim jasnu svetlost zakona; i što treba da nas nauči, i da nas vaspitava, i da nam pokaže put životni u ovome trenutku, a to je 74. kanon Kartagenskog sabora. A on glasi:

„Isto tako bi određeno, da ni jedan episkop administrator ne može zauzeti onu katedru, kojoj je dat kao administrator, zbog bilo kojeg staranja o narodu ili nastale raspre, nego da se stara da se njima za godinu postavi episkop, ako pak ovo zanemari, neka se po isteku godine odredi drugi administrator.“

Ovaj kanon se odnosi na udovu eparhiju u kojoj je crkveni život poremećen. Iz tog razloga (poremećenosti) je određen i pozvan jedan od episkopa da dovede crkveni život u red, da se stara o narodu i da nastale rasprave razreši onako kako to poredak crkveni nalaže. Ono što je bitno jeste to da se takvom administratoru daje rok od godinu dana da svoj posao obavi. A on će se obaviti na taj način što će se toj udovoj eparhiji postaviti njen redovni episkop.

Njen redovni episkop ne može postati njen episkop administrator.

Ako prođe rok od godinu dana, tada će se episkop administrator zameniti drugim episkopom. Moramo primetiti da je administrator dat – on je neko ko je određen. Dakle, on nije samovoljno došao u udovu eparhiju da tu vrši staranje o narodu, ili da raspre koje su se podigle i pretvorile u nered dovede u redovno stanje, odnosno da razreši raspre.

Valja primetiti da je ovaj kanon jedan od onih (a ima ih dosta) koji štite crkveni poredak od zauzimanja (ta reč je upotrebljena u ovome kanonu – kaže se da „ne može zauzeti onu katedru kojoj je dat“) katedri, najčešće onih bogatijih ili uglednijih od strane drugih episkopa.

Zbog toga je zabranjeno da se položaj administratora zloupotrebljava – kako ne bi ma ko, i ma zašto, tražio administratora za episkopa dotične udove eprhije. I zbog toga je i taj rok od godinu dana.

Dakle, jasna je intenca ovoga kanona – odbaciti želje nekih episkopa da zauzimaju katedru (odnosno episkopiju u kojoj administriraju), zloupotrebljavajući svoj položaj administratora. To je ono što je ovde najvažnije.

Izjava Njegovog Visokopreosveštenstva, kojom smo otpočeli ovo izlaganje, upravo ordinira ovome kanonu, jer je izražena spremnost da se zauzme (doduše, nije upotrebljena ta reč, ali to znači) katedra Patrijarha srpskog od strane čoveka koji je već duže od godinu dana vodio staranje (bez obzira da li se to staranje dopalo nekom ili ne; da li je to staranje bilo adekavatno ili ne) o narodu, čak i o raspravama koje su se podigle u Crkvi povodom služenja Liturgije (na „stari“ ili „novi“ način). On je predvodio delegaciju naše Crkve na međupravoslavni skup u Carigradu; on je u Beogradsko – karlovačkoj eparhiji postavio (da li je broj tačan) 80 sveštenika i đakona. Dakle, u potpusnosti je zamenio još uvek živog i svesnog, ali bolesnog Patrijarha Pavla. I sada, koristeći taj položaj, on naziva samog sebe zamenikom Patrijarha (tako da ga mnogi i oslovljavaju – kao zamenika Patrijarha), iako je to neustavno i nekanonski, ali to govori, zapravo, za šta on sebe smatra.

Takođe treba reći da je carigradska Crkva (od skora) prestala da pominje još uvek živog Patrijarha Pavla, i koji je još uvek u tronu. Izgleda da su mnogi zaboravili ko je još uvek u patrijaraškom tronu, a danas je (dok ovo govorimo) 4. novembar 2008. godine. Izgleda kao da smo sa Patrijarhom Pavlom u tronu, u ovom času, udova Crkva. Pri tome mislim i na Eparhiju beogradsko-karlovačku i na celu srpsku Crkvu.

No, imamo još nešto. Ovaj 74. kanon Kartagenskog sabora je nastao iz jednog šireg običaja u Crkvi, a po kome bi episkop kada bi zbog starosti, ili bolesti, došao u stanje nemoći da se stara o poverenom mu narodu, odnosno svojoj eparhiji, on bi zvao (po tome običaju) jednoga od svoje sabraće episkopa iz susedstva da dođu u njegovu eparhiju i da po njegovim uputstvima vodi staranje o dotičnome narodu, bilo da je u pitanju neka raspra, bilo da treba postaviti nekoga za sveštenika ili đakona za jednu od crkava. To pomaganje ostarelom, odnosno onemoćalom episkopu od strane episkopa pomoćnika, moglo je trajati (po tom običaju) najduže godinu dana. Iza toga, ma koliko da je episkop koji je u nemoći bio zadovoljan radom ovoga pomoćnika, morao je tražiti drugoga episkopa da mu pomogne.

Tumači kanona su ovo objašnjavali dvojako. Prvo, zato što su u toj poziciji obe eparhije trpele – i pomoćnikova i eparhija onemoćalog episkopa, tako da je potreba bila da se već u drugoj i narednim godina to malo rastereti i na druge susedne eparhije, odnosno episkope.

I sa druge strane dolazimo opet do ovoga: da episkop pomoćnik ne bi slučajno pomislio i poželeo katedru episkopa koji je onemoćao, a za koga se očekuje da će se Bogu pretstaviti – da se jednostavno spreči mogućnost zloupotrebe pomaganja. I tu je zato postojao isti ovaj rok od godinu dana.

Istina je da u tome običaju ne postoji ta zabrana o zauzimanju katedre, zato što je ta katedra popunjena. Naime, onemoćali episkop je još uvek u moći da je zadrži samim tim što je on još uvek u katedri – on je još uvek na vlasti. Ne može se zauzeti episkopija koja ima svog episkopa. To nas, dakle, opet vraća na onaj kanon, jer je on celom običaju doneo jedino to što mu je falilo – zaštitu udove eparhije, jer ona nije zaštićena svojim episkopom. I zato je ta odredba.

Međutim, vidimo kako se Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski odnosi sa jedne strane prema samom Patrijarhu, a sa druge strane kako se odnosi prema Crkvi (možemo mirne duše reći) koju administrira.

I možemo, zaista, zaključiti da ovaj kanon zabranjuje (iako posredno) Mitropolitu Amfilohiju da posle administriranja zauzme katedru Beogradsko-karlovačke eparhije, a time i katedru Patrijarha srpskoga.

Važno je istaći da u svim kanonima ne postoji ni jedan kanon koji bi doveo u sumnju ovakav zaključak. Ni jedan!

Ovim bismo završili naše izlaganje i smatramo ga zaključenim.

Slava Bogu i hvala za sve. Amin.

Izvor: www.borbazaveru.com, oktobar/novembar 2008

preneto sa: ihtus.us; Podebljanja, format teksta i ilustracija novinar.de





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo