logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет, Друштво    Аутор: новинарство    829 пута прочитано    Датум: 4.11.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Potera za bubašvabomSnoviđenje Srđe Trifkovića-Kukarače. Srđa Trifković, kojem je Drakula omiljeni “istorijski” lik, objavio je 1. novembra ove godine,

Dušan Vukotić, 03.11.2008

+++

u svom internet magazinu Chronicles, članak pod naslovom Defamation on B92 TV (Kleveta sa TV B92), u kome je optužio voditelja B92, izvesnog Miloša Maksimovića, za (po Trifkovićevim rečima), “smišljenu defamaciju”. Zapravo, reč je o tome, da je “optuženi” Maksimović u emisiji B92, “Stanje nacije”, kako Srđa Trifković tvrdi, rekao, “da Trifković ima običaj da Mekejna naziva ‘neurotičnom bubašvabom‘ “(detaljnije o tome u današnjem izdanju novine “Pravda”, pod naslovom “Zlonamerne laži“). Na takvu “lažnu tvrdnju”, Trifković nije reagovao u samoj emisiji, jer se onako “neelokventan” nije uspeo “sabrati”, pošto “nije znao” u kakvom “kontekstu” je Maksimović lansirao pomenutu “laž”.

O kakvoj se, zapravo, “lažnoj tvrdnji” tu radi? Voditelj emisije je takvu “smišljenu defamacije” sasuo Trifkoviću u lice, a ne iza leđa. Naravno, Trifković se tada pravio “nevešt”, da bi docnije, u nastupu “naknadne pameti”, shvatio “u kom grmu leži zec”. Činjenica je da ne postoji čovek koji neće impulsivno i trenutno reagovati, ukoliko neko tvrdi da je on nešto rekao, a što ne odgovara istini. Ovde se nameće logično pitanje: zašto je Trifković ostao nem u samom toku emisije, ni ne pokušavši da razjasni “nejasnoću” (koje kako ćemo videti nije ni bilo) u Maksimovićevoj “tvrdnji”. Takvo pitanje postaje još aktuelnije, ako se zna da tu neko tvrdi da ste nekoga drugoga bezočno uvredili (pa makar to bio i sam Mekejn), a vi ne samo da nikada niste uvredili pomenutu “personu”, već vam u životu ne bi palo na pamet da se poslužite sličnim “prizemnim rečnikom”.

Odgovor na pomenuto pitanje dobili smo sledećeg dana (1. novembar), nakon emisije, kada Trifković kaže, da je, nakon što je “pregledao” snimak svojeg neslavnog nastupa na B92, “shvatio” da je tu reč o “smišljenoj kleveti”. A šta se uistinu desilo? U toku same emisije, kada je voditelj pomenuo “neurotičnu bubašvabu”, Trifković nije bio do kraja siguran da li je nekada upotrebio takvu kvalifikaciju, te mu nije bilo druge već da ostane nem na tu “konstataciju”. Sutradan, pak, kada se konačno “probudio”, Trifković se iznenada “setio” da sličnu sintagmu nikada ranije u svom životu nije upotrebio. Za svkai slučaj, da bi bio do kraja siguran, Srđa je ušao na Google i tamo, na svom “maternjem” ukucao reči “neurotic cockroach”. Rezultat “pretraživanja” je bio negativan, baš u skladu s Trifkovićevim očekivanjima. U tom času, njemu nesrećniku (nikom nije jasno zašto) nisu pale na pamet  srpske “bubašvabe”.

Bubašvabe su poznate po tome što se razbeže kada se upali svetlo. Da se Trifković setio da “upali sijalicu”, sigurno mu ne bi promakla “neurotična bubašvaba”, koja se u “Glasu javnosti” zakamuflirala još 4. jula 2008. “Neka nam Bog bude na pomoći“, napisao je tada Srđa, kao da je slutio da će mu pomenuta “bubašvaba”, onako jadna i neugledna, doći njegove “intelektualne glave” i vratiti ga tamo (odakle je nekada, verovao je, zauvek utekao), u samo središte moždanog rasula – u nukleus pohlepne pustoši. I umesto da se vansudski “poravna” sa “klevetnicima” i da mu nenadani “mali džeparac” uleti u alavi džep, biće srećan ukoliko se “klevetnik” Maksimović sada ne dohvati iste “defamatorske klepetaljke” i on pokuša da iskoristi svoja prava u skladu s “principima žurnalizma”, onakvima kakve, po mišljenju velikog srpskog “intelektualca i rodoljuba” Serža Trifkovića, praktikuju “paragoni poštenih i nezavisnih medija u Zapadnom svetu” (“…the principles of journalism as practiced by the paragons of media integrity and independence in the Western world…”).

Naravno, Srđs Trifković ne bi bio to što jeste, da nije jedan od “najumnijih” Srba u našem rasejanju. Kada je shvatio u kakvu se nevolju uvalio (nakon što je pisac ovih redova pokušao da ga zaštiti od veće bruke, ukazavši mu mesto gde stanuje “bubašvaba”), Srđa, umesto jedinog časnog izlaza koji je imao, a to je izvinjenje, on krajnje neljudski, pokušava da prebaci svu krivicu na “Glas javnosti”, koji je, navodno, objavio njegov “neautorizovan” tekst i, usput, netačno preveo Trifkovićev “opis” Mekejna sa engleskog jezika. Naime, članak koji je objavljen u “Glasu javnosti”, ustvari je prevod ranijeg Trifkovićevog teksta pisanog na engleskom jeziku, a objavljenog na stranicama Kronikla, nekoliko dana ranije, pod naslovom, Obama the “Patriot”. Tamo je Trifković napisao “McCain is a neurotic scumbag“. Samu reč scumbag veoma je teško prevesti na srpski jezik, pošto scumbag ima izrazito pogrdno značenje, koje je sasvim u ravni “kukarače”, ili čak u sebi sadrži daleko uvredljiviji smisao nego sam cockroach (bubašvaba). Radi ilustracije, da kažemo da je engleskom scumbag možda najbliža srpska reč “bagra”. Dakle, uporedimo li iskaz “Mekejn je neurotična bagra” sa “Mekejn je neurotična bubašvaba”, uvidećemo da je prevodilac datog engleskog originala, zapravo, pokušao da ublaži “prizemnost” rečnika, koji je tu upotrebljen.

Da je Trifković svega toga svestan, ukazuje činjenica, da on 2. novembra ispravlja svoj raniji tekst u Kroniklu i naslovljava ga – umesto Defamation on B92 TV - sa Defamation vs. Poor Jurnalism: My B92 TV Interview (Klevetanje i/ili loš žurnalizam). Naravno, “loš žurnalizam” je kvalifikacija za “Glas javnosti”, koji će, kako Trifković tvrdi, morati da mu se izvini na svojim stranicama. Iako, kako se iz gornje analize može jasno videti, “Glas javnosti” ne snosi nikakvu krivicu u Trifkovićevom pokušaju da pohlepnim umom, “vanrazumski”, poravna svoj kalkulatorsko-račundžijski mentalni sklop, čini se da je ponizno uredništvo “Glasa javnosti” pristalo da udovolji njegovom zahtevu (Trifković tvrdi da će se pomenuto “izvinjenje” pojaviti na stranicama “Glasa javnosti” u toku sutrašnjeg dana, 4. novembra 2008). Ipak, sačekaćemo sutrašnji dan, da vidimo da li je uredništvo pomenutog lista spremno na takvu vrstu samoponiženja.

Ne samo da je Trifković izmenio naslov svog ranijeg “tužbenog zahteva”, već je iz tog članka izbacio čitave paragrafe, a koji su se odnosili na, maltene, “dokazanu činjenicu”, da on nikada ne bi spao na to da se koristi “jezikom ulice” (language of the gutter), niti bi tako lako dopustio da mu se “ruši lična i profesionalna reputacija”, kao i “kredibilitet novinara i analitičara”. Shvativši da McCain-scumbag upravo ruši čitavu “tvrđavu” njegove “optužnice”, ne samo protiv B92, već i ovu, naknadnu, protiv “Glasa javnosti” (gde je krajnje nepošteno i podmuklo pokušao da vlastitu krivicu prebaci na leđa onih koji sa njegovom nedoslednošći i zaboravnošću nemaju nikakve veze), Trifković nije imao izbora, već da krajnje trapavo pokuša da umanji štetu, koju je sam sebi naneo ranijim nerazumnim postupcima, a možda i da se nekako “oslobodi” jednog novog “poravnanja”, koje bi moglo da usledi od strane onih koji su, koliko juče, sedeli na “optuženičkoj klupi”. 

Serbian White Dawn




4 коментара у вези “Potera za bubašvabom”
  1. Da sam Srdjamrzac Vukottic nije u pravu, govori upravo i ova cinjenica, da prevod u Glasu javnosti nije ispravan. Prenosim ceo tekst iz Glasa, a onda cu onja deo originala na engleskom gde je u pitanju sporna rec.

    Neka nam Bog bude na pomoći!
    Piše Srđa Trifković

    „Dakle, da li da glasamo za Obamu? Posvetivši već hiljade reči za razotkrivanje slabog karaktera Džona Mekejna i njegove prljave prošlosti, na sajtovima ili u „Hronikama“, opravdano postavljam ovo pitanje. Odgovaram: naravno nećemo! Biti protiv kancera, ne znači promovisati nekoga ko je za HIV. Mekejn je neurotična bubašvaba, ali je njegov oponent uništitelj.

    Samo kulturna patologija ove zemlje može da smatra kultnim uspehom „nikogovića“ koji je došao niotkuda, čije su lične privrženosti i kulturne prednosti u najboljem nastrane, koji propoveda „promene“ kao način da se netolerantno postojanje preokrene u večito nastajanje. Obamin govor o patriotizmu u Trumanovoj biblioteci u Independensu u Misuriju prošlog ponedeljka (30. jun) ilustruje problem.

    „Obična banda kolonista“ koja je 1775. godine podigla oružje „protiv tiranije imperije“, prema Obami „nije učinila to radi dobrobiti određenog plemena ili roda, već u ime veće ideje, ideje slobode…bili su to naši prvi patrioti“, kaže Obama.

    To nije tačno. Revolucionare – manjinu kolonista – motivisala je želja da odbrane sopstvene i interese svojih porodica, prijatelja i suseda („plemena ili roda“). Nisu hitali da podrže bilo kakvu „veliku ideju“. Čak i lideri američke revolucije – mnogi od njih radikali prema standardima tog vremena – nisu se izložili radi novog političkog reda, već da zakrpe napukli sistem i da ga iskoriste.

    Obamino falsifikovanje istorije ima jasnu nameru „potiskivanja“ izvornog koncepta patriotizma ka zori rođenja nacije. To je esencija njegove kasnije definicije patriotizma, koja ma koliko gruba i nesavršena, zahvata nabolje od američkog opšteg duha.

    NJegova definicija ostaje pošteno na „žrtvovanju“ i „pozivanju na dužnost“. Za neprosvećene to podrazumeva „moranja“ – uglavnom evroamerikanaca- da voljno podnose visoke takse za još više vladinih programa tobožnje pomoći onima koji nemaju – naravno većine sa kojom se Obama identifikuje, čijem neraspoloženju posreduje, i čije opsednutosti on deli tokom 20 godina pohađanja takozvane dr Vajtove crkve.

    Ogorčeni belci „plavih okovratnika“, kao kontrast, ne mogu da budu patrioti dogod se grčevito hvataju za pištolj, religiju i fanatizam, što, verovatno, objašnjava njihovu antipatiju prema Obami. Hipokrizija mu neće pomoći sa ovim biračima.

    Do kraja govora Obama je potvrdio predloženi osnovni princip: „Patriotizam je uvek više od samolojalnosti mestu na mapi i određenoj vrsti ljudi. To je i lojalnost američkim idealima – idealima za koje svako može da se žrtvuje, ili da ih brani, da vidi svoju potpunu posvećenost. Ja verujem da ova lojalnost omogućuje zemlji da objedini različite rase i etnicitete, religije i običaje, da proisteknu zajedno kao jedno“.

    Vi, naravno, možete da volite Ameriku svim srcem i možete da brinete za svoje Amerikance, ali, prema Obami, to vas ne čini patriotom, osim ukoliko takođe verujete da „bilo ko“, može makar u principu da postane Amerikanac, na osnovu lojalnosti idealima multikulturalnosti, multirasnosti, multietničnosti, multireligioznosti, toleranciji, antidiskriminatorstva, različitosti…Amerike.

    „To je društvo koje se trudimo da izgradimo“ zaključuje Obama. „Ono u kojem vidimo sebe kao deo veće priče, naše sudbine isprepletane sa sudbinama onih koji dele odanost američkom srećnom i jedinstvenom osnovnom principu“.

    Fenomen Obama odražava histerični temperament ogromnog segmenta američke javnosti, temperamentne naklonjenosti mladalačkoj prekomernoj uzbudljivosti i svojeglavom samoobmanjivanju do samomržnje.

    Stvarni Obama je samo na korak od Vidalovog Džona Kejva, propovedajući samounišenje kao put ka iskupljenju pale humanosti i oslobađanja od svih borbi i uzbuđenja.

    Ukoliko Džon Mekejn pobedi sledećeg novembra, mi ćemo čini se, završiti zapetljani bar u jedan skup i nepotreban rat u inostranstvu.

    Ukoliko to bude Barak Husein Obama, imaćemo masivan, revolucionarni zaokret od stvarne, istorijske Amerike – zemlje koju svi pravi patrioti vole i odgajaju s ljubavlju, ka Americi – mutiranom hibridu koji je kultivisanoj osobi nepodesan da u njoj živi.

    Neka nam Bog svima bude od pomoći!

    Autor:
    Ekipa Glasa javnosti

    Obama the “Patriot”
    by Srdja Trifkovic

    “So should we vote for Obama?” Having devoted some thousands of words to the unveiling of John McCain low character and sordid record, online and in the current issue of Chronicles, I am asked this question with some regularity. Of course not, I reply; being anti-cancer does not make one pro-HIV. McCain is a neurotic scumbag; his opponent is a destructor.

    Obratoimo sada paznju na dve reci. Scumbag i Cokroach. Tifkovic tvrdi za Makaina da je: McCain is a neurotic scumbag… u prevodu bi to moralo da bude neuroticna naduvena buba, ili pak neouroticni drustveni olos, moze i tako posto scumbag ima dvosmisleno znacenje. Dakle u originalu na enleskom nema nigde reci Cokroach pravi naziv za bubasvabu. Pa sada ako Srdjamrzac bolje zna od Trifkovica sta je on govorio, neka se pokaze.

  2. Dušan Vukotić bio i ostao jeftini intrigant. S tim što Vukotićevo neprijateljsko raspoloženje prema Srđanu Trifkoviću, ozlojeđenost i ogorčenje zauzimaju već bolesne razmjere. Pod hitno preporučiti psihijatriju ili ravno u дура дом. P.S.: Već se radujem replici “optuzenog” Vukotić Dušana!

  3. Gospodine Kosticu,

    Ako do vas kojim slucajemdopre ova poruka mojio bih vas da mi se javite. Mojaadresa je mbojic@sympatico.ca

  4. [...] Ko ima stomaka neka ode ovde http://www.novinar.de/2008/11/04/potera-za-bubasvabom.html i neka pročita šta tamo piše. S moje starne mogu samo rći da većeg intriganta od pisca ovog članka, još verovatno, svet nije video. Da sam ja urednik glasila novinar.de samog bi se sebe postideo, da i tako nešto stoji na starnicama glasila koje uređujem. Bože sačuvaj. Pisao sam tom istom glasilu, i poslao svoj komentar sa molbom da ga objave, no komentar se nije pojavio, ni do sada. [...]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo