Вести

Teodosije ima podršku mitropolita Amfilohija i vladika Grigorija, Joanikija i Atanasija, a za četiri godine odmetništva od mirnih i skromnih monaha napravio je razbojnike.

izvor: PRAVDA; 25.08.2008

+++

Pobunu u manastiru Visoki Dečani organizovao je smenjeni iguman Teodosije, koji je spletkama dobio podršku vladika Amfilohija, Grigorija, Joanikija i bivšeg episkopa Atanasija, kaže za „Pravdu“ vladika Artemije, episkop Raško-prizrenski.

Otac Simeon: „Gde će vam duša, braćo?!“

Protosinđela Simeona, igumana manastira Banjska pretukla su trojica monaha – Danilo, Jezekilj i Isaija, kada je u pratnji Vladike Raško-prizrenskog Kosovko-metohijske eparhije Artemija, došao u manastir Dečani da uruči akt o premeštanju pomoćnog Vladike lipljanskog, Teodosija.

– Trojica su me tukla, noga mi je u gipsu, jako mi je teško – … jedva je prozborio otac Simeon. Po njegovim rečima, on je u pratnji Vladike Artemija došao do manastira Dečani, gde su ih sačekali dečanski monasi koji su, sklonivši oca Artemija, njega brutalno napali, nanevši mu teže telesne povrede.

– Ovo je bruka i sramota, sva trojica su me istovremeno tukla, gde će im duša?! – kaže otac Simeon.

Iguman Dimitrije u pritvoru

Izvor „Pravde“ iz manastira Dečani tvrdi da su iguman Teodosije i njegovo bratstvo zatvorili novog igumana kojeg je imenovao vladika Artemije.

– Vladika Artemije imenovao je jeromonaha Dimitrija za novog igumana manastira Visoki Dečani. Ali kako Dimitrije nije odgovarao na pozive, vladika Artemije otišao je u Dečane da sazna zašto se ne javlja. Od bratstva u Dečanima saznao je da je Dimitrije izolovan i da ga bratstvo drži u nekoj vrsti kućnog pritvora. Novom igumanu oduzet je i mobilni telefon, a bratstvo iz Dečana poručilo je vladiki Artemiju da ne zove i da za života ne traži oca Dimitrija – kaže sagovornik „Pravde“.

Vladika Artemije doneo je odluku o smeni Teodosija s mesta igumana manastira Visoki Dečani. Međutim, Teodosije je odbio da primi pismenu odluku, koju mu je donela tročlana delegacija. U petak ujutro, vladika Artemije je došao u Dečane.

– Došli smo sa dva vozila. Teodosije i njegov zamenik, sa grupom monaha i civila, dočekali su me ljubaznije nego obično. Po izlasku iz crkve, primetio sam da nema mojih saradnika. Nisam hteo bez njih da uđem u staru manastirsku trpezariju. Tada je počeo strašan verbalni rat, ubeđivanje, natezanje i vređanje. Šta mi sve nisu rekli!? Neposlušnost je demonstrirana na najgrublji način. Nisam hteo da se raspravljam, samo sam im uručio koverte sa rešenjem o smeni Teodosija. Naglas su ga pročitali, prvo jeromonah Sava, pa Teodosije. Odbili su da se povinuju – kaže vladika Artemije.

Dok je on pregovarao, članovi njegove delegacije su se našli na mukama.

– Oca Simeona, koji je došao sa mnom, čim je izašao iz kola napala su dvojica monaha – Jezekilj i Danilo. Fizički je zlostavljan, slomljeno mu je stopalo, sad mu je noga u gipsu. Danilo mu je rekao: „E, ti nećeš u Dečane“. Naneli su mu povrede, uhvatili ga i odneli iza ograde, gde su ga bacili kao vreću – kaže episkop Raško-prizrenski.

On smatra da je upravo ovaj događaj potvrdio ispravnost odluke o smeni igumana Teodosija.

– Teodosije i Sava su svojim načinom rukovođenja manastirom, od mirnih i skromnih monaha, za četiri godine odmetništva, načinili buntovnike i razbojnike, koji drsko otkazuju poslušnost svom episkopu i duhovniku, i koji su spremni da slepo izvrše i najbrutalnije nasilje. Nažalost, i ja sam doprineo da Teodosije postane iguman, sa titulom episkopa Lipljanskog. Mislio sam da dobijem pomoćnika i saradnika, a dobio sam suparnika i protivnika – kaže Artemije.

Iako su se zajedno pojavljivali u javnosti, stvarajući privid saradnje, Artemije i Teodosije su na različite, često i suprotstavljene načine, tražili rešenja za odbranu srpske Crkve i naroda.

– Teodosije je uporno radio protiv mojih poduhvata u borbi sa nepravdom, i u cilju zaštite našeg naroda i naših svetinja. Primera ima mnogo, svi su dokazani. Za svoju rabotu imao je podršku mitropolita Amfilohija i bivšeg vladike Atanasija. Otpadio se, sejao je spletke, ne samo u dečanskom, nego i u drugim manastirima naše eparhije, i među sveštenstvom i narodom. Takav opak rad traje već četiri godine. Trpeli smo i podnosili, shvatajući našu tešku situaciju na Kosovu i Metohiji. Zajedno smo se viđali, služili, davali utisak da je sve u najboljem redu. A nije bilo. Dalje se tako nije moglo.

Dvovlašće u eparhiji Raško-prizrenskoj moralo se prekinuti, kako bi se crkveno-kanonski poredak povratio i utvrdio – kaže vladika Artemije.

M. N.PRAVDA; 25.08.2008

Podebljanja, format teksta -novinar.de