Вести

Šta sadrži tajni sporazum bivšeg predsednika RS i Ričarda Holbruka. Iako na kraju dokumenta piše da je sporazum trajan i da će SAD obavestiti Karadžića „o svakom eventualnom narušavanju njegove bezbednosti“, Stejt department sada sve demantuje

+++

Nakon što je bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić u prvom obraćanju u sudnici Haškog tribunala potvrdio da je postojao sporazum između njega i američkog izaslanika za Balkan Ričarda Holbruka, u javnosti se pojavio i pisani dogovor dvojice državnika o čijoj se autentičnosti i dalje spekuliše. Iako na kraju dokumenta piše da je sporazum trajan i da se SAD obavezuju da Karadžića obaveste „o svakom eventualnom narušavanju njegove bezbednosti“, Stejt department sada sve demantuje, dok se Radovan ipak, posle 12 godina, našao u haškoj ćeliji.

Sporazum sadrži samo jednu stranu, na čijem su dnu, u levoj strani, potpisi Karadžića i Holbruka, ima samo tri člana – jedan se odnosi na obaveze Karadžića, drugi na obaveze vlade SAD, a treći su zajedničke uredbe.

U prvom članu, Karadžić se obavezuje da će u roku od 90 dana odstupiti sa svih državnih i partijskih funkcija, zatim da će se povući iz javnog života i neće davati intervuje, izjave i objavljivati publikacije. Karadžić se obavezuje da će se preseliti na lokaciju o kojoj će „dogovor biti izvršen usmenim putem“, ali da neće napuštati teritoriju BiH, odnosno RS, kao ni teritoriju tadašnje SRJ.

Svedok opasan po SAD

Dugo se spekulisalo da Karadžića ne hapse više od decenije jer je pod zaštitom Amerikanaca. Navodno, Amerikanci ga nisu želeli u Hagu jer je neprijatan svedok za njihovu politiku na Balkanu ratnih devedesetih. Karadžić je istakao da se i dan danas zbog tajnog sporazuma plaši likvidacije.

U drugom članu, između ostalog, vlada SAD mu stavlja „na raspolaganje 600.000 dolara u lokalnoj valuti za održavanje trenutnog načina života Radovana Karadžića i tekuće troškove u narednih pet godina“. Ipak, ni u jednom članu ovog dokumenta ne navodi se ništa o tome da Haški tribunal i bilo koji drugi sud nije nadležan za Karadžića. Ali, isto tako, u poslednjoj stavci stoji da „ugovor može biti raskinut sporazumno, ili na inicijativu vlade SAD“.

Grč na licima sudija

Goran Petronijević, jedan od pravnih zastupnika Karadžića, kaže da je bivši predsednik RS izazvao „grč na licima sudija“ kada je pomenuo Ričarda Holbruka u sudinici.
– U jednom momentu tačno se video grč na licima sudija kada je Karadžić samo pomenuo ime Holbruka. Sudije su se uplašile od toga šta bi Karadžić mogao da kaže o tom američkom diplomati, zbog čega mu u sudnici nisu dozvolili da objasni koliko strahuje za svoj život i bezbednost – rekao je Petronijević.

Nekoliko sati pošto je i sam Karadžić u Hagu potvrdio da je postojao tajni dogovor, Holbruk se oglasio i kategorički demantovao da je u ime tadašnje administracije SAD sklopio bilo kakav sporazum, koji je bivšeg predsednika RS obavezivao da se povuče iz javnog života i sa svih funkcija dok se Vašington, za uzvrat, obavezao da izdejstvuje povlačenje haške optužnice.
Holbruk je u izjavi za Si-En-En rekao da je u pregovorima predviđeno da se Karadžić povuče s funkcije predsednika RS i predsednika Srpske demokratske stranke.
– Kada je nestao, on je poslao dezinformacije da sam s njim postigao dogovor da ga nećemo tražiti ako nestane. To je čista laž – tvrdi Holbruk.

Plavšićeva poslala pismo?

Karadžić je još u Specijalnom sudu rekao da je ispoštovao dogovor i da se 19. jula 1996. povukao s funkcije predsednika RS i da je ovlašćenja preneo na Biljanu Plavšić.

Istragu o sporazumu Holbruk-Karadžić sprovodi haško i Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji. Tužilac Vladimir Vukčević saslušao je u ovom predmetu, između ostalih, Milana Milutinovića, Krajišnika i Buhu.

Pojedine informacije do kojih mediji mogu da dođu u Beogradu govore i da je Biljana Plavšić, koja izdržava kaznu u zatvoru u Švedskoj zbog ratnog zločina, na pitanja tužilaštva vezana za ovu istragu odgovorila pismom, i to neposredno pred hapšenje Karadžića. Pismo je zavedeno kao državna tajna.

I portparol američkog Stejt departmenta Šon Mekormak takođe je odmah reagovao, odbacivši bilo kakvu umešanost vlade SAD u ovakve dogovore.

Karadžić je u Tribunalu objasnio zašto se tek sada našao u Hagu, a ne 1996, 1997. ili 1998. godine kada je, kako je rekao, ozbiljno razmišljao da se javi sudu. U tom kontekstu on je pomenuo sporazum sa Holbrukom koji je u ime SAD postigao dogovor sa njim.

Posle neuspešnih pokušaja Vašingtona da ispuni svoj deo nagodbe i pretnje tadašnjeg tužioca Ričarda Goldstona da će podneti ostavku, Karadžiću je, kako je sam izneo, svih ovih godina pretila likvidacija zbog tog sporazuma, a sam strahuje da bi ga i u Tribunalu mogla stići „dugačka ruka Holbruka“.

Prema nekim saznanjima, Karadžić je u beogradskom Specijalnom sudu pre izručenja ispričao da se u junu 1996. sastao sa Holbrukom u prisustvu Alekse Buhe i Momčila Krajišnika.

– Holbruk mi je rekao da to nije sporazum sa njim, niti sa Klintonovom administracijom, već da SAD stoje iza njega kao država – rekao je tada Karadžić, navodeći da je napravljen i pisani dokument, s mestima za tri potpisa – Holbrukov, njegov i Slobodana Miloševića.

Milošević navodno papir nikada nije vratio, a kako je prema istim izvorima i sam Karadžić objasnio, rekao mu je: „Radovane, šta će ti potpisi kada ti garancije daje najveća svetska sila?“

Ekipa „VESTI“, 02.08.2008

+++

VIDEO SAM PAPIR SVOJIM OČIMA

Nekadašnji visoki funkcioner SDS-a i bliski saradnik Radovana Karadžića Božidar Vučurević potvrdio je za „Vesti“ da je bivšeg predsednika RS video samo nekoliko sati nakon što je potpisao sporazum sa Ričardom Holbrukom leta 1996. godine. Karadžić je pokazao papir, koji Vučurević nije tražio da pročita jer mu je, kako kaže, verovao.

Tog dana je uži krug ljudi iz partijskog rukovodstva SDS-a trebalo da održi sastanak sa predsednikom stranke u vezi s izborima koji su sledili na jesen te godine, kaže Vučurević. Karadžić je, međutim, nekoliko sati kasnio, a niko nije znao zašto.
– Onda se pojavi, vidno iscrpljen i umoran i rekao da je imao sastanak sa Holbrukom na kojem je dogovorio da se povuče iz javnog i političkog života. U zamenu, ponuđene su mu čvrste garancije da će RS biti trajna kategorija i da on neće biti gonjen – priča Vučurević.

Karadžić je, međutim, istakao da će prihvatiti sporazum samo ako ga nijedan međunarodni sud ne bude gonio.
– Rekao nam je da je Holbruku preneo da Haški sud može da promeni ime i namenu pa bi se tako našao u problemu, i Holburk je dao garancije da nijedan međunarodni sud neće goniti Radovana! Predsednik Karadžić nam je tada svima pokazao papir, ali niko od nas ga nije čitao – kaže Vučurević.

On dodaje da je na tom sastanku bilo petnaestak ljudi i da se ne može više setiti tačno ko je sve bio, ali dodaje da se seća nekoliko narodnih poslanika, pa i Momčila Krajišnika. Kako nije video šta piše u dokumentu, Vučurević ističe da ne može da kaže da li je dokument do kojeg smo došli autentičan.

Ž. MARKOVIĆ; VESTI, 02.08.2008

+++

Holbruku se žuri da me ubije

Šta je Radovan Karadžić u prvom pojavljivanju pred sudskim većem hteo da pročita a sudija mu nije dao

MOJ dolazak ovde praćen je brojnim drastičnim neregularnostima. Sve su one u vezi sa mojim pokušajima da poštujem zakone – rekao je u četvrtak posle podne bivši predsednik RS Radovan Karadžić pred haškim sudijom, i pokušao da to pročita. Sudija je to odložio za narednu sednicu 29. avgusta.

Šta je Karadžić hteo da pročita? Evo teksta koji „Novosti“ objavljuju gotovo u celosti.
Kao prvu neregularnost istakao je medijsku hajku.

– Još i pre početka oružanih sukoba započeta je u muslimanskim medijima, koji su me proglasili za ratnog zločinca u vreme kad su padale samo srpske žrtve. Svetski mediji su nastavili sa tom medijskom hajkom, a da ja nisam bio u prilici da adekvatno odgovaram. Sada je mnogima nezamislivo da se u ovom sudu donese oslobađajuća presuda u mom slučaju. Verujem da ova činjenica ozbiljno ugrožava sam proces i isključuje mogućnost regularnosti.
Karadžić je dodao da su se na ovu neregularnost nadovezale „mnogo ozbiljnije, koje nikakva naknadna mera ne može amortizovati, niti dovesti proces u područje regularnosti“.

LAŽNO OBEĆANJE

– Godine 1996. mojim opunomoćenim predstavnicima, državnicima i ministrima, Ričard Holbruk je u ime SAD izneo ponudu, koju ću ukratko predstaviti. Nema nikakve sumnje da je ponuda izneta u ime SAD, ne samo zato što su ga naši funkcioneri primali kao ovlašćenog predstavnika SAD, već i zato što je, u prethodnom direktnom susretu, sam Holbruk meni, pred vrlo kredibilnim svedocima, kad sam mu prenosio svoje razgovore sa predsednikom Karterom, rekao da on poštuje predsednika Kartera, ali da on sada radi za predsednika Klintona. Doslovno tako!

– Ponuda se sastojala u sledećem: moja obaveza je bila da se povučem ne samo sa javnih, već i sa stranačkih funkcija, da se potpuno uklonim sa javne scene, ne dajem intervjue, pa čak i da ne objavljujem književna dela. Jednom rečju, da budem nevidljiv dovoljno dugo da se Dejtonski sporazum primeni do kraja. Kada je posle toga jedan grčki novinar neoprezno objavio moj razgovor sa grčkim parlamentarcem kao intervju, Holbruk je podigao veliku medijsku hajku, jer sam, po njegovom, mišljenju prekršio sporazum. Grčki novinar morao je da prizna kako je nastao tekst o kome je reč. Time ne samo da sam ućutkan, da ne mogu ni da se branim u medijima, niti da demantujem okean laži, koji je obrušio na mene, sve do danas.

Šta je Holbruk obećao. Karadžić pojašnjava:
– Holbruk je u ime SAD preuzeo obavezu da Srpskoj demokratskoj stranci neće biti zabranjen izlazak na izbore, da više niko od naših funkcionera neće biti skinut sa izborne liste (što se dešavalo tek na sledećim, ali ne na prvim izborima održanim 1996. godine). A što se tiče mene, Holbruk se u ime SAD obavezao da neću biti procesuiran pred ovim Tribunalom, i da treba da razumem da će jedno vreme ostati oštra retorika protiv mene, da moje pristalice ne bi ometale primenu Dejtonskog sporazuma. Obavezu o oslobađanju SDS od pritisaka SAD su poštovale, a sam Holbruk se u medijima hvalio da me je privoleo da napustim ne samo javne, već i stranačke funkcije. O tome postoje dokazi u medijima. Postoje dokazi i o tome da postoji sporazum, mada bez pojedinosti u odnosu na Tribunal.
Bivši predsednik RS pojašnjava da je, osim ekscesa sa grčkim novinarom, za koji „nisam odgovoran“, svoje obaveze iz sporazuma ispunio istog dana – i toga se držao veoma dugo.

– Nekoliko meseci posle mojeg provođenja sporazuma sa SAD u delo, bio sam oprezan u kretanju, ali ne zbog međunarodnih snaga, pored kojih sam prolazio tiho i bez demonstracije, već zbog mogućih avanturista i lovaca na slavu.
Karadžić, potom, precizira da su „naše obaveštajne službe zapazile brojne agresivne aktivnosti međunarodnih snaga na mestima koja bih ja neposredno pre toga napustio“.

– Te akcije su bile jasno strukturirane da se neko munjevito likvidira, nikako da se uhapsi, a nakon neuspeha proglašavane su za vežbe, iako se vežbe uvek najavljuju unapred, da se narod ne bi uznemirio. Namera da me likvidiraju bila je više nego očigledna. To potvrđuju i aktuelne izjave Holbruka da žali što se ovde ne izriče smrtna kazna, pa ni meni ne može biti izrečena, iako bi on to toliko želeo.

– Možda su SAD – ne poriče bivši lider bosanskih Srba – pa i sam Holbruk i hteli da ispune svoje preuzete obaveze. Jer Vilijam Stabner svedoči u medijima da ga je neka ličnost iz Stejt departmenta zvala i urgirala da glavni tužilac Goldston odustane od gonjenja mene i generala Mladića, jer sam ja i za njega tražio isti status. Ali, Goldston je zapretio podnošenjem ostavke u slučaju takvog ishoda.

DUGE RUKE

Njegov zaključak je sada precizan:
– Očigledno je da, nemoćan da u delo provede obaveze koje je preuzeo u ime SAD, Holbruk je prešao na plan B – likvidaciju Radovana Karadžića!

Sporazum, koji je trebalo da mu, kako kaže, obezbedi spokojstvo i slobodu, postao je izvor „krajnje opasnosti po moj život, i živote i sigurnost moje porodice, pa i prijatelja“. Kao najbolju ilustraciju za to navodi brutalni upad u dom sveštenika Jeremije Starovlaha na Palama, tokom koga „niko nije ni pokušao da nekoga iz kuće hapsi, već da ubije muškarce na koje naleti“.

Karadžić, očigledno usmeren ka pogubnoj ulozi bivšeg visokog činovnika Stejt departmenta ide još dalje i tvrdi:
– Želja Holbruka da ja nestanem, po mogućnosti pre nego što iznesem ovu, i druge istine, danas je još svežija i jača, a aktivnost na njenom ostvarenju neumorna. Pod tom aktivnošću i opasnošću po svoj život ja treba da sedim na mestu koje je njemu i njegovim prijateljima poznato, i da spremam odbranu. Tu ne može biti nikakve regularnosti. Jer, ja ne znam koliko je duga ruka g. Holbruka, ili g-đe Olbrajt, ili nekog iz tog tima, i da li me ta ruka može dosegnuti i ovde!
Pošto, kako navodi, prvi pokušaji likvidacije i kršenje sporazuma sa SAD nisu uspeli ostavljena mi je alternativa: ili da se skriva kao slobodan čovek, ili da nađe način da bezbedno izađe pred Tribunal.

– Odlučio sam da izađem pred Tribunal!
Zašto se nije pojavio – ima objašnjenje:
– U Vladu na Palama došli su ljudi Haga i predstavili se kao istražitelji Tribunala. Vlada im je obezbedila da razgovaraju sa kim su god hteli i otvorila im sve arhive, i to bez prisustva bilo mog, bilo Vladinog pravnog savetnika. I sami su potvrdili da nije bilo restrikcija u njegovom pristupu svemu što su hteli. Uzeli su oko 300 dokumenata.
Ali, tvrdi prvi predsednik RS, „primećeno je da se ponašaju selektivno i nerado uzimaju oslobađajuće dokumente, a pogotovo kad su počeli da izdaju potvrde“. „Shvatili smo da smo prevareni, i da se ne radi o istražiteljima Tribunala, već o istražiteljima Tužilaštva, koji su nas doveli u zabludu i bez pravne zaštite vršljali po našim arhivama.“
– Tada mi je postalo jasno da ne smem da dođem pred Tribunal! Neće biti ispunjene pretpostavke za regularan proces, tim pre što je jedan od glavnih tužilaca rekla u javnosti sa nesumnjivom sigurnošću kako ću dobiti kaznu doživotnog zatvora. Nisam znao da li me odgovara od dolaska pred Tribunal, ili je sa nekim iz veća napravila dil iza mojih leđa i dobila obećanje za takvu kaznu.

Kao najnoviju neregularnoston je naveo postupaka glavnog tužioca.
– Brine me najava nove optužnice, koju neću stići da proučim, ali još me više brine njegova izjava da će se sve odvijati veoma brzo. Pitam se kako to glavni tužilac zna, i da li je iza leđa odbrane sklopio neki dil sa sudskim većem, ili pak hoće da stvori utisak kako sudsko veće radi za njega.
Igrajući se za trenutak srpskim narodnim poslovicama, Karadžić je citirao to: „Što je brzo, to je i kuso“ i „Pravda je spora, ali dostižna“.
– Brzina je od suštinskog značaja u obračunu revolveraša, ali nikako u stvarima prava i pravde! – ubacio je novi haški sužanj.

GDE SU ME KRILI?

Mene su nepoznati civili, čiju značku u munjevitom pokazivanju nisam mogao da identifikujem, oteli iz javnog prevoza i držali na nepoznatom mestu 74 sata. Za to vreme mi nisu saopštena ni moja prava, što mi pripada ako su me oteli u ime međunarodnog pravosuđa, niti su mi saopštili ko su oni i kakve su im namere sa mnom, niti su mi obezbedili razgovor sa nekim od njihovih odgovornih šefova, niti su mi dopustili jedan telefonski poziv, niti su mi čak dozvolili da pošaljem jednu jedinu SMS poruku nekom od novih prijatelja, da me ne bi tražili po bolnicama i mrtvačnicama, niti su čak oni hteli da pošalju u moje ime takvu poruku. Ta 74 sata ja nisam postojao, a nakon toga su me predali Specijalnom sudu i istražnom sudiji, posle čega je sve bilo regularno.

ISELJENJE

– Predlozi koje je u ime SAD državni sekretar Madlen Olbrajt podnosila predsednici Republike Srpske Biljani Plavšić: da se sklonim u Rusiju, Grčku, Srbiju i otvorim svoju kliniku, ili da se pomerim makar i u Bijeljinu, samo da odem sa Pala. Sve je potpuno u skladu sa ovim sporazumom, koji nije bio privatni Holbrukov posao, već državna stvar.
* * * * * *

ADVOKAT ZORAN JOVANOVIĆ: ŠANSE UVEK POSTOJE

ADVOKAT Zoran Jovanović, posle dugogodišnjeg staža u odbranama pred Haškim tribunalom, smatra da će Radovan Karadžić morati da se bori sa optužbama koje su već dokazane u prethodnim suđenjima.
– Na njemu je sada da ponovo iznosi dokaze, recimo za Omarsku, događaje u Šamcu. Sud će smatrati da je kao predsednik Republike Srpske kriv. Karadžić će probati to da opovrgne – kaže Jovanović.
* Kakve su šanse Radovana Karadžića? Kako će se nositi sa sudijom Alfonsom Orijem?
– Uvek ima šanse. Ori je vodio slučaj Momčila Krajišnika koji je povezan sa Karadžićevim. Krajišnik je dobio 27 godina zatvora, ali je tužilaštvo tražilo doživotnu robiju. Takođe, doneo je odluku da sud oslobađa Ramuša Haradinaja. Videćemo kako će biti sa Karadžićem.
*Kada će početi suđenje i koliko će trajati?
– Ne vidim način da počne pre godinu dana, a mislim da će trajati najmanje godinu i po dana.

S. S. R.

* * * * * *

Advokat Goran Petronijević otkriva za “Novosti”:

ZNAMO I GDE JE ČUVAN!

RADOVAN Karadžić tražiće od Tribunala da izvrši pritisak na Srbiju, kako bi mu bili vraćeni laptop, diskovi, i elektronski diktafon, koji su mu, kako tvrde njegova porodica i advokatski tim, oduzeti u noći hapšenja.

– Svedoci njegovog hapšenja potvrđuju da je u noći kada je lišen slobode imao torbu sa laptopom. To znači da niko ne može opovrgnuti da je računar postojao i da se sada negde nalazi – kaže advokat Goran Petronijević.
On navodi da nema sumnje da je Karadžić uhapšen u petak 18. jula, a ne 21. jula.
– Sklopili smo mozaik, našli dokaze, otprilike znamo i gde je držan. Uskoro ćemo to i obelodaniti. Tako ćemo krivične prijave podneti protiv konkretnih, a ne nepoznatih lica.

S. S. R.

* * * * **

ZA ODBRANU 30.000 EVRA MESEČNO

UKOLIKO Radovan Karadžić zatraži od suda u Hagu da plaća njegovu odbranu, a Tribunal na to pristane, iz kase ove ustanove za njegove potrebe izdvajalo bi se 30.000 evra mesečno! Kako saznajemo, ovo je suma predviđena cenovnikom Međunarodnog suda pravde za odbranu optuženih za najteža krivična dela, poput genocida, za šta se tereti prvi predsednik Republike Srpske.

Dosadašnja praksa, međutim, pokazuje da bi Karadžiću moglo da zatreba i više novca. Recimo, za odbranu Ramuša Haradinaja, koji je sam pribavio novac, potrošeno je više od tri miliona evra. Prema rečima advokata Gorana Petronijevića, zastupnika porodice Karadžić, izvesno je da Radovanova familija nema novac da sama finansira odbranu:
– Oni nemaju od čega da žive, pozajmljuju novac od prijatelja. Ne znam kako će se plaćati odbrana, niti koliko će novca biti potrebno. Možda se uključe Srbija i RS. A, i Hag je u lošoj finansijskoj situaciji.

Karadžić će imati priliku da porazgovara sa predstavnicima sekretarijata o finansiranju svoje odbrane. I on će, kao i svi ostali pritvorenici prvo popuniti formular o svom imovinskom stanju. Tribunal će, kako bi to proverio, uzeti u obzir sredstva kojima on direktno ili indirektno raspolaže. Pod lupu će, pre svega, biti stavljeni njegovi direktni prihodi, bankovni računi, nepokretna i pokretna imovina, penzija, deonice, obveznice. Ukoliko se utvrdi da Karadžić prima socijalnu nadoknadu, taj iznos se neće uzeti u obzir, ali hoće imovina njegove supruge Ljiljane i članova porodice sa kojima živi u zajedničkom domaćinstvu, kao i standard koji on uživa.

Tribunal određuje pravila pod kojim će finansirati odbranu optuženika. Postoji spisak od stotinak advokata iz celog sveta sa kojima Hag radi. Ukoliko optuženi želi svog pravnog zastupnika koji nije na ovoj listi, veliko je pitanje hoće li Hag na to pristati. Upravo se ovaj vid “ucene” naziva nametanjem branioca. Logično je da optuženik koji sam plaća troškove sam i bira pravni tim. U suprotnom, pita se Hag.

Iskustva govore da se na spisku nalaze i advokati koji ne znaju službene jezike Tribunala. Očigledno je da je mnogima stalo da brane u Hagu, što je više nego isplativo. Honorari su redovni, a naplaćuje se bukvalno sve. Advokati imaju pravo na plaćen smeštaj, hranu, putne troškove. Posebne su cene za pisanje podnesaka, vreme provedeno u pritvoru, na suđenju…
– Ispostavi se spisak troškova, a onda ga Tribunal proverava. Može i da umanji sumu koju treba da isplati – objašnjava Stojanović.

Ukoliko optuženik napiše izjavu da nema novca za finansiranje, ne veruje mu se na reč. Tako tim Tribunala proverava šta sve od imovine poseduje pritvorenik. Procenjuje se da li zaista njegovoj porodici ne ostaje sredstava više nego što im je potrebno za život.

SAMO KRAJIŠNIK PLAĆA

TRIBUNAL je, primera radi, za odbranu Srbina Zorana Žigića izdvojio oko 1,4 miliona dolara. Ceh je ovoliki jer je, ovaj osuđenik na 25 godina zatvora, često menjao advokate. Imao ih je desetak. Inače, nijedan Srbin u Hagu ne plaća sam svoju odbranu. Postoji njih nekoliko koji delimično snose troškove. Recimo, takav je slučaj sa Momčilom Krajišnikom.

USLUGA ZA USLUGU

SPEKULIŠE se da je izbor advokata postao prava trgovina. Tako optuženici navodno biraju branjenika, pod uslovom da ovaj deo sredstava koje zaradi daje porodici optuženog. Tako se svima isplati.

Budžet suda u Hagu rastao je iz godine u godinu. Ujedinjene nacije koje finansiraju ovu ustanovu u prvoj godini rada 1993. odobrile su 276.000 dolara. Kako su se ćelije punile, punila se i kasa. Tako je budžet za 2006/2007. godinu dostigao 276.474.100 dolara.

N. BIJELIĆ
S. S. ROVČANIN

* * * * *

Kako će bivši predsednik Republike Srpske provoditi dane do sledećeg pojavljivanja pred sudom

VIDEĆE NEBO SAT DNEVNO

BIVŠI predsednik RS Radovan Karadžić pojaviće se ponovo u sudnici Haškog tribunala 29. avgusta. Tada će ponovo moći da se izjasni o tome da li je kriv za zločine koji su pobrojani u 11 tačaka optužnice.

Kako nalažu pravila Tribunala, sudija Alfons Ori pozvaće prvog predsednika RS da se posebno izjasni o svakoj od ovih tačaka. A za to vreme, prema rečima portparola Tribunala Nerme Jelačić, neće biti zasedanja.
– Tribunal će za to vreme čekati eventualne podneske bilo koje strane, kako tužilaštva, tako i odbrane – objašnjava “Novostima” Jelačićeva.

Radovana Karadžića očekuje i prilagođavanje na uslove novog života u pritvoru. Prema pravilima pritvorske jedinice, dnevno će dobijati dva hladna obroka i jedan topao. Ali, ukoliko mu takav režim ishrane ne odgovara, može da zatraži i hranu koja će biti u skladu sa njegovim verskim ili zdravstvenim potrebama.

U pritvoru će, kao uostalom i u sudnici, nositi svoju, civilnu odeću, ukoliko je ona, prema mišljenju upravnika, “čista i prigodna”. Najmanje jedan sat dnevno moći će da provede u dvorištu, a jednom nedeljno da u zatvorskoj prodavnici, za svoj novac, kupi sitnice za ličnu upotrebu. O svom trošku moći će da koristi telefon svakog radnog dana od devet do 17 časova.

Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar imenovao je pretpretresnog sudiju koji će postupati u Karadžićevom predmetu. Biće to Holanđanin Alfons Ori, koji je našoj javnosti poznat i kao pretpretresni sudija lideru radikala Vojislavu Šešelju, i to u periodu kada je ovaj počeo da štrajkuje glađu, jer mu nije bilo dozvoljeno da se sam brani.

Ori je bio i branilac Dušku Tadiću, prvom Srbinu kojeg je osudio Tribunal. Prema nezvaničnim informacijama, koje se naročito mogu čuti od advokata iz Srbije koji su angažovani u Tribunalu, Ori je tada u Tadićevom slučaju zastupao tezu da Haški tribunal nije nadležan da sudi u ovakvim predmetima.

U Haškom tribunalu je sudio bivšem komandantu OVK Ramušu Haradinaju, koji je oslobođen svake odgovornosti. Ori je osudio i Dragana Zelenovića na 15 godina zatvora pošto je ovaj potpisao sporazum o priznanju krivice sa haškim tužilaštvom. Zanimljivo je da je tužilaštvo kao jedan od uslova nametnulo Zelenoviću obavezu da svedoči protiv Radovana Karadžića kada bude izručen.

Prema odluci predsednika Tribunala, sudija Ori će biti i predsednik sudskog veća koje će suditi Karadžiću. Pored njega, za članove veća imenovani su i južnoafrički sudija Bakone Moloto i Belgijanka Kristina van den Vajngart.
Biografija sudije Molotoa nije toliko raznovrsna. Javnost u Srbiji upamtila ga je na suđenju bivšem predsedniku RSK Milanu Martiću, tačnije, tokom svedočenja svedoka Martićeve odbrane Lazara Macure. U jednom trenutku, sudija Moloto je upitao svedoka, koji je pred naletom rata pobegao u Srbiju:

– Zašto se sami niste iselili u Srbiju 1991. godine? Tako bi vas priznali kao narod, a i skratili biste muke i sebi i Hrvatima?
Treći član sudskog veća koji će suditi bivšem predsedniku RS, jeste belgijski sudija Kristina van den Vajngart. Do sada je postupala u predmetima “vukovarske trojke”, Miće Stanišića, Ljubeta Boškoskog i Johana Tarčulovskog.

U IZOLACIJI

ODLUČENO je da, iz bezbednosnih razloga, Karadžić bude fizički odvojen od ostalih pritvorenika, kako sa njima ne bi mogao da ima bilo kakvog kontakta. Pretpostavlja se da će se nekada prvi čovek Republike Srpske pridružiti ostalim pritvorenicima tek za nekoliko dana, kada se izjasni o krivici, i pošto se završe još neki proceduralni poslovi. A, dok se to ne dogodi, jedini sagovornici Radovana Karadžića biće osoblje pritvora.

E. RADOSAVLjEVIĆ

* * * * *

PASOŠI U UTORAK

SUPRUGA i ćerka Radovana Karadžića Ljiljana Zelen-Karadžić i Sonja Karadžić-Jovićević predale su juče zahteve za izdavanje putnih isprava. Prema nezvaničnim informacijama, po ubrzanoj proceduri pasoše bi mogle da dobiju već u utorak.

U zavisnosti od toga kada će predati zahtev sekretarijatu Haškog tribunala, biće im potrebno najmanje tri dana za dobijanje holandske (šengenske vize). Ukoliko dozvolu dobiju već u utorak i predaju dokumenta u holandskoj ambasadi u Sarajevu istog dana, prema najkraćoj proceduri vize bi mogle da dobiju u petak.

Ipak, postoji realna mogućnost da se procedura za izdavanje holandske vize produži na sedam dana zbog “crnih lista” Evropske unije i SAD, na kojoj se nalaze članovi porodice Karadžić. Zato je najrealnija opcija da sve potrebne dokumente za put u Hag dobiju posle 10. avgusta. D. S.

Ekipa Novosti, 01.08.2008 19:49:26