Вести

Srbija je najzad učinila nešto pozitivno po sebe na međunarodnom planu. Posle dvadeset godina stalnih poraza i negativnog konteksta pominjanja jedna rezolucija koju je Srbija predložila i koju je

Igor M.Đurić, 10.10.2008

+++

Generalna skupština UN usvojila. I pored pritisaka sila koje su priznale Kosovo rezultat je zadovoljavajući. On je manje važan po konkretnim konsekvencama koje će doneti a više je bitan po nekim simboličkim i psihološkim momentima. 77 zemalja je glasalo za srpsku rezoluciju što je jasna poruka Amerikancima da mnogi misle drugačije od njih. Drugo, primetno je da su protiv rezolucije glasale Amerika, Albanija i još četiri zemlje kojima ni ime ne mogu da potrefim. To je dakle taj “demokratski“ bastion zemalja koje eksplicitno smatraju da je Kosovo završen slučaj?! Najzad, primetno je da su zemlje Evropske unije svojom uzdržanošću ipak na neki način načinile otklon prema SAD. I među tim zemljama ima onih koji smatraju da je kosmetska priča završena ali ipak nisu glasali “protiv“ već su se uzdržali i time su se distancirali od kaubojskog nastupa Amerikanaca. To, doduše nije sprečilo predstavnika Velike Britanije da u maniru spoljne politike svoje zemlje kurvinski istupi ali je činjenica da Amerikanci i Britanci nisu glasali isto, ma koliko male razlike bile među njima. Na kraju, povodom dilema da li je bolje ovo ili direktna tužba Međunarodnom sudu, mislim da je ovo kud i kamo bolje. Sud će možda doneti neku odluku koja nije obavezujuća ali će je doneti i ta odluka će imati psihološkog i političkog efekta na zemlje koje do sada nisu priznale Kosovo. Po tužbi sigurno ne bi doneo pozitivnu odluku po Srbiju jer bi to i za taj Sud bio preveliki zalogaj koji on, niti bi smeo, niti bi mogao da prežvaće. Najzad, samo treba još i spremiti taktiku ako se desi da sud utvrdi da je samoproglašenje Kosova u skladu sa međunarodnim zakonima. Jer, sve je moguće u današnjem svetu.

Crnogorci su glasali za rezoluciju ali imam osećaj da je to samo ublažavanje odluka koje se spremaju da donesu po pitanju priznavanja Kosmeta. Pritisci na njih su veliki a neki iz vlasti izgleda da mnogo duguju pa je došlo vreme da se dugovi vrate. Ljudi iz vlasti Crne Gore sve manje liče na Crnogorce a sve više na: Trojance. I to ne na Trojance kao stari narod koji je svojevremno ratovao protiv Spartanaca zbog pobegulje, već liče na “trojanske konje“ ili “crve trojance“. Zna se šta simbolizuje priča o trojanskom konju a znamo i kakve štete po softver i hardver mogu načiniti ti “trojanci“ kad ih zapatite negde po internetu. Tako i Crnogorci iz vlasti Crne Gore. Čitav smisao njihovog postojanja je da naprave štetu Srbiji vrlo često bez ikakvog vidljivog razloga ili koristi. Njihov glavni program za evropeizaciju zemlje je antisrpstvo. Ali, time prave štetu i sebi i nama. Ti “trojanski konji“ iz susedstva, što zbog ucene, što zbog mržnje prema Srbima, rešili su “da nam udare nož u leđa“, kako se lepo onomad izjasnio Ministar spoljnjih poslova Srbije Vuk Jeremić. Ja bih ga ispravio: “još jedan nož u leđa“. “Još jedna cigla u zidu“ moralnog propadanja nekih ljudi u Crnoj Gori. To je rukovodstvo sa najdužim radnim stažom u Evropi. Svi se menjaju samo oni ne. (PS. Ovaj tekst je pisan u četvrtak ujutro kada se još nije znalo ono što se saznalo uveče istoga dana. U sinhronizovanoj akciji, pod patronatom Amerike, Crna Gora i Makedonija su priznale Kosovo. Makedonija je tako sama sebi iskopala grob a Crna Gora je doživela najveće nacionalno poniženje i sramotu u svojoj istoriji). Nadam se da su srpski političari shvatili da makar u komšiluku mi moramo nastupati malo agresivnije. Moramo prema susedima pokazati zube u odnosu na njihov stav prema Kosmetu. Ako Amerikanci smatraju da imaju pravo da vrše pritisak na njih, a ne bi li priznale Kosovo, ne vidim ni jedan razlog da mi ne činimo isto sa suprotnim ciljem. Na Amerikance mi ne možemo vršiti pritisak ali na okruženje možemo i trebamo. Neka znaju i Crnogorci, i Makednoci, i Hrvati da ne može biti isto “pre“ i “posle“ udaranja s’ leđa. Nekakve sankcije u tom slučaju Srbija mora da preduzme i ostvari. Kakve? Onakve koje bi njima najviše štetile i pogađale ih a koje nama najmanje smetaju. Uostalom, takva bi i bila definicja sankcija, otprilike. Na žalost, mi Srbi smo mogli da elaboliramo tu temu na vlastitim leđima mnogo puta do sada. Sa Hrvatima smo zakasnili u preventivnom delovanju. Kad su videli da su prošli samo sa dva-tri kamena u prozor ambasade odmah su požurili da priznaju Kosovo. Sa Crnogorcima još imamo vremena i prostora. Treba da znaju da eventualna njihova izdaja nad izdajama neće proći nekažnjeno. A narod tamošnji neka to shvati pa neka ih menja. Crnu Goru bi teže pogodile srpske nego evropske sankcije.

Inače, taj gore pomenuti Jeremić mi se sve više dopada. I nije samo to moje mišljenje. U razgovoru sa ljudima shvatam da i drugi tako misle. Očigledno je da radi i da se trudi. Koliko može i ima prostora. Može, izleda, dosta ali prostora ima malo. U redu, ovo drugo je nasledio. Ali radi u onim prilikama koje su mu dostupne. Čini se da posle dužeg vremena imamo jednog ministra koji se isključivo meša u svoj posao. Malo politizuje a više radi svoj posao. Pri tome to ne čini poput svojih neslavnih prethodnika “za svoj groš“ već se trudi da sprovodi državnu politiku. On samo da ispravi brljotine Draškovića i Svilanovića pa bi to bio veliki diplomatski uspeh Srbije. Ipak, malo je jedan Jeremić da popravi lošu sliku na silu sklepane vlade. Ali, zašto ne istaći nešto pozitivno?! U tom slučaju, u slučaju da ne ističemo nešto pozitivno samo zbog političkih nesuglasica, bili bi samo dežurni pljuvači kojima je stalo samo da druga strana propadne a meni je ipak stalo da Srbiji bude bolje ma ko taj boljitak doneo.

Da ova srpska vlada nije dobra saznajemo ovih dana iz medija. Odlučujuću ulogu za formiranje te vlade odigrala je jedna: žirafa?!? Nije dakle u pitanju biljka (palma) nego životinja (žirafa). Bilo je šekspirovski dramatično: biti ili ne biti!?! I Tadić prelomio: žirafa stiže u Jagodinu. Sa tom žirafom su građani Srbije a posebno Jagodinci mnogo bliži Evropi. To su, dakle, te evropske vrednosti o kojima je Palma govorio?! Ono, ruku na srce, Evropa baš i nije prirodno stanište te retke zverke pa će neko zlobno primetiti da smo time bliži Africi nego Evropi, al’ ku gi jebe. To su samo ljubomorni ljudi koji ne mogu da podnesu “razmišljanja jednog običnog srpskog …….“. Dobro bi bilo da žirafu, čim pristigne, prvi posete Krkobabići i njihovi penzioneri. Kad nema povećanja penzija neka vide bar koliko je visoka žirafa. Ne sumnjam, da će neki jagodinski domaćin i glasač Palmin probati da u svom oboru domaćinski zapati žirafe. Tako bi se smanjili troškovi uvoženja novih kad zatreba a i nešto bi se zaradilo jer je u Evropi velika jagma trenutno za žirafama a u svetlu ekonomske krize i recesije.

U “Politici“ haos!!! Čim je Lihtova stigla tamo, ja sam u ovoj kolumni pisao o tome šta će doživeti ovaj list. Sonja Liht u maniru komunističkog komesara počela čistku a ne bi li se podsetila mlađahnih dana i svog službovanja kod Bude Lončara. Glavni urednik Ljiljana Smajlović smenjena, direktor lista Janićijević dao ostavku. Ljubodrag Stojadinović opet na vreme promenio stranu. Ništa novo.

Predsednik “Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava“ Ivo Banac u svom intervju-u u NIN-u ni jednog trenutka nije izrekao ni jednu ružnu reč o Hrvatskoj i Hrvatima. I svaka mi čast na tome. Čovek na svom mestu. I kada je govorio o problemima u Hrvatskoj uvek je to činio sa merom i razumevanjem za objektivne i subjektivne okolnosti. Po njemu je pozitivan proces izmerenje komunista i fašista (ustaša) u Hrvatskoj. Ispravno smatra da su i jedni i drugi Hrvati. Da, on je za zaštitu prava Srba u Hrvatskoj ali i za zaštitu prava pevaču Tompsonu da peva, i ako on u svojim pesmama poziva na klanje Srba. Eto, to je za njega manji greh od Biserkinog mišljenja da je velik greh srpskih intelektualaca što kad-kad izreknu po koju negativnu ocenu o Evropi. Da, Hrvatska po Banacu, ide u dobrom pravcu. Ne možda onom brzinom koju bi on voleo: ali ide. Treba učiti od ovakvih ljudi. Na kraju je osuo paljbu po Srbiji i srpskoj eliti nazivajući ove poslednje primitivcima. I uopšte mu ne zameram na tome. To se od njega i treba očekivati, pa on je zaboga predsednik “HRVATSKOG tog kako se već zove“. Sa druge strane “SRPSKI kako se već zove TO“?!? Eh, nema to veze sa Srbijom.

www.djuricigor.net

Igor M.Đurić