Вести

Hoće da sude i Miloševiću 

Sada vidimo da se Milošević ponovo optužuje kroz optužnicu protiv Karadžića. To još više pokazuje da je Tribunal politička, a ne pravna institucija.Tužilaštvo želi da „prošvercuje“ tobože pansrpsko udruživanje za „genocid“ – ako to bude „dokazano“ u Tribunalu, sarajevski muslimani će sigurno obnoviti tužbu protiv Srbije

Piše: Srđa Trifković

Tribunal u Hagu je 23. septembra podigao dopunjenu optužnicu protiv Radovana Karadžića. Njen cilj je ne samo da obnovi optužnicu za genocid protiv bivšeg lidera bosanskih Srba i, razume se, Srba iz Republike Srpske, već da bude još jedan pokušaj da se krivica prebaci na Srbiju. I, sledstveno – utvrdi kolektivna krivica cele srpske nacije za navodni zločin.

Tribunal to čini na indirektan i delom prikriven način. Za razliku od optužnice iz maja 2000, poslednja, izmenjena optužnica sužava fokus na jedan „dalekosežni“ i tri „standardna“ zajednička zločinačka poduhvata.

Prvi optužuje Karadžića da je učestvovao u zločinačkom udruživanju s namerom da se sprovede genocid u Bosni i delovima koje su „držali“ Srbi. Tu se tvrdi da je, pored mnogih osoba iz Republike Srpske, u „zločinačkom udruženju“ bilo i više bivših vrhovnih zvaničnika FR Jugoslavije i Republike Srbije, a naročito apostrofiraju bivši predsednik Slobodan Milošević, Jovica Stanišić, Frenki Simatović i Vojislav Šešelj, kao i neodređeni broj neimenovanih službenika MUP-a, JNA i VJ.

Treba istaći da imenovani Karadžićevi navodni konspiratori iz Beograda ili ne mogu da se brane protiv novih optužbi, ili za njih nisu ni optuženi- iako su u pritvoru Tribunala:

– Milošević je umro marta 2006, pa ne može da se brani

– protiv Stanišića, Simatovića i Šešelja su podignute lakše optužnice, a pošto nikada nisu optuženi za „genocid“, na svojim suđenjima ne mogu da iznesu nikakvu odbranu protiv ovih dodatnih i veoma ozbiljnih optužbi koje su se pojavile na Karadžićevom spisku

– službenici MUP-a, JNA i VJ i dalje ostaju neimenovani, pa ni oni ne mogu da iznesu odbranu.

Strategija haškog tužilaštva je jasna: da nateraju Karadžića ne samo da brani sebe, već i brojne navodne saučesnike u Srbiji – imenovane i neimenovane – koji nisu optuženi za ovaj zločin. NJegov neuspeh rezultirao bi osudom koja bi bila primenjena i na sve ostale.

Karadžić će se u pripremanju odbrane, naravno, usredsrediti na sebe i svoje radnje, onoliko uspešno koliko se to može očekivati od bilo kog optuženog. I to će biti upravo ono što Tužilaštvo želi: da „prošvercuje“ tobože pansrpsko udruživanje za „genocid“ – optužbu koja je apsolutno nedokazana i i odbačena od Međunarodnog suda pravde. Ako to bude „dokazano“ u Tribunalu, sarajevski muslimani će sigurno obnoviti tužbu protiv Srbije pred MSP.

Podsetimo da je MSP 2007. kazao da „genocid u Srebrenici“ ne može biti pripisan srpskim državnim organima, da nije utvrđeno da je Srbija bila učesnik time što je slala pomoć bosanskim Srbima leta 1995. kada se desio zločin u Srebrenici. Odluke suda su obavezujuće, bez mogućnosti žalbe.

Milošević je, dakle, posthumno oslobođen optužbi. On je uvek i govorio da ni Jugoslavija ni Srbija nisu imale komandu nad armijom bosanskih Srba, i to je Sud presudom i konstatovao. Međutim, sada vidimo da se Milošević ponovo optužuje kroz optužnicu protiv Karadžića. To još više pokazuje da je Tribunal politička, a ne pravna institucija.

Nastaviće, očito, da i protiv Karadžića tvrde suprotno, iako zločini u Bosni od 1992- 1995. nisu rezultat nikakvog „nacionalističkog projekta“. Zločini su bili posledica, a ne uzrok rata. Koliko god oštro moraju biti osuđeni, bili su posledica šire, kompleksne međunarodne greške i Izetbegovićeve odluke da se otcepi.

izvor: GLAS -JAVNOSTI, 29.09.2008