Вести

Makedonski premijer od američkog posrednika u pregovorima sa Grčkom zahteva da se uvrsti i priznavanje Makedonske pravoslavne crkve

Specijalno za „Politiku”. Skoplje, 12. avgusta – Svoju poziciju u pregovorima sa Grčkom o imenu makedonska strana nadopunjuje novima zahtevima i insistiranjem da se sva sporna pitanja između dve zemlje razreše u paketu. Uoči nastavka pregovora o imenu, zakazanog za četvrtak u Njujorku, makedonski premijer Nikola Gruevski je uputio novo pismo, ovoga puta adresirano na ime Metjua Nimica, posrednika u pregovorima, u kojem zahteva da se na dnevnom redu nađe i pitanje priznavanja Makedonske pravoslavne crkve. „S obzirom na toda se razgovara o više pitanja, zahtevamo da u pregovorima bude uvršćeno i pitanje priznavanja Makedonske pravoslavne crkve”, piše Gruevski Nimicu i objašnjava mu usput suštinu crkvenog spora.

Makedonski premijer smatra da u osnovi spora o imenu leži pitanje priznavanja MPC, što grčka strana uslovljava promenom ustavnog imena republike Makedonije. Iz onoga što prenose makedonska elektronska glasila, može se razbrati da je crkveni spor izmišljen i da deo sveštenika Srpske pravoslavne crkve, školovanih u Grčkoj, zastupa grčku stranu i koči pregovore o priznavanju samostalnosti Makedonskoj pravoslavnoj crkvi.

Gruevski piše Nimicu da je od makedonskih crkvenih vlasti informisan o suštini problema i zaključuje da „problem nije crkveni i kanonski već potpuno politički i u tesnoj vezi sa priznavanjem ustavnog imena Makedonije”. Makedonski premijer smatra da je i ovo sporno pitanje motivisano nastojanjem grčke strane da negira makedonski identitet.

Gruevski od Nimica zahteva da se na dnevnom redu predstojećeg sastanka nađe i pitanje promene imena aerodroma u Solunu i pri tom naglašava da ga strane diplomate često pitaju kako je moguće da se solunski aerodrom zove isto kao i susedna zemlja, odnosno Makedonija.

U obrazloženju zašto mu piše pismo takve sadržine, Gruevski Nimicu objašnjava da to nikada ne bi učinio da je grčka crkva odvojena od države, kako je to slučaj u Makedoniji i drugim zemljama, i da iz te „silne sprege” proizlazi i zahtev Grčke za promenu ustavnog imena Makedonije.

U prethodnim pismima koja je uputio generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, ali i grčkom premijeru Kostasu Karamanlisu, Gruevski je u pregovore o imenu uvrstio i druga sporna pitanja u odnosima između Grčke i Makedonije kao što su: priznavanje nacionalne manjine Makedonaca u Grčkoj, vraćanje imovine proteranim i izbeglim Makedoncima iz Egejske Makedonije, koja je deo grčke teritorije, i priznavanje samostalnosti Makedonske pravoslavne crkve.

Grčka strana je sve ove zahteve proglasila „proizvoljnim buncanjem” Skoplja, smišljenim da bi se ometalo i odugovlačilo rešavanja spora o imenu. Zvanična Atina je izričita u stavu da pregovori o imenu ne mogu biti obremenjeni „izmišljenim zahtevima Skoplja”. Šef grčke diplomatije Dora Bakojani je u više navrata potencirala da spor o imenu ostaje glavna preokupacije njene zemlje.

Zanimljivo je da je makedonski premijer u pismu Nimicu naglasio da se Grčka u poslednje vreme, u odnosu na druge zemlje u regionu, nesrazmerno naoružava.

Mile Radenković: POLITIKA

[objavljeno: 13/08/2008]