Вести

U dramatičnim okolnostima, u okruženju policije i obezbedjenja mala ali hrabra grupa članova Slobodne srpske pravoslavne crkve odbranila je crkvenu imovinu od nasrtaja sledbenika Mirka Dobrijevića.

Vukašin Vujičić, „OSC Ravana Gora“; Melburn

+++

Kao što ste već obavjestili čitaoce portala novinar.de u Slobodnoj srpskoj crkvi “Sveti Kralj Stefan dečanski” u Melburnu proteklih dana je bilo burnih zbivanja. Pre tri mjeseca naša crkvena uprava je uručila otkaz svešteniku Nedeljku Milanoviću. Od njegovog dolaska u našu crkvu bili smo nezadovoljni njegovim radom, opominjali smo ga više puta, bili smo stprljivi i očekivali smo da će da se popravi, ali on je bivao sve gori i gori. Na kraju je došlo do toga da je cela uprava jednoglasno odlučila da nema druge, nego da ga obavjestimo da nam njegove „usluge“ više nisu potrebne.  Ovoj našoj odluci se usprotivio administrator eparhije takozvani episkop Iirnej i tražio je da sveštenika ostavimo, a da smjenimo crkvenu upravu i postavimo „njemu“ odano povereništvo. Uprava mu je onda zvaniöno odgovorila da od njegovih zahtjeva nema ništa i da ga naša crkva više ne priznaje za svoga episkopa. U isto vrijeme je i Centarlna uprava za Australiju OSC “Ravna Gora” pismeno obavjestila Sveti sinod SPC o odluci da ne priznajemo episkopa Irineja za duhovnog vodju.

U subotu kasno uvječe sam dobio poziv od braće iz Kanbere sa dramatičnim upozorenjem da se u nedjelju ujutru dva sveštenika sa naredbom episkopa Irineja spremaju da sa nekoliko stotina ljudi nasilno udju na naše crkveno imanje, sruše spomenik Dragoljubu Mihailovicu, demoliraju „Centar Draža Mihailovic“ i nasilnički uspostave novu crkvenu upravu, a time i zadrže bivšeg sveštenika. Odmah sam nazvao Agenciju za obezbedjenje i obezbedio dvojicu radnika obezbedjenja, a onda sam nazvao policiju i zhatevao da nam zaštiti imanje i crkvu od nezakonitog upada i eventualnog razaranja. U nedelju ujutru je prvo došla policija, (glavni detektiv i deset policajaca) i dvojica članova profesionalnog obezbedjenja. Oko pola deset je naišao i sveštenik Vladimir Šipovac koji je valjda tog dana trebao da ima službu Božiju u „svome“ hramu “Sveti Sava” na drugom kraju Melburna. On je bio na čelu grupe od oko 150 Srba, koji su svi bili vidljivo besni i agresivno raspoloženi i već pred kapijom su vikali pogrdne reči i upućivali pretnje. Nas je bilo malo jer smo kasno saznali za ovako dobro smišljen napad, pa nismo imali vremena da se okupimo, a drugi razlog je bio taj da je velika većina naših članova bila u Kanberi na molebanu za 700.000 jasenovačkih novomučenika.

Detektiv je od mene tražio da ih bar na kratko pustimo u crkvu, ali sam mu objasnio da je smenjeni sveštenik ranije iz crkve ukrao antimis bez koga služba ne može da se služi, pa zato nema smisla da ih puštamo u crkvu, detektiv se složio sa mojim objašnjenjem. Onda je grupa predvodjena sveštenikom Vladimirom Šipovcem uz stalne povike i psovke došla ispred parohijske kuće, a gdje još nedelju dana boravi smenjeni sveštenik i ispred su održali službu. Posle službe su pokušali da na silu udju u salu Srpskog centra Draža Mihailovic i počeli su da udaraju na vrata, ali ih je onda u daljem napredovanju sprečila policija.

Sveštenik umesto da smiri podivljalu gomilu, samo ih je još više podsterkivao. “Isteraćemo četnike iz crkve!”, “Nije ovo četnička crkva” … i slične parole čule su se iz gomile. Vudevši sve ovo policijski detektiv je pitao: „Čiji je to spomenik“ – misleći na bistu Djenerala Mihailovića na koji, razularena gomila toliko galami i viče. Ja sam mu objasnio da je to spomenik prvom gerilcu porobljene Evrope, vodji Trećeg srpskog ustanka, gorskom caru slobodnih srpskih planina, savezniku Australije u Drugom Svetskom ratu djeneralu Dragoljubu Mihailoviću. Njemu onda nije bilo jasno zašto neki Srbi hoće da skrnave centar posvećen Voždu Dragoljubu!?? Ovde se postavlja pitanje -koliko i kakvi su to Srbi?!

Druga manja grupa na čelu sa sveštenikom iz druge eparhije je od obezbedjenja zaustavljena na kapiji i da ne bi došlo do većih incidenata ostala je tamo samo da galami. Oko podne su se besni i nezadovoljni napasnici razišli. Nisu ostvarili ono što su zamislili ili što im je bilo naredjeno -da demoliraju centar i da naprave sastanak na kome bi izabrali novu crkvenu upravu.

Želeo bih na kraju da zahvalim onim parohijanima, članovima crkvene uprave i članovima Centralne uprave OSC “Ravna Gora” koji su hrabro stajali pred razuzdalom gomilom i koji su našu blagodatnu i Slobodnu crkvu spasili od uništenja. Kada su napadači otišli, bili smo zaprepašćeni događanjima, koja nismo doživjeli čak ni u najmračnijim danima Brozove i Germanove vladavine.

SLOBODA ILI SMRT!!!

RAVNA GORA POBEDITI MORA!

Vukašin Vujičić, Melburn, Australija
– Sekretar Centralne otadžbinske uprave za Australiju OSC “Ravna Gora”