Вести

Preporučujem deo članka „Debitanti na ministarskim položajima“ objavljenog u POLITICI, 08.07.2008 a odnosi se na ministra vera Bogoljuba Šijakovića koji je veoma zanimljiv.

Veljko Obrenović, 04.09.2008

+++

* Profesor na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu,

* Doktorsku tezu iz filozofije odbranio je 1989. na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, magistrirao u Beogradu.

*Po veroispovesti je pravoslavni hrišćanin, a po nacionalnosti Srbin. * * Član Krunskog saveta princa Aleksandra Karađorđevića.

* Na izborima 2006. godine Bogoljub Šijaković nije prošao na izborima za člana SANU.

* Oženjen je i ima dvoje dece .

* Rođen 6. avgusta 1955. u Nikšiću

Po drugi put „poslužitelj vera“

„Vi ste sveštenik i sluga Božiji, ja sam ministar, a riječ ministar znači „poslužitelj“. Mi smo na jednom poslu. I vi i ja smo sluge, i meni je čast da sa vama zajedno saslužujem, našem Gospodu“, ovako je u decembru 2000. godine Bogoljub Šijaković ohrabrivao protojereja Radomira Nikčevića, koji je zatvoren u Vlaškoj crkvi na Cetinju štitio hram od upada pripadnika takozvane Crnogorske pravoslavne crkve.

Bogoljub Šijaković po drugi put je postao ministar vera, ali ovog puta u Vladi Srbije na predlog koalicije ZES. Kao ministar vera tadašnje SR Jugoslavije u kabinetu Zorana Žižića 2000. godine postavljen je kao kadar Crne Gore. Kao nestranačku ličnost na ovo mesto predložila ga je Srpska narodna stranka iz Crne Gore da bi „dala doprinos nacionalnom jedinstvu srpskog naroda, ne želeći da djeluje uskostranački“. Za izbor Šijakovića na ovu funkciju 2000. godine se govorilo da ima podršku predsednika SRJ Vojislava Koštunice, ali i DOS-a, jer je bio jedan od osnivača Demokratske stranke Vojislava Mićunovića, ali Narodne stranke Novaka Kilibarde. Sam Žižić je za Šijakovića rekao da je to dobar izbor „jer ministar vera treba da ima poseban rafinman i ne treba da bude politički obojen“.

Novak Kilibarda u sećanjima o osnivanju Narodne stranke u Crnoj Gori piše: „Tadašnji asistent s Pedagoške akademije Bogoljub Šijaković bio je na tim skupovima napadno aktivan. Jednoga dana on je došao s pisanom elaboracijom da naša buduća partija treba da se naziva Narodna demokratska stranka. Ja sam reagovao dokazom da je to čisti pleonazam, jer „demos“ i „narod“ znače isto. On se naljutio i otišao, nikad se nije vratio. Poslije će on da bude član nekakva ogranka Mićunovićeve Demokratske stranke ili tako nešto, tutnjaće s Ljubom Tadićem po crnogorskim tribinama, ali, na sreću, njegova se politika nije primila u Crnoj Gori“. Pre nekoliko godina na skupu u manastiru Podmaine kod Budve na temu „Srpski narod u Crnoj Gori“, Bogoljub Šijaković je poručio: „Onaj ko se na popisu izjasni kao Crnogorac, postaće Montenegrin, anti-Srbin i Dukljanin“.

M. S. P.

izvor: POLITIKA, 08.07.2008

Redakcijski komentar

Iz istog ovog članka vam prenosimo tekst o ministru za KiM Goranu Bogdanoviću koji je takođe interesantan.

urednik
———————————————-
Goran Bogdanović (DS) – ministar za Kosovo i Metohiju

*Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

* Oženjen je, ima sinove Uroša i Vasilija.

* Rođen je 9. februara 1963. godine u Raškoj.

Bivši kosovski ministar

Iz poslaničkih klupa Goran Bogdanović će se preseliti u Vladu Srbije. To mu neće biti prvi mandat, jer je od 2002. do 2004. godine bio jedini srpski ministar (za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj) u kosovskoj vladi premijera Bajrama Redžepija. U prošlogodišnjim pregovorima o statusu Kosova i Metohije bio je član pregovaračkog tima naše zemlje. Pre nego što je počeo da se bavi politikom, bio je direktor preduzeća „Juko” u Srbici, a od 1996. do 2002. bio je republički poljoprivredni inspektor. Poznavaoci kosovskih političkih prilika kažu da mu je od srpskih političara na Kosovu najbliži Oliver Ivanović, dok sa ostalima sa severa pokrajine nije u tako dobrim odnosima. Član je Demokratske stranke od 2000. godine, a trenutno je predsednik Pokrajinskog odbora DS za Kosovo i Metohiju i član Predsedništva DS. Živi u Lešku, u blizini Leposavića. U njegovoj biografiji piše i da se „služi” ruskim i engleskim jezikom.

izvor: POLITIKA, 08.07.2008