Вести

Zašto je izveštaj o eksuhamciji žrtava ustaškij logora sakriven od javnosti(2) Jedna smo od retkih zemalja u kojoj ne postoji Muzej holokausta i gde se u ime neke regionalne saradnje ne govori o genocidu, kaže akademik Srboljub Živanović.

+++

 Akademik Srboljub Živanović, vodeći svetski antropolog i jedan od članova tročlane komisije koja je pre 44 godine radila na ekshumaciji žrtava ustaških logora, „Vestima“ je obelodanio postojanje masovnih grobnica jasenovačkih stradalnika, koje je izbacila reka, podno Kalemegdana i u Zemunu.

Izveštaj koji je tada napisao sakriven je od javnosti, ali istinu o stravičnim zločinima Hrvata i velikom stradanju Srba, Jevreja i Roma, akademik Živanović uskoro će objaviti u knjizi „Jasenovac“, koja će se naći na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu. Među korice svoje knjige smestio više zanimljivih članaka, intervjua, komentara i prikaza, koji su nastali posle njegovih mnogim predavanja o ustaškim logorima smrti.

– Pre nekoliko godina sam o tome govorio na Oksfordu – iznosi akademik Živanović.

Ponovo će da nas kolju

Akademik Srboljub Živanović kaže da se zločini ponavljaju čemu je dokaz i poslednji građanski rat, kada su ustaše ponovo klale u Jasenovcu i po drugim logorima.

– Meni je jedan otac pokazao fotografiju svoga sina, dečaka od deset godina, kome su Hrvati u poslednjem ratnom sukobu odsekli glavu, a onda je stavili pored dečakovog mrtvog tela i to slikali – iznosi akademik Živanović.

– Drugi jedan mi je pokazao fotografiju svoje žene i njihovo dvoje dece, koje su Hrvati ubili. A ja imam izvestan broj pisama dece, koja su ostala siročad. To su srpska deca iz Brčkog, koje pomaže Crkvena

opština u Londonu. U tim pismima opisane su grozote koje je počinila hrvatska vojska u minulom građanskom ratu. I mi ćutimo, sve dok ne počnu opet da nas kolju.

– To predavanje je ostavilo vrlo dubok utisak, naročito na zapadni svet. U knjizi će se pojaviti izveštaj komisije, koja je 1964. godine, radila na eshumaciji žrtava ustaškog terora. O tome se ponešto moglo pročitati u našoj štampi tek 1992. godine. Međutim, pojavila se jedna izvanredna knjiga „Katena mundi“ do koje danas niko ne može da dođe, jer je štampana u malom tiražu, uz finansijsku podršku naših ljudi iz Australije. Zbog toga sam, na molbu nekih ljudi koji se bave Jasenovcem i hrvatskim genocidom nad Srbima, Jevrejima i Romima, sakupio obimnu građu i napisao knjigu, nadajući se da će doći do većeg broja čitalaca i biti dostupna istraživačima.

Akademik Živanović ističe potrebu da se više piše o Jasenovcu i dodaje:
– Od tog strašnog ubijanja i groznog mučenja u ustaškim logorima, prošlo je više od 60 godina. Za sadašnje generacije je to daleka istorija. Oni koji sada idu školu, niko ih tome ne uči i niko im ne „otvara oči“. Naši političari, koji su sada na vlasti i oni koji supre njih bili na vlasti, nisu učinili ništa da bi se te grozote objasnile narodu, jer su se, izgleda, dogovorili sa Hrvatima da zbog ranijeg bratstva i jedinstva, a danas nekakve regionalne saradnje, ne talasaju, da ne govore, da se ćuti. Znači, treba da se zaboravi 700.000 ubijenih Srba, Jevreja i Roma.

Vlast se mora uzeti u pamet

– Moj cilj je samo da se istina o Jasenovcu zna i da se ne prikriva – kaže akademik Srboljub Živanović. – Vlast se mora uzeti u pamet i potruditi da se od novih generacija ne skriva ono što je bilo. Istina mora da se zna. Ko će da govori u ime ubijene dece, u ime tih velikih hrišćanskih velikomučenika? Ta deca nisu kriva što su rođena u srpskim, romskim ili jevrejskim porodicama. Ona ne mogu da govore, neko mora da govori u njihovo ime, neko mora nešto da kaže, a ja sam uzeo na sebe obavezu, pošto sam na hiljade tih razbijenih dečjih lobanja držao u rukama, da govorim u njihovo ime celog života.

Akademik Živanović konstatuje da u udžbenicima istorije u Srbiji gotovo da nema ništa o Jasenovcu. Ako se u njima o tom logoru pročitaju bar tri rečenice, kaže akademik, „to je već jako mnogo“. On veli da je u Republici Srpskoj situacija drugačija.

– Bio sam tamo na jednoj izložbi dečjih crteža – napominje akademik Živanović. – Deca su na osnovu onoga što su učila u školi, pravila crteže o Jasenovcu. Sedeo sam u jednom ćošku u toj sali, deca su prolazila pored mene, a ja sam ih pitao šta znaju o Jasenovcu. I bio sam iznenađen kad sam čuo koliko toga znaju. Tamo se u školi uči o Jasenovcu. U Srbiji svega toga nema. I Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj ne postoji Muzej holokausta. Predlagao sam doskorašnjem predsedniku Vlade Srbije da se na Sajmištu, u centralnoj zgradi, otvori Muzej holokausta, ali ništa od toga.

Deci razbijali lobanje

Sagovornik „Vesti“ naglašava da su Hrvati bili jedini koji su svoje žrtve prvo mučili, pa ubijali. On iznosi da to nigde na svetu nije postojalo, kao što nigde u svetu nije postojao logor za decu.

– Bilo je koncentracionih logora, bilo je u pojedinim „fabrikama smrti“ i celih porodica, ali da izdvoje sitnu decu i da ih stave u poseban logor, to nigde nije bilo – kategoričan je akademik Živanović.

– Šta se dešavalo s decom ispod četiri godine starosti koje su vodile časne sestre? Deci, na primer, nisu dozvoljavali da se pomokre tokom noći. Ako bi se to nekom detetu i desilo, već narednog jutra hvatali bi ga za noge i razbijali mu lobanju. I to se sve zna.

Naš sagovornik podseća da je u Beogradu zatvoren Muzej genocida. On je, posle 2000. godine, premešten u Kragujevac.
– Kakve ima veze genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima sa Muzejom u Kragujevcu, koji je osnovan radi čuvanja uspomene na oktobarske žrtve? – pita se akademik Živanović. – Pri tom se zaboravlja na 700.000 Srba, 80.000 Roma i 23.000 Jevreja koji su postradali u hrvatskim logorima smrti tokom Drugog svetskog rata. Mene često pitaju zašto upotrebljavam termin hrvatski logori smrti, ili hrvatski koljači. Pa ja ne znam kako drugačije da ih nazovem, jer Hrvati su bili ti koji su ubijali. Hrvatska vlast, naročito posle Tuđmana, kaže da su ubijali nekakvi fašisti, „kojih u Hrvatskoj nikada nije bilo“, ili nacisti „koji nikada nisu postojali u Hrvatskoj. „Bio je istina i izvestan broj koljača iz redova muslimana, ali i muslimana koji su bili protiv tog divljanja.

D. JANOJLIĆ; VESTI 10.10.2008