Вести

Ratno, ili kako se to modernim političkim jezikom kaže, „vanredno stanje“ u srpskoj pravoslavnoj crkvi u Australiji još uvek traje. Prema razvoju dogadjanja, izgleda da nema nade da se ratne sekire uskoro zakopaju, i da

Milan Martinović, Gosford; Australija; 16.10.2008

+++

kardinal sa njegovim „krstašima“ shvati da se ratovi ne okončavaju na bojnom polju, nego diplomatijom i pregovorima.
Da mu slučajevi Sidneja, Brizbana i Kanbere nisu poslužili kao poučni, ovih dana se videlo na novom primeru crkveno-skolske opštine „Sveti Stefan Dečanski“ u Melburnu.

O ovom slučaju se u Australiji već poduže piše zahvaljujuci akciji i interesovanju dnevnih novima Vesti, a isto tako putem interneta, dramatični razvoj dogadjaja, prati se kroz ceo svet.

Da se podsetimo

Korporacija ove Crkveno-školske opštine je, prema odluci skupštine finansijskog članstva pre izvesnog vremena odlučila da promeni svoje ime u „Slobodna CŠO Sveti Kralj Stefan Dečanski“. Istovremeno, uvidevši da je u Australiji na sceni jedna nevidjena otimačina crkvene imovine, jedna nemilosrdna borba za potpunu kontrolu nad istom i postavljanje satelitskih crkvenih uprava, skupština je izglasala nepoverenje administratoru eparhije preosveštenom Irineju i stavila mu do znanja da ga ne priznaje za svoga nadležnog episkopa.

Sada u ovom slučaju, za razliku od Brizbana i Kanbere, kardinal Irinej donekle menja ratnu taktiku i ne uzima im svoga sveštenika, da bi ih tako ostavio bez bogosluženja.

Korporacija takodje, imajući krupne razloge, svešteniku koji ne želi da sa njima saradjuje, daje pismeni otkaz u okvirima važećeg državnog zakona o zapošljavanju.

Sada kardinal Irinej i njegovi generali Milan Milutinovic i Vladimir Šipovac, naravno sa njegovom podrškom i blagoslovom organizuju pravi mali krstaški rat, i kreću u „ratni pohod“ sa dve divizije parohijana drugih melburnskih parohija, a sa jasnom i nedvosmislenom namerom da izvrše okupaciju ove crkveno-školske opštine.

Korporacija poziva policiju države Viktorije, koja im priskače u pomoć da se održi red i mir, ili u protivnom da interveniše. Ovde treba napomenuti, da su od pre nekoliko godina policijske snage comonvelta Australije postale i „počasni članovi“ srpske pravoslavne crkve u Australiji. Prvo smo ih videli na fotografijama u novinama pred crkvom u Blektaunu, onda nekoliko puta u Kanberi, posle toga u Manastiru Kalenicu, a sada su policajci svoje prisustvo manifestovali i na „bogosluženju.“

Sila Boga ne moli, Bog silu ne voli

Duhovno nasilje koje je kardinal Irinej njegovim dolaskom u Australiju počeo da sprovodi nad svojim parohijanma dostiglo je svoju kulminaciju u sada čisto fizičkim sukobima, gde njegova kamarila jednostavno primenjuje fizičku silu. Sada se kao što smo na primeru Melburna videli, mobiliše masa iz susednih parohija i počinju pravi „mali krstaški ratovi.“ Kardinalovi bespogovorni poslušnici nikako da shvate da ovo nije ni Bosna ni Srbija, i da je Australija pravna drzava. Ponovo se, kao u Kanberi, a nedavno i u Brizbanu, organizuje satelitska „uprava“, koja u pozitivnom zakonodavstvu Australije nema legitimitet, sto naravno prestavlja krsenje zakona. Osnovni cilj ovih formacija je preuzmanje kontrole nad crkveno-skolskom opstinom i naravno njenom imovinom. Kambera je nedvosmisleno pokazala, da ova drzava priznaje Upravni odbor korporacije, koji je izabran na redovnoj skupstini punopravnog finansijskog clanstva. Tako je vise nego ocigledno da su svi oni koji su u takozvanim poverenistvima, ili bilo na koji nacin izabranim odborima CSO, jednostavno receno ILEGALCI.

Sada ovde pocinje i sudski proces, koji moze da proguta na stotine hiljada dolara, a sve u okviru osvajackog pohoda. Ovo smo videli na ranijeim primerima. Da bi se izvrsila otimacina CSO u Blektaunu – Sidnej, potroseno je izravno pola miliona dolara. Ova suma je bila dovoljna da se planirana zgrada Srpske nedeljne skole „Bogdan Bolta“ kompletira. Da bi se izvrsila otimacina CSO u Kabramati – Sidnej, potroseno je blizu sto hiljada dolara. U oba slucaja da nije bilo prevare i izigravanja drzavnog zakona, uzurpiranje vlasti ne bi uspelo. Zato se sada ove CSO koje se nalaze maltene u istim uslovima i u slicnim problemima, poucene ovim primerima suprotstavljaju jasno i nedvosmisleno.

Fizicki napadi i pretnje

Posle prvog sudskog pretresa, koji je odrzan u petak 10. oktobra, u nedelju je upravni odbor da bi obezbedio glavnu funkciju crkveno-skolske opstine, organizovao redovno bogosluzenje.

Da bi ovo mogli da ostvare, korporacija je crkveno-skolsku opstinu stavila pod jurisdikciju episkopa ruske zagranicne crkve preosvestenog Agatangela, koji je na parohijsku duznost postavio svoga svestenika, jeromonaha o. Jovana Smelica.
Kada je svestenik u oltaru oblacio svestene odezde, i kada je bogosluzenje trebalo da zapocne, veca grupa organizovanih osoba usla je u crkvu i u oltar odakle su fizickom silom izgurali svestenika napolje, a tako isto i pojce za pevnicom, manifestujci svoje kabadahijsko ponasanje. Policija je sa sluzbom za obezbedjenje intervenisala, a bogosluzenja naravno u ovakvim uslovima nije ni bilo.

Pored fizickog nasilja, bilo je i verbalnih napada. Sekretaru CŠO preceno je čak i ubistvom.
Ovo neprimereno fizicko nasilje uredno je raportirano policiji, kao i pretnja ubistvom, posle koje sekretar CSO vise ne spava u svojoj rodjenoj kuci.

Zadnja vest koju smo saznali je, da je Upravni odbor crkveno-skolske opstine imao vanrednu sednicu povodom ovih dogadjaja, u utorak (14. okt.), na kojoj je zauzet čvrst stav, da u svemu ostaju pri SVIM svojim ranijim odlukama.

Milan Martinović
Gosford – Australija
16. oktobar 2008