Вести

Pomaže Bog dragi čitaoci! Ja sam Prvoslav Perić, od oca Radivoja i majke Radojke, vama poznat kao episkop jegarski Porfirije. Dakle, ja sam Prvoslav Perić,

Piše: Episkop jegarski Porfirije (Perić)

+++
a do toga čina sam stigao uz pomoć Boga i jednog drugog vladike, vama poznatog kao Pukovnik. E, taj vladika, njegovo preosveštenstvo Irinej Bulović, nije on pukovnik, on je general-pukovnik, a pukovnik je onaj drugi, ali sad nije ni važno…

Dakle, da pređem na stvar. Postanem ti ja direktor Republičke radio-difuzne agencije nedavno, mada je trebalo puno ranije, pa me stisnuo neki osećaj krivice, sve idem i kajem se, postim i molim se… Kako ću ja sad da obavljam taj posao? Plata mesečna mi je velika kao nečija godišnja plata. Zašto li sam ja u toj ustanovi uopšte? Gde da potrošim te pare? Da li uopšte da ih trošim? Šta je moj zadatak? Da ukinem televiziju Pink i B92 ne mogu, smenili bi me odmah, da zabranim ovo kurvanje, blejanje, kerebečenje i zavijanje na većini televizija, to nikako, narod bi nam ostao bez kulturne baštine…

Mislim tako, mislim, a onda se setim: mora da je tebe, Prvoslave Periću, sami Bog pogledao kad su ona dvojica sumasišavših momaka, neki Cekić i neki Vasić, u svom ludilu preterali, pa je „došlo odozgo“ da ih posmenjuju i da mene izaberu na tu značajnu funkciju…
A funkcija nije mala. Vi svi znate da je srpski narod iscrpio sva pravna i vanpravna sredstva na zemlji, u potrazi za sobom, pa je stiglo doba da se obrati kancelariji svetoga Petra i Pavla, i zamoli tu dvojicu za pravni lek i svaka čuda i druge meleme, ne bi li nekako ozdravio duhom, jer je bolest teška Srbe zahvatila i drugoga leka im nema.

Ja ću, dragi gledaoci svake vere i dragi gledaoci bez vere i nade, učiniti sve da radio-difuznim putem stupim u kontakt sa ovom dvojicom svetaca i verno im prenesem vaše muke, težnje, sumnje i sve drugo što mi poverite.

Obećavam, u času moga postavljenja na ovaj visoki tron, da će stepenicama do nebeskih visina stići svako ko se uhvati za daljinski upravljač, da ću, uprkos mojim uverenjima, pokušati da tokom svoga mandata objasnim Petru i Pavlu da vi bez kerebečenja, duvanja u trube, skidanja gaća, kurvanja i pijančenja ne možete, no da vas potrpe takve kakvi ste, da vam ne diraju već podeljene nacionalne frekvenicije kako bi taj vaš jedini kulturni obrazac ostao netaknut.

Obećavam, takođe, da ću predano raditi na tome da reklame na televizijama traju koliko i filmovi i serije, da taj melem za vašu dušu niko ne sme da takne, jer kad već ne možete ništa ljudski da kupite, pravo je da vam niko ne sme zabraniti da gledate.

Obećavam, u ovom svečanom trenutku, da će svaka gnjida nedostojna biti slobodna da otvara nove televizije, kako bi na njima oslobađala svoju ličnost, jačala iznutra i spremala se za svoj budući politički život, jer života van politike u Srbiji, kao što vam je poznato, i nema.

Obećavam da ću biti odgovoran u izvršenju svojih dela i da ću dejstvovati svim poznatim prokletstvima po svakome ko mi se usprotivi na putu odbrane televizijskog života u ovoj zemlji, tako mi Bog pomogao.

Neće moći, dragi čitaoci, da televizija Pink menja program kako hoće! Ima da bude sisotres, ima da bude igranka, ima da defiluju manekenke, menadžeri sa poslovnom pratnjom, Mile Kitić, Dara Bubamara, Lepa Brena i Blek Stena!

Haos, žurka, šizenje, to ima da traje ili nas neće biti!
Jer, ako jednom malo stanemo pa se pogledamo, biće opasno. A to ne sme da se desi. Ima da traje hipnoza dok traje operacija! Ne sme ovaj srpski pacijent da zna šta se dešava. Ne sme da ga boli. Ako sazna ima da nas nema, a to nije svrha moga postavljenja na ovaj visoki tron.

Priznajem, nije mi bilo lako da ovo kažem. Ali Bog zna i vidi više od svakoga, on mi je rekao da je to u redu, da narod srpski još nije stigao do dna, ali je blizu pa nije u redu da ga u svome naumu neko dira. Kad bude kraj, znaće oni sami, reče Bog ovoj ovci, pa još reče: to je tvoje stado Prvoslave, isto koliko i moje, zaglibili ste dobro, ali, ne brini, bašta je božja povelika, svako će da čupa ono što je posadio, pa ako mu naopako nikne, sam je kriv, ali će imati priliku da ispravi grešku.

Eto, tako, čuvši najdraži glas, radosno prionuh na posao u ovoj našoj ustanovi koja reguliše frekvencije i kanale na domaćim nebesima, jer sam pravilno razumeo da je narodu srpskom volja ono što čini, inače to ne bi činio. Pa kad je tako, neka onda bude B92 policijska stanica koja liči pomalo na televizijsku stanicu, neka bude javna kuća ta takozvana nacionalna televizija, neka bude televizija Pink ono što i jeste, jedan burdelj pun prodavačica ljubavi, jedno gnezdo pedersko i narkomansko, i, što reče nekad davno Vladika Rade, „neka bude što biti ne može“, jer mi izbora nemamo nego da idemo do dna, mada je put dalek a nama se čini da smo već stigli. A nismo. Ima još.

Evo, baš spremam jedan govor, da se obratim onima koji će mi potražiti da im produžim dozvolu za emitovanje. Pišem im i pismo:

Dragi emiteri, slobodno se opustite, vrtite reklame do iznemoglosti, emitujte slobodno pornografiju, nije to ništa loše, gore je ovo kurvanje u Skupštini da prenosite, ali to je vaš izbor, sami se opredelite, ja samo kažem… Molim vas da u svakom trenutku znate da sam uz vas, samo udrite u zurle i talambase, neka bude trbušni ples, neka gaće padaju i prema Istoku i prema Zapadu, dovedite, k’o Boga vas molim, najgore budale u najbolje termine, neka pričaju dok ih usta ne zabole, neka sve kažu, neka ponove koliko god treba, ne štedite ni vremena ni njihovih para! Samo napred, nama nema drugog leka nego da kao Rim propadnemo u svakom blatu i nepočinstvu! Što brže propadnemo, to bolje po nas. Neće biti zabranjenih emisija ni zabranjenih „sadržaja“, to vam vaš Prvoslav Perić koga znate kao Porfirije svečano obećava.

Doći će vreme kad će narod biti umoran od svega, kad će leći na livadu pored potoka i gledati u nebo, pa će se pitati, kako li je to onaj naš grešni Prvoslav-Porfirije upravljao frekvencijama i tim stvarima, kad se to golim okom ne vidi i ništa se ne čuje, kako li je znao gde će na nebu da smesti Pink, gde B92, FOX, Avalu, Košavu, Palmu i druge domaće i strane otrove od kojih obolesmo bez nade u izlečenje…

Pravo da vam kažem, ne znam ni ja sam. Ne znam ni kako ću ovu platu da trošim, a velika je da Bog sačuva, prosto mi je neprijatno da vam kažem kolika je. Eto, ja sam dušu olakšao, a vi… Ne menjajte kanal. Znam ko vas sluša osim što vas čita.

Bogu se molimo, Borisa (Tadića) volimo.

izvor: TABLOID; Broj 160