Вести

Ova fotografija ilustruje aukciju crnačkog roblja u “najvećoj demokrtaiji sveta“. Tako nekada, pa i nije to baš tako davno bilo. A kako danas izgleda drmokratija? O tome nam ekskluzivno govori imenjak Kurjaka Draškovića.

+++

Gledajući jutros ovaj interviju, moram priznati da sam ne samo bio razočaran, pored razočarenja bio sam i radostan.

Pa oni su sluganje to je istina i to im niko zameriti ne može. Imenjak Kurjaka Draškovića ovaj mlađi Kurjak Jeremić je bar za malo pokazo više otmenosti sa mnogo gluposti. Zato, ne, ne, ne, zapravo oni su gori nego sluganje. Gori su nego prostitutke. Jer i prostitutka kada se prostituiše bar nešto za svoju uslugu naplati. A ovi, oni sebe prodaju ni za ništa.

Ko ima stomaka neka pogleda ceo interviju, jednog balavca koji glumi ministra inostranih dela. Ja pravo da kažem nisam imao stomaka za tako nešto, jedino sam pri kraju intervjua, jer su mi ga drugi dostavili, obratio pažnju. Tu na kraju glumac ministra inostranih dela govori o milijardama evra, tačnije o pet milijardi obećanim. Nije teško sada pogoditi, mada Kurjak Jeremić ne govori precizno, kome su milijarde bile obećane. Da nikome drugom do Zoranu Đinđiću. Dakle Kurjak je izdao državno -partijsku tajnu. Jer zaboga kako nazvati drugačije jednu tajnu partijsku, jedno prazno obećanje, radi pomoći državi.

Od davno se šuška da su Đinđiću, ako isporuči Miloševcića Haškoj inkvizitorskoj tamnici obećali bili upravo tih pet milijardi, koje ovde spominje imenjak Kurjka Draškovića. Znate ja sam malo kako bi to Amfilokvije rekao arhaičan, pa mi je ono Vuk mnogo pomadrski, ja volim ove turcizme. Jer dok i Turci vladaše Srbiom mnogo bolje beše, nego pod ovom žuto – crvenom internacional šovinističkom kugom. I naravno hajde sada da malo analiziramo i procenjujemo.

Đinđiću obećane milijarde za isporuku Miloševića inkvizitorima. Đinđić kidnapuje Miloševića i pošalje ga put inkvizicije. Ali od milijardi ništa nije bilo, niti će biti. A zašto? Pa vrlo prosto. Ne rastu milijarde na lipi. One moraju da se zarade. A isporuka srpskog roblja haškoj inkviziciji, nije dobra roba. U istinu dok se u “najvećoj demokratiji sveta“ trgovalo crnačkim robljem, za to roblje se i moglo nešto zaraditi. Recimo Dr Flint ne samo što je napastovao Harriet Ann, pisca knjige “Incident u Životu Robkinje“ već je pokušava prodati i skupo unovčiti. U istinu neko će unovčiti Kardžića, ali Miloševića ako porodica Đinđić nije profitirala, na njemu, taj je rob otišao besplatno. Zašto se srpsko roblje ne isplaćuje? Pa u stvari to je jednostavno zaključiti. Od crnčkog roblja plantažeri su na jugu danešnje zloglasne imperije imali veliku korist. I zarađivali na njima. Srpski sužnji su ostareli i istrošeni, pa zla imperija, ima jedino štetu od njih, pošto mora da im plaća za izdržavanje, u zatvorskim kazamatima.

U tom sklopu treba i sagledati zašto je Đinđić svoju prljavu igru, daleko od toga da bi ga ja u opšte sažalio, niti sam ga žalio, niti ću, platio svojim šupljom glavom. Kako i sam Kurjak Jeremić priznaje. Veli, Kurjak da pozdravlja obećanje imperijalnih moćnika, od jedne milijarde evra Prištini, ali se veli on nada da to neće biti isto obećanje kao ono 2001. godine od nekoliko miljirdi obećnih Beogradu, od kojih Beograd nije video ni “m“. Znači li to onda da je Đinćić uvidevši kako je prevaren, vršio na nekoga pritisak, a pazimo Đinđić nije bio naivan. Doktroirao je on Marksistićke teme u Nemačkoj, znači znao je on odlično zapadno podzemlje, te je tako verovatno kroz te pritiske pokušavao da nekoga i uceni. I naravno odatle je izvukao dobru pouku. Odbranio je novi doktorat, na temu skraćivanja glave.

Sve u svemu ovaj intervju nije ni po čemu važan, niti bilo šta vredi. Osim po jednome. On nam samo malo otvara prozor, kroz koji se dobro da sagledati Eutopizam. Ilizija i mašta, kroz prazna obećanja. Kao nekada Marksisti, tako danas EUtopisti. Služe iluziji, prostituišući se besplatno.

J.B. 03.08.2008