Вести

Nekoliko dana, zauzet nekim obavezama, špartao sam po prenatrpanim i zakrpljenim drumovima srpskim. Zbog te zauzetosti nisam čitao novine, niti sam gledao televiziju.

Igor M.Đurić, 08.08.2008

+++

Kakavo olakšanje, dame i gospodo?!? Neverovatno?!? Bolje od bilo kojeg sedativa, grupne ili pojedinačne seanse na kauču, nečitanjem i negledanjem sredio sam svoje konfuzne i stresom rasturene misli. Samo dva- tri dana bez njuški sa naslovnih strana i nov sam čovek. Bolji sam čovek, manje je jeda i mržnje u meni. Čak sam posle dužeg vremena napisao i nekoliko pesama: pomalo na meni svojstven način iščašenih ali ljubavnih. Zato preporučujem svima u Srbiji a pogotovo onima koji se spremaju put Srbije na godišnji odmor da se manu ćorava posla te da ne kupuju novine a još manje da gledaju televiziju (što državu neće zaustaviti da im uzme pretplatu na brojilo ali o tome ćemo kasnije). Rašta ste na godišnjem odmoru ako to budete činili?! Zašto time da zagorčavate to nekoliko dana u godini koje ste odvojili za sebe i svoje najbliže?! Ima i bez toga već stvari koji će vam pokvariti veselje u vašoj rodnoj grudi pa čemu dodavati još i sa novinama i televizijom?!

A šta vas čeka u otadžbini? Nestabilna politička situacija, korumpirana birokratija i ne efikasne javne službe. Čekaćete u redovima ukoliko želite da izvadite neki dokument a kada stignete do šaltera reći će vam da se javite za mesec dana. Kad budete zatekli obijenu kuću ili vam ukradu vozilo osim nevoljnog uviđaja nećete dobiti nikakvu drugu informaciju za sledećih sto godina a o hvatanju počinioca ili povratku ukradenih stvari možete samo sanjati. Ukoliko vam je komšija pomerio među ili isekao krušku već prvoga dana na sudu shvatićete da je sudija potkupljen i jedina uteha vam možete biti da mu možda vi možete dati više. Ako vas ne daj bože neko čvrkne autom u gradu od njegovog osiguranja ćete naplatiti štetu na “kukovo“ leto. Gužve na drumovima. Cene svakoga dana idu na gore, inflacija je sve osetnija. Životni standard, koji je uzgred budi rečeno bio nešto bolji zahvaljujući novcu od privatizacije i zaduživanja, sve je lošiji. A naši ekonomski “eksperti“ se hvale kako je dinar ojačao. Pa neka što je beda zahvatila ljude koji ovde žive nego sad lošije žive i oni koje su pomagali rođaci iz inostranstva. Ova vlada je “socijalno odgovorna“ jer ćemo u nemaštini biti svi isti.

Dakle, sve je spremno za pljačku naših sunarodnika koji žive u inostranstvu a preko leta dođu da obiđu svoje najbliže i svoje domove: kurs stranih valuta je izuzetno i neprirodno nizak, putarine za vozila sa stranim tablicama enormno velike, JAT najskuplji od svih evropskih aviokompanija. Sada samo da ljudi iz dijaspore krenu prema svojoj matici, u Srbiju, i neka ponesu kofere novca ukoliko žele da podmire troškove svoga boravka ovde. Za evro ili dolar dobićete smešno male iznose tako da ćete morati svaki čas u menjačnice jer su cene izuzetno visoke. Hrana u Srbiji je sada znatno skuplja od iste u zapadnoj Evropi ili Americi. Gorivo je najskuplje u okruženju.

Braćo Srbi iz dijaspore, nemojte da se ljutite što vas vaša otadžbina Srbija pljačka!!! Treba para za državu. Skoro trideset ministarstava, službenici, obezbeđenje, dvestapedeset poslanika, vozači, pa vozni park, pa ručkovi i banketi, pa treba da se vode telohranitelji kad se ode na odmor. Zar hoćete da se naši državni službenici voze u kojekakvim krntijama “Mercedesima“ koji su stari i po nekoliko godina, ma ‘ajte molim vas?! Većina njih nema ni dana radnog iskustva pa zar želite da se odmah istraumiraju na prvom radnom mestu sa vozilima koja su stara nekoliko godina i nisu blindirana i nova?! Zar da nas brukaju pojavljujući se u domaćim odelima i cipelama koje nisu od krokodila?! Jel’ to hoćete?! Da nemaju makar za neki jeftiniji “rollex“?! Da u nepreuređenom kabinetu počnu mandat?! Nemojte, braćo, tako. Shvatite ih. Nije ni njima lako. Znate li vi koliko koštaju jahte, pa održavanje istih a da ne pričam o cenama nekretnina po Beogradu, posebno na Dedinju. A vi i onako imate para i stalno pričate kako volite Srbiju: pa sad se dokažite. Vi živite u naprednoj Evropi gde teče med i mleko a novac se ubire sa grana drveća- onoliko koliko vam treba. Tako će biti i u Srbiji čim nas prime u Evropsku uniju a ovi upravo rade na tome pa ih treba shvatiti i podržati. Treba da budete zahvalni guverneru narodne banke Jelašiću (umalo ne rekoh: Jelačiću) što održava ovako “povoljan“ kurs dinara i ne treba mu zameriti što prima kao osnovicu (bez putnih troškova, dnevnica, dodata itd) oko 370.000 dinara plate mesečno (po današnjem kursu oko 8000 dolara i još toliko na ime gore pomenutih dnevnica, dodataka, putnih troškova) i što ima šofera i limuzinu, i reprezentaciju, i što je za godinu dana mandata kupio vilu na Dedinju. Pa Boža Đelić (umalo ne rekoh: Boža Đelić) je napustio tu tamo vašu Evropu da bi nama pomogao a vi mu sada prebacujete za tričavih nekoliko desetina miliona evra i jednu “kućicu sa okućnicom“ od petstotina kvadrata na Dedinju.

Tako, za 100$ dobićete sada u Srbiji oko 4500 dinara, pod uslovom da se menjači smiluju i uzmu vam dolar. Za te pare možete napuniti rezervoar nekog manjeg vozila, ili ručati sa suprugom u Beogradu pod uslovom da odaberete neki skromniji restoran. Možete kupiti i desetak kilograma mesa ali ne možete kupiti patike svome detetu. Za patike morate spremiti još toliko. O Guči ne razmišljajte ako niste poneli torbu para. Vi koji živite napolju znate da u Americi možete za 100$ pazariti mnogo više, duplo ili troduplo nego u Srbiji. Povratna karta Beograd- Budva autobusom košta oko 140 dolara dok sam prošle godine za 170$ kupovao povratnu avionsku kartu Njujork- Čikago. O ceni leta Beograd- Tivat nemojte ni da pitate- koštaće vas pola cene od karte Beograd- Njujork.

Vi sad vidite isplati li se dolaziti u majčicu Srbiju sa ovim kursom dinara i ovakvim cenama. Ipak, imajte i razumevanja za sve to. Zar hoćete da tajkuni u Srbiji koji su učestvovali u privatizaciji sada kupuju devize skupo?! Zar hoćete da trgovački monopolisti i uvozni lobiji izgube na transakcijama?! Zar hoćete da imaju maržu pri trgovini ispod 100%?! Pa šta će onda ostati njima?! Zar da skupo plaćaju devize kad krenu na Bahame sa svojim kurvama?! Pa od čega onda da žive novopečeni bogataši i političari u Srbiji?! Vama je dobro, radite i zarađujete ali treba misliti o njima koji se “muče“ po Srbiji! Znate li da oni na stanogradnji zarade samo duplo od uloženoga?! Znate li da njihovi radnici građevinari prime i po 300$ dolara mesečno?! To treba da se plati. Jeste da je građevinski materjal jeftin i da su zemljište dobili džabe ali ipak ima troškova. A vi imate para. Tamo je sve lako i lepo. Zato se valjda i borimo da uđemo u EU. Zato nemojte da se ljutite što će te u Srbiji plaćati 300 evra ono što vas u Evropi košta 100 ili manje. Pomozite Srbiji a ona će vam vratiti sledeće godine- većim cenama.

Pomenusmo televiziju. Svakoga dana mi stižu opomene i pretnje sudom od strane “javnog servisa evropske Srbije“ iliti RTS-a da podmirim svoje obaveze i platim pretplatu za televiziju. Niko me ne pita gledam li ja tu televiziju ili ne?! Da platiš moraš- kažu. A ja, eto, ne plaćam. Prvo, ne može niko na silu da mi uzima novac, a, drugo, smatram da plaćajući kablovsku televiziju ja izmirujem obaveze prema stanicama koje gledam pa i prema RTS-u. A ni “javni servis“ ne doživljavam kao neko dobro od opšteg značaja za Srbiju. Obrazovnog programa nema, filmovi su drugorazredni i niskobudžetni, repriziraju se serije od pre 30 godina, ne prate se sportski događaji. Jedino Đilas Dragan (umalo ne rekoh: Milovan) ima koristi od svojih emisija “48 svadba“ i sličnih. On to radi u komercijalne svrhe i naplaćuje debelo a meni prodaju floskule o javnom servisu. O “Dnevniku“ ili političkim emisijama ne vredi ni trošiti reči: jalove su, bez energije i ideje a novinari uglavnom drže stranu jednoj opciji. E, pa neka im ta opcija plaća pretplatu, ja im neću plaćati da svako veče govore protiv mene. Kretenske emisije tipa “Ključ“ u kojoj priglupa ali lepuškasta novinarka priča više od svih gostiju zajedno samo su kap u moru nekvalitetnih sadržaja na televiziji Srbije. Jedino što je interesatno gledati na RTS-u jeste suđenje Šešelju i prenosi Skupštine Srbije. U tim prenosima ima svih elemenata uspešne i dobre uređivačke politike: humora, sportskog duha, horora, aktuelnosti, satire, karikiranja negativnih pojava i društvu, obrazovnog programa (već svi baratamo pravničkim terminima i svi znamo šta je amicus curia ili conditio sine qua non) i jeftine pornografije (pogotovu kad Skupština zaseda u sitne sate). Ali to je sve ipak malo da bih ja plaćao svakoga meseca pretplatu a da pri tome nemam nikakvog izbora i još imam dva brojila pa plaćam duplo.

Sada, kad povežemo ove dve stvari dolazimo do sledećeg zaključka: ljudi koji žive i rade u inostranstvu a imaju kuće i stanove po Srbiji plaćaju pertplatu na brojilo i ako ne gledaju televiziju Srbije. I niko ih ne pita. Platiću ja, platiće i oni ali prvo da se sve to preformuliše pa da se kaže da je to porez. Nema probelma, porez se mora plaćati. Ako smo išta naučili mi koji smo živeli napolju to je: da se poraz mora plaćati. Ili ne mora ali ako te uhvate….. Ali pretplatu neću da plaćam jer niti je to porez a još manje je moj izbor. Šta je onda? Pljačka siromašnog naroda. Ne treba nama “javni servis“. Srbiji je potrebno kvalitetno zdravstvo i školstvo. A za televiziju ćemo se već i sami snaći: gledaćemo one za koje pretplata nije obavezna. Zamislite koliko bi bilo koristi za društvo i državu kada bi svaki vlasnik brojila izdvajao nekoliko stotina dinara za zdravstvo?! I da taj novac ostane u gradovima gde je skupljen. To bi značilo mnogo lekova, materjala, novih zgrada, ambulantnih kola, medicinskih aparata.

Neću da plaćam TV pretplatu! Na kraju krajeva, suđenje Šešelju mogu da pratim i preko interneta. A sadašnja Skupština i neće biti duga veka: pa što da se zamajavam?

Igorr M.Đurić