Вести

BEOGRAD, 7. oktobra (Tanjug) – Lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da Srbija treba da tuži Crnu Goru ukoliko ona prizna nezavisnost Kosova.

+++

„Pošto su zvaničnici Crne Gore pojasnili da je mišljenje Međunarodnog suda neobavezujuće, jer je savetodavnog karaktera, onda ukoliko Crna Gora prizna nezavisnost Kosova Srbija treba da je tužiti, jer bi presuda Međunarodnog suda pravde bila obavezujuća za tu državu“, rekao je Koštunica za današnje „Večernje novosti“.

Koštunica je naveo da je prilikom usvajanja crnogorske Rezolucije o neophodnosti ubrzanja procesa integracija Crne Gore u evropske i evroatlantske strukture iznet stav da će Crna Gora podržati inicijativu Srbije u Generalnoj skupštini UN i istovremeno priznati jednostranu nezavisnost Kosova.

Tužbe protiv država koje su protivpravno priznale postojanje nove albanske države na tlu Srbije, najbolje je rešenje u interesu zaštite naših državnih i nacionalnih interesa, ocenio je bivši premijer Srbije.

Izvor: Tanjug
7. oktobar 2008. 10:35:13

+++

CRNOGORCI I DRŽAVA KOSOVO

Hoće li Crna Gora i službeno priznati nezavisno Kosovo? Hoće. A da li je to iznenađenje. Nije, osim za one koji politiku posmatraju i tumače sa pozicije lične romantike ili sa stanovišta porodičnog istorijata.

Ministar inostranih poslova Srbije, Vuk Jeremić, izjavio je da bi takvo priznanje značilo zabijanje noža u leđa Srbije. Možda, ali život i narodne poslovice uče da nož u leđa može da zabije samo neko od koga to niste očekivali. Od Crne Gore, ovakve kakva je danas, može se svašta očekivati, pri čemu moja malenkost takav razvoj događaja uopšte ne doživljava dramatično, posebno ne kao nož u leđa. Zašto? Zato što dobro pamtim i što politiku odavno posmatram bez emocija.

Tako se sećam one epizode iz 1991. godine kada je Momir Bulatović, u to vreme predsednik Crne Gore, u Hagu potpisao Plan lorda Karingtona po kojem se Jugoslavija rastače na šest nezavisnih i suverenih država. Po dolasku u Podgoricu počeli su pritisci sa raznih strana, iz Beograda i od bratstva Bulatovića. Rezultat: Momir je nazvao Karingtona i povukao potpis.

Hoću reći da je Crnu Goru i tada tresao virus koji se u narodima bez države uvek budi kad ti narodi vide šansu da državu konačno dobiju.

Crnogorci su doskora bili Srbi; tačnije, do pojave komunizma koji im je svesno hranio nacionalnu samobitnost do mere koja će ih (Crnogorce) zauvek odvojiti od Srba i Srbije.

Na jednom popisu sa početka 20. veka 96 posto stanovnika Crne Gore izjasnili su se kao Srbi. I knjaz Nikola je Crnu Goru nazivao drugom srpskom državom, a tu državu Crnogorci su, podsećam, dobili na Berlinskom kongresu 1878. godine.

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je u nekim delovima Crne Gore 1918, i 1919. godine, uprkos jasno izraženom osećanju srpstva, izbio oružani ustanak protiv ujedinjenja sa Srbijom.

Šta se kasnije događalo i sami znate, a vrhunac je referendum iz 2006. godine, na kojem su građani Crne Gore odlučili da obnove svoju samostalnu državu. Da li je to legitimno? Jeste.

To što su preci – ovih koji se danas izjašnjavaju kao Crnogorci – bili Srbi, i to žestoki Srbi, ništa ne znači i ne menja na stvari. Ti i takvi Srbi Crne Gore odavno nisu živi. Ovi koji su ih nasledili beže od Srba i srpstva kao đavo od krsta. Ostalo je još nekoliko desetina hiljada Srba u Crnoj Gori koji će, budimo realni, brzo rasprodati ono što imaju i odseliti se u Srbiju. Taj proces je u toku. A Crnogorci, ovi koji se stide NJegoša i njegovog srpstva, uradiće sve što od njih traže i očekuju iz Vašingtona i Brisela. Među tim očekivanjima priznanje nezavisnog Kosova spada u prioritete.

Na Srbiji je da prihvati realnost; Crna Gora odavno nije i nikada više neće biti srpska država. Sadašnjim Crnogorcima Hrvati i Šiptari bliži su i miliji nego Srbi. Ovo je istina koju Srbi moraju da prihvate, koliko god im teško padala. A u takvoj istini Kosovo je sastavni deo priče. Nema tu nikakvog iznenađenja.

Piše: Ratko Dmitrović: VESTI, 08.10.2008