Вести

Skrenu mi pažnju ovih dana članak koji je preneo Novinar.de a koji svedoči o napadu mr. Gaje Gajića koji je do skora

+++

uređivavao dezinformativnu internet prezentaciju Amfosinoda Beogradske Patrijaršije na Jovana Janjića novinara nedeljnika NIN. Ne kažem Srpske Pravoslavne Crkve, jer ono što rade Amfilokvijevci ne samo da prevazilazi svaku meru, već sve to izlazi iz okvira svake verske institucije, a pogotovu  SPC. Zato i nije čudo što je Amfosinod uposlio i takvo ništavilo kakav je i taj izvesni Gajo da širi laži i dezinformacije. Sva sreća što je taj Gajo sasvim nepismen jer u protivnom mogao bi on da skrene pažnju na svoj ekumečistički rad i da pridobije otmenijih pristalica a ne samo Amfilokvija, našminkanu prostitutku Midića, skizofreničnog Jovana Mladenovića, Biskupa Dobrijevića i ostalu bagru. Rekoh bagru  a videće kasnije i zašto.

Ne bih se ja zamarao i gubio dragoceno vreme da čitam gluposti na dezinformativnoj i po prilično sirovoj prezentacije Amfosinoda, da me na to ne podspeši jedan prijatelj. “Moraš da pročitaš šta je pisao mr Gaja.“ – Veli on.  Verovatno ovo mr je nekakav prefiksa za ovcu rogušu ili šta li već jer taj Gaja može biti sve drugo što ne pripada ljudskom rodu ali ne i magistar. Ta počast pripada onima koji su se školovali da steknu znanje, a ne i zvanje. Da bi i do slovce predstavio o kakvoj se prostoti i primitivizmu radi izdvoio sam jedan pasus iz teksta mr Gaje.

Дакле, ствар не почиње ни изблиза са Меморандумом 2005,како Ви то представљате и како би се могло закључити из Вашег текста, негоодмах по доласку на Косово и Метохију амбициозног црноречког братства и њиховогдуховника, потоњег епископа рашко-призенског, који су у извесном смислу биливрло радикални губећи неретко меру између ревности и искључивости. У то времео. Сава дечански био је врло подобан и омиљен, а његов младалачки ентузијазампреточен је у књигу Време апостасије (против Цариграског патријарха, савеликим последицама по углед наше Цркве у православном свету), за чијинаслов, илустрације и издавање сносе одговорност они који га данас прогоне.

Obratimo sada pažnju na reči koje podvučene. Nisam ovaj pasus istakao zbog nekakve važnoti sem ako nekoga interesuje kakvim se prostaklukom služi jedan nikogović i kakve je takav jedan prostak laži u stanju da iznedri. Nego zbog nečaga sasvim drugog. A to je da skrenem pažnju na gramatičko literane i lingvističke greške, u “članku“ Gaje Gajića. Posvetljene su one reči koje nisu razdvojene, a podvučene su one u kojima nisu napravljene tipografske greške, već gutanje slova. Ovakve lingvističke greške nisu svojstvene ni jednom priučenom osnovcu sa dva razreda osnovne škole, a nekamo li nekome ko se kiti titulom magistra. Nije ovo jedini pasus koji obiluje ovakvim stilom pisanja, ja sam samo onako od tersuma izvukao jedan.

Kompletan tekst  http://www.spc.yu/sr/ninovo_%C2%ABjevandjelje%C2%BB_po_jovanu_janjicu Gajinog škrabobisa obilije ovakvim greškama.

Pa zato uzvikujem: E moj Gajo bedni  Gajo šta se s tobom zbiva!!!

Ne zameram onima kojima je pisanje sporedan posao i koji pored sebe nemaju urednike i korektore. Ali kada ovakve greške pravi urednik dezinformativne službe Amfosinoda onda se naravno svak normalan mora zapitati o čemu se ovde i zaista radi? Moj bi odgovor bio jednostavan i prost. Ovo što je uočljivo iz pasusa koji je istaknut, a koga interesuje može da, ako ima dovoljno stomaka i ako mu je žuč u dobrom stanju, onda takav, neka pročita i ceo tekst, samo govori o jednoj anemičnoj slici sastava današnjeg sveštenstva i svešteno – monaštva u SPC. Govori o tome kakav se sve šljam i ološ uvukao u te redove. Te zato kada se sagleda njihova grđa iz onog akademskog ugla nije teško zaključiti zbog čega takvi nemaju pojma o poslu kojim se bave, i zato mene bar ne čudi da takvi nisu u stanju da razumeju osnovne pojmove liturgike, i šta je to bogoslužbeni poredak.

Kažu da je ovakve a i one šibalije iz Dečana odškolovao onaj Amfilokvijev seiz  Tanasije Jeftiković koji gore smrdi nego oni koji za zanimanje imju da timare konje. U istinu amonijak iz štale može najduže da se sa čoveka oseća pola sata, ako se nakupi na njega. Ali amonijak i zadah sa Tanasija zudara svaki dan 24 sata verovatno 365 dana u godini. Za ovo svaki dan smrada Tanasijevog ja sam se uverio kada sam to ništavilo video jednom u Torontu, a na nesreću sedeo sam u prvom redu do glavnog stola, pa mi je od njegovog smrada preselo jelo koje je bilo servirano za večeru.

Kada je prošlog meseca  Mihaoilo Sakeršvili napao Rusiju, i kada su sa Potomak reke zalajali besni kerovi, pozovem jednog prijatelja, koji  živi u Vašingtonu da ga zapitam  da li on može da proceni zašto je tako lavež besan ali veoma anemičan. Zađosmo u jednu širu diskusiju da bi se na kraju obojica složili, da na reci Potomak uglavnom deluje jedna obična bagra. Ništa nije bolja situacija kada je u pitanju Amfisinod Beogradske Patrijaršije. Laž iracionalnost, pravdanje kriminalnih aktivnosti, ali sve to sa stanovišta  polu ili gotove nepismenosti, su obeležje kako onih sa reke Potomak, tako i onih ne samo iz Amfisinoda Beogradske Patrijaršije, već i onih koje su besni kerovi, odnosno bagra  sa reke Potomak uposlili da vladaju Srbiom,  Takvi su ogrezli u lažima verovatno onim Ciganske prirode Amfilokvijevog seiza Tanasija, pa od tih lažiju nisu u stanju da razdvoje realnost od zablude. Dakle isto kao i njihovi im šefovi sa reke potomak, koji skoro četvrt stoleća ne izgovoriše ni jednu istinitu i pametnu reč, niti pak neku misaonu poruku. Sve osim realnosti poseduje taj establišment.

A zabluda je ono šta pristalice Amfisinoda pokušavaju da proture u javnost, da je tobože kosovski mučenik Artemije, izazvao šibalije iz Dečana. Realnost je to da su šibalije pribegli metodu nasilja, koje se nasilje u svakom krivičnom zakoniku, i svim udžbenicima za kriminalistiku definiše jednostavno kao kriminal. Pravni sistem, ako to i zaista jeste, ne daje za pravo siledžiji da siluje ženu koja je na sebi nosila otvoren deholte i mini suknju. Iako u većini slučajeva siledžije se upravo baš time, navodeći kako su zbog napadnog oblačenja bili izazvani i nisu mogli da sebe obuzdaju, pravdaju pred sudom. Te zato oni koji ulaze u sastav Amfosinoda i zaista jesu bagra, ona ista bagra kao i ona što  je nastanjena na reci Potomak, koja svo vreme pokušava da skrene pažnju sa stvarnosti na sporednu stranu. I da ilegalno proglasi legitimnim. U Dečaninma su šibalije počinili kriminal,  i to je realnost, a sve drugo su laži, iluzije i zalude. Te prema tome ono prvo što bi jedan mr Gajo morao da nauči, je šta je legalnost i legitimitet, a šta izazov. Izazov se ni u jednom udžbebiku pravne nauke ne tretira kriminalnim delom.

Ali i takvima ističe mandat. Monopolarizam gubi svoju moć i vrednost. Bagra treba dobro da razmisli šta čini. I uz put. Nije mi strado želudac. Jer me delo, mr Gaje nije privuklo, pa ga nisam čitao do kraja. Zahvalan sam mu za njegove urnebesne lingvističke greške, i sastavljeno pisanje reči. To je bio glavni doprinos da od samog početka shvatim da je Gajino delo, jedno ništavno delo. Jedino sažaljavam onu decu koju će taj Gaja da kao podučava na Bulovićevom “fakultetu Bogoslovije“ u Beogradu.

Janko Bojić

P. S. Do skora sam smatrao da od Đoke od vladike, i njegovih seiza ne postoje gori. Mada jedan ekumenista neki samac iz Hamiltona, koga je Đoka uposlio da mu kao pop bude, neko za njega  napisa ovih dana da taj ne zna ni molitvu Gospodnju da izusti. Ali ova ekumenistička bagra su nadmašili sve Đoke od vladika i sve Đokiće iz Crnjelova. Moram priznati da ni Đokin seiz Tomić iako grub i sirov nije u stanju da pravi ovakve lingvističke greške, kao ovaj Amfilokvijevac  mr Gajo.  Ne, ne, iako Tomić svoje besede začinjava raznim začinima kao što je balega recimo, ipak Tomić je mnogo pismeniji od ekumeniste Gaje, i ciganske protuve  Tanasija.