logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: новинарство    1.361 пута прочитано    Датум: 29.08.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

episkop Atanasije i Amfilohije„Ko navlači zavesu na crkvene dveri“…tekst koji je objavljen kao komentar na besedu Mitropolita Anfilohija.

+++
Mitropolit je besedio u patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog i svojom besedom dao podršku episkopu žičkom i onima koji slede želju da se nešto zbunjujuće napravi u srpskoj pravoslavnoj liturgiji.

Kad čovek stane na polaznu tačku puta vere ne staje na tu tačku da bi pronašao i upoznao episkopa. Na tu tačku staje da bi upoznao Boga. Ne vodi se ni mislima ni željom da na toj polaznoj tački uđe u život Boga, već tu staje da bi pronalaženjem Boga, Bog ušao u njegov život. Biblija je istorijski podatak primera da je Gospod ulazio u živote ljudi, tako i onih koji su svojim životom zaslužili da se zovu apostoli. Ti primeri pokazuju da nisu apostoli rekli Gospodu da pođe za njima, već je Gospod apostole prvi pozvao i rekao „Hajdete za mnom!“

„Zovem ih po imenu“ kaže Gospod za narod svoj. Znači narod za Gospoda nije bezlična rulja, pa će u toj rulji biti samo suština Gospodnjeg poziva „Hajdete za mnom!“ Gospod nas vidi pojedinačno, gleda u svakog od nas ponaosob, svakom od nas postavlja put, na tom putu svoju ljubav i svoje smirenje. To smirenje je naš opstanak. Da nema tog Gospodnjeg smirenja kojim nas rukovodi, kojim nas bodri, ispravlja i hrabri da savladamo grešnog čoveka u sebi i da se dotaknemo pravednosti, mali broj bi se usudio da pređe polaznu tačku puta vere. Kada skine pogled sa naše pojedinačnosti, tada nas vidi kao zajednicu ljudi koje je stvorio.

Pitam se, ako Gospod vidi suštinu u nama, a ne u svom pozivu „Hajdete za mnom“, zašto onda naši episkopi vide samo suštinu u reči LITURGIJA, a svi delovi te liturgije su za njih bez suštine i sa pravom da se menjaju onako kako „umniji“ um osmisli i kako uporniji osmišljeno nadglasa?

Mitropolit Anfilohije suštinu Liturgije (ne)vidi pa kaže „ako se razdire zavesa u jevrejskom hramu u trenutku Hristove krsne smrti, ko smo mi da je ponovo navlačimo, vraćajući se obogotvorenjem zatvaranja dveri starozavjetnom zakoničarstvu“.

Mitropolitu prvo upućujem reči iz Dobrotoljublja „Potraži Boga u svom srcu, a onda radi“.
Slušajući nekolicinu današnjih episkopa (Irinej Bulović, Atanasije Jeftić, Ignjatije Braničevski, Amfilohije Radović…) svojim današnjim radom i obraćanjem narodu kao da propagiraju novu veru koja se sastoji (po njima) iz sledećih elemenata:

- Vera više nije izvor već tema, opstrukcija, element;

- Svetost više nije dar, vrlina, trud, odricanje, nada;

- Nazvati se hrišćaninom prvo treba da se školski, akademski obrazuješ, pa tek onda tom postojećem obrazovanju da dodaš priznanje postojanja Boga.

Vladika Atanasije govori „nikada nije postojao jedan tipik“ (misli na srpsku pravoslavnu Liturgiju)…Mitropolit Amfilohije u želji da „pomogne“ episkopu Žičkom izgovara rečenicu „ako se razdire zavesa u jevrejskom hramu u trenutku Hristove krsne smrti, ko smo mi da je ponovo navlačimo“…

Navedeni episkopi, posebno , koriste svu govornu veštinu, tako i svoje doktorsko obrazovanje, da pruže neko objašnjenje i time opravdaju ovu pometnju koju su uneli u služenje Liturgije. Zaboravljaju da time liče na čoveka koji se saslušava radi problema koji se desio. Čovek da bi dao alibi za ono za čega ga pitaju koristi mnogo reči da da detaljan odgovor. Ako je čovek ispravan, ne upućen u problem za koji ga pitaju, ili nije bio deo tog problema, on će i dati logičan odgovor. Ako je čovek deo ili akter problema davajuäi odgovore kojima će sačuvati sebe da ne bude kao krivac razotkriven, odgovaraće tako da splet reči, logika između tih reči jasno ukazuje da se krivac vidi u njemu. Što više bude objašnjavao manje će objasniti i objašnjeno neće imati logiku istine.

Tako i episkop Atanasije i Amfilohije, što više daju objašnjenja da bi ubedili da je izmenjeno služenje Liturgije upravo ono što treba da bude, sve više liče na bubalice koje bubaju bez početka i kraja.

Slušajući ovu dvojicu episkopa, čovek bi shvatio da je Liturgija samo skup govornih i mimičkih radnji. Sa tedencijom prevare žele da pravoslavni hrišćanin ne doživi Liturgiju kao spasonosni susret sa živim Hristom, već upravo da je doživi kao skup izgovorenih reči i napravljenih pokreta. Ova dva intelektualna mudraca (ali ne mudraci za svoje, već mudraci za tuđe) jako dobro znaju da srpski čovek danas živi sa naučenim pokretima bez značenja, rukuje se po pukoj formalnosti, druži se po pukoj formalnosti, živi po pukoj formalnosti instinkta opstanka. Po nekoj ličnoj formalnosti odlazimo i u svetinje. Da smo formalisti i u veri pokazuje primer rastućeg broja vernika i rastućeg broja verskih problema. Da smo u srži vernici, pa i u malom broju, napredak srpskog života bio bi mnogo veći.

Tako objašnjenja ove dvojice episkopa pokazuju koliko je laži u njihovim rečima, laži u njihovim pokretima i pred Gospodom i pred narodom. Ponekad je opasnija laž u delima nego laž u rečima. A dela ovih episkopa su lažna. Oni svoja lažna dela uvode u Liturgiju, uvode u prostor hrama, uvode u prostor naroda.

Pitam se da li su naši episkopi (ne svi) plaćeni za svaku mimiku, svaku reč koju izgovore, normirano plaćeni? Zašto mi liče na nekog ko je plaćen po normi rada? Zato što više ne znaju za čega sve da se uhvate i da uhvaćeno pretvore u laž. To nam govori i rečenica mitropolita Amfilohija „…ako se razdire zavesa u jevrejskom hramu…“, koliko daleko u prošlost odlazi ovaj episkop. Godinama se on sam služio radnjom navlačenja i otvaranja zavese na dverima, nije je tad iz svog načina služenja izbacio. Sada se setio da se zavesa razderala u momentu smrt i Gospoda, i to kao figuru uzeo u svoje objašnjenje zašto nam danas ta zavesa ne treba na dverima. Ako se osmeli mitr.Amfilohije da krene u vreme Gospodnjeg raspeća on će tako stići i do Darvinove teorije da je čovek postao od majmuna. Nadam se da navedeni episkopi neće živeti po 200, 300 godina, i da ja neću sa njima zajedno živeti toliki broj godina, da mi se ne desi da dočekam teoriju ove dvojice da je čovek zaista postao od majmuna i da nam uvode novinu u živote, da nas teraju da skačemo četvoronoške, da se veremo po drveću, letimo na lijanama, da nam edukativno menjaju telo, hormone i da nas iz bezdlakavosti pretvore u dlakavost.

Tri bitna elementa za opstanak nacije gubi srpski čovek. Državnost, vojska, praotačka vera.

Država se reformiše po zapadnom eksperimentu, vojska se gasi po zapadnom naređenju, vera se menja po zapadnom služenju.

Da li su onda ovi episkopi sluge Boga i učitelji naroda, a oni drugi sveštenoslužitelji koji se bore za očuvanje svetootačke vere lažni revnitelji?

Episkop Atanasije je završio svoj radni vek kao aktivan episkop. Po proceni smatra da mu mantija dozvoljava da stoji na masonskom grobu, da se slika na tom masonskom grobu, ali se plaši da mu mantija ne dozvoljava da mirno „prede“ u penziji, da se ponaša kao i svaki drugi penzioner (da putuje, da igra šah, da šeta parkom ili obalom reke, da u godinama svog životnog smirenja bude primer za prolaznike mlađe populacije).

Mitropolit Amfilohije završio je posao sa autokefalnom crnogorskom crkvom, pogurao i srčano pripomogao da se autokefalnost ostvari, pa se prebacijo na srbijansku stranu, otpremio patrijaha u kazamat VMA, sklonio „prepreku“ (patrijarha) sa puta i mirno završava posao otvaranja vrata uništenja srpske pravoslavne vere.

Ubeđen je da ni ovde neće biti sprečen za svoja dela, kao što nije bio sprečen ni u Crnoj Gori. Braćo i sestre, nemojmo dozvoliti da sa lakoćom završi svoj posao.

Budimo iskreni, hrabri i odlučni u svojoj veri. Ne trošimo snagu Svetog Duha koja je na nama da se retorički i verbalno borimo sa njima. Ne ismevajmo njihove reči, njihova dela. Što oni više budu mudrovali mi treba više da se učvršćujemo u istinskoj veri, ovoj koju imamo, ovoj koju im ne damo.

To ćemo uspeti ako istinski volimo Boga, ako se istinski volimo između sebe. Ali volimo ljubavlju koja se ne menja, ne onom koja danas nosi „da“, sutra „ne“, preko tog sutra „valjda“.

Nemamo vremena za propuštene sate, za izgubljene dane, za svađe, zlobe, za povratak na početak.

Uvek je tako bilo, ali danas najviše treba da se držimo toga da nam svaki trenutk, svaki zadatak dolazi od Boga sa obavezom koju treba da obavimo. Ta izvršena obaveza diže se od nas, odlazi u nebeski prostor, odlazi pred Boga i tamo zabeležena ostaje. I u dobru i u zlu završena zabeležena ostaje pred Bogom.

Ako iskreno volimo Boga, ako smo iskreno pristupili polaznoj tački vere imaćemo i pravu ravnotežu u hrišćanskom životu. Nećemo se zatvarati u geto izabrane mase, nećemo se pretvarati u svetovnjake u fariseje.

Koliko treba da se žrtvujemo za hrišćansku ravnotežu? Minimizirano. Samo treba da živimo po Gospodnjoj rečenici „Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe“.

I nikada nemojmo zaboraviti da nam je Gospod odlazeći od nas sa tužnog raspeća dao SVE, za sebe nije uzeo NIŠTA…za sebe je samo izgovorio „OČE OPROSTI IM NE ZNAJU ŠTA RADE“…

Tako ću i ja ovaj tekst završiti rečima kojima ću se pozdraviti sa episkopima koji su se ovde najviše spominjali „Gospode oprosti im jer znaju šta rade, jer ne mare za Tebe. Velike diplome, uglancani tronovi, ukrašene mitre, dokoni dani, sati, vlast nad vlastitim, oživelo je gen Nerona u njima“…

Zaista se tužnom ljubavlju pozdravljam od ove dvojice episkopa (nekada su veselili moje srce, moju dušu, bili zvezda vodilja za moje hrišćansko biće) rečima kojima se Gospod obratio apostolima „Podignite oči svoje i vidite njive kako su već žute za žetvu.“

Pitam ovu dvojicu episkopa da li će se veseliti srce njihovo ako im jednog dana hrišćani kažu „podignite oči svoje i vidite njive kako su bez žetve ostale jer vaše ruke sagoreše žetvu još u semenu bacajući oporo đubre po zametku“…

Z.D. – 28.08.2008

Podebljanja, format teksta i ilustracija -novinar.de





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo