Вести

Profesor Bogoslovskog fakulteta Radovan Bigović za „Blic“ o stanju u SPC. Srpska pravoslavna crkva danas se nalazi pred velikim izazovima i

izvor: BLIC, 09.09.2008

+++

zaista je na odgovornim ljudima u Crkvi da reše prvo i suštinsko pitanje, a to je izbor patrijarha. Jasno je samo po sebi da Crkva ne može da funkcioniše bez prvog ili fukcioniše defektno. Dok se to pitanje ne reši, ne mogu se rešavati ni brojna druga pitanja – kaže u razgovoru za „Blic“ Radovan Bigović, profesor na Bogoslovskom fakultetu i sveštenik SPC.

Posle sukoba vladike Artemija i vladike Teodosija u Raško-prizrenskoj eparhiji, sa nemilom epizodom tuče monaha u manastiru Visoki Dečani, u javnosti su postavljena brojna pitanja o položaju i ulozi SPC na Kosovu, ali i u celom društvu. Poznavaoci prilika u SPC upozorili su čak i na mogućnost da sukob dovede do raskola crkve na Kosovu, što bi se posebno negativno odrazilo na srpsko stanovništvo koje živi u južnoj pokrajini.

– Ne želim da do raskola dođe i skoro sam siguran da i neće zato što su i vladika Artemije i vladika Teodosije zrele ličnosti i smatram da je jedan nesrećni splet okolnosti doveo do nemilih događaja. Uveren sam da će oni naći način da se izađe iz te krize i da će dvojica vladika učiniti sve da reše svoj sukob – kaže Bigović.
Ugledni profesor Bogoslovskog fakulteta očekuje da sukob vladika Artemija i Teodosija bude rešen i pre Sabora SPC. Da podsetimo, Sinod SPC, koji je ovaj slučaj razmatrao pre desetak dana, samo je zamrzao sukob episkopa i njegovog vikara i saopštio da će o svemu raspravljati Sabor, koji bi po nekim najavama trebalo da se održi u oktobru.

– To mi je nešto što je bolno i izaziva teška i mučna osećanja. Jako mi je žao što je do toga došlo. Mislim da bi trebalo da svako uradi koliko može da dođe do pomirenja među dvojicom episkopa i da oni u mnogo mirnijoj atmosferi iznađu rešenja za probleme i reše ih na najbolji mogući način – kaže Bigović za „Blic“.

S obzirom na to da je sukob Artemija i Teodosija dugogodišnji i da je u svojoj osnovi političke prirode, jer se vladika Teodosije zalaže za saradnju sa predstavnicima kosovske vlasti i međunarodnih institucija, a vladika Artemije tome oštro protivi, ima puno skeptika koji sumnjaju da će Crkva smoći snage da sukob reši.

– Moja je želja da na prvom Saboru bude prvo rešeno pitanje izbora novog patrijarha. Teško se može rešiti i jedno drugo pitanje ako se prvo ne reši ovo. To je preduslov rešenja svih ostalih pitanja. U Ustavu Crkve postoji odredba koja predviđa da ukoliko se utvrdi da je jedna ličnost u nemoći da obavlja tako važnu funkciju da se može sazvati izborni sabor i izabrati novi patrijarh. To ne bi bio presedan. Takav je bio slučaj sa izborom patrijarha Pavla, kada je još bio živ pokojni patrijarh German. Mislim da ne treba nikakav specijalni dokaz ako imate ličnost od 94 godine i činjenicu da je oronulog zdravlja i vezan za bolesničku postelju. Ne treba nikakav specijalni dokaz da utvrdite da on zaista u takvom stanju ne može da obavlja tako važnu funkciju kao što je funkcija srpskog patrijarha i pogotovo ne u ovako dramatičnim i teškim istorijskim okolnostima – kaže Bigović.

Bigović naglašava da Crkva mora da se odredi oko niza veoma važnih pitanja: na primer odnos prema EU, da li se treba uključivati dalje u svet ili „raspirivati strah od Evrope, od Albanije, strah od svega drugog“, da li na Kosovu treba živeti u getu, okružen žicama, kao u logoru ili treba sarađivati sa narodima koji tamo žive, sa međunarodnom zajednicim, sa Amerikom…

– Nisam za to da se Crkva bavi dnevno-političkim pitanjima ali ovo su egzistencijalna, suštinska pitanja na kojime se kasnije gradi politika. Život nas na to tera. Tu nije reč o modernizaciji, već o tome da Crkva treba da funkcioniše na crkveni način. Ako Jevanđelje ne bi bilo aktuelno za svaku epohu, nego samo za jedno vreme, onda Crkve ne bi više bilo. Na ljudima iz Crkve je da pronađu šta je to u crkvenom predanju što je nadživelo svako vreme i svaku epohu. Šta ima večno i univerzalno značenje, a šta je to što ima značenje za samo jedan istorijski kontekst. To je mudrost i nije ni najmanje jednostavno odgovoriti na to – ističe Bigović.

Pokajanje, praštanje i pomirenje

– Nikom nije bilo milo što je do sukoba u Dečanima došlo, ali ljudi iz Crkve su od krvi i mesa. Unutar hrišćana tokom cele istorije uvek je postojalo nesporazuma, nemira, ponekad i sukoba. Pravo je pitanje kako se izlazi iz takvih situacija. Ne postoje beskonfliktne zajednice ni u crkvi, ni u društvu. Uvek dolazi do varničenja i nesporazuma. Jedan jedini put, koji je vekovni put Crkve u takvim situacijama je pokajanje, praštanje i pomirenje. To je najbolji lek da se jedan problem reši na svim planovima, i na nivou eparhije i crkve i među državama i među narodima – upozorava Bigović.

Uloga pravoslavlja nije u kopiranju minulih vekova

– Da li ćemo mi misliti da smo pravoslavni zato što ćemo kopirati neke forme života iz minulih vekova. Da li je to pravoslavlje ili treba da odgovaramo na egzistencijalna pitanja koja muče sve nas, svakog čoveka. Na ta pitanja Crkva mora da odgovori. To su pitanja slobode, ljubavi, straha, smrti, pitanja odnosa prema drugima, našeg odnosa prema prirodi… To savremeni čovek očekuje od Crkve. Kako da se odnosite prema neprijatelju, kako da rešavate probleme koji nastaju u braku ili školi, na univerzitetu, u parlamentu. Imate li vi neki odgovor na to ili nemate ili mislite da nas se to ne tiče i da nije naše da se time bavimo – kaže Bigović.

 

Autor: Tamara Spaić | Foto:G. Milutinović | 09.09.2008. – 07:17

izvor: BLIC-NEWS

Podebljanja i format teksta -novinar.de

+++ 

Redakcijski komentar

Imamo potrebu da ukažemo na nekoliko zamena teza i izvrtanja činjenica u tekstu ekumeniste i novotarca Bigovića.

Gospodin Bigović govori  „posle sukoba vladike Artemija i vladike Teodosija u Raško-prizrenskoj eparhiji“. Jeste, tako je, posle odluke vladike Artemija (na šta ima pravo) da razreši dužnosti nastojatelja manastira Visoki Dečani, „sukob“ bolje je reći medijski progon vladike Artemija je iscenirala Informativna služba sinoda SPC stavljajući se na stranu i u odbranu BATINJANJA i NEPOSLUŠNOSTI od strane pomoćnog vladike Teodosija i oca Save (Janjića)!!! 

Rezime: Nadležni vladika smeni igumana, on to ne prihvati već „njegovi“ monasi isprebijaju pratnju nadležnog vladike pri uručivanju odluke. Sinod SPC prozove nadležnog vladiku i pokrene protiv njegovog sekretara (u ovom slučaju -žrtve batinaša) medijsku hajku, kasnije i protiv samog nadležnog vladiku sa ciljem potpunog satanizovanja nadležnih u eparhiji raško-prizrenskoj i kosovsko – metohijskoj.

Takođe on tvrdi da je došlo do „tuče monaha u manastiru Visoki Dečani“. Ovo je namerno izvrtanje činjenica. U službenoj belešci Nj. P. vladike Artemija piše:

„O. Simeon, čim je izašao iz džipa, bio je napadnut od dvojice monaha (Jezekilj i Danilo), a onda im se pridružio još jedan (Isaija). Fizički zlostavljan (zadobio prelom kosti u desnom stopalu, i sada je u gipsu), izvučen iz porte i bačen (kao vreća) pred kapiju, uz gnevne reči: „E nećeš ti u Dečane“ (Danilo). Zadobio je više telesnih povreda, što je po povratku u Gračanicu, na pregledu u bolnici „Simonida“ doktor Perić i utvrdio“

O kavoj to tuči govori dr. Bigović?!

Sveti Anatolije Optinski (Mlađi):

„Proganjaće ne samo pastire, nego i sluge Božje, jer đavo koji rukovodi jeresju ne trpi blagočašće (pobožnost). Prepoznaćeš ove vukove u ovčijoj koži po njihovoj gordeljivoj naravi, vlastoljublju, slatoljublju. Biće klevetnici, izdajnici koji svuda siju mržnju i zlobu, zato je i rekao Gospod da ćemo ih po plodovima poznati. Istinske sluge Božje su – smirene, bratoljubive i Crkvi poslušne“

Evo već danima elektronski mediji ponavljaju istu glupost kao papagaji, kao i i novotarac Bigović  – „…u svojoj osnovi političke prirode, jer se vladika Teodosije zalaže za saradnju sa predstavnicima kosovske vlasti i međunarodnih institucija, a vladika Artemije tome oštro protivi..“

Da je ovo i tačno, kako može, sme jedan pomoćni vladika da radi suprotno od onog što govori i radi NJEGOV NADLEŽNI vladika!? I to godinama.

Evo šta kaže Preosvećeni vladika Artemije u ZAKLJUČKU svoje službene beleške:

ЗАКЉУЧАК.

Догађаји ова два дана најбоље показују оправданост Наше одлуке да сменимо управу манастира Дечана. Та Управа, по командној одговорности, сноси сву кривицу за ове немиле догађаје. Они су својим начином руковођења манастиром од мирних и скромних монаха, за четири године одметништва, начинили бунтовнике и разбојнике, који дрско отказују послушност своме Епископу и духовнику и који су спремни да слепо изврше и најбруталније насиље. Због тога 27-мо Апостослско правило директно погађа не само извршиоце насиља над о. Симеоном, него, пре свега, Епископа Теодосија, као игумана, и његовог заменика протосинђела Саву Јањића, који су све ово организовали и стратешки осмислили.

Da li je g. Radovan ikada čuo za Svete Kanone, Svete Oce, monaški postrig, zavet pri hirotonisanju vladike (pomoćnog), Ustav SPC….

S.Marjanović