logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Политика, Актуелно, Религија, Свет, Друштво    Аутор: Gorica Trkulja    1.132 пута прочитано    Датум: 28.10.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Vladika Artemije na Sajmu knjiga u Beogradu,  22. 10. 2008. godine Na sajmu knjiga u u 18 sati u velikoj konferencijskoj sali na galeriji hale 14 predstavljena je vredna i jedinstvena knjiga. Knjiga dokumenata i knjiga dokument, pisano svedočenje. Knjiga – pamćenje, nezaborav, optužba, opomena, apel, vapaj.

U Prokuplju, 23. oktobra 2008.g. Gorica Trkulja.

+++

U sali Srbi verni svome poreklu i kosovskom zavetu iz svih srpskih krajeva, zaneti mislima i molitvama spokojno čekaju početak promocije knjige koja zaslužuje pažnju svih srpskih i državnih medija koju joj mnogi od njih nisu ukazali. Čekaju i dolazak preosvećenog vladike Artemija – najčvrstijeg stuba odbrane svetog nam Kosova i Metohije, i najavljene govornike, prof. Dr Dragoljuba Živojinovića i Slavice Radomirović.Kada je vladika sa svojom pratnjom ušao u salu, ljudi prilaze da celivaju časnu i svetu desnicu vladikinu i traže blagoslov. Vladika smerno i dostojanstveno na poštovanje uzvraća.Uzvišenost ovih trenutaka ostaje da treperi u svakome od nas.
Protosinđel Simeon kratkom uvodnom reči najavljuje početak predstavljanja knjige.Vladika Artemije besedi. Smireno, gotovo svetački, a odlučno, britko. Jer, takva je istina koji on svedoči i koja je samo delom u ovoj knjizi zapisana.

To je knjiga za koju je građu odredila Božija promisao. Knjiga koje ne bi bilo, da po Božijem promislu, kako svedoči, vladika raško-prizrenski, Artemije, nije naredio izmeštanje Arhive iz svoga, episkopskog sedišta u Prizrenu u Gračanicu. Knjiga koje, verovatno, ne bi bilo da arhivu nije sređivala gospođa Slavica Radomirović sa svojom ekipom iz Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. To je knjiga srpskog stradanja koju je na Kosovu i Metohiji, kroz čitav dvadeseti vek ispisivao život. Knjiga dokument. Neoboriva tapija vlasništva nad svetom i čemernom srpskom zemljom. Knjiga – dokaz o zločinima Šiptara nad Srbima koji se u neprekidnom nizu ponavljaju vekovima u beskonačnom nizu. Knjiga – optužnica ne samo zbog nekažnjenog, nego i podsticanog genocida nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji.

Predstavljajući knjigu, Njegovo preosveštenstvo, episkop Artemije, rekao je da je ova knjiga ”glas savesti i pogažene pravde koja vapije na nebo”…

Svaka vladikina reč nosi snagu neoborivih argumenata i dokaza.

” Svi ti zločini skupa, imaju zajednički imenitelj: to je jedinstven genocid nad srpskim narodom vršen i izvršavan ne samo tokom nesretnih ratova i okupacija, nego i u mirnodopsko vreme, što je nepoznato u istoriji sveta.”

Navodi vladika Artemije član 2 Konvencije UN o genocidu u kome stoji zapisano:

”Genocid označava bilo koji od sledećih akata izvršenih sa namerom da unište, u celosti ili delimično, nacionalnu, etničku, rasnu ili versku grupu i to:

- ubijanjem članova grupe,
- prouzrokovanjem ozbiljne telesne ili mentalne štete pripadnicima grupe,
- namernim stvaranjem uslova života sračunatih da se dovede do fizičkog uništenja čitave grupe ili njenih  delova,
- nametanjem određenih mera čiji je cilj da se u sklopu grupe spreči rađanje
- prisilnim premeštajem dece iz jedne grupe u drugu.”

Svaka vladikina reč je mač Istine koja je, osnažena verom u Gospoda, jedino oružje koje ovaj Bogougodnik ima. Istinom, krstom i molitvom, sledbenik i naslednik Svetoga Save, cara Lazara i vladike Nikolaja, vladika Artemije nastavlja da vojuje protiv silnika i moćnika i smelo kaže surovu istinu:

” Sve ove tačke iz Konvencije UN koje karakterišu genocid, izuzev poslednje, (o njoj nismo našli pisane tragove), izvršene su nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji u dvadesetom veku.”

Vladika Artemije je u svojoj besedi izrekao mnoge nepobitne istine koje su jasan i otvoren poziv za odbranu Srpstva i srpskih korena.

Knjiga ”Šiptarski genocid ” je ”još jedna moćna opomena i pokazatelj onima koji ”oči imaju a ne vide, uši imaju, a ne čuju” (psalm 135, 16-17) da ”dođu k sebi” (Lk.15, 17) i prestanu dodavati bezakonje bezakonju, i zločinima zločin, vadeći Srbiji srce iz grudi, da bi je kao leš ”nagradili” ”primanjem u Evropu” . Poruka ove knjige upućene svima koji nastoje da Kosovo otrgnu od Srbije, mogla bi se sažeti u jednu jedinu rečenicu: nema te cene kojom se Kosovo može platiti, i nema tog dobra koje Srbima Kosovo može zameniti”.

Ove reči vladike Artemija odzvanjaju u ušima poput ”trubača na uzbunu”, bude usnule i pospane i podstiču na borbu za očuvanje svoje biti i svoje suštine…

Navešću neke delove iz knjige koja je na mene ostavila dubok i bolan utisak. Na str. 71. u odeljku ”Zverstva Šiptara u Prištinskom namesništvu” piše da je okupator tražio od muslimana sa Kosova dobrovoljce da pomognu okupatoru da goni Srbe koji su se organizovali po planinama u odbranu protiv okupatora, ” muslimani su pristali da im dadu. Dvadeset pet hiljada Šiptara i muslimana – Turaka, ali pod uslovom da im Komanda Italijanska i Nemačka dozvole, da prvo obiđu sva sela Srpska po Kosovu da pljačkaju, pale, batinaju, novac razrezuju…

Data im je vlast i odrešene ruke, te su neopisana čuda činili po srpskim selima i celom Kosovu.

“Na str. 143. piše ”Manastir svetog Marka porušen, njegove zgrade potpuno uništene, šuma posečena, zvonara upropašćena i dva zvona odneta. Ovaj zločin su izvršili seljaci Arnauti sela Kabaša. U selu Koriši porušena je do temelja crkva sv. Petra koriškog, zvono odneto, a pravoslavno groblje obesvećeno i uništeno. Sve ovo uradili seljaci sela Kabaša i Koriše.”

Navedena su imena i prezmena brojnih Srba koji su pobijeni na pravdi Boga. Krađe, nasilja, svakovrsna zlodela… Sa svake stranice, iz svakog reda sluti se i čita rečenica koja je jasno zapisana stoji na strani 206.: ”Srbi selite se dok vam nije kasno”.

U ovoj knjizi ”nema dokumenata koji govore o najnovijim zločinima na Kosovu i Metohiji koje su počinili, i još uvek čine, Šiptari pod okriljem međunarodne zajednice, u prisustvu UNMIK-a i KFOR-a, kao i o pokušaju nasilnog odvajanja Kosova i Metohije iz države Srbije.” Vladika Artemije smatra da će vreme od 1991. godine, vreme episkopovanja njegovog, biti obuhvaćeno ”kada se bude pisalo o događanjima u vezi raspada nekadašnje SFRJ, kao i o vladavini UNMIK-a na Kosovu i Metohiji.

Nemerljiv je značaj pojave knjige ”Šiptarski genocid nad Srbima u 20. veku” u ovom sudbonosnom trenutku kada svetski moćnici nastoje da ”sve te šiptarske zločine kroz vekove, kao i ove najnovije počinjene nad srpskim narodom i njegovim svetinjama (porušeno i oskrnavljeno preko 150 crkava i manastira, na stotine grobalja i drugih spomenika kulture) od juna 1999. godine, nagrade davanjem nezavisnosti Kosovu i Metohiji, odnosno odvajanjem Kosova i Metohije od Srbije, stvarajući tako drugu albansku državu na Balkanu.” Ova knjiga ” predstavlja glas savesti i pogažene pravde koja vapije na nebo”.

Profesor Živojinović nas je sjajnim istorijskim predavanjem proveo kroz vekove od Kosovskog boja do danas. Čvrstim i neoborivim istorijskim činjenicama svedočio je srpsko stradanje i nestajanje na ovim prostorima. Jasnim i razumljivim jezikom izneo je istorijsku istinu koju mnogi samo slute. Bolnu istinu koja poziva na razmišljanje i otpor beznađu u koje nas vodi neznanje, nezainteresovanost i duhovna zaparloženost u kojoj nas komunizam drži decenijama…

I reč gospođe Slavice Radomirović je kratka, jasna, nedvosmislena. Reč – argument. Sve je dobro odmereno, ničeg suvišnog. Kristalno jasno i stameno izlaže objašnjenja o dokumenatima sa svetog nam Kosova i Metohije, dokumentima koje je složila u ovu knjigu naše i Božije Istine.

Beležim besprekornu organizaciju u kojoj se samo pogledima dogovara. Knjiga tehnički i dizajnom savršena…

Tema o kojoj se govorilo je surova i teška. Ali, to je naš život i naša sudbina. I naš put koji nam je Gospod odredio.
Posle završene promocije prisutni se ne razilaze. Prilaze preosvećenom vladiki i njegovom sekretaru. Razgovaraju međusobno. Tu je grupa članica Kola srpskih sestara iz Prokuplja. Pitanje jednog golobradog momka: ”Zar ovde nije bilo mesta i ostalim vladikama?” – pokrenulo je bujicu pitanja koja, kao i ova knjiga, vapiju za odgovorom.

Da li je moguće da od crkvenih velikodostojnika nikoga nije bilo da podrži vladiku Artemija koji sam, ali uporno i neustrašivo stoji na braniku vere i svega što nam je sveto? Šta bi bilo kada bi svi, kao jedan stali u odbranu Srpskih zemalja i Srpske Istine? Šta bi bilo kada bi svi, kao bedem čvrsto stali u odbranu Kosova i Metohije, kada među nama ne bi bilo Brankovića? I, zašto neka ”braća u Hristu” dozvoljavaju da vladika Artemije sam vodi ovovremenu ”Kosovsku bitku”? Zašto ga neki, čak sprečavaju u tome na sve moguće načine?

Nije naš vladika sam. On ima verni i odani narod koji za drugi put, sem puta Gospodnjeg, ne zna. Ima naš vladika Gospoda u koga se uzda. A mi se Gospodu molimo za vladiku i njegovo verno stado, za srpsko Kosovo i Metohiju i za celi srpski narod u rasejanju i u Otadžbini.
U Prokuplju, 23. oktobra 2008.g. Gorica Trkulja





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo