Vlastodržci u Crnoj Gori priznali Kosovo kao nezavisnu državu. Čim se to dogodilo, pao mi je na pamet jedan turski pojam, jedna turska reč: FUKARA!!!
Igor M. Đurić, 17.10.2008
+++ Jedna reč a govori sve, rečitija od ‘iljadu drugih. Samo tu reč da ostavim pa bi ona sve razjasnila. Od fukare se nije ni očekivalo ništa bolje. A što ćemo sa narodom u Crnoj Gori?! E, to je već drugo i komplikovanije pitanje. Al’, čoče, nije ni bez njihove krivice. Ne bilo im birat’ fukaru evo dvadeset godina zaredom.Sad, postoji narod u Crnoj Gori ali postoje i Srbi u Crnoj Gori. Njima je svakako najteže. Na njih se vrši pritisak, ucenjuju se, diskriminisani su. Sve to oni podnose stojički. Al’ sramotu teško podnose. To im najteže pada. Jedino danas u Crnoj Gori Šiptari likuju. I treba. Ovome se niko normalan nije nadao. Ni fukara se ne raduje – no morala je ovo da učinjet.
Fukara je poseban (ne)soj (ne)ljudi. To je mentalni sklop i životno opredeljenje. Celo crnogorsko rukovodstvo je gola fukara, da im jebem oca očinjeg u sred prkna. Ima fukare i u Srbiji, ihahaha, al’ ko što ima danas u Crnu Goru – teško je nać’ drugde pod kapom nebeskom.
Narod ćuti. Misli da će mu bit’ bolje. Ne znaju osnovno pravilo: kad te fukara vodi nikako ti ne može bit’ dobro. U ovakvim vremenima kakvo je danas vreme u Crnoj Gori samo fukari može bit’ da valja. Nije ni čudo za Crnu Goru. Ono što je bilo najbolje vekovima ginulo nemilice. Zato se fukara namnožila.
Džaba fukari skupo odelo, zlatan sat i skup auto – fukara je fukara. A čo’ek je čo’ek. Lako je biti fukara. Teško je biti čovek. Lako je bit’ kaštig. Teško je sačuvati obraz. Lako je imati puno para. Teško je biti pošten. Lako je biti mafijaš. Teško je biti valjan vođa svoga roda. Kome je fukara donela dobro – da ga jebem. Da je Njegoš bio fukara bil’ bi ga ko danas spominjao? Ne vala niko. Ko i mnoge druge fukare što niko ne spominje. Tako ti je i sa današnjom fukarom: bili su a ko da nisu. Niko ih po dobru neće spominjat’. Al’ šteta ostane, to nije dobro. Ono što je fukara u Jajcu oštetila mi danas iskijavamo sa ovom novokonponovanom “marlboro“ fukarom.
Sa fukarom ne treba lepo. Fukara treba uvek i na vreme da se “stavi“ na svoje mesto. E, tu je naša greška: fukaru smo godinama smatrali za ozbiljnog. Pa sad nije čudo što smo se probudili popišani. Obmanuti smo bili. To se tamo naša fukara domunđavala sa njihovom. Fukaru treba da prezireš za njegovo dobro. Fukara je fukara. Ni Turci u svoje vreme nisu hteli sa fukarom a bili su poznati kao narod koji ima dosta iste u svojim redovima. Džaba ti zlatan lanac i džip ako si fukara. Kad si fukara ni žena neće sa tobom od volje. ‘Oće radi para i poklona, al’ joj je uvek na pameti da je sa fukarom. Čuš, đe joj može bit’ fino sa fukarom? Fukara može da ima moć ali nikada nema pravo. Fukari ne veruj ni kad ti darove nosi. Fukari ne veruj ni kad istinu zbori. Protiv fukare je Njegoš spevao “Gorski vjenac“. Fukara dobije izbore ali joj to ništa ne pomaže da kad se pogleda u ogledalu i dalje vidi fukaru.
Već sam ovde negde citirao Andrića koji je rekao: “Dođu, tako vremena, kad pametan zaćuti, budala progovori a fukara se obogati“. U Crnoj Gori danas, sve pametno od srama ćuti a bogata fukara progovara. Ništa pametno, naravno, ali je upravo zbog toga sramota većinske Crne Gore veća.
Najgore kad se mala fukara iz Crne Gore ugleda na veliku fukaru iz Evrope pa misli da čini nešto dobro. Pa vele sami sebi: “more kad onoga tamo nije sramota da bude fukara a što bi mene bilo. A, i isplati se“. Obično veća fukara bira manje fukare za prljave poslove. Al’ jedno je sigurno: bolje sa časnim ljudima na brdovitom Balkanu nego sa fukarom u Evropu. Prav vam stojim!!!
Bojim se samo da ne nude kao mnogo puta do sada, malo će da se galami, malo da se ljutimo i na kraju: nikome ništa. Pojeo vuk magarca. Fukara ispala pametnija. Bojim se da se opet naša fukara ne domunđa nešto sa njihovom fukarom. A šteta da ostane. Fukara je svuda ista – rekoh li već.
Ima i ono: glava glavi, pleđa harambaši a fukara može i rebara. Vala, fukara uistinu može sve. Samo da je džaba. Najvoli fukara da joj se dadne bakšiš.
1833-će Njegoš je poklonio episkopu Nikiforu Maksimoviću Vukovu “Danicu“. U posveti je napisao: “Dobrom hristijaninu Nikiforu, o Đurđevudne, Na Lovćenu ljeta 1833“. Umesto svog potpisa Njegoš je napisao sledeće stihove:
“Ime mi je Vjeroljub
Prezime mi Rodoljub
Crnu Goru, rodnu grudu
Kamen paše odasvud.
Srpski pišem i zborim
Svakom gromko govorim:
Narodnost mi Srbinska
Um i duša Slavjanska“.
Al’ pravo rečite: šta može fukara da zna o ovome?! Pa fukara danas izbacuje Njegoša iz lektire zbog “govora mržnje“?! Dobro da u Hagu nijesu podigli i optužnicu zbog ratnijeh zločina nad turskijem janičarima.
Kad smo već kod Turaka, kojih smo se, gledajuć’ našu fukaru, po malo i zaželjeli (al’ ih drumovi više ne viđeše), po njihovom značenju i tumačenju fukara je siromašan čovek, dno socijalnog i društvenog poretka, neretko: ološ. Mi, pak, ovom prilikom a vezano za crnogorsku vlast toj reči dajemo drugo značenje i upotrebljavamo je u drugačijem kontekstu. Fukara u Crnoj Gori zauzima visoku poziciju u društvu, materjalno je situirana a jedino što je zajedničko sa gore pomenutom je da je i dalje ostala: ološ.
Vreme i podnevlje nikad, kao ovih godina i ovog podnevlja, bolje i pogodnije za fukaru. Pa “to“ diglo glavu. Ma kakvi: diglo glavu?!, to vlada evo dvajestinu godina. Fukara je na ceni i u Crnoj Gori i u Srbiji. Nama ostalima ostaje da čitamo i pišemo. Ne možemo ni prave revolucije da dižemo: đe ćeš sablje krvariti o fukaru?! Zna se red. Ne možeš na megadan sa fukarom. Đe ćeš fukari glavu skidat? Su čim posle da se dičiš? Sa fukarinom glavom, daleko bilo?! Može samo junak na junaka. Pa ni pop Milo Jovović nije posekao one što ga oklevetaše. A mogo je. Fukara i kad te uvredi ne možeš se tući sa njom. Jer ispadneš isti.
Ima u Srbiji dosta fukare. Nju ćete poznati po tome to će imati razumevanja za ono što je uradila fukara u Crnoj Gori. Fukara može bit’ i žensko i muško – samo što muškome bolje priliči. Ženskoj bolje stoji da bude: fuksa. Tako, fukare su na vlasti a fukse su u nevladinim organizacijama. Pa analogijom dolazim do zaključka da Crnom Gorom vladaju fukare a Srbijom vladaju fukse. Ne zna se kome je bolje: nama ili njima?!
Srećom, u Crnoj Gori je mnogo više ljudi nego fukare pa će stvari kad-tad doći na svoje mesto u svoje vreme. Dođe uvek vreme kad stvari dođu na svoje mesto. A fukari nije mesto u Crnoj Gori. Pošten je to narod za toliko fukare. Ne kažem da su svi srpski neprijatelji fukare al’ ovi iz Crne Gore što priznaše Kosovo svakako jesu. Eto, i Makedonci su to isto učinili pa se mi nešto posebno na njih i ne ljutimo. ‘De i da se ljutimo kad oni imaju samo pola države i to pola: bez imena. Imaju i oni svoje muke, nek im je bogom prosto. Taj nam nije brat pa ne treba ni da se mnogo ljutimo. A Crnogorac je brat a koji izda brata: fukara je. Ne ljutimo se mi ni na crnogorsku fukaru no se ljutimo na ove druge, na braću, što su ih pustili da oni odlučuju. A većina Crnogoraca vala ne misli tako. I ni jedan Srbin u Crnoj Gori ne misli tako. Al’ fukara ne obraća pažnju na to no vlada i odlučuje. I udara kad najviše boli. Izdaje kad izdaja najviše srcu i duši smeta. I kad najviše štete nanosi. Vreme kad je aktuelna crnogorska vlast učinila to priznanje dokazuje da se radi o fukari.
Slušamo fukaru ovih dana kako nam objašnjava kako je priznanje učinila zbog interesa Crne Gore. Znam ja to, znam da je interes u pitanju, samo čiji interes?! Pa interes je i da brat brata prevari za među, u interesu je trgovca da prevari na vagi, u interesu lažova je da mu poveruju na laži. Samo?!?! – je li to moralno. Jedno je interes a drugo moral. Postoji i nešto što se zove čast. Postoji nešto što se zove lojalnost. To je ono, nek priupita fukara starije, kad su Nemci 1941-e godine postrojenim a zarobljenim oficirima i vojnicima poražene jugoslovenske vojske pročitali obaveštenje da Hrvati, Slovenci i Crnogorci mogu istupiti iz stroja i otići kući a da samo Srbi idu u logore. E, pa, nek pita fukara: koliko je Crnogoraca istupilo iz stroja?! Nek pita fukara: jel’ morala da se čeka austrougarska vojska na Mojkovcu?! I nek pita fukara: čija je vojska 1912-e oslobodila moju rodnu Metohiju?! I neka se seti fukara šta su časni Nikšićani napisali kao parolu 1999-e godine: BOMBARDUJTE I NAS, NISMO MI FUKARE!!!
Kako najlakše prepoznati fukaru?! To je “stvor“ koji se slika sa Solanom, sluša sve što narede Amerikanci i Haški tribunal ga ne traži. Poznaćete ga i po tome što pored silnog bogatstva izbegava da letuje u Italiji.
Kada fukari jednom oprostite ili joj popustite onda ta ista fukara biva sve bezobraznija. To je ono u stilu: pusti Ciganče u dno sofre……… Najbolji lek protiv fukare je toljaga među rogove jer jedini zakon koji fukara priznaje jeste “zakon jačega“. Znaju to na žalost i Amerikanci i eto Crna Gora priznade Kosovo.
Samo fukara može da ignoriše volju svoga naroda. Samo fukara smatra da je bolja od naroda. Fukarski je misliti da je vlastiti narod loš. Fukara nema ni veru ni naciju ali nije zbog toga kosmopolitistički napredna. Fukara nema veru jer ju je prodala za večeru.
Da, dođe vreme da pametan zaćuti. Pa, dobro onda, da se makar držim da sam takav. Možda se i ponovo sretnemo na ovom mestu, za mesec-dva, možda i ne, ko zna i tako to……….
Igor M.Đurić, 17.101.2008
Fukare jedni, fukre drugi. Kako one sto vladaju u Beogradu, tako i one sto drmaju u Crnoj Gori. Fukare sve, bez izuzetka. S kim si, takav si. Fukara se namnozilo u jednoj zapanjujucoj mjeri, da se vec mora da govori o juzno slavenskim etabliranim fukarackim rezimima kakvi ne bi bili moguci bez simbioze dve razlicite vrste ljudskog roda, naime – fukara s jedne strane i, da ostanemo kod turcizma – budala sa druge strane: „Fukaru il` sljepca za put i budalu za savjet ne valja pitati (Vuk, Posl. 30,289 – od Kostica zbog teme neznatno prilagodjeno). I u fukarackim sistemima ili kratko, fukarijama, smradez polazi od glave odnosno od glavesine fukaracke drzave. Pri svemu ne sme se zaboraviti da je Tadic svojim preuranjenim cestitanjem crnogorskim rezimskim fukarama na njihovoj spornoj pobjedi na referendumu za nezavisnost i time za otcepljenje Crne Gore od Srbije, dao primjer kako se u jednoj slicnoj situaciji koja Srbiji predstoji neminovno sa njenim fukarama na vlasti, i jedna Tadiceva crnogorska kolegijalna fukara treba i sme da ponasa i odnosi kada se i srpskom narodu u Srbiji bude crno pisalo. To sa fukarama valjda je jasno, makar kada su crnogorske fukare u pitanju. Po meni, one fukare u Beogradu, jos su fukarskije cak i od onih svakog prezrenja vrednih crnogorskih fukara. Jer, pitanje je, da li bi crnogorske fukare ikada dobile priliku da bez beogradskih petooktobarskih fukara „zabiju nozinu u ledja Srbiji“. Srbiji, sto znaci, ne samo toj tankoj sorti prokletih fukara u Srbiji i od fukara daleko sirem sloju srpskim budalama sto svojim glasovima dovele na vlast fukare iz svojih redova, nego se noz zabio i u srca i duse i onim cestitim Srpkinjama i Srbima koje nije zdrav razum ostavio na cjedilu. Te kada smo vec kod maksime – „s kim si, takav si“ – onda ili su u Beogradu na vlasti svi od prvog do poslednjeg fukare ili ce da se selektira? Okanimo se, „oko kere, pa na mala vrata“. Naime, zasto bi mladjani Vuk Jeremic bio manja fukara od njegovog zastitnika Tadica, koji je na vrhu ljestvice svih fukara u Srbiji, a narocito onih politickih. Jeremic i Tadic izabrali su put sa UN kojim ce jos najmanje da se zamjere svojim zapadnim sponzorima i dovedu u opasnost od njih obojice ucrtane evroatlantske integracije i clanstvo Srbije u EU. Fukare nisam nikada volio. Sta znaci, „nisam volio“? Ma sta! Mrzio iz dna duse. A najvise one iz svog vlastitog naroda. Posle fukara, najvise mi na zivce idu budale uopsteno, a specijalno iz vlasitog naroda. Nekako nije ni posteno da jedan citav narod pati zbog nekolicine budala iz svojih redova. A kako se odnositi prema vlastitom narodu koji zbog svojih sedmogodisnjih budalastina direktan saucesnik u golgoti pod kojom ne samo onaj budalasti dio srpskog naroda u Srbiji mora da otrpi nepravde i ponizavanja zapada i sto najneparvednije i najvise bespomocnog gnjeva izaziva, drskost fukarackog rezima u Beogradu da ce Ustavni sud da bude pozvan da jednoj srpskojj nacionalnoj organizaciji u Srbiji izrekne zabranu aktivnosti. Kome to sve ima da se zahvali? Fukarama ionako! Ali i onim „obicnim“ Srbima koji su svojim glasovima doprinjeli da u djuntu sa nacionalnim manjinamau Vojvodini, Siptarima na jugu Srbije, muslimanima u Sandzaku i siptarskim buregdjijama u Beogradu, omoguce da srpske fukare ostanu i nadalje na vlasti u jednom po Srbiju sudbonosnom vreemnu, u kojem se upravo nazire silazeca putanja Nato perjanice, SAD. Bez ovih beogradskih fukara na vlasti, Srbija bi aktuelnu i latentnu slabost Zapada mogla da iskoristi sa jednom drugom, nacionalno opredeljenom vladom kakva bi bez jednog dovoljnog broja glasova srpskih budala u Srbiji mogla da se postavi na noge. Ni fukare niti njihove budalaste saveznike unutar vlastitog naciona ne treba da se stedi od kritika. Utoliko gore sto ne mozes da ih posaljes do djavola za sva vremena, jer si sa njima povezan rodbinsko bratskim odnosima. Jedino da ih pobijas i razgolicavas gdje stignes.