logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет    Аутор: Часлав М.Дамјановић    650 пута прочитано    Датум: 9.10.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Joe BidenU uzavreloj predizbornoj atmosferi američkih pretsedničkih izbora senator Džozef Bajden optužen je da se lažno busa u prsa da je njegova uloga bila presudna u spasavanju Bosne od srpskog genocida!

Časlav M.Damjnaović, 07.10.2008

+++

Vrlo je zanimljiv jučerašnji napis u Vašington postu, pod naslovom ”Bajden nije odigrao ključnu ulogu u donošenju Zakona o Bosni” (Glenn Kessler, Biden Played less Than Key Role in Bosnia legislation, The Washington Post, 7. oktobra 2008)!

Tkivo i tkanje legendi i legendarnog…

”Trenutak kada je senator Džozef Bajden Mlađi rekao u oči Slobodanu Miloševiću da je ”prokleti ratni zločinac” postao je legenda izborne kampanje”.

”Kad god Demokratski potpredsednički kandidat (Bajden) spomene ovu konfrontaciju iz 1993. godine njegovi birači arlauču od zadovoljstva! To je pomenuo i senator Barak Obama (III) kada je objavio da se odlučio na Bajdena uzme za podpretsednika”.

”Tokom prošlonedeljene podpretsedničke debate sa bivšom lepoticom Sarom Palin, Bajden je dva puta pohvalio samog sebe za promenu američke politike prema Bosni. Jednom prilikom je izjavio da je bio ”katalizator promene Klintonove politike u Bosni”, a drugom ”moje preporuke u odnosu na Bosnu – a priznajem da sam ja prvi to predložio – spasle su desetine hiljada života!”

”Međutim, stručnjaci tvrde da uprkos Bajdenovom busanju u prsa njegova uloga nije bila ključna u donošenju Zakona koji je naterao Klintona da digne embargo UN-a o zabrani naoružavanja bosanskih Muslimana”.

”U svojoj autobiografiji ”Obećanja koja se moraju održati” Bajden tvrdi da je do presudnog glasanja u Senatu ”došlo tek skoro tri godine nakon što je on pozvao da se jednostrano digne embargo”. Međutim, tvrdi se u članku, stvarni ”predvodnici dizanja embarga tada su bili senatori Robert Dol i Džozef Liberman”.

”Bajdenovi ”pogledi bili su saglasni sa onim što smi radili”, kaže Stiven G. Rademejker (Stephen G. Rademaker), koji je sastavio Zakon i podneo ga Dolu. ”Ali ja nikad nisam smatrao Bajdena poglavnikom te akcije”.

U članku se ne kaže da li je ”Rademaker” možda neki naš ”Rade”, naprimer iz srpske intelektualne krune njujorškog jugoslovenskog kluba?

”Bajdenova spoljnopolitička stručnost cizelirala se tokom 36 godina otkako je postao senator. Na samo ”delimičnoj listi” poglavnika sa kojima se Bajden sreo tokom tih godina nalazi se preko 150 imena iz skoro 60 zemalja, teritorija i međunarodnih organizacija”.
U članku se ne spominje Bajdenov produbljeni odnos sa fratrom Ilijom Živkovićem koji tvrdi da je on nagovorio Bajdena da bombarduje Srbiju i da je Bajden to prihvatio zato što je dobar katolik.

Ne spominje se ni poznati komentar u američkim medijima koji karakteriše Bajdena kao ”provincijskog političara, koji nema pojma ni gde se pomenuta teritorija nalazi, pa shodno tome da nema pojma ni o čemu govori, ali zalaganjem za neku nepoznatu manjinu daje mu pred njegovim biračima reputaciju kao da je stručnjak za međunarodne odnose…”
U članku se, međutim, tvrdi da je ”Bajden iskoristio ova iskustva da razvije duboko razumevanje za međunarodne probleme što mu je omogućilo da se uključi u najvažnije spoljnopolitičke debate tokom prošlih dveju decenija!”

Ovaj zaključak je u dobroj meri kontroverzan jer su Bajden, Liberman i Mekejn bili plaćeni iz istih izvora da papagajski ponavljaju uniformisanu antisrpsku propagandu prvo u odnosu na Bosnu, onda Kosovo, i najzad u odnosu na bombardovanje Srbije. S druge strane, jedine ideološke razlike uticaja bile su da dok je Bajdenovo antisprstvo bilo pod uplivom američke hrvatske zajednice i Vatikana, Libermanovo antisrpstvo je bilo pod uplivom njegove nacionalne svojte, a Mekejnovo pod uplivom Diogardija, pretsednika američke albanske asocijacije.

U članku se, međutim, tvrdi da se Bajden koncentrisao ”na nedostatke američke politike prema Bosni, i da je pozivao na proširenje NATO-a znatno ranije nego što je ikome palo na pamet da o tome govori!”

To je vrlo logičan jer su i hrvatski krugovi u Americi i Vatikanova Komisija za Dogmu insistirali na istom – pre svih drugih!.

”Iz događaja sa Miloševićem jasno je da se Bajden ne srami da iskaže svoju ulogu u svetskim zbivanjima”, tvrdi se u članku. ”U Autobiografiji Bajden često ističe svoje konfrontacije sa Klintonom, pogotovo u trenutcima kada je Klinton sumnjao u sopstvenu politiku!” Ali – ”donošenje Zakona bilo je delo drugih! Bajden jeste vrlo rano, još 1992. godine napisao jedan memorandum kome se suprotstavila administracija Buša starijeg – koji je ozakonio 50 miliona dolara za naoružavanje bosanskih Muslimana – ali je prvi Zakon poznat kao Dol-Libermanov donet tek za vreme Klintona. Tada se Bajden držao po strani”.

Zanimljivo je potsetiti se da je davno pre Klintonovog vremena Bajden odigrao ključnu ulogu u donošenju američkih takozvanih zakona – iako nije izvesno da li su se ikad pomerili od kongresnih i senatskih potkomiteta i prošli celokupnu proceduru koju predlozi moraju da prođu da bi po američkom Ustavu postali zaista zakoni – ključnih za rušenje bivše Jugoslavije, usmeravanje rušenja Jugoslavije u antisrpskom smeru, specifičnih zakona protiv Srbije, i konačno, naravno, u odnosu na bombardovanje Srbije i spasavanje Kosova od Srba.

Pomenuti Bajdenov ”nedostatak” interesa za naoružavanje bosanskih Muslimana tačno odgovara hrvatskom stavu prema istom pitanju… a verovatno i Vatikanovom.
Čalanak se nastavlja opisom Bajdenove posete Balkanu gde se sreo ”sa ključnim zvaničnicima, uključujući i tročasovni sastanak sa Miloševićem. Bajden je u svojoj Autobiografiji posvetio 15 stranica tom sastanku. Njegovi pomoćnici tvrde da je Bajden insistirao da sa sastanke budu isključeni predstavnici medija” jer tako navodno ”hteo da onemogući Miloševića da sastanak docnije iskoristi u propagandne svrhe”!
Možda ovo Bajdenovo insistiranje objašnjava i Holbrukov sastanak sa Dr. Karadžićem – zato danas Holbruk može da laže o tom sastanku kako god mu se prohte!

U članku se dosta raspravlja o verodostojnosti Bajdenove tvrdnje koja je postala ”Legenda” da je Miloševiću rekao u oči da je ”ratni zločinac”! Pošto se neki sećaju da Bajden jeste to rekao a neki ne – ne bi nikoga začudilo da je Bajden to izmislio, pogotovo što se i u članku zaključuje da je ”Legenda” narasla bez obzira da li je zasnovana na istini.
To je ujedno i jedina tačna konstatacija u članku jer je celokupna antisrpska propaganda zaista izrasla na istim takvim ”legendama” – zapravo izmišljotinama – koje se danas koriste kao istorijske činjenice za pridobijanje neobrazovanih američkih glasača i naravno… za dokrajčivanje Srba i Srbije.

U članku sledi objašnjenje da je po povratku sa Balkana ”Bajden objavio izveštaj na 36 stranica u kome’‘, između ostalog, zahteva ”vazdušne udare na položaje srpske artiljerije i dizanje embarga sa dopremanja oružja bosanskim Muslimanima. Taj izveštaj je uglavnom za Bajdena napisao Džon Rič (John Ritch), tadašnji pomoćnik šefa osoblja senatskog Komiteta za spoljne poslove”.

U članku se naravno citira i Ričaed Holbruk koji kaže da je ”Bajden insistirao da se politika prema Bosni mora promeniti i da će on to svakako i učiniti. Verovao je u akciju i istorija je potvrdila da je bio u pravu”, zaključuje Holbruk i dodaje da je ”Bajden shvatio Bosnu pre svih”!

Kada se uzme u obzir da su svaku Bajdenovu izjavu i misao, pa čak i Holbrukovu, krojili hrvatski izvori onda su svakako Bajdenovi ”stavovi” i objašnjenja tih ”stavova” potpuno logični, jer Džejms Rubin smatra da je Bajden shvatio da će ”kombinacija moći i diplomacije oživeti američko vođstvo i sprečiti katastrofu u Evropi” – što je tačno ono kako su hrvatski predstavnici na uticajnim pozicijama navlačali Amerikance na hrvatsku antisrpsku politiku.

Pre nego što je postao glasnik Medlin Olbrajt, Džejms Rubin je bio Bajdenov pomoćnik. Papagajisanje za Olbrajtovu dovešće Rubina do žešćeg prijateljstva sa Hašimom Taćijem, čak je Njujork tajms objavio fotografiju kako se drže za ruke što je konsekventno bio presudan korak za njegov brak sa Kristijanom Amanpour.

Iako sve ovo dokazuje koliko je zapravo mali bio krug mrzitelja Srba, činjenica koja se navodi u članku – da je Bajden insistirao da se ”pre jednostrane odluke o ukidanju embarga obavesti Savet bezbednosti” dokazuje i neprestani hrvatski upliv na ovu grupu, koja je čak smatrala da bi obaveštavanje UN-a ”dovelo do ”osramoćenja Klintonove spoljene politike”!

Članak se završava zaključkom da je ”tek dve godine posle čuvenog Bajdenovog susreta sa Miloševićem” Bajden bio tek ”deveti” ko je ”podržao Dol-Libermanov Zakon”.

Da se ne zaboravi…

Sve u svemu, u pokušaju da se ne zaboravi, vredno je ponovo spomenuti da je po tvrđenju fratra Ilije Živkovića Džozef Bajden pristao na bombardovanje Srbije zato što je dobar katolik. I osim što to potsećanje u dobroj meri bistri činjenicu kako se manipulisalo izmišljotinama treba istaći da je uticaj tog izmišljanja i dan-danas zvanična američka politika prema Srbiji.

Na primer, iz kreditne unije Državnog sekretarijata (Banka za federalne činovnike) ni danas se ne mogu poslati pare u Srbiju jer se Srbija i dalje smatra neprijateljskom.

A sećam se i jedne lepuškaste mlađe crnkinje, poštanske činovnice. Kada sam joj rekao da sam Srbin, ona je egzaltirano ispružila ruku kao za nacistički pozdrav i ponavljala ”a to ste vi! Vi ste hajl, hajl, hajl…”

U Americi je pošta takođe federalna ustanova. Međutim, ono što je zaista važno, to je da znači da je od malobrojnih stvari koje ta poštanska činovnica mogla da nauči u ne-privatnoj školi zapamtila da su Srbi ”hajl, hajl, hajl”!

Znači to uče američku decu – da ne zaborave da su Srbi ”hajl, hajl, hajl!”

Otvoreno je pitanje šta uče srpska deca?

Šta uče da ne zaborave?
A šta uče… da zaborave?

Časlav M. Damjanović




2 коментара у вези “Da se ne zaboravi…”
  1. http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=130062&datum=2008-10-09
    Amerikanci protiv celog sveta- izgubili glasanje
    http://www.srpskapolitika.com -Ovde se prikazuju njihove igre: Operacija Sarkozi ili bombardovanje Paname naprimer. Sve je isto i ponavlja se 300 puta!
    Prvo su razbili Jugoslaviju i to donosenjem zakona u Kongresu 1991 da se krediti daju samo republikama koje zele da se odcepe, pa onda sledi naoruzavanje maih pa onda intervencija vojske.
    U Bosni su napravili lom, pa pomagali Hrvate, pa Muslimane, pa napravili rat izmedju njih, pa ih pomirili i ujedinili??? Onda su pocepali Bosnu, pa su onda naredili da se muslimani, Srbi i Hrvati ujedine u jednu drzavu. Da budu odcepljeni od Srbije, a onda da se zajedno prime u EU. Za haos, poginule i duple standarde da se optuze Srbi.
    Zaboravilo se da je 1992-93 nas predsednik bio Milan Panic sa americkim pasosem. Niko njega ne pominje ni u Hagu ni u kontestu sa Amerikom.

  2. Kad spomenuste Panica, onda zasto ne rekoste da je Brozoslaviju napustio kao clan KP. Kao toboze pobegao iz nje. Da je svo vreme saradjivao sa UDBOM, da je strasno ljubio Broza. Da je onda i dosao natrag da se vozi u njegovom mercedesu. I da vas podsetim. Panic nikada nije bio predsednik nikakve Srbije niti Jugoslavije. Panic je bio predsednik nekakve vlade. Mislim Miloseviceve krnje Jugoslavije. Panic, ja se slazem je odradio posao Vasingtonu. Verovatno kao dupli agent *** i UDBE.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo