logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Свет, Друштво, Економија    Аутор: новинарство    1.015 пута прочитано    Датум: 10.10.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

protojerej-stavrofor Dragan Saračević“Gospodinu” Nedeljku Milanoviću, Carrum Downs – Melburn

+++

Gospodine Milanoviću,

Mozda ce za vas a i za mnoge koji budu citali ovo moje pismo izgledati cudno, da vam se obracam samo sa recju “gospodin”, a ne recimo sa recju “protojerej”, koja podrazumeva i svestenicki cin.

Na samom pocetku zelim da ovaj nacin obracanja pojasnim. Nas dvojca se “povrsno” poznajemo od onoga vremena kada ste primljeni u svezu klira eparhije za Australiju i Novi Zeland “novogracanicke mitropolije”, odnosno “slobodne srpske pravoslavne crkve.” Nase upoznavanje je pocelo odmah na pocetku vase karijere u zajednickoj eparhiji, kada ste posle Crkvenonarodnog Sabora 1993. godine, sa vasim kolegom gospodinom Vladislavom Djordjevicom, slagali tadasnjeg episkopa Vasilija i srpsku javnost Australije vasim tvrdnjama u pismima njemu upucenim, koje je on kasnije objavio i u listu “Srpski Glas”, da nikome niste dali punomocje da Vas zastupa na istom.

Posle toga ja sam bio prinudjen da ista pisma objavim u Eparhijskom Vesniku, buduci da “Srpski Glas” nije zeleo da objavi moj demanti.

Slagali ste dakle, prvo mene, onda svoga episkopa, i Srbe u Australiji i Novom Zelandu.

Svestenik, kao Boziji sluga – Hristov sluga, treba da bude uvek u sluzbi Hristove ISTINE. Vi ste nazalost svojom laznom izjavom, koju ste svojerucno i potpisali, pokazali jos onda da niste Hristov sluga, jer niste bili “sluga” Hristove ISTINE.

Sta ste vi zapravo pokazali?
Vi ste gospodine Milanovicu tada svojom laznom izjavom pokazali da ste sluga “lazljivca i oca lazi”, koji je kako za njega Hristos kaze “ljudski ubica od iskoni”, i koji “kad laz govori, svoje govori”. To je dakle razlog ovakvog nacina moga obracanja. Pojednostavljeno; vi kao lazljivac, za mene niste svestenik Boga zivoga – Boga Istine, vec ste ponizni sluga i “svestenik” boga lazi.

Mnogo bolje sam Vas upoznao, nedavno kada ste kao clan takozvanog eparhijskog Crkvenog suda, (u daljem tekstu INKVIZICIJA), zajedno sa pokojnim g. Dragomirvom Sipovcom i g. Djurom Djurdjevicom sudili i meni presudili, sa: “premestajem” po izmisljenoj i laznoj nepotrebnoj “potrebi sluzbe”, i to na bezimenu i nepostojecu parohiju, ne hajuci za to sto Crkveni sud nije taj koji moze da vrsi premestaj “po potrebi sluzbe”, i to jos svestenika koji je prema vazecem ustavu bio stalni a ne privremeni paroh.

Tada ste g. Milanovicu, samo potvrdili kome i na koji nacin sluzite, zajedno sa imenovanima. Da bi vam neke stvari mozda bile jasnije, u prilogu dostavljam i pismo, koje sam svojevremeno poslao jednom od mojih “glavoseca”, iz INKVIZICIJE g. Dragomiru Sipovcu, a koje je vezano za moj slucaj.

Buduci da sam prilicno upoznat sa tokom zbivanja u CSO “Sveti Kralj Stefan Decanski”, i sa “vasim slucajem”, bez obzira sto ste vi zajedno sa gore pomenutima, bili u grupi zaverenika i mojih “glavoseca”, cime ste ucinili prvi korak u mojoj diskreditaciji, likvidaciji i progonu iz SPC, ja ipak zelim, naravno na osnovu vec stecenog iskustva, da vam ovom prilikom predlozim na koji nacin da se branite. Takodje, ne krijem ni svoju sumnju u to, da nisam siguran da cete moci i da se odbranite.

Naime, sa interneta vidim da i vi pokrecete sudski proces protiv Upravnog odbora CSO, na slican nacin kako sam to ja svojevremeno uradio. Kod mene je bila situacija ne malo, nego potpuno drukcija. Naime, CSO u Blektaunu nije Inkorporirana asocijacija, pa sam mogao da se borim protiv zaverenika i i mojih “glavoseca” na licnoj osnovi. Isto tako, na mojoj strani su onda bili i imovinski poverenici “trastisi”, pa sam ja tada u najvecoj meri, zahvaljujuci tome i dobio sudski spor. U vasem slucaju, imovinski poverenici su protiv vas, a vi imate sukob sa Korporacijom. Prema tome, male su vam ili nikakve sanse. Da su vam sanse nikakve, svedoci primer Crkvene opstine iz Minhena, koja je kao inkorporirana asocijacija sudskim putem izbacila i tamosnjeg episkopa Konstantina, jer je u njene prostorije bio smestio svoje kancelarije i svoje sediste.

Upravni odbor CSO “Sveti Kralj Stefan Decanski” je legitimno telo, bez obzira sto ga episkop G. G. Irinej ne priznaje. Ali, isto tako, ni oni njega ne priznaju. Takodje, koliko mi je poznato, njihov clan nije g. Ilija Vitorovic i nije terao vasu protinicu na sednici Upravnog odbora u “pizdu materinu”, kao sto je to bilo, ako se secate iz moje tuzbe, koju sam vam kao mome “sudiji” ili svejedno INKVIZITORU, svojevremeno dostavio na uvid. Ovi u Urpavnom odboru CSO “Sveti Kralj Stefan Decanski” su svi tamo cestiti i posteni ljudi, na prvom mestu gospoda, koja znaju sta hoce i ovakvih bezboznickih znakova i vulgarnosti, kod njih nema i znam da nije ni bilo. U mome slucaju je bila samo grupa zaverenika, a ne ceo Upravni odbor.

Mozda moze da vam pomogne miljenik g. Djure Djrudjevica, g. Mihaila Knezevica a vidim da je isto to ostao i kod sadasnjeg vaseg episkopa G. G. Irineja, a to je uvazeni gospodin Sreta Dragicevic. On zna kako se svesteniku psuje “dete u detetu”, ako mu je popadija u drugom stanju, kao sto je to radio kada su proganjali o. Stanisu Ostojica, pa mozda moze da posluzi sad vama, ali samo obrnuto; da pocne socno psovati clanove Upravnog odbora CSO Sveti Kralj Stefan Decanski.

Ili, ima jos jedan koji bi vam bio od koristii, a to je g. Vojislav Gavrilovic, koga g. Mihailo Knezevic i g. Djura Djurdjevic nisu hteli da smene sa polozaja blagajnika, iako su trastitsi i ostali clanovi poverenistva trazili pismeno, nisu hteli da ga smene kada sam ja trazio, nisu hteli da ga smene kada je to trazio i Krsto Ilic, predsednik CSO, a svi znaju da je meni psovao Boga i Majku Boziju, sve sa socnim glagolom ‘J..”, i to pred samim vratima svetog hrama. G. Mihailo Knezevic i g. Djrua Djrudjevic nisu vas ni obavestili o tome da sam kod takozvanog eparhijskog Crkvneog suda bio protiv njega podnjeo tuzbu u 25 tacaka optuznice. Proces nisu nikada pokrenulu, a g. Gavrilovic je morao da bude izbacen iz crkvene sale fizickim putem, kada su njegove laze prevrsile meru, i kada ga je g. Krsto Ilic uhvatio za grudi i za gusu.

Medjutim, jedan od najvaznijih mojih predloga se sastoji u tome, da sazovete ponovo, buduci da on ima bogato iskustvo, isti onaj Crkveni sud, na kome ste meni sudili, iako protiv mene nije postojala nikakva zvanicna tuzba. Tuzbu ste jednostavno vi sami izmislili, pa to isto mozete i ovoga puta. Treba da ga sazovete iz jos jednog razloga, a to je da ce vas i drzavni sudija prvo pitati; dali ste vi g. Milanovicu iscrpeli sve mogucnosti u vasoj crkvi kao instituciji za resenje vaseg problema? A to ste, imaj na umu duzni. Ja sam svojevremeno drzavnom sudiji morao da dostavim presudu vase INKVIZICIJE, na kojoj se izmedju ostalih, nalazi i vas potpis.

Ovo je vrlo dobronameran savet. Znam da cete imati malo tehnickih problema u sazivanju eparhijskog Crkvenog suda, mislim istog onog iz perioda kada ste meni sudili. Prvo trebate pozvati gospodina Mihaila Knezevica, mislim na bivseg episkopa Milutina. Njegov dolazak je pod znakom pitanja, posto ni moj slucaj jos nije okoncan, a on me je isto SLAGAO, odnosno PREVARIO ili svejedno OBMANUO, ovako se na svim jezicma sveta kaze, pa se bojim da opet nece smeti da dodje, kao sto nije smeo da dodje na ustolicenje episkopa G. G. Irineja. Ovo mozete sacekati, kada moj slucaj na sudu bude obnovljen, pa da i vama “pomogne”, kao sto je i meni tada “pomogao”, a to sad moze da bude sve o jednom trosku.

Drugi, malo tezi slucaj bice pokojni g. Dragomir Sipovac. Njega cete morati nekako da vaskrsnete, jer bez njega, kao sto i sami vrlo dobro znate, nema i nece biti INKVIZICIJE. Ja tu necu moci da vam mnogo pomognem, posto episkop G.G. Irinej kaze da sam “bezblagodatan”. No on priznaje da ste vi kao sudija i g. Djuro Djurdjevic, sekretar INKVIZICIJE “blagodatni”, pa vam predlazem da to vas dvojica u tandemu, sami pokusate, jer ce tu biti “dvostruka” da ne kazem “blagodat na blagodat”. Ako ne uspete, onda vam predlazem da pozovete episkkopa G.G. Irineja, posto pretpostavljam da on poseduje “suvisnu riznicu blagodati”. To vam je nesto slicno “riznici suvisnih dobara.” koju ima njegov kolega u Rimu. I kada tako vaskrsnete celu INKVIZICIJU, onda cete opet imati mali problem. Naime vi ste g. Milanovicu jos uvek, koliko mi je poznato clan iste, pa ce se postaviti pitanje vaseg prava da sami sebi sudite. No ja znam da je to za vas najlaksa prepreka, jer sve sto je vezano za pravni proredak u SPC, lako moze da se menja i prilagodjava, a posebno kako kome to u INKVIZICIJI odgovara.

I sada, kada tako u punom sastavu sednete na sudijske stolice, imacete pred sobom jedan vec “reseni” slucaj, i na osnovu njega ce vam biti vrlo lako da donesete i presudu. Ali da bi doneli presudu tu morate prvo da se konsultujete sa g. Djurom Djurdjevicom. On ce vam, to sigurno i tacno znam, kazati da je se dogovorio sa g. Mihailom Knezevicom (bivsi episkop Milutin), da ce vas premestiti na parohiju, recimo u Kanberu. Samo, pre nego sto prihvatite, dobro proverite, posto je mene slagao. Ne mislim da me je slagao samo u vezi sa premestajem, nego me je slagao da je se uopste bilo sta bio i dogovorio sa episkopom. Onda vam savetujem da to prihvatite, bez obzira sto ce vas slagati. Necete pogresiti, u to sam ubedjen. I kada to prihvatite onda lepo donesite resenje da sami sebe premestite i to po “potrebi sluzbe”, ali pazite, to mora biti na nepostojecu i “bezimenu” parohiju, kako ste samnom ucinili.

E, ali sada moze da se desi, da se ovome svemu usprotivi “nadlezni” episkop G.G. Irinej, i da kaze: “ja sam nadlezan za svestenika, a ne Crkvena uprava koja trazi njegovo uklanjanje”. Moze da kaze, recimo: “ovakva odluka Crkvenog suda nije u interesu Crkve… nije u interesu crkvenog poretka… da zadire u prava episkopa… njome se Upravnim odborima odobravaju ovakvi njihovi postupci”… i tome slicno.
Sad se postavlja pitanje, sta da radite u tome slucaju.

Tu vam opet ja najbolje mogu pomoci, i obecavam da cu doci i na civilni sud da svedocim. Recicu naprimer, da je meni episkop G.G. Irinej kazao, kada sam mu pomenuo da u dokumentu za Vrhovi sud postoji klauzula koja obavezuje gospodina Mihaila Knezevica (episkopa Milutina) da me premesti, i to po dogovoru koga su sacinili: on licno kao tada nadlezni episkop, g. Djuro Djurdjevic i g. Vladislav Djordjevic, na parohiju u Flemington. Svedocicu, i to naravno pod zakletvom, da mi je episkop G.G. Irinej kazao; “tamo ne mogu da vas postavim, ZATO STO SE CLANOVI URPAVNOG ODBORA TOME SUPROTSTAVLJAJU.”

Nije pomoglo ni to sto sam mu poslao dokaze da je g. Vladislav Djordjevic potvrdio svoj pristanak na premestaj i to na samoj sednici Upravnog odbora u Flemingtonu. Nije pomoglo ni to sto sam mu poslao dokaz da je na sednici Upravnog odbora u Kabramati g. Vladislav Djordjevic bio prihvacen za drugog paroha. Nije pomoglo ni to sto poseduje dokaze o tome da je g. Djordjevic, tim istim clanovima Upravog odbora, kada su ga pitali, da li je istina da je prihvatio da predje sa sluzbom u Kabramatu rekao: “jesam, prihvatio sam, ali vi se bunite”.

Ovde mogu da budem sto posto siguran, DA VAS EPISKOP G.G. IRINEJ NECE I NE MOZE PODRZATI, ZATO STO NE SME.

Jer kao sto vidite, KOD NJEGA SE PITA UPRAVNI ODBOR. I ako je neki upravni odbor protiv vas, vi tamo ne mozete ni opstati, niti biti postavljeni..

Nadam se da ce vam g. Milanovicu, ovih mojih nekoliko reci , u vidu predloga i dobronamernih saveta, biti od velike koristi u resavanju vaseg slucaja. Ukoliko vam nesto iz ovoga nije najjasnije, slobodno me nazovite radi konsultacije. Vrlo rado cu se odazvati vasem pozivu.

Za sada toliko od

protojereja-stavrofora Dragana Saracevica
paroha za Sidnej i Novi Juzni Vels, pri Srpskoj Pravoslavnoj CO “Sveti Nikolaj Zicki”

U Sidneju 8. oktobra 2008. godine

+++

Visokoprečasnom protojereju stavroforu o. Dragomiru Šipovcu, arh. zameniku

Blektaun, o Vidovdanu 2005. godine

“Oče” Dragomire,

Vidim, da si već stavio u Tvoj “kupusni” Vesnik blektaunsku “Upravu”. Čestitam!

Nije mi samo jasno, kako je “stavljena” a da još nema dokument da je i priznata?
Niko još nije proverio, da je to što je naš arh. namesnik uradio u Blektaunu jedno obično “razbojništvo”, ne u bukvalnom smislu, nego duhovno razbojništvo i jednostavno “terorisanje” Ustava i Pravila C[O. Izgleda da je naša Eparhija postala prava "razbojnička pećina", i posle svega ovoga, jedno obično" udruženje lažova i prevaranata"?
A za kalendar, prota Popović kaže da si ga izvestio da stavi o. Nikolu. Kako? Zar nije zvanično aktom od Episkopa, takozvani "administrator" blektaunske parohije prota \uro?
Pitam Te da mi odgovoriš, a znam dobro da nećeš, na šta sve ovo liči? Prema onome što sam Ti već poslao, mislim da treba da nešto zaključiš. Ako hoćeš.

Ali, čini mi se, kao i u slučaju" Crkvenog Suda", da od tog posla nema ništa.
Onda si sa protopop - Nedeljkom verovatno "opijen" slavom Velikog Inkvizitora, i pošto Ti se ukazala prilika, kakva se retko u životu pruža, požurio da mi u stilu Ane i Kajafe, onako "xumle", "odsečete glavu". I vidiš lepo sad, posle svega, da si uspeo, i verovatno sa zadovoljstvom trljaš dlanove?

Kažeš da si "radio po savesti"! Tako mi je arh. namesnik preneo. A i drugi kažu da si Ti bio moj najžešći "sudija". Vladika, on čovek nije mogao ni da se orjentiše. To mu je i prvi Crkveni Sud i to odmah. A o prilikama koje ovde vladaju, naravno da nije ništa mogao znati. Iskoristili ste njegovo neiskustvo, i priliku, da me razapnete.

Evo da Ti napišem šta Sv. Justin ]elijski kaže o Savesti, ako nisi znao.
“Naivno je i plitkoumno smatrati savest, u njenoj empirijskoj datosti za sigurno merilo dobra i zla. Jer u svojoj empirijskoj datosti, savest je uprljana, ogrehovljena, bolesna… Samo kad se očisti, osvesti, isceli i obogočoveči, onda može biti sigurno merilo dobra i zla. A pri tome postoji samo jedna provera savesti – Hristos. Savest bez Boga je užas.”
Ako si Ti po savesti, kako kažeš, mene rešio da premestiš, na neku nepostojeću parohiju, ili u “Vodongu”, onda, svaka ti čast i čest. Ovde Te sad pitam, gde si me premestio? Da li sada vidiš krajnji ishod, jednog neprimerenog bezakonja?

“Oče” Dragomire, ja sam u svešteničkom činu, isto dugo koliko i Ti. Mislim da je razlika svega nekoliko dana, ili nekoliko nedelja. Da nisi preživeo i u Kizborou i u Sent Albansu stradanje, istog ovog tipa, pa da razumem. A za ovo što si meni uradio, neka Te Bog pita. Ja te neću kleti. Moliću se Bogu da Ti prosvetli razum, i da ugasi požar jedne “spaljene savesti.” Proklinjaće te suze moje Marije i Marte. U to budi ubeđen. Posle gotovo trideset godina moje svešteničke službe, Vi me stavljate na “stub srama” i potvrđujete Vašom presudom Ilijin OTKAZ! I sada, šta se sada dogaća? Umesto da budem premešten, kako ste na “sinedrionu” presudili, ja ostajem i to: i bez parohije i bez parohijske službe! Ostajem bez parčeta hleba, moj “oče” Dragomire. Hvala Ti do neba. Da si pročitao svu dokumentaciju i da je Tvoja “savest” bila “proverena Hristom” kako kaže sv. Justin, Ti se ne bi zalagao za osudu svoga brata sastradalnika, i ne bi nikad njega izjednačio sa razbojnicima. Ja nisam nikog terao u “pizdu materinu”; tako je doslovce bilo, i to na zvaničnoj, redovnoj sednici Upravnog Odbora, pod ikonama Svetog Save, Svetog Nikole i Svete Petke, nego on; nepomenik Ilija Vitorović, terao je moju popadiju, koja je krv propljuvala, dok smo tu C[O podizali iz pepela.

I znate li šta ste uradili? Znate li šta ste rešili?
Rešili ste, doslovce, da je “bolje da jedan sveštenik umre za narod.” Zapravo tako.

Jer, usuđujem se da kažem; ta Vaša “istorijska” presuda je, u svojoj srži bila protiv Svete Crkve i njenog establišmenta. Za šta sam ja osuđen? Da bi ste napravili “uravnilovku”? Da li za to što Vam se ne dopadam, i što sam uvek spreman da kažem istinu? Ili zato što sam samo jedan običan “srbijanac”, “srbijanski ciganin” ili “vlah”? Da li zato, što sam, pokrećući ovaj postupak, imao nameru da se konačno ovakvim pojavama, jednom zauvek stane na put? To sam Ti i napisao i to sam Te molio da mi pomognete. Ali, vi ste te pojave Vašom presudom, inaugurisali, moj “oče” Dragomire! Vi ste ih ozakonili, i dali puno pravo da nas progone, od sad, kao i do sad. Ja sam i na Vrhovnom Sudu dokazao da nemaju pravo, i opet sam jednostavno izbačen sa parohije, kao običan razbojnik, a u toj C[O sam ostavio pola svoga života. Ja nisam nikad bio oportunista. Ja nisam nikad bio najamnik. Nego pastir. Zbog čega se sveštenik kažnjava premeštajem? Da bi ste zadovoljili bezbožničku rulju, koja je tražila moje “raspeće”? Zbog čega ste tražili zabranu sveštenodejstva? Zbog čega? I na kraju, zbog čega sam ostao bez parohije i službe? Mnogo su mi stvari postale jasnije na samom Saboru, kada si tražio da kanonski sveštenik, koji pripada i Eparhiji, čiji se Sabor drži, napusti isti, ili da “sedim i ćutim”. Ja napolje, a oni da ostanu? A, Nenad? Da li znaš, kao arh. zamenik, da Nenad ne pripada svezi klira naše Eparhije? On je pozajmljen, i on nije po našem Ustavu ni član Sabora. A čovek seo, i to pravo u “prešjedništvo”. I ni manje ni više, nego i on traži da ja napustim Sabor?!

Zemljo otvori se!
I šta se sad zapravo događa? Svi su oni, koje ste, kao osudili, tamo ostali. Ostali su mislim u CŠO. A ostao si i Ti sa njima. Vidiš da jedino ja nisam. Isterali su me uz Vašu nesebičnu pomoć i podršku. Ali, moja je savest čista i mirno spavam. Za Vašu osudu ovakvu kakvu ste nada mnom izrekli, ostavljam da Vam sudi Jedini Pravedni Sudija. Vaša osuda nije da je bila samo, bez razloga osvetnička, nego; surova, da surovija ne može biti. Krvnička. Zverska… Nije za xabe i bez razloga veliki DaVinči kazao: “Čoveče, ti si car zverova, jer je zaista zverstvo tvoje najveće”. Nađi, verovatno nisi čitao Braću Karamazove, kako Ivan govori Aljoši i kaže: “Ponakad se govori o zvarskoj surovosti čoveka; no to je strašno nepravično, i uvreda za zverove: zver nikada ne može biti tako surova kao čovek, tako artistički, tako umetnički surova i nemilosrdna.”

Ne proizilazi li iz ovoga da je čovek svesno, racionalno i dobrovoljno nemilosrdan, surov i zao; i u tome je njegovo žalosno preimućstvo nad zverovima. [taviše, posle ovakvih događaja, može se zaključiti da su pojedinci u rodu “ljudskom,” ni manje ni više, nego zapravo, zaljubljeni u zlo. Pravi zaljubljenici zla.

Jer ljubav prema zlu, to je čista ljudska specijalnost na ovoj planeti; zverovi su po prirodi svojoj nesposobni za takvu ljubav. Dostojevski je dao i definicuju: “Ima neke tamne suštine u čoveku, jer je čovek od prirode despot i voli da bude mučitelj”. A Paskal daje rezime: “Nikada ljudi ne čine zla tako mnogo, i tako rado, kao kad ga čine svesno!”
Ovaj sud nada mnom počinjen je “svesno”, moj “oče” Dragomire! Sa razlogom! Premeštate me sa parohije? Ustvari otimate mi parohiju! Neka Vam to sve služi na čast.
I hvala Vam na časti, kojom ste me ovako počastili.

Želim Ti miran i udoban san, i “čistu i mirnu savest”, oslobođenu griže.
Ukoliko se desi, ili ukoliko se ukaže prilika, da se ikada ili negde u životu sretnemo, nemoj nikad više da mi pružiš tvoju ruku, koje si do ramena “okrvavio” u mojoj nevinoj krvi.
Nikad, dok sam živ.

o. Dragan Saračević

Blektaun, o Vidovdanu 2005. godine





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo