Вести

“Podivljali planinci“ sa jugoslovenskih Dinarskih Alpa uskoro će se pretvoriti u primitivne srpske snage usmerene da unište civilizaciju urbanih centara kakvi su Sarajevo i Mostar“, prorekao je “hrabri“ Miloš Vasić američkoj analitičarki Džordžiji En Gejer još 1989. godine!

Časlav M.Damjanović; 29.07.2008

+++

Šta je napadnuto i šta se brani!

Masa srpskih pisaca koje su se danas, hvala Bogu, zahuktali u odbranu Srbije, pa među njima čak i mnogi koji se već od ranije, pa čak i od samog početka moderne antisrpske pomame vrlo aktivno bave onim što nazivaju “odbranom Srba“ – uglavnom ne obraćaju pažnju na zločinačko rasuđivanje poznate američke novinarke Džordži En Gejer (Georgie Ann Geyer), čiji se napisi objavljuju u mnogim američkim najreprezentativnijim novinama i stručnim političkim časopisima. Zanemarivanje Gejerove uglavnom je posledica nestručnosti, nedostatak “sic-flajša“ za ozbiljno udubljivanje u problematiku, i naravno, površno oduševljavanje sa na brzinu donetim zaključcima. A pošto se razmišlja o dobronamernim Srbima, nije red spominjati razloge nedobronamernih.

Međutim, iako je za “odbranu Srba“ presudna naša lična savest, stepen razvijenosti te savesti, i iskrenost te savesti – tri gore navedena elementa su ipak među najvažnijim koji “branioce Srba“ sprečavaju da proniknu u dva suštinska problema: Šta je napadnuto! I šta se brani!

Ko je Džordži?

Džordži je najzaslužnija da su tokom američke antisrpske kampanje Srbi proglašeni za anti-Semite.
Onima koji su pažljivo pratili munjevito narastanje antisrpske propagande u periodu od 1991. i 1992. godine jasno je da su u zločinačkom klupku indoktrinacije američke i svetske javnosti proglašenje Srba za anti-Semite, proglašenje Srba za naciste čak mnogo pre pojave Nacizma, prišivanje Srbima koncentracionih lagera, izjašnjavanje američkih Jevreja protiv “zločinačkog srpskog nacionalizma“, optužbe Srba za genocid i etičko čišćenje – sve to uz istovremenu totalnu zabranu pominjanja ustaških zločina, istorijske istine evropskog razvoja, istinitog učešća Srba u tom istinitom evropskom razvoju, istinite istorije Drugog svetskog rata – da napomenemo samo neke od elemenata i zabrana – svi ovi elementi i zabrane bili su tako munjevito servirani američkoj i svetskoj javnosti da – uz totalnu neobaveštenost i totalnu izolovanost američke i svetske široke publike od protivurečnih vesti – nije ni čudo da je svet indoktriniran da su Srbi, kako bi to rekao dobri čika Holbruk – ovaploćenje “Zla“ i “Nacisti savremenog čovečanstva“!

Može se slobodno reći da je na zločinačkom rezonovanju Gejerovenje, po spoljašnosti vrlo pristojnom i vrlo intelektualnom, za razliku od na primer Holbruka ili Olbrajtove, uz njenu preciznu selekciju osvetljavanja srpske starije istorije i Kosova kao “ludačke iluzije“ Srba i Srpske pravoslavne Crkve – zasnovano ideološko učvršćenje ove lažne dogmatike u misaoni sistem Zapada.

Pošto Gejerova nije delovala sama niti u vakumu, i pošto je očigledno da su njene zločinačke ideje već unapred bile uplanirane u nameravanu antisrpsku propagandnu kampanju – iako ideološki i dogmatski presudna, Gejerova je bila samo jedan od šrafčića celokupnog sistema indoktrinacije. Prema tome, odgovornost za njeno rezonovanje, a još više za zločinačke posledice tog rezonovanja snose i svi ostali umešani!

Odgovornost snose mnogo više oni tajni dirigenti, iza kulisa, bez obzira kojih su narodnosti – i to čak mnogo veću od znanih nam šrafčića na koje se svaljuje naše nemoćno siktanje.

“U Srbiji najzad Pravda“

Pod naslovom “U Srbiji najzad Pravda“ (“Justice at last in Serbia“), Džordži En Gejer konačno je objavila svoje po običaju “visoko cenjeno“ razmišljanje o hvatanju Dr. Radovana Karadžića, u “Vašington tajmsu“, u ponedeljak, 28. jula 2008. godine. (The Washington Times, 07/28/2008)

Na početku članka Gejerova navodi “Njujork tajms“:

“Hapšenje ratnog vođe bosanskih Srba Radovana Karadžića, optuženog za najgore masakre posle Drugog svetskog rata, predstavlja neočekivanu ali radikalnu transformaciju zemlje koja je izgledalo da hrli putem podivljalog nacionalizma i izolacije.“

Naravno, ono što “Njujork tajms“ kaže – to je tako.
Zato je Gejerova i izabrala “Njujork tajms“ da bi docnije pokazala da je njeno razmišljanje zrelije čak i od “autoriteta nad autoritetima“ – čak i od samog “Njujork Tajmsa“!

“Kada je poznih osamdesetih i ranih devedesetih počela mračna era Radovana Karadžića – kada je ovaj bosanski Srbin, psihijatar sa divljom kosom i čudnim očima“ – čak i primitivca Holbruka začudilo je da su Karadžićeve oči “blage“ – “počeo da šalje svoje razbesnele srpske milicije da masakriraju desetine hiljada Hrvata, Bosanaca i Kosovara – mnogi analitičari imali su unapred spreman odgovor za celokupan proces tog očaja.“

“Uzavrele su “antičke mržnje“ izmešanih južnobalkanskih etičkih grupa kao otrovni izvori u inače zdravom jezeru! To tumačenje se nije nikad pomerilo ni korak dalje od jugoslovenskog konflikta Četnika protiv komunista i Titove prošlosti u Drugom svetskom ratu! (Smatralo se) da je obnovljeni haos jednostavno neizbežan!“

“Međutim, ovi odgovori nisu istiniti, a prošle nedelje je postalo mnogo lakše da se shvati i zbog čega nisu.“
Posle objašnjenja kako se Dr. Karadžić skrivao iza duge brade na očigled svima, Gejerova nastavlja da kada je “ovo čudovište uhvaćeno, stvarni razlozi iza užasa devedesetih na tlu Jugoslavije počeli su takođe da se pomaljaju. Ti “Srpski ratovi“ nisu se pomaljali ni od kuda! Te ratove su namerno planirali ljudi i žene na vlasti, koji su računali na stare mržnje da ih prenesu u moderna vremena zato da bi postigli ličnu moć i uništili dugo mržene komšije.“

“Ovo je nova verzije priče o Srbiji. Da smo bili svesniji sveta oko sebe – shvatili bi smo kako ovu priču mogu da iskoriste surovi i cinični ljudi gde god oni bili.“

“Zaista, ne bi uopšte bilo teško da se shvati da je neko slušao šta narod priča šta se sprema. Kad sam posetila Beograd novembra 1989. godine, kada je umro vođa Jugoslavije Maršal Josip Broz Tito i zemlja počela da se survava u pakao, mnogi lideri su mi privatno rekli šta predviđaju da će se dogoditi – pa čak i ovo sada.“

“Vidite, bitka nije između nacionalista,“ rekao mi je u privatnom razgovoru Dr. Vladimir Štambuk, generalni sekretar Komunističke partije Srbije, “bitka je između političkih rukovodstava. Kada se sunovratite, pokušavate da otmete od drugih koliko god možete više. Srpsko rukovodstvo je podeljeno, zato je ideja “Velike Srbije“ istaknuta kao pokušaj da se zaustave promene.“ Američki ambasador Voren Cimerman mi je rekao to isto.“

Džordži nije rasista!

“Stvarni analitičar je (kao i uvek) shvatio konflikt više kao “antropološki“ nego komunističko-ideološki. Miloš Vasić, hrabri urednik “Vremena“, beogradskog ekvivalenta časopisu “Tajm“, analizirao je za mene zašto će se “divlji planinci“ sa jugoslovenskih Dinarskih Alpa uskoro pretvoriti u primitivne srpske snage usmerene da unište urbane centre kakvi su Sarajevo i Mostar – “zato što su ovi gradovi različita civilizacija od one kojom žive oni koji nisu uspeli da se nasele u njima.“

“Ili, kako je britanski istoričar Miša Gleni pisao o Balkanskom ratu: “Iznad svega to je bitka između ruralnog i urbanog, između primitivnog i kosmopolitskog, između haosa i razložnosti.“

Kad sam ovo pročitao najzad sam shvatio zašto mitropolit Amfilohije smatra Srpstvo “arhaičnim slepim crevom“.
Kakva pravda, kakva istina, kakva sloboda, bre, kad smo seljčine…

Srbi i njihovi “prirepci bosanski Srbi“!

“Između 1992. godine kada su Srbi i njihovi prirepci bosanski Srbi (sidekicks) poput g. Karadžića započeli ratove, i 1995. kada je Dejtonski sporazum na američku incijativu završio većinu tih ratova, bio je to opterećeni psihijatar i nekadašnji pesnik, g. Karadžić koji je lično dirigovao užase, nazdravljajući sebi i svojim podređenima sa jugoslovenskom “šljivovicom“ – ubilačkim brendijem od šljiva.“

Vidiš, ni šljivovica više nije srpska – od sutra joj Boris menja ime u “euvica“ a možda, da se ne sramoti, u “Badel, Badel“.
“U ofucanom prepravljenom skijaškom hotelu, “Panorami“, u zabačenom selu Pale u planinama koje okružuju božanstveni bosanski grad Sarajevo, to je bio on, Karadžić, koji će slati svoje polupismene nikogoviće da bombarduju bosanske gradove jedan za drugim. Zapravo, kada sam vozila tamo 1997. godine, bilo mi je jasno da su po zlu čuvene položaje srpske artiljerije koji su desetkovali grad – helikopteri mogli da unište bez po muke – ali, evropljani su bili zavedeni pogrešnim tumačenjem da je u pitanju “narodni ustanak“.

Prema tome, pošto su srpski prirepci, nikogovići, poludivlji planinci, i polupismeni ruralci – niža rasa – zato ustanak nije narodni!

Ništa bez Svemiraca!

“I tako je g. Karadžić napunio fudbalsko igralište sa leševima i grobnicama, sve dok nije nestao posle 1995. godine u još groteskniju balkansku karikaturu… ali ne više.“

Iako je velečasna madam Olbrajt mahala satelitskim fotosima pred celokupnom svetskom javnošću, arlaučući da su ti fotosi dokaz da je 8.000 pobijenih Srebreničana zakopano na srebreničkom fudbalskom stadionu – ustanovljeno je da na stadionu nije bilo ni jednog jedinog leša niti grobnice!

Kruna “elite nad elitom“ američkog novinarstva nije čak blagoizvolela da se odvoji od ubilačke šljivovice u obližnjoj kafani i da priđe bliže da sluša Olbrajtovino arlaukanje.
Na stadionu u Srebrenici nije bilo čak ni svemiraca!
Nema ih za čudo čak ni u Potočarima!
A prethodnica Karle del Ponte umesto da na prištinskom stadionu nađe 3.000 leševa našla je u jednoj grobnici pored stadiona 4 leša i proglasila grobnicu masovnom grobnicom iako je svaki leš bio u kovčegu.
Koji je to stadion na koji se poziva Gejerova?
Očigledno, kada se radi o činjenicama Gejerova je vrlo precizna.

Ništa bez EU!

“Sa hvatanjem Karadžića pojavljuju se nove vrednosti:“
“(1) Nova, još više proevropska srpska vlada očigledno je odlučila da ide “evropskim putem – ustvari, da krene prema pristupanju Evropskoj uniji.“
“(2) EU je preduzela mere, a naročito u aprilu, ponudivši Srbiji članstvo.“
“(3) Tako se “šargarepa“ Nove Evrope pokazala efikasnom za privođenje zločinaca pred pravdu.“
Kao što je opšte poznato EU se zasniva na saglasnosti nameštenih vlada – ne naroda, ne nacija, ne država – nego nameštenih vlada!

Možda je i ova u suštini rasistička karakteristika EU takođe ideološko čedo Gejerove?
Rasizam sprečava zločin – unapred!

“Ali iznad svega, Karadžićevo hapšenje mora da nas upozori na nešto od ogromne važnosti, bez obzira da li se to događa u Armeniji/Azerbejdžanu, Tadžikistanu, Sovjetskoj Džordžiji, Ruandi, Kongu, Siera Leoneu, Zimbabveu ili ma gde:“
“Užasno je opasno dozvoliti ljudima kakav je Karadžić da nam pišu skript njihovih ludačkih namera, umesto da mi sami analiziramo šta su ustvari te namere i da ih sprečimo da se pretvore u rušilačke pohode.“

Znači – apsolutistička diktatura: Smrt Slobodi – Sloboda Fašizmu! Čanaklije, napred marš. Ni Sonjica ne bi to umela bolje da kaže… zar ne?

Ali ima neko ko je to rekao bolje od Gejerove: U Srbiji najzad Pričešće…

To što je mitropolit Amfilohije svojevremeno posetio Slobodana Miloševića u zatvoru činilo mi se kao čisto politički potez.
Međutim, da ovih dana pročitam takoreći istog dana detaljnu analizu mitropolitove povezanosti sa Udbom i vest da je posetio Dr. Karadžića u zatvoru – to mi je, bogami, otvorilo oči!

Otvorilo mi je oči kako se zločinačka dogma Gejerove sprovodi u prćiji koja se danas još uvek naziva Srbijom!
Radovan Karadžić je stvarni Srbin, stvarni Pravoslavac, i stvarni Svetosavac. U životu ga nije niti vodilo, niti ga je u zadnjih 13 godina održalo čilim, srećnim i uverenim u pravdu i istinu nikakvo pretvaranje pred drugima i pred samim seobom.

Ne!

Dr. Karadžić je jedan od onih retkih koji su stvarni vernici. To dokazuje njegova ponuda na štampanje napisa o meditativnoj ulozi tihovanja. Tihovanje je najuzvišeniji uznos u molitvi koje samo retki dostižu. Prema tome, šta je mitropolit Amfilohije imao da posećuje Radovana – ako ne da ga ponizi ubeđujući ga da mu je “život arhaično slepo crevo“? Verujem da je ta poseta za Dr. Karadžića veće poniženje čak i od samog hvatanja… I zato bi to nakazno pričešće moralo da nam svima otvori oči da shvatimo ko je ko među nama.

Pisma čitalaca!

“Psalam 109:
“Neka budu dani njegovi kratki, i vlast njegovu neka dobije drugi.“
“Deca njegova nek budu sirote, i žena njegova udovica.“
“Deca njegova nek se potucaju i prose, i neka traže hleba izvan svojih pustolina.“
“Ovo kao da je direktno usmereno ka Borisu Tadiću.
Zato očekujem od tužioca Radovanovića da pod hitno sprovede istragu i privede pisca Svetog Pisma.
Mislim nije u redu da se ovako preti državnim organima i da se koči put u Evropu.“
Komentar: predmet spada u domen episkopa Midića po blagoslovu biskupije…

Pisma čitalaca – ponovo!

“Jedinstveni slučaj u novoj istoriji da prvo izdaš čoveka pa ga onda pričestiš. Ali to je stari metod iz vremena Inkvizicije ali malo obrnuto: prvo mu prodaš oproštajnicu pa ga onda spališ na lomači.“
“Brate, Karadžiću, ko i kako te pričestio tako ćeš i da prođeš.“
Komentar: nije “malo obrnuto“ nego je malo mnogo obrnuto:
Nekadašnja “oproštajnica“ danas ti je, brale, ausvajs!
Ausvajs da si dostojan da čankoližeš “pravednike“.
Ausvajsi se izdaju širom sveta, u Skadru, u Tirani, u Prištini, u Novom Sadu, u Briselu, na imanju u Italiji, a ima i po jedna kancelarija na Bliskom istoku i jedna u jednom vašingtonskom muzeju… uvek red, čekaju da uiđu… da se nadive.
Diviš se pa dobiješ vizu, jakako!

Šta je napadnuto! I šta se brani!

Na pitanje “Šta je napadnuto?“ odgovor je jednostavan: Napadnut je Srpski nacionalni duh.

Cilj neprijateljske propagande je da učini Srbi takvima da se stide svog Srpskog nacionalnog duha, zapravo da postanu neprijatelji svom sopstvenom nacionalnom duhu smatrajući ga nečim prevaziđenim i arhaičnim.

Naravno, neprijateljska indoktrinacija je uspela da nametne diktaturu nad istorijom što je nas dovelo u situaciju da nam se savest koprca sama pred sobom i sama u sebi. A to je i bio krajnji cilj zločinačke indoktrinacije:

Pošto ne znamo šta je napadnuto ne znamo ni šta branimo! Tako smo, bez nacionalne savesti, postali smušeni kao da smo krdo!

Zato se krdo se bez problema “pričešćuje“ pred pogubljenje.
Čanak kaže Napred marš – u Padinjak da čupamo papričinje.

“Čanak“ u ovom slučaju dolazi od “čankolizi“ a “papričinje“ dolazi od složenice “sezonski radnici“ i “vize“.
Eto ti, brale, pa ti obrni kako god ti padne. Kavurmu će uvoziš sa vetrenjače za skupe krunere, a sezonci baš i ne zarađuju previše… ceniš li, bre?

Časlav M. Damjanović 29.07.2008