Вести

Plan zapadnih obaveštajaca u Briselu za uništenje Republike Srpske predviđa nekoliko faza, a poslednja je brisanje Srba iz BiH

+++

Na sastanku zapadnih obaveštajnih službi u Briselu, održanom u junu 2003. godine, na kojem je bilo reči o procesu uništenja Republike Srpske, učesnici su se saglasili da je apsolutni prioritet prekinuti bilo kakvu vezu Srba zapadno od Drine sa svojom maticom, kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima.

Prema rečima naših sagovornika, koji su imali uvid u zvučne i video zapise sa pomenutog sastanka, u planu „Drobljenja Srbije“, koji su sprovodile najuticajnije svetske sile, proces uništenja Republike Srpske zauzima značajno mesto. Pored secesije Kosova, Vojvodine, Raške oblasti i krojenja granica Srbije po modelu Beogradskog pašaluka, ključni aspekt ovog plana je uništenje srpske države koja je nastala na teritoriji Bosne i Hercegovine.

– Ovladavanje ekonomskim sistemom i uništenje institucija i elemenata državnosti Republike Srpske, samo su početne faze ovog plana. Za njima bi usledio klasični egzodus i etničko čišćenje koje bi Srbe izbrisalo iz Bosne i Hercegovine – kaže naš sagovornik.

Naši izvori tvrde da se od sloma Berlinskog zida i demontiranja nekadašnjeg socijalističkog lagera, plan velikih zapadnih sila za nekadašnju SFRJ nije nikada naročito menjao.

– U samom početku su usvojeni principi da Srbija mora biti mala i nestabilna da bi Balkan bio stabilan i pod kontrolom. Ovaj princip u međunarodne odnose uvela je austrougraska diplomatija još u 19. veku. U početku je namera bila da se kroz podsticanje razvoja ekstremnog nacionalizma ostalih naroda u bivšoj SFRJ uništi srpska država. Zapadni analitičari vrlo racionalno gledaju na stvari: ako im je za proces stvaranja etnički čiste države u Hrvatskoj bilo potrebno nekoliko godina, ako je Kosovski problem „razrešen“ uz ogromne troškove i upotrebu najveće vojne sile na svetu, onda je postalo jasno da treba promeniti pristup. Ciljevi ostaju isti, menjanju se samo metodi – kaže naš sagovornik.

(NASTAVIĆE SE)

Autor: Redakcija KURIR

izvor:KURIR, 04.11.2008