Вести

Posle podrške u Parlamentu predlog najvišeg pravnog akta pokrajine prošao i kroz dvonedeljnu javnu raspravu. Novi Statut Vojvodine koji severnu srpsku pokrajinu definiše kao “evropsku regiju”, koja svoja predstavništva ima

 +++

“u drugim evropskim regijama i u Briselu” dobio je punu podršku Vojvođana i stranaka iz pokrajinske vladajuće koalicije. Skupština Vojvodine trebalo bi da ga usvoji za deset dana i što se više približavamo tom datumu, to su jače i glasnije političke ocene da je u pitanju “autonomaški”, “protivustavni” dokument kojim se “razbija Srbija”. Vojvođani pak tvrde da je to najmanje što im može obezbediti dalji razvoj.

Predlog nacrta statuta Vojvodine usaglasile su poslaničke grupe u vojvođanskom parlamentu Za evropsku Vojvodinu, Mađarska koalicija, SPS – PUPS – PVRER (Pokret „Vršačka regija“) i LSV – Zajedno za Vojvodinu. On je prošao i kroz dvonedeljnu javnu raspravu i u petak zvanično ušao u skupštinsku proceduru u Vojvodini. Nakon toga će se o njemu izjašnjavati i poslanici Skupštine Srbije, bez čijeg pristanka nema ni promene starog Statuta iz 1991.

Opozicione partije DSS, Nova Srbija i SRS iznele su oštre kritike, na primer, da je termin “Vlada Vojvodine”, umesto “Izvršno veće”, „prvi korak ka formiranju nove države na teritoriji Srbije“ (SRS), da ima brojne elemente državnosti i da predstavlja „seme razdora“ koje u Vojvodini i celoj Srbiji može da izazove ozbiljne i dugoročne probleme (DSS)…
– U Statutu nema ni reči koje ukazuju na separatističke tendencije ili želje da se državne funkcije daju Autonomnoj pokrajini Vojvodine. Pokrajinsko rukovodstvo nema nikakve skrivene namere. Iz Statuta se vidi namera da ova naša država bude što pre u EU. Vojvodina treba da bude prava evropska regija u evropskoj Srbiji – kaže za “Blic” Šandor Egerši, predsednik Skupštine Vojvodine i naglašava da je najveća većina zamerki upućena na Statut Vojvodine proizvod straha i predsrasude prema svemu što je novo.

Decentralizacija Srbije

Vojvodina je multietnička regija sa preko 20 etničkih zajednica. Sadašnjim statutom koji je pravljen 1991. godine se, kažu Vojvođani, ne omogućava se očuvanje takve multietičnosti, zajedništva različitih kultura i veroispovesti. Kažu da je u interesu Vojvodine i njenog razvoja da se očuva ovaj milje i time objašnjavaju zašto je u Statutom određeno da u Vojvodini žive ravnopravni pripadnici različitih etničkih zajednica, a ne „pripadnici srpskog naroda, građani i etničke zajednice“, kako to definiše Ustav Srbije.

Inače, upravo prvi član Statuta kojim se određuje Vojvodina i njena multietičnost, najviše je unela „straha“ među njegove protivnike. Vojvodina se definiše kao: „autonomna pokrajina građanki i građana koji u njoj žive u sastavu Republike Srbije, nastala na osnovu posebnih nacionalnih, istorijskih, kulturnih i drugih svojstava svoga područja, kao višenacionalna, višekulturalna i višekonfesionalna demokratska evropska regija, integrisana u evropski sistem regiona.”

– Ovaj Statut je veliki iskorak u odnosu na dosadašnje pravno i institucionalno, političko stanje. Ovo nije optimalno rešenje, ali će organima Vojvodine pružiti mogućnost da efikasnije rešavaju nagomilane probleme. Njime se poštuje politička realnost i kao takav je u skladu sa Ustavom iz 2006. godine. Naši stručnjaci koji su radili na Ustavu su me ubedili da nema ni jedne jedine protivustavne reči. Samo smo maksimalno iskoristili prava koje nam daje sadašnji Ustav – kaže Egerši.
On naglašava objašnjava da Statut ide ka tome da Srbija bude decentralizovana, da omogućava Vojvodini da se razvija unutar Srbije, da sa političkog aspekta omogući očuvanje specifičnosti Vojvodine, ali i da joj sa ekonomskog stanovišta pruži dovoljno prostora za razvoj. Zato, dokument, recimo, omogućava osnivanje razvojne banke Vojvodine.
Profesor Jovan Komšić, politikolog, koji se bavio upoređivanjem stranačkih principa i ustavnih rešenja koje su stranke predlagale za uređenje autonomije, podseća da je ekspertska grupa Vlade Vojislava Koštunice 2005. predlagala mnogo šira ovlašćenja za autonomiju nego što je to danas ugrađeno u novi Statut Vojvodine. Na primer, predviđali su da pokrajina može donositi zakone, što sada nije slučaj. Statut Vojvodine predviđa donošenje odluka.

– DSS se sada deklariše kao protivnik autonomije kao „antisrpske institucionalne tvorevine“, a 2005. je prihvatila demokratsku logiku priznavanja realnosti koja poštuje harmonizaciju razlika, specifičnost Vojvodine. Ne vidim drugi razlog da se DSS sada odriče tih svojih stavova kojim su se prilagodili evropskim standardima decentralizacije, sem u tome da želi da neutrališe svoj veoma slab izborni rezultata. Pokušavaju da se prikažu kao jedini branioci jedinstva i integriteta Srbije– kaže Komšić za „Blic“.

Promena Ustava

Branitelji Statuta insistiraju na tome da Srbija ima problem prevelike centralizacije Srbije i da će ukoliko želi da uđe u EU morati da menja svoj Ustav.

– Statut Vojvodine je potpuno u skladu sa Ustavom Srbije. Međutiim, ono što se njime definiše ni blizu nije dovoljno da se ispune evropski standardi demokratije i decentralizacije. Statut je ograničen Ustavom koji će morati da bude promenjen jer ima suviše uska ograničenja. Promena Ustava bi trebalo da prestane da bude tabu tema čiji pokretači u javnosti obavezno budu optuženi kao razbijači Srbije – kaže za „Blic“ Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, koji je pokrenuo inicijativu promene Ustava.

Popov kaže za „Blic“ da je cilj ekspertske grupe koja je u javnost izašla sa zahtevom da se promeni Ustav „prevazilaženje zablude da svaki zahtev za decentralizacijom vodi u separatizam i da je jaka samo država sa jakom centralnom vlašću, koji preovladavaju u dobrom delu naše javnosti.“

– Zabluda je da zahtevi za decentralizacijom dolaze samo iz Vojvodine. Istina je sasvim drugačija, jer jak regionalni naboj i zahtevi za decentralizacijom postoje i u niškom regionu, u Šumadiji i u drugim delovima Srbije – kaže Popov.

Potrebu da se promeni najviši akt države, da bi se uskladio sa najvišim evropskim standardima, ne negiraju ni ugledne sudije Ustavnog i Vrhovnog suda koje je konsultovao „Blic“, ali tvrde da „još nije došao trenutak za to“ i da je sadašnji Ustav usvojen na jedvite jade. Iz sadašnjeg Ustava su, zarad postizanja konsenzusa sa opozicionim strankama, pre svega sa radikalima, izbačene sve odredbe koje omogućavaju decentralizaciju Srbije. Statut Vojvodine se samo donekle kreće u pravcu decentralizacije države, tvrde njegovi branitelji.

Ivošević: Referendum i jezik neustavna rešenja

Profesor Zoran Ivošević, sa Univerziteta Union i nekadašnji sudija Vrhovnog suda kaže za „Blic“ da je 70 do 80 odsto nacrta statuta Vojvodine u skladu sa postojećim Ustavom.

– Rešenje da o teritoriji Vojvodine odlučuju građani Vojvodine referenudom nije u skladu sa Ustavom, koji propisuje da se to uređuju republičkim zakonom. Takođe, član 26 Statuta predviđa upotrebu službenog jezika (srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski) što je suprotno Ustavu, po kome se upotreba jezika određuje Zakonom. Član 28. Statuta kaže da pokrajna može da obrazuje zajedničke organe sa republikom radi otklanjanja nesporazumama u suprotnosti sa Ustavom, iako akt pokrajne ne može da obavezuje republiku, već samo obrnuto – kaže Ivošević za „Blic“.

Lilić: Vojvodini treba i vrhovni sud

U Ustavu Srbije vidi se nedoslednost kada je u pitanju Vojvodina, jer se za Kosovo i Metohiju spominje suštinska autonomija, a ne i za severenu pokrajnu.
– Moje lično mišljenje je da Vojvodina treba da ima svoje zakone i svoj pokrajinski Vrhovni sud. Suprotan tvrdi stav je već doveo do toga da Kosovo bude amputirano od Srbije, a mi svi valjda želimo da Vojvodina ostane u sastavu Srbiju – kaže biv[i sudija Vrhovnog suda i profesor unverziteta Stevan Lilić.

Autor: Vuk Z. Cvijić, Tamara Spaić | 05.10.2008. – 00:01: BLIC-NEWS

+++

ODVAJA LI SE VOJVODINA OD SRBIJE

USTAV KAO PREPREKA

izvor: VESTI; 05.10.2008

Davne 1971. godine u Srbiji je vođena žučna i dramatična rasprava o USTAVnim amandmanima koji su bili uvod za prihvatanje USTAVa SFRJ iz 1974, koji je bio gotovo legalni osnov za potonje razaranje i raspadanje Jugoslavije. Tada su uvedene srpske pokrajine Kosovo i Vojvodina u svet činilaca federalizma i na teritoriji Srbije stvorene su tri države: Kosovo, Vojvodina i Uža Srbija tj. Užas.

Tih godina su studenti Beogradskog univeriziteta ustali protiv USTAVnih amandmana. Zabranjivan je „Student“ koji je objavljivao njihovu argumentaciju. Profesori Pravnog fakulteta su bili protiv ovih amandmana. Mihajlo Đurić je osuđen na godinu dana robije. Tadašnji asistenti Ratko Marković, Kosta Čavoški i Vojislav Koštunica bili su veliki protivnici tadašnjih USTAVnih rešenja.

Slobodan Milošević i veliki narodni pokret za jedinstvo Srbije počistili su sa političke i istorijske scene sve separatističko i „autonomaško“ i donošenjem USTAVa načinili od Srbije jedinstvenu državu. USTAVotvorac je bio Ratko Marković, tada već profesor Pravnog fakulteta.

Ostalo je, kao što je poznato, istorija.
Ali iz tmuša i budžaka vojvođanskog „autonomaštva“ ponovo su na svetlo dana izmileli oni koji su za komadanje Srbije. Sada u novom evroatlantskom, evroregionalnom ruhu, a bez nekadašnjih komunističkih maski. Pred nama je Nacrt statuta AP Vojvodine koji je usaglasila ogromna većina poslanika u pokrajinskoj skupštini. Među njima su i ona dva-tri poslanika iz SPS-a koji jedini nikada ne bi smeli da se slože sa bilo čim takvim, jer su nastali i postali na pokretu uspostavljanja jedinstva Srbije. Ali, kad se ništa ne zna, a nema morala, časti i principa, sve je moguće.

Na poprištu odbrane države Srbije su, ponovo i posle gotovo četrdeset godina, Ratko Marković, Kosta Čavoški i Vojislav Koštunica. I stručno i politički. Analize Nacrta statuta koje su oni izneli više nego uverljivo i ubedljivo ukazuju na potpuno neUSTAVnost ovog akta i sve opake posledice koje bi iz njega mogle proisteći.

Za razliku od njih i političkih stranaka DSS-a, SRS-a, NS-a, autori ovog krajnje neprofesionalno urađenog teksta tvrde da je sve u skladu sa USTAVom Srbije. A, odmah zatim sami sebi „skačući u usta“ traže da Skupština Srbije, koja mora da kaže konačnu reč o statutu, treba da usvoji i jedan specijalni zakon – lex spetialis koji bi, u stvari, poništavao USTAV i njegove odredbe i omogućio da se zakonom (koji je po pravnoj snazi jači od statuta) omogući neUSTAVno funkcionisanje Vojvodine kao potencijalne države. Čemu, inače, bilo kakav specijalni zakon ako je Statut APV u saglasnosti i skladu sa USTAVom Srbije?

Ali, ovo inicijatorima i predlagačima ovakvog Nacrta statuta APV nije dovoljno. Oni na dnevni red u Srbiji postavljaju pitanje promene USTAVa Srbije. Oni ne bi da prilagode Statut USTAVu nego bi da promene USTAV i usaglase ga sa Statutom APV. NJima USTAV Srbije nije dobar, on im je smetnja i prepreka za ostvarenje njihovih stvarnih i pravih namera.

Na ova pitanja mora, pre svih, da odgovori predsednik Srbije Boris Tadić kao čovek koji se zakleo na poštovanje USTAVa Srbije i koji je na čelu većine poslanika u Skupštini Srbije. Stranka na čijem je čelu ima dvotrećinsku većinu u pokrajinskoj skupštini Vojvodine. Što bi rekli u jednom poznatom sloganu – od njega zavisi. Saznaćemo konačno i šta je cena njegovog koalicionog dogovora sa Mađarskom listom.

Naime, po analizi prof. dr Čavoškog, posebnu zabrinutost izaziva način na koji su članom 32 Nacrta statuta postavljeni pokrajinski upravni okruzi:

 „Oni su tako obrazovani i teritorijalno razgraničeni da Mađari dobijaju svoj nacionalni okrug sa sedištem u Subotici, u kojoj oni, inače, nisu većina. Upravo u toj nameri Bačka je podeljena samo na dva upravna okruga – srpski sa sedištem u Somboru i mađarski sa sedištem u Subotici… I kao što Vojvodina sa izrazitim obeležjima državnosti može da doprinese razgradnji Srbije, tako i mađarski upravni okrug može doprineti razgradnji i Vojvodine i Srbije. U stvari, krajnji cilj teritorijalnog zaokruženja izdvajanja mađarskog okruga jeste ostvarenje i problematizovanje položaja mađarske manjine u Srbiji da bi se pre ili posle pristupilo secesiji Subotičkog okruga i njegovom pripajanju Mađarskoj“.

Od podele Kosova, kao što vidimo, nema ništa – neće ni po koju cenu Albanci. Ali možda bude podele Srbije i Vojvodine jer na to, izgleda, pristaju vlastodršci u Srbiji. Što neće Albanci možda hoće Srbi. Pa da se vratimo na gore pomenuti Užas.
Smetnja za ove poslove razgradnje je postojeći USTAV Srbije. Zbog svega toga možda ga uopšte ne treba menjati. Treba ga jednostavno ukinuti pa, recimo, prihvatiti Lisabonski ugovor koga neće da prihvate ni u Evropskoj uniji. Možda bismo tako konačno dokazali da nam je EU sve ili nešto, a Srbija ništa.

Milorad VUČELIĆ

izvor: VEST; 05.10.2008