Вести

Da nije bilo ovih proteklih i ko zna možda i nastupajućih događaja na Kavkazu, moguće da bi i ovaj moj osvrt bio okrenut u drugom smeru.

+++
Već odavno pišem tezu o Semitskom Antisrbizmu. Ali dogodilo se. A šta se u to u stvari dogodilo. Neki kažu ludost. I ja mislim da jeste i više nego pak ludost.Čovek koji za poslasticu jede http://www.youtube.com/watch?v=Kid379OjuC0 kravatu, doveden je pre valjde nekih pet ili šest godina posredstvom nekakve ružičaste revolucije na vlast Staljinovog satrapa što se zove Gruzija. Staljin, i sam je bio Gruzin, zajedno sa njegovim pobočnim instruktorom za ubijanje Beriom. U istinu ima i gorih od Žugašvilija i Berije.* Da kako šta mislite da je Đoka od predsednika u Vašingtonu, ili pak njegova gospođa Pirinčara ono Rice na srpskom znači pirinač. A od pirinča se ne može doibiti dobar ministar, jedino dobra ili loša pirinčara. Ova američka Pirinčara je veoma lošeg ukusa, toliko lošeg da je niko kažu za zalogaj nije hteo te se sada umešala Đoki pod stare dane u brak, pa kako neki prognoziraju kada Đoka napusti kuću strave i užasa što se zove Bela, biće jedan razvod braka bez učešća P R O P A G A N D E!

Neizostavno pišući o fenomenu Kavkaz propaganda se nikao ne sme zaobići. U Vebsterovom rečniku definicija propagande je jednostavna. Propaganda ne predstavlja istinu. S obzirom da je Rusija dobila rat i rasterala pet američkih divizija za dva dana rata na Kavkazu, zaplenila ogromnu količinu naoružanja uz minimalne žrtve, šta je drugo huškačima rata preostalo nego da napišu da je http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7562611.stm Rusia izgubila propagfandni rat. A propo toga, pa i Hitler je dobio propagndni rat, ali onaj pravi je izgubio. Oh jeh! Hitler i moderni neokonzervatizam. Isti ciljevi mala razlika. Metodi i sve što se danas u poslednjih skoro dvadeset, godina zbiva, u svetu prevazilaze motive Hitlerovog stručnjaka za propagandu Jozefa Gebelasa. Jedino što ovoga puta treba nadodati da se mahom takvom vrestom propagande koriste potomci onih koji su u njegovo doba bili žrtve slične vrste, da podvučemo, Gebelsove, propagnade. Od Gebelsa danas su palicu preuzeli Američki Jevreji koji mahom vode poreklo ili iz nemačke ili pak drugih nacističkih saradnika Mađarske Rumunije, Bugarske, pa eto i te Gruzije. A kada je reč o tome da BBC govori da je Rusija izgubila propagndni rat, te kako je prpagnda laž, onda smemo li se zapitati da li nam to BBC, zajedno sa drugim ratnim huškaćima nije u stvari servirao jednu opštu laž. Ništa neobično BBC, CNN, ABC, i drugi zapdanoevropski i američki propagndisti već skoro dve decenije javnosti serviraju jednu opštu laž, i dovode je do sistematske zablude.

Mnogi od nas koje je ovaj rat Mihaila Šakacvilija zateko iznenda, neće moći lako da zaborave histeriju zapadnoevropske i američke propagandne mašinerije. To više i nije bila propagnda nego lavež besnih pasa. A Mihailo koga u Tibilisiju zovu Miša, bez obzira na njegovu propagndnu podršku, u očima normalnog sveta izgledao je kao kada se komarac zaleti na bika. I narvno bik ga je omlatio kraičkom svoga repa. Sada kada se sva ova lavež i buka počela da stišava, neka oni koji su ovo besnilo započeli sami sabiraju rezultate. A mi ovako ukrtako da se podsetimo. Miša je dobar dečačić, malo udaren reklo bi se mokrom čarapom preko glave, ali takvi i trebaju ratnoj lokomotivi Vašingtona i Londona. Zar su Tuđman, Karazin, Kučar, Kušner, Malaki, Izetbegović, Vazalni knez Boris Junior i drugi izabranici Vašingtona i Londona bilo šta bolji od samoga maloga Miše? Ni za nijansu. Zato i nije više važno ko je šta znao šta će poslušni dečačić Miša da napravi. A bogami napravio je on veliki pi…jz što bi jedan moj prijatelj rekao. Važno je samo istaći da su instruktori ove avanture, bili američki i izraelski oficiri. Naoružanje mahom iz Amerike. Glavnokomandujući kadar penzionisani američki oficiri. Pešadija i artiljerija jedino su to bili Gruzini, “veoma pozanti ratnici“ razbežali se čim su prve granate dobili za uzvrat. Zato dakle mimo sve propagnde, magle i prašine koja se beše podigla ovih dana kada se to sve razgrne, jasno se vidi da je pet američkih divizija poraženo za nepuna dva dana. To je dakle snaga jedne supersile, koja je do sada samo slabije od sebe napadala i tamničila.

U dobijenom propagndnom ratu su uglavnom učestvovali ista ona ekipa koja je za vreme poslednjih balkanskih ratova dejstvovala neiscrpno. U toj ekipi sve dobro poznata imena. Američki glavni Gebels Holbruk, Liberman, Oberšal, Mad Olbrajt. Sve eto nekako deca ili unuci Jevreja iz bivše Austro – Ugarske i Nemačke.

No o njima jednom drugom prilikom.

Ali kako vreme odmiče i taj dobijeni propagandni rat gubi svoj smisao. Jer šta je Hitler dobio time što je na papranatom polju dobio bitku a na ratnom sve bitke pogubio? O tome neka razmišljaju oni koji nisu sposobni da na bojnom polju pobeđuju. Nejaki vode propagandne bitke, a oni drugi vojne pobede. Od uvek je to tako bilo.

Nego i pored ove velike prašine koja se podigla ovih dana, da bi spasla jednog ludaka. Jer i zaista šta je taj Sakeršvili drugo nego kako ga ozbiljna intelektualna http://www.antiwar.com/taylor/?articleid=13321 sredina Amerike s pravom naziva ludakom, ostaje da se vidi, šta je ko znao o potezima ludaka Miše, a šta ko nije znao, ili ama baš ništa nije znao? Da kako mentalo zakržljali Miša se nije probudio i ustao iz kreveta i tek onako mamuran naredio svoim “viteškim“ ratnicima da napadnu Rusiju. Ne on to ne bih ni pod razno učinio da mu neko iz Londona i Vašingtona nije dao signal. Da bi se znalo ko je kome šta naređivao treba obratiti pažnju na jedno. A to je ko je otišao, a ko ostao da ne ide na olimpijske igre u Peking. Taj se detalj nikako ne sme ispustiti iz vida. Tata, stariji Đoka je poveo svoga takođe mentalno zakržljalog sina, koga je jedva uspeo da spase droge, u Pnking. Neki su to jedva dočekali. Dik Ćeni, i predsednički kandidat Makain, su ostali kod kuće. U svakom normalnom slučaju trebalo je da bude obrnuto. Dakle ova dvoica  i još nekoliko neokona su rekli Miši da se zaleti na medveda.

Tvrdim da je ovakav scenario jedino i bio moguć, ukoliko Britanski Braun, nije tu umešao prste. No u ostalom nije ni važno toliko ko je mentalnoga Mišu nagovorio da napravi jednu absurdnost mileniuma. Važno je to da Đoka od predsednika nije pojma imao, odnosno o pojmu kada je on u pitanju, nije vredno ni govoriti. Đoka i da je hteo da zna on ništa nije znao niti pak danas zna šta se sve zbilo na Kavkazu, niti on zna gde je Gruzija. Čak u Americi niko i ne zna da ime te provincije odakle je potekao Jozef Žugašvili, nije Džordžija, već Gruzija. Još rekoše da kada su Đoki od predsednika rekli da mora da napusti olimpijadu, on ih je upitao zbog čega. Pa vele zbog Gruzije. Na to ih je on upitao, pa da nije bio zemljotres u Atlanti. I tek kada mu je tata naredio da pohita za Vašington, on se nevoljno oprostio od Olimpijade.

Ovaj događaj na Kavkazu pokazaće svetu nešto što je svak normalan i očekivao. A to je da u svemu postoje granice, i da dezinformativne i propagandističke službe zapada nisu više u stanju da kontrolišu i zaluđuju čitave narode. Mnogi Gruziju porede sa Kosovom. Gruzija i Kosovo nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Gruzija je bila republika odnosno jedna oblast u sklopu komunističkog satrapa što se zvao SSSR. U ustavu toga SSSR je bilo predviđeno da konstituitivni narodi imaju pravo da napuste tu zajednicu, pod uslovom da one oblasti i regioni kao što je to slučaj sa Abkaziom i Osetiom se mogu plebiscitarno izjasniti da li će da ostanu u tim republikama ili žele da ih napuste. Nekome je pre skoro dvadeset godina palo bilo na pamet da to pravilo izmeni. Učinjeno je to iznutra u borbi za vlast, a spolja u bobi za osvajačkom politikom. No nešto što nije pravilo, može u jednom trenutku da posluži kao oruđe za postizanje cilja. Oruđe gubi svoj smisao onoga momenta kada na scenu stupe snage kojima je više važno da se pravila ispoštuju, nego težnja za vlast. Rusi u Abkaziji i Osetiji su većinski narod, a pored toga su i konstituitivan narod a ne manjina, za razliku od Šiptara na Kosmetu, koji su u sklopu Jugoslavije bili manjina, a ne konstitutivni narod. Čak i prema ustavu http://english.pravda.ru/opinion/columnists/13-08-2008/106083-latimes-0 same Gruzije, oni konstituitivni narodi u toj republici su imali, i imaju pravo da se plebiscitom izjasne da li hoće da u njoj žive. S obzirom da je režim Sakeršvilija, totalitaran, i represivan, mnogi u toj i takvoj zemlji ne žele da ostanu.

I šta ima lošega u tome?

Janko Boji, 18.08.2008

P.S. *Detalj koji intelektualna sredina Amerike izičito ističe ovih dana. Postavlja se ozbiljno pitanje da li je zemlja Hradinga, Vilsona, Linkolna još ovek ono što je nekada bila? Ja sam u svom poslednjem pismu na engleskom gospođu Pirinčaru sa gornje slike podsetio na njen abnormaln i nemoralan život. Zamolio sam je da joj još uvek nije kasno da se popravi, pa sam joj predložio da ako je zainteresovana mi se javi da je uputim u neki od manastira Svetoga Save da tamo poseti jenu od njegovih isposnica, i da se uz post moli Gospodu da joj grehe oprosti. Mnogi drugi joj takođe pišu i podsećaju je na Abugarib i Gvatanamo Baj i druge konclagera, koje su njeni partneri neokoni počeli intezivno da osnivaju posle pada Berlinskog zida.

Zato se i postavilo pitanje da li su prodavači demokratije i evangelističke biblije više i zaista ono što po svetu prodaju. Na žalost Amerika više nije ono što je nekada bila. Njen politički režim je izgubio svaki kontakt sa realnošću. Gulage i Aušvic su zamenila Karibska polustrva. Politički pandanti zemlje nekada oličenja slobode i jedine nade za pobedu nad političkim totalitarizmom su se pretvorili u totalitariste kakve još istorija čovečanstva nije zapamtila. Zato i neka ne čudi što takvi pndatti nisu, u stanju da za bolje saradnike u svetu imaju druge nego Sakeršvilije, Tuđmane, Havele, Kučne, Tdaiće i njima slične. Njih je napustio Solženjicin, onaj isti koji je svetu otkrio da u Socijalizmu od socijalizma nema ni “S“, a da postoje Gulazi, kao oličenje represivnog sistema.