logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Политика, Актуелно, Религија, Свет, Друштво    Аутор: новинарство    884 пута прочитано    Датум: 11.09.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

NIN, 12.06.2003Da li se većina srpskih arhijereja izjašnjava protiv dolaska vatikanskog poglavara u Srbiju zbog njegove mise u Petrićevcu?

NIN, 12.06.2003 

+++

Vest da je predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović prilikom posete Vatikanu, 3. juna, izrazio nadu da će papa Jovan Pavle Drugi, poglavar Rimokatoličke crkve, u najskorije vreme posetiti i našu zemlju, uzburkala je pravoslavni srpski svet.

Prema Marovićevoj oceni državna zajednica Srbija i Crna Gora bi, dočekujući papu, izrazila civilizacijsku privrženost Evropi. Marović je nakon razgovora s papom i državnim sekretarom Svete stolice, kardinalom Anđelom Sodanom, rekao da je razgovarao o eventualnoj papinoj poseti SCG, i dodao da bi kao šef državne zajednice mogao da pozove papu da poseti SCG, ali želi da se poseta desi u trenutku kada se za to steknu uslovi sa stanovišta SPC. Poglavar Rimokatoličke crkve je tom prilikom pozdravio aktivnosti koje vlasti SCG preduzimaju na afirmaciji dijaloga i kompromisa.

Mediji su, nakon Marovićeve posete Vatikanu, preneli i ovu njegovu izjavu: “Moglo bi se očekivati da će iduće godine uslediti poziv papi. Ovo je prilika da crkvene vlasti SCG pokažu da je moguć crkveni dijalog pravoslavne i katoličke crkve, jer je hrišćanski dijalog budućnost Evrope.”

Da bi papa došao u neku državu potrebno je da mu bude upućen zvaničan poziv od predsednika te države kao i od verskog poglavara. Poziv predsednika države dvojnog imena SCG je nagovešten Marovićevom posetom Svetoj stolici, dok se, kako NIN nezvanično saznaje, arhijereji SPC na čelu sa Njegovom svetošću patrijarhom Pavlom nisu saglasili da srpski patrijarh dočeka rimokatoličkog poglavara.

To nije nepoznat stav, odavno se zna da srpski arhijereji sprečavaju papin dolazak u Beograd. Zašto? Najjednostavniji i najtačniji odgovor bio bi ovaj: Zbog problematičnog držanja Vatikana u raspadu Jugoslavije.

NIN je davno o tome pitao Njegovu svetost patrijarha srpskog gospodina Pavla. Evo šta je krajnje diplomatski rekao o držanju Vatikana, on za koga kažu da nema diplomatski dar svog prethodnika patrijarha Germana:

- Godine 1992, neposredno pred rat u Bosni, u Sarajevu pogine Srbin na svadbi svog sina, a zet mu sveštenik bude ranjen i crkvena zastava spaljena od Muslimana sa rečima: “ Šta će Srbi na Baščaršiji u Sarajevu?” Kao da su tu Srbi od juče, a ne od pre hiljadu godina! Nažalost, stranci se opredeljuju prema trenutnim emocijama, prema interesima i znanjima koja su dobili od ovakvih i onakvih medija. Ni kada su dobronamerni ne mogu da shvate naše korene i razloge.

Šta je od starih razloga i (ne)razumevanja pretrajalo protekle godine i sačuvalo važnost do dana današnjeg?
Profesor dr Radovan Bigović, prodekan Bogoslovskog fakulteta u Beogradu za NIN kaže da većina najodgovornijih ljudi u SPC želi da do papine posete SCG ipak dođe.

Za našu zemlju je teološki važno – smatra profesor Bigović – ne iz utilitarnih već soterioloških razloga, da bude domaćin čelniku Crkve Hristove koja broji milijardu i nekoliko stotina miliona hrišćana. Bigović pri tom ističe da ta poseta, ako bude upriličena, ne sme biti upotrebljena u dnevno-političko-ideološkoj kampanji ili religioznom spektaklu.

Kako NIN saznaje, pred kraj zasedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC od 13. do 24. maja, ministar inostranih poslova SCG Goran Svilanović posetio je Patrijaršiju i arhijereje SPC. Tom prilikom je patrijarhu predložio da bude domaćin papi, ali je patrijarh to odbio, najverovatnije zbog mesta na kojem će papa služiti misu, u franjevačkom samostanu Petrićevac, gde su ustaše izvršile genocid nad Srbima, tako što su zaklali 2 730 ljudi, od kojih 500 dece, kaže za NIN jedan od visokih crkvenih velikodostojnika.

Odluku da papa služi misu na srpskom stratištu, arhijereji SPC shvatili su kao provokaciju, kaže za NIN ovaj naš sagovornik.

- Među arhijerejima SPC podeljeno je mišljenje o tome da li se treba sresti sa papom, mada preovladava stav da svakako treba razgovarati. Kada je reč o misi u Petrićevcu, svi arhijereji su bili protiv, kaže ovaj naš sagovornik dodajući da je među arhijerejima bilo govora o tome da papu treba upoznati sa zločinima koji su nad Srbima počinjeni za vreme Drugog svetskog rata.

Da treba oprostiti, ali ne i zaboraviti, podsećao nas je patrijarh German. A, evo podsećamo i mi srpski naraštaj na ono što piše u čuvenom “Magnum krimenu” Viktora Novaka:

Za vreme Drugog svetskog rata fratar iz samostana Petrićevac Tomislav Filipović ušao je sa dvanaest ustaša u učionicu i od učiteljice Dobrile Martinović zahtevao da iz klupe izvede jedno srpsko dete. Ne sluteći ništa, učiteljica je izvela lepuškastu Radojku Glamočanin iz Drakulića. Oponašajući Isusa Hrista i 12 apostola, fratar je nežno podigao devojčicu na katedru i polako – natenane je klao naočigled ostale dece. Užasnuta deca su vriskala i skakala, dok se fratar jezuitski dostojanstveno obratio ustašama: “Ustaše, ovo ja u ime Boga pokrštavam ove izrode i vi slijedite moj put. Ja prvi primam sav grijeh na moju dušu, a vas ću ispovjediti i riješiti svih grijeha.” 

Za samo deset sati, 6. februara 1942, u selima Drakulić, Motike i Šargović poklano je 2 730 Srba, od kojih 500 dece. Župnik Filipović postao je upravnik logora Jasenovac, a oslovljavali su ga sa fra Satana.

Ogorčen što još niko zvanično nije osudio papino nameravano služenje mise na srpskom stratištu, dr Milan Bulajić, predsednik Fonda za istraživanje genocida naglašava ovih dana po novinama da je papa više puta posetio Hrvatsku, a nijednom Jasenovac. On nikada nije uputio izvinjenje žrtvama genocida u kojima su učestvovali predstavnici Rimokatoličke crkve, a sada svetu misu drži na srpskom gubilištu i za sveca proglašava laika Ivana Merca, koji je osnovao katolički omladinski pokret, a iz koga je ponikla ustaška omladina. “Ne blagosilja li time papa mesto zločina i amnestira zlikovce?”, logično je pomisliti.

No, bez obzira na sve što se može reći o stravičnim primerima istorije, prvi predsednik državne zajednice Srbija i Crna Gora, Svetozar Marović, očigledno ne želi da prošlost odluči o sadašnjosti.

NAĐA ANDREJEVIĆ

 

 +++

U Srbiju preko Jasenovca

NIN, 12.06.2003

Volio bih da papa dođe ovdje, volio bih da papa ode u Jasenovac i da to bude sa našim patrijarhom. Da obiđe sva mjesta koja mogu da približe narode i da otklone te zle teme istorije koje nas dotiču

Povod za ovaj intervju sa Svetozarom Marovićem, predsednikom SCG, isključivo je njegova poseta Vatikanu. Koga ne bi interesovalo šta je razgovarao s papom Vojtilom? Znamo da je predsednik Marović pozvao, na neki način, papu u Beograd, ali da li će doći? I pod kojim uslovima? Dok u kabinetu predsednika čekamo odgovore na ta pitanja, gospodin Marović sastavlja pismo za ministra vojnog Borisa Tadića u kome ga moli da se udovolji crkvi oko njene imovine u Obilića poljani kod Cetinja.

Budućnost Srbije i Crne Gore podrazumijevaju jedan evropski odnos prema svojim vjerskim institucijama, prema crkvama, zajednicama koje okupljaju vjerujuće ljude, bilo da nose Talmud, bilo da nose Sveto pismo ili da nose Kuran. Različiti su ljudi, ali sa tom knjigom su plemenitiji ako je iskreno nose sa sobom.

Žiskar d’Esten je novi ustavotvorac Evrope, a i iz tog Evropskog ustava je reč bog izbačena. Kako to komentarišete?

- O tome sam razmišljao baš sada prilikom posete Vatikanu.

Šta papa misli o tome?

- Nismo govorili o tome ali imam utisak u kontekstu razgovora koji sam imao sa Sodanom, predsjednikom Državnog vijeća i predsjednikom vlade Vatikana, da Crkva svakako vidi svoje mjesto u tom nekom novom, mogućem, neću reći hrišćanskom – projektu nove Evrope, ali jednom novom hrišćanskom duhu Evrope koji je tolerantan prema drugim vjeroispovijestima. Naravno, uvažavajući činjenicu da je Evropa multietična, da u Evropi ne žive samo hrišćani, ali da svakako prepoznaju tu potrebu da se taj hrišćanski duh Evrope na neki način preciznije definiše, da vide svoje mjesto.
Imam utisak da nisu baš presrećni ni u Vatikanu, a ne vjerujem ni u pravoslavnoj crkvi, pa ni u anglikanskim i protestantskim vjerskim zajednicama tim rješenjem, izbacivanjem boga iz Evropskog ustava. Ali, to je tek početak rada i vjerujem da će se naći neko rješenje.

Čini mi se da je ovo neki trenutak novog pristupa Evrope ulozi hrišćanstva koju ono može imati u stabilizaciji vrlina jedne Evrope, koja je krenula putem svoga definitivnog proširivanja.

U tom smislu prosto se neka sada potreba objedinjavanja hrišćanskih vrijednosti pojavljuje kao imperativ i u tom smislu jedna ekumenistička filozofija, a to je da ekumenizam postaje glavna riječ, ako smijem tako reći. I to ne samo u crkvi i među crkvama nego i u politici. Jer, ekumenizam je u stvari, tolerancija sekularizovano izvedeno, a to je da morate živjeti sa razlikama i da te razlike treba da podstaknu nešto zajedničko.

Ali, upravo imamo teoriju koja dolazi s one strane Atlantika, koja govori o nekoj kantovskoj Evropi, sa kantovskim građanskim redom. Čak se pominje sintagma “kantovski raj”. Da li je moguć u 21. vreku kantovski raj u Evropi?

- Kant je ipak bio u Keningsbergu i živeo tamo. Ja mislim da ono što bismo iz Kanta mogli najviše uzeti, ovim povodom, to su njegovi moralni imperativi, koji su najhrišćanskija, a istovremeno i najetičnija poruka koju sam ja ikada čuo. I kasnije, kao neko ko je rođen u Crnoj Gori, vidio da između Kanta i Marka Miljanova postoji potpuna podudarnost kad je riječ o tome – čini ono što bi volio tebi da učine, neka tvoje držanje i tvoje ponašanje bude nešto što bi volio da drugi rade prema tebi.

Ali, meni se čini da prosto povratak u prošlost nije moguć, kao što nije moguće zanemariti neke poduke prošlosti. To, ipak, daje Evropa, dominantno kontinent naseljen hrišćanima. To da jedan hrišćanski kontinent, koji unutar same hrišćanske populacije ima razne vrste interpretacija, apsorpcije ili adopcije hrišćanskih vrlina, od one najniže u odnosu na vjeru, a to je ateizam, koji ima jedan racionalistički agnosticistički stav.

Znate, to je u Katoličkoj crkvi pitanje jezuitizma. Vi znate da su jezuiti bili u jednom trenutku posebno važan red u Katoličkoj crkvi. Ne znam kako je danas, ali tu dolazi do jedne opasnosti približavanja religije i filozofije, kada filozofija postavlja pitanja koja religija nema, jer religija bježeći od pitanja vodi po svaku cijenu stvar ka vjeri. Jer, ukoliko sumnjate u sve, onda vi ne možete vjerovati ni u šta.

Čini mi se da prepoznajem kao novu stvar, a to je da se preko hrišćanstva, ako smijem tako reći, želi obnoviti jedna nova istorija ujedinjene Evrope, koja bez obzira na razlike između protestantizma, katolicizma, pravoslavlja, želi da pruži ruku novoj realnosti a to je da Evropa nije samo hrišćanska, ali, da to nije prepreka da hrišćani budu zajedno.

Kao što islam takođe ne zatvara vrata saradnji sa drugim religijama. I nije islam, kako se želi često predstaviti, u onoj radikalnoj varijanti poziv na džihad, nego je islam jedan veoma strog, jedan veoma tolerantan u nekim stvarima veoma praktičan sistem uvjerenja i vjere.

Postoji, tako, mišljenje da je u Kuranu zapisano mnogo više autentičnog od hrišćanske nauke nego u Jevanđelju.

- Ne bih sudio o tome, svakako to je sveta knjiga kojoj sam se nekoliko puta vraćao. Sada sve manje, nažalost.

Jer, Kuran je knjiga koja je najmanje cenzura i recenzija pretrpela.

- Tako govore. I doista tu ima najdirektnijih, konkretnih poduka jedne praktične mudrosti, rješavanja životnih pitanja. To je knjiga koja ima svakodnevnu upotrebu, kao što je to i Sveto pismo, kao što su to i mnoge druge svete knjige koje naši ljudi, bojim se, često suviše hermetički tumače, pretvaraju ih u ezoterična štiva, postaju sistem nedodirljivih vrijednosti za jedan izabrani sloj ljudi.

Po mom mišljenju, hrišćanstvo nije dokazivanje samo svoje vrijednosti nego uvažavanje onoga ko je pored tebe. I to je ta nova Evropa, koja se sada otvara i prema zapadnom Balkanu. Vi vidite da ta Evropa ne želi da ostane zatvorena. Mislim da ta Evropa doista želi da prihvati jednu multietničnost, multikulturalnost i hrićanstvo može da bude jedna dobra duhovna baza tome.

I iznad svega – ja sam u tom smislu i govorio sada kad sam bio u Vatikanu – ja bih iskreno želio da papa, na primer, dođe kod nas. Mi doista ili pripadamo Evropi ili ne pripadamo Evropi. Ja imam svoju vjeru i pokušavam da budem ono što bismo jezikom crkve mogli da kažemo, manje ili više grešan vjernik, ispravljajući te svoje nedostatke. Ja, naravno, pripadam svojoj vjeri i ne vidim razloga zbog čega bi bilo ko u Beogradu ili bilo ko u Podgorici imao strah od ekumenizma, od dijaloga, od poštovanja…

Ali znate šta kaže Srpska pravoslavna crkva? Njih posebno iritira što je papa imao četiri posete a nijednom nije otišao u Jasenovac. A ovom prilikom služio je misu u ozloglašenom Petrićevcu gde je zaklano 2 700 Srba. Znači, nije reč o strahu SPC nego o jednoj gruboj papinoj provokaciji.

- Imam razumijevanja za takve razloge. Pričao sam sa patrijarhom o toj temi.

I patrijarh je rekao ovo što sam ja rekao?

- Da. To je i meni rečeno da u pojedinim krugovima u Crkvi postoje upravo naglasci na te činjenice, ali mi je rekao jednu stvar s kojom sam se posebno složio.

To ste bili posle Vatikana?

- Ne, ja sam išao kod patrijarha dva-tri dana prije Vatikana. I on je rekao: Zamislite da li bi Hrist ikada uspio u svojoj misiji da nije išao u susret i grešnima i bolesnima i poročnima. To je naša dužnost kao hrišćana i kao onih koji slijedimo Hristovu vjeru. Nije naše da tražimo izabrane i oni koji su već čuvari najvećih vrlina ili bezgrešni, jer takvih nema. A suština jeste da idemo u susret onima koji griješe i s jedne i s druge strane.

A kako vi tumačite da papa nikako da svrati do Jasenovca?

- Pa ne znam zašto je to tako. Mislim da često postoji tu uplitanje i nečega što jeste dnevna politika. Moram priznati, govor koji je imao predsjednik Mesić u Jasenovcu, ove godine, to je govor koji otvara vrata da se stvore uslovi da se pojedini politički stavovi koji su puni istorije, puni pamćenja, ne izjednačavaju sa crkvama. Nije crkva ni Katolička ni Pravoslavna zaštitnik svih grijehova, niti čuvar svih grijehova koje pojedinci koji pripadaju toj vjeri naprave. Jer, ako je zločin napravljen, a napravljen je u Jasenovcu nesumnjivo zločin, mislim da bi to bio dobar povod da papa zajedno sa našim patrijarhom dođe na to mjesto i da kažu da je to zločin bez obzira ko ga je napravio.

Da li ta ideja postoji ili to vi, ovog časa, zagovarate?

- Ja bih to intimno volio, to što sada iznosim. Volio bih da papa dođe ovdje, volio bih da papa ode u Jasenovac i da to bude sa našim patrijarhom i da obiđe sva mjesta koja mogu da približe narode i da otklone te zle teme istorije koje nas dotiču.

Jeste li možda to papi predložili?

- Ja sam papi rekao da bih kao predsjednik državne zajednice i kao neko ko predstavlja svjetovnu vlast, želio da pripremimo njegov što skoriji dolazak. Želimo da potvrdimo da ovdje bez obzira na sve te tegobe u prošlosti, jedan dio ljudi to osjeća, ne samo oko Jasenovca. Ima problema i u sjećanjima ljudi oko bombardovanja Republike Srpske i NATO intervencije, i u periodu rata u Bosni. Jedan dio Srpske pravoslavne crkve smatra da papa tada nije osudio to bombardovanje.

Ja sam papi rekao da bih volio da dođe. Naravno, ostaje dogovor dvije crkve. Ja nemam prava da se miješam u taj dio.

Ispada da su sada političari veći hrišćani od crkvenih poglavara. Mesić je došao u Jasenovac i rekao šta je rekao, vi, takođe nudite jedan tolerantni hrišćanski oprost grehova, a crkve su se izgleda urovile i ne mrdaju – niti papa ide u Jasenovac, niti patrijarh hoće da ga pozove dok to ne obavi.

- Znate, ja mislim da se u svemu može naći kompromis.

Da li ovim intervjuom, preko NIN-a, možemo da objavimo da vi kao predsednik države prihvatate misiju izmirenja Vatikana i SPC?

- Naravno, uz njihovu saglasnost. Ne bih volio da budem razapet zbog toga što imam samo dobre namjere i saznanja o svojoj slabosti. To će ipak same crkve najbolje, u interesu vjernika, kulture i duha novog vremena, svakako same raditi.

Pa i po tu cenu?

- Kod nas često u običnom životu lako osuđuju svakog ko pokušava da pomiri.


DRAGAN JOVANOVIĆ





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo