Вести

Braćo, čuvajte se da vas ko ne zarobi filosofijom i praznom prijevarom, po kazivanju čovječijemu, po nauci svijeta, a ne po Hristu. (Kološanima 2:8)

dr. Mateja Matejić protojerej-stavrofor, 21.09.2008

+++

Tako je sveti apostol Pavle savetovao Kološane. A kod nas Srba čak i oni koji ne znaju da čitaju, i nisu pročitali savet apostola Pavla, imaju averziju prema filosofiranju. Tako za nekoga ko priča koješta kažu filosofira ili lupeta. A neki učeni i preučeni koriste filosofiranje da narod zavedu za Goleš planinu.

U poslednje vreme kod nas ima čak i učenih episkopa, teologa koji se više bave filosofijom nego istinskom teologijom. Među njima se ističu neki od onih koji su se školovali u Grčkoj pa su se pogrčili. Ne imenujemo ih jer su dovoljno poznati. Što su se oni pogrčili, to je njihova stvar, ali što se upinju da i pravoslavni srpski narod pogrče, to već nije njihova stvar.

Jedan jedini od tih koji su se školovali u Grčkoj, a nije se pogrčio je mučenik vladika Artemije. Upravo je zato kod pogrčenih episkopa nepoželjan, pa čak i progonjen.

Ne uspevaju pogrčeni da pogrče i Srpsku Pravoslavnu Crkvu, ali joj, bar neki od njih, brišu ono srpska i pravoslavna pa je teslime kao američka.

Ne, ne šalim se i ne izmišljam. Da bih dokazao da je sve ovo ozbiljno, prikazaću jedan deo ovogodišnjeg Godišnjaka Zapadno – Američke Eparhije.

Knjiga je lepo urađena, štampana na najkvalitenijem i najskupljem papiru, Tekstovi su 100% na engleskom. (Kad je eparhija američka pravo je da i jezik bude samo engleski). Ukrašena je fotografijama, ali i kopijama futurističkih slika (ne znam da li je to naziv za tu vrstu slikarstva) čiji je autor Stanatis Skirlis (Grk, naravno). Šta te slike predstavljaju mora neko da objasni, jer onaj ko ih gleda ne može da pogodi.

Da počnemo od korica, Na prednjoj korici spolja, u levom gornjem uglu stoji Zapadno-američka eparhija 2008 Godišnjak. U donjem levom uglu piše 1963-2008 Proslava 45. godišnjice zapadno-američke Eparhije. Na naslovnoj stranici isto to. Dakle nema ni srpska ni pravoslavna već samo Zapadno američka. Sve to možete videti na sličici koja ide uz ovaj članak.

Ta eparhija je osnovana nesrećne 1963 godine. Prvi episkop je bio Grigorije, zatim Hrizostom, sadanji žički, pa Jovan, sadanji šumadijski, i sada Maksim. Sve do ovog poslednjeg zvanični naziv eparhije je bio Srpska pravoslavna zapadno-američka eparhija. Prvoj trojici, pa ni administratorima koji su tu dužnost vršili, nije smetalo ni srpska, ni pravoslavna. Sadanji episkop je školovan u Grčkoj i po svoj prilici se pogrčio, pa je izbrisao i srpska i pravoslavna. Tako ako nije u stanju da eparhiju pogrči, bar da joj smakne ono srpska i ono pravoslavna..

Na početku knjige je Pozdrav NJegovog Preosveštenstva episkopa Maksima (str. 4) Tu episkop piše: Svetotajinski kontekst ove proslave svedoči o svrsi i cilju eparhije u istoriji: preobraženje i obnova stvarnosti i ljudskih odnosa na svim nivoima. Je li to sve? Je li to jedina svrha i jedini cilj?

Prvi članak je Juče i danas, (str.11), tekst govora koji je vikarni episkop Teodosije održao u srpskom pravoslavnom manastiru (nije izostavljeno ni srpski ni pravoslavni) manastiru u Platini, Kalifornija 19. juna 2008 godine. Tada je gostovao kod nadležnog episkopa. Mislim da mu je to bio prvi put. A jedan drugi je dosta često ne samo ovoj nego u svim eparhijama u Americi, a da li gostuje i u kanadskoj i u evropskim eparhijama, nisam siguran. On i drugi članovi jednog episkopskog kluba se pozivaju, ali ne i oni koji klubu ne pripadaju. A ko plaća putne i druge njihove troškove boravka u Americi? Oni sami sigurno ne plaćaju. Ne verujem ni da plaća domaćin koji ih poziva. Plaća se verovatno iz eparhijske blagajne koja postoji od nameta i priloga pravoslavne srpske raje. Uz to se obično skupi i harač da se da gostima da ne idu kući praznih ruku.

Onda na stranicama 14-15 se objavljuje: Povratak Arhimandrita Sebastijana Dabovića (1863-1940) u Ameriku. To je izveštaj o istorijskom događaju kada su mošti arhimadrita Sebastijana donete iz Srbije (manastir Žiča) u Xeksonvil, u crkvu sv. Save, prvoj sagrađenoj srpskoj pravoslavnoj crkvi u Americi Arhimadrit je zaista veoma zaslužan kao pravoslavni misionar. Još dok su pravoslavni srpski doseljenici pripadali Ruskoj pravoslavnoj crkvi, jer srpska nije postojala, i on i srpski pravoslavni vernici su žudeli da imaju svoju, srpsku pravoslavnu Crkvu. Molili su i preklinjali Crkvu u Srbiji da stvori eparhiju, ali to nije učinjeno jer je postojala bojazan da će to Crkvu opteretiti finansijskim izdacima. Tek je velikomučeniku episkopu Mardariju Uskokoviću uspelo 1921. godine da se ostvari postojanje Srpske pravoslavne eparhije u Americi. A od onda pa do sada iz Amerike se u Srbiju slalo i šalje kapom i šakom.

Arhimandrit Sebastijan neosporno zaslužuje od nas poštovanje i zahvalnost a Od Boga nagradu i proslavljanje. Verovatno je svojim životom i radom zaslužio i da bude kanonizovan. Ali kanonizacija mora da se izvrši prema pravilima koja se na istu odnose i od onog tela koje je nadležno i ovlašćeno da je izvrši. A iako kanonizaciju arhimadrita Sebestijana nije izvršilo nadležno telo, niti je izvršena po pravilima, bar jedan od sveštenika u Zapadno-američkoj eparhiji (a možda ih ima i više) u otpustu na bogosluženjima pominje arhimandrita Sebastijana iže vo svjatih. A u svom obraćanju moštima arhimadrita episkop Irinej Dobrijević ga osovljava i kao svetog i kao prepodobnog Ono što me plaši je da ako nadležni ništa ne učine da spreče samovoljnu kanonizaciju koju obavljaju nenadležni, ne vodeći računa o pravilima, može doći do toga da kogod hoće može da kanonizuje koga hoće.

Svečanosti prilikom donošenja moštiju arhimandrita Sebastijana su trajale od 31 avgusta do 2, septembra 2007. Bilo je nekoliko pravoslavnih episkopa i veliki broj sveštenika. Među vrnicima je bio i vladika Irinej Dobrijević. U svom govoru on se obraćao arhimadritu kao svetom i prepodobnom, iako, koliko mi je poznato, arhimadrit nije zvanično kanonizovan. Istina, jerej Stiven Tumbas i njegov đakon Triva su, kako je objavljeno u lokalnim novinama, izjavili da je arhimandrit sveti i ima u crkvi u Xeksonvilu njegovih ili ikona ili fresaka sa svetačkim oreolom. Jerej Stiven je objasnio novinaru ili novinarki koja ga je inteervjisala da kod nas narod proglašava svetitelje, a Crkva ih samo unosi u kalendar. Napomenuo sam to u jednom svome članku i pitao nadležne otkad je to tako, ali niko mi od nadležnih nije odgovorio.

Ne znam da li je episkop Irinej bio inspirisan izjavom jereja Stivena o kanonizaciji, uglavnom Vladika Irinej je, u ime rasutih pravoslavnih vernika i zapravo svih pravoslavnih osoba koji žive u Americi dočekao o. Sebastijana dobrodošlicom sledećim rečima:

Dobro došao, naš sveti i prepodobni oče Sebastijane! Dobro došao, o prvo srpsko dete rođeno ovde na ovom američkom kontinentu! Dobro došao natrag, sveti misionaru, ti koji si projavio Hristovo jevanđelje od jednog do drugog kraja ovog kontinenta. Dobro došao, naš sveti i prepodobni oče, ti koji si osnovao Srpsku Pravoslavnu Crkvu ovde i bio njen otac snivač u vreme ovog prošlog stoleća!

Dobro došao, sveti oče, ti koji si sebe zanemarivao da bi projavio jevađelje Onoga koji je darovao život, vaskrsenje i nadu tebi i nama; ti koji si objavio jevađelje u dalekom Japanu, Rusiji, Srbiji i pre svega među nama ovde na američkom kontinentu. (str.15)

Da se još osvrnemo samo na članak veoma poštovanog i skoro obožavanog od naših pogrčenih episkopa, Xana J. Zizulisa. /Neki ga nazivaju Zmija-lis). Inteligencija –neosporno izvanredna! Inteligencija Kirilova, Stavrogina, Ivana, heroja romana Dostojevskog.

Sam naslov njegovog navedenog teksta Drugost i Evharistijski Etos (Otherness and the Eucharistic Ethos) ukazuje da će se raditi o filosofiranju teologije. Gospod Isus Hristos je govorio narodu narodnim jezikom da bi ga narod razumeo. Ovaj članak ( preštampan iz knjige gospodina Zizulisa Communion and Otherness, T. & T. Clark, 2008, 88- 98) namerno ili nenamerno je pisan tako da ga što manji broj čitalaca razume. I hvala Bogu da je tako!

dr Mateja Matejić protojerej-stavrofor; 21.09.2008

***
***
***

Ostale članke prote Mateje Matejića možete pročitati OVDE