Вести

Prihvatajuci da u razgovoru za „Politiku” razjasni nedoumice nastale u javnosti oko tuzbe koju je Eparhija rasko-prizrenska pokrenula pred sudom u Strazburu protiv Nemacke, Francuske, Italije i Velike Britanije jer u prethodnih pet godina nisu zastitile srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu i Metohiji, povodom koje se ovih dana oglasio i Sveti arhijerejski sinod SPC, predlazuci da se odustane od tuzbenog zahteva, vladika rasko-prizrenski i kosovsko-metohijski Artemije (Radosavljevic) tvrdi da „ne postoji bilo kakvo nerazumevanje, razmimoilazenje ili neslaganje u Srpskoj crkvi kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Svi u Srpskoj crkvi, svi arhijereji, nema sumnje, znaju i shvataju svu teskocu koju dozivljavaju srpski narod i Srpska crkva na Kosovu i Metohiji, iako postoje razlicita gledanja i vidjenja kako leciti taj problem”.

Sudeci po nedavnom saopstenju iz Srpske patrijarsije, Sinod je po tom pitanju promenio stav?

– Kasnije, ne znam zbog cega, u Svetom sinodu je doslo do promene stava, cemu je malo doprinela i propaganda sa strane, smatrajuci valjda da ce ova tuzba imati negativan uticaj na pomenute drzave, te da ce one u nekom, ne daj Boze narednom, nasilju na Kosovu biti jos pasivnije u pogledu zastite srpskoga naroda i srpskih svetinja, sto po meni apsolutno ne stoji. Naprotiv, smatram da ce one sada, buduci da je tuzba otisla u javnost, da je obnarodovana, biti daleko ozbiljnije i revnosnije u izvrsavanju svojih obaveza i duznosti koje su preuzele rezolucijom Saveta bezbednosti, po kojoj su i dosle na Kosovo i Metohiju. Dakle, u pogledu Svetog sinoda apsolutno nije rec o nekom razmimoilazenju, nego vise o razlicitom vidjenju mogucih posledica pokretanja ove tuzbe.

Mislite li da ce Sinod odustati od svog predloga ili ce traziti od Vas da odustanete od tuzbe?

– Nemojte traziti od mene da budem i prorok, kada to nisam. Ostaje da sacekamo sednicu Sinoda i vidimo. Verujem da ce Sveti sinod postupiti mudro i blagorazumno kao sto je i dosad cinio.

Ko je stariji, Sinod ili vladika? Mora li episkop da prihvati predlog Svetog sinoda?

– Episkop nije cinovnik Svetog sinoda, cak ni Svetog arhijerejskog sabora, on je samostalan u svojoj eparhiji da po vlasti koju je dobio po apostostolskom prizvanju ili obavezama cini ono sto je najbolje za samu Crkvu. Nije, dakle, u pitanju nikakav dogmatski problem o kojem bi trebalo da odlucuje Sabor, to je jednostavno stvar odnosa episkopa prema potrebi njegove eparhije i vernika.

Kazete da verujete da ce se tuzene drzave ubuduce odgovornije ponasati prema zastiti srpskog naroda i Srpske crkve na Kosovu i Metohiji. Mislite li da se Italija, na primer, i dosad nije odgovorno ponasala, i pored svega sto je ucinila za zastitu i obnovu Decana?

– Za to dobro sto cini italijanska vlada i njeni vojnici, oni su dobili zasluzeno priznanje Srpske pravoslavne crkve kroz dodeljivanje Ordena Svetoga Save i to niko ne spori i to treba tako i da ostane. Ali treba da znamo i cinjenicu da je u italijanskom sektoru u proteklih pet godina poruseno najvise crkava na Kosovu i Metohiji, 40 na broju. Prema tome, ne moze to sto su sacuvali Decane, da baci na marginu onih 40 crkava koje su unistene. Mi ne ratujemo protiv drzave Italije i njenih vojnika, vec jednostavno trazimo izvesnu pravdu i pravicu pred nadleznim sudom.

Tuzili ste samo cetiri zemlje ciji su vojnici u medjunarodnim mirovnim snagama na Kosovu. Neki iz toga zakljucuju da ste abolirali Ameriku od odgovornosti, iako su i u sektoru koji obezbedjuju Amerikanci u prethodnih pet godina porusene mnoge srpske crkve i manastiri?

– Amerika nije dobila aboliciju za ono sto se desilo u njenom sektoru, ali Evropski sud u Strazburu nije nadlezan za Ameriku jer ona nije potpisala tu konvenciju koju su potpisale evropske drzave. Ako uspemo da saznamo koji je sud nadlezan za Ameriku, a to je verovatno, sigurno je da cemo pokrenuti tuzbu pred tim sudom za sve ono sto se dosad desilo u americkom sektoru.

Sta konkretno ocekujete od suda u Strazburu, sta mislite da bi on stvarno mogao da ucini?

– Ova tuzba ima dva cilja. Pre svega, preko nje je svetska javnost saznala da je na Kosovu i Metohiji zrtva srpski narod i Srpska crkva. Taj cilj je postignut samim podnosenjem tuzbe i njenim izlaskom u javnost. Drugi cilj je da se dobije adekvatno obestecenje za pricinjenu stetu na pokretnoj i nepokretnoj crkvenoj imovini.

Neki smatraju da je nadoknada mogla da dodje i bez tuzbe, od Saveta Evrope, koji je osnovao medjunarodnu komisiju za obnovu porusenih crkava i manastira. Iako ste potpisali memorandum o njenom osnivanju, Vi ste je napustili i bez ikakve medjunarodne pomoci poceli da obnavljate tri manastira, od dosad porusenih150 crkava i manastira na Kosovu i Metohiji.

– Video sam da ta komisija ima cilj da se ponesto na ponekom spomeniku uradi, da bi se prikazalo svetu kako su dostignuti standardi na Kosovu, da su crkve obnovljene, iako nijedna ne bi bila stavljena u stanje funkcionalnosti u kojem je bila pre narusavanja njenog integriteta. S druge strane, ta komisija je preko Unmika htela da ukljuci u obnovu nasih svetinja i kosovske privremene institucije, pa i same firme Albanaca sa Kosova, dakle istih onih koji su nase crkve godinama unistavali, a i dalje ih unistavaju. Na takve uslove nisam mogao da pristanem i zato sam se povukao iz te komisije.

Zar nije bilo drugog resenja?

– Isao sam u Strazbur na razgovor sa sekretarom Saveta Evrope gospodinom Terijem Dejvisom da bismo se dogovorili i postavili nove principe i nove temelje na kojima bi saradnja mogla da se nastavi, medjutim do takvoga dogovora, nazalost, nije doslo. Zbog toga smo mi morali sami da krenemo u obnovu konaka u Devicu, Svetim Arhangelima i Zocistu, kako bi monastvo moglo zimu da doceka u koliko-toliko pristojnim uslovima za zivot. Leti se i moglo ziveti u kontejneru, ali se zima u kontejneru nikako ne moze provesti.

Mirjana Kuburovic; POLITIKA; 16.01.2005