Da li će stvaralac jedine moderne Srbije koja je neizmerno više Srbija od ove u kojoj mi živimo –biti isporučen kasapnici na Baš Čaršiji?
Časlav M.Damjanović; 27.07.2008
+++
To je ono što se od Srbije zahteva – da svojim poslednjim činom dokaže da su se Srbi pretvorili u čankolize!
Sve za narod!
Očekivanje da će se u nedeljnim izdanjima američke štampe pojaviti antisrpski šampioni Koen i Gejerova nije se obistinilo. Za čudo, u “Vašington postu“ ni reči o Dr. Karadžiću!
Videćemo, međutim, da takve naizgled “anomalije“ zapravo i nisu anomalije u dirigovanom uniformisanom propagandizmu američkih medija. A baš zato, da takva “jeretička“ pomisao ne bi ne daj Bože nekome pala na pamet, u nedeljnom “Njujork tajmsu“ je oglas u bojama na čitavoj stranici sa rečima Tomasa Džefersona:
“The only security of all this is in a free press!“
“Bezbednost svega je u slobodnoj štampi!“
“Svega“ – “all this“ – odnosi se naravno na celokupan društveno-politički sistem kojim oglas poziva Ameriku da glasa protiv proganjanja predstavnika medija zato jer oni “obezbeđuju“ Džefersonovo: “Pravo naroda da zna“!
“Zbrka“ koja Gebelsu ne bi promakla!
Pod naslovom “Zakasnela Pravda“ u nedeljnom “Komentaru“ “Vašington tajmsa“ je napis Džefrija Kunera (Jeffrey T. Kuhner, “Justice delayed“, The Washington Times, 08/27/2006). U propratnoj napomeni kaže se da je “autor saradnik lista“. (a columnist for The Washington Times).
Ispod naslova je karikatura: Beskrajan stroj lobanja koje u dobroj meri potsećaju na stroj krstova na arlingtonskom groblju. Ispred lobanja u prva dva reda su tablice “eksponat (exibit) 7995… 7996…“ i tako dalje. Nosne šupljine lobanja karikaturisane su poput Hitlerovih brčića!
Pošto se napis odnosi na Dr. Karadžića, a pošto je Džefri Kuner poznat isključivo po svom stavu da haški Tribunal “ne zaslužuje“ da sudi generalu Gotovini i ostalim hrvatskim optuženicima, i pošto se svojevremeno “uspešno odbranio“ od optužbi da je glasilo Asocijacije američkih Hrvata – nosne duplje lobanja ala Hitlerovi brčići po logici mogli bi da se protumače da su beskrajne legije ubijenih ustvari – legije ubijenih nacista i njihovih istomišljenika…
Međutim, pošto je u mraku iznad mora lobanja natpis “Proces Karadžiću za ratne zločine:“ – baš tako sa dve tačke pa ispod njih more lobanja – svakako da hitlerovski brčići znače da je ubica ala nacista – a naravno ne ubijeni…
Baš zbrke svakojake u američkoj antisrpskoj propagandi! Gebelsovom oku, ovakav propust, naravno, ne bi omanuo.
Međutim… čak i Gebels bi bio apsolutno zadovoljan sa tekstom.
“Zakasnela Pravda“
Posle podužeg uvoda o hapšenju u kome Kuner utvrdđuje da je hapšenje dostojno scene iz Ludlumovog špijunskog trilera – on prelazi na pravu stvar:
“Srbija je sada bliže zatvaranju krvavog i mračnog poglavlja svoje istorije koje je markirana genocidom i etičkim čišćenjem!“
“Tokom rasparčavanja Jugoslavije, pokojni srpski poglavar Slobodan Milošević – uz političke prišipetlje g. Karadžića i g. Mladića – pokušao je da stvori “Veliku Srbiju“. Želeli su jedno etički čisto Srpsko carstvo koje bi se prostiralo od Dunava sve do Jadrana.“
“Podržane od Beograda, srpske poluvojne snage vodile su agresivan rat protiv Hrvatske i Bosne, aneksirajući ogromne delove teritorije. Njihov cilj bio je da pobiju i proteraju sve ne-Srbe sa osvojenih teritorija i da te teritorije pripoje Srbiji i Crnoj Gori čime bi uspostavili jedinstvenu velikosrpsku državu.“
“G. Karadžić je bio kasapin Bosne. Od 1992. do 1995. srpske snage počinile su mnoge masakre nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima. On je naredio opsadu Sarajeva, u kojoj su srpski snajperisti pucali na civile i zaveo je blokadu grada naterujući ga opsednutog na predaju izgladnjivanjem. Kao rezultat toga, skoro 12.000 Sarajlija je mrtvo. Celokupna sela su zbrisana a stanovnici ili ubijeni ili proterani pod pretnjom puščanih cevi. Kozarac, varošica od 20.000 uglavnom muslimanskih stanovnika, bukvalno je zbrisan sa mape.“
“G. Karadžić je bio radikalni nacionalista, zaslepljen rasizmom, krvlju i teritorijom. Želeo je da iskasapi grubi homogeni srpski entitet u okviru Bosne po svaku cenu. Njegova neshvatljiva Bosanska Srpska Republika bila je Balkanski naslednik nacističkog režima. Uspostavio je sistem koncentracionih logora da bi institutionalizovao etičko čišćenje. Kampovi za mučenje bili su u Omarskoj, Keratermu i Brčkom. Izveštaji UN tvrde da su preživeli iz Omarske svedočili da su često “20 – 40 zatvorenika bili ubijani noću “nožem, čekićem i spaljivanjem“. Svedoci tvrde da su srpski stražari posipali zatvorenike benzinom i palili ih a onda im razbijali glave maljevima. U Srebrenici, srpske poluvojne snage počinile su najstrašniji masakr u Evropi od završetka Drugog svetskog rata: pobijeno je više od 7.000 muslimanskih muškaraca i dečaka“.
“Posledice G. Karadžićeve zle ideologije bile su razorne: pobijeno je više od 250.000, skoro dva miliona izbeglica, stotine džamija i katoličkih crkava uništeno, nacija razbijena. Njegova rasistička politika rezultirala je obezakonjenje srpskog nacionalizma – tačno suprotno njegovom cilju“.“Iako g. Karadžića i g. Mladića (i u manjoj meri Miloševića) mnogi Srbi smatraju junacima, on je nepopravljivo uništio srpski cilj. Umesto da je zahtevao da srpska prava kao manjine budu zaštićena u Bosni, g. Karadžić je izabrao stazu revanšizma i iredentizma. Želeo je sve – rizikovao je sve – i izgubio je sve“.
“Srpski nacionalisti odbili su od sebe međunarodnu zajednicu i dovele do ogorčenog otpora drugih lokaliteta. Beograd nije uspeo da ostvari ni jedan od svojih strateških ciljeva. Ustvari, političko siledžijstvo donelo im je poraz i propast. Hrvatska je povratila sve svoje teritorije; bosanski Srbi su bačeni na kolena; Crna Gora i Kosovo su izborili nezavisnost od srpskog gušenja. Umesto proširenog uticaja Beograda g. Karadžićevi ubice su obezbedili pad srpskom imperijalizmu“.
“Ali… da li će hvatanje g. Karadžića doneti stvarnu pravdu njegovim žrtvama i njihovim porodicama? Tribunal je omanuo sa Miloševićem koji je 2006. godine umro od srčanog udara pre nego što je došlo do presude. Miloševiću je bilo dozvoljeno da se šepuri pred kamerama i da ismeva njegove žrtve. On je prikazao sebe kao paćenika za Srpsku naciju. G. Karadžić je izjavio da će se isto kao i Milošević sam braniti u Hagu. Najverovatnije će ponoviti diktatorove stereotipe“.
Ne u Hag – nego u Sarajevo!
U zaključku svog napisa Džefri Kuner zahteva Sarajevo umesto Haga:
“Baš kao što to nije bio Milošević – ni g. Karadžić nije paćenik nego masovni ubica i ratni zločinac. Umesto da mu se sudi pred snobovskim višenacionalnim tribunalom, trebalo bi ga naterati da se suoči sa svojim žrtvama u sarajevskoj sudnici. Onda bi on video svojim sopstvenim krvavim očima svoj sopstveni zločin smrti, uništenja i očjanja“.
Da je suđenje u Sarajevu zapravo zahtev združene zavere protiv Srba i Srbije, a možda čak i osnovni cilj hvtanja Dr. Karadžića baš danas kada je Srbija u samrtničkom ropcu, dokazuje i nedeljni “Njujork tajms“.
Iako zaključak napisa pod naslovom “Epski junak genocida“ (“Gencoide’s Epic hero“, The New York Times, 07/27/2008) ne spominje direktno suđenje u Sarajevu umesto u Hagu – “vapaj“ Bošnjaka subliminalno se ne samo nadovezuje nego i direktno podupire Kunerov zahtev da Dr. Karadžiću sude Bošnjaci!
“Bošnjaci znaju da je on morao biti izvikan i najuren sa pozornice kad je bio na vrhuncu svoje predstave. Moralo se već tada shvatiti šta je on zaista: siledžijska marioneta čija je glava ispunjena iluzijama i veličinom. Morao je da nas ostavi da ne živimo sa njegovim epskim fantazijama. Pravda je dobra, ali miran život bio bi nam mnogo bolji.“
“Epski junak genocida“ napisao je Aleksandar Hemon (Aleksandar Hemon) koji je, ako se ne varam, po narodnosti Bošnjak izbegao u Ameriku u kojoj je postao pisac fiktivnih romana, od kojih je poslednji “The Lazarus project“.
Iz svega ovoga je jasno zatšo je ove nedelje umesto šampiona Koena i Gejerove nastupio talenat sa lokalnog terena:
„Kuner“ je majstorski pripisao ustaški Malj – Srbima!
“Hemon“ je ne baš tako majstorski razbucao srpske “poetske“ i “epske“ “iluzije“ – u srpski zločin zbog koga nevini Bošnjaci vapijaju za Pravdom. Znači ta Pravda mora da sudi Dr. Karadžiću a ne “neuspeli“ Trubunal!
Vreme je za obračun!
I najzad, da se namešta suđenje Dr. Karadžiću u Sarajevu dokazuje i podnaslov drugog napisa “Njujork Tajmsa“ “Vreme je za obračune“ – “Čeka se Pravda“!
Napis Helen Kuper (Helene Cooper) je paralela sudanskog predsednika Omara Huseina al-Bašira i Dr. Karadžića, naravno propraćena fotografijama srebreničkih lobanja u boji i sa komentarom da Dr. Karadžića cene jedino “nekolicina“ “ubernacionalistic“ Srba…Ali… podnaslov, iako totalno bez veze sa sadržajem napisa, takođe ukazuje na suđenje u Sarajevu:
“Dva slučaja ratnih zločina za sudove u Sudanu i na Balkanu“ – “Two cases for the war crimes courts, in Sudan and in the Balkans“!
Ne u Hagu nego u Sudanu i na Balkanu! Naravno, čitaoci su upućeni na sajt pulicerovca Džona Burnsa ako ih zanima da se detaljno upoznaju sa Holbrukovim “licem Zla“.
Da li ćemo isporučiti Stvaraoca srpske moderne države Kasapnici na Baš Čaršiji?
Namera je očigledna – Sarajevo hoće Dr. Karadžića! Da li ćemo dozvoliti novosadskom fašističkom Haosu, Ženama u crnom, Nataši, Sonji i ostalim poglavnicima Pete kolone, na čelu sa od Udbe istreniranim “izvinjivačima“– da stvaralac jedine moderne Srbije koja je neizmerno više Srbija od one u kojoj mi živimo – bude isporučen kasapnici na Baš Čaršiji? To ono što se od Srbije zahteva! Da svojim poslednjim činom dokaže da je čankoliz.
Poslednje pričešće
Da li je zato Udba organizovala Radovanovo poslednje pričešće na nekadašnjem srpskom tlu! Šta mislite, možda i zbog toga treba da se molimo Tadiću i Sinodu da se izvine Udbi… što su je uznemiravani pričešćem… tako da naše poslednje sećanje ne bude na čankolištvo nego na poniznu molitvu za milost?
Časlav M. Damjanović; 27.07.2008
… [Trackback]
[…] Here you can find 86341 more Information on that Topic: novinar.de/2008/07/28/da-li-ce-radovan-u-hag-ili-u-sarajevo.html […]