Вести

I deo: O drugima.

Kao i davne 1999. godine naslovna strana američkih medija bila je unapred pripremljena za tragičnu propagandnu farsu o Dr. Karadžiću:

+++

The New York Times – Dan Bilefsky and Marlise Simons:

“Bosnian Serb Under Arrest in War Crimes“
“Tied to death of 8.000“
“Karadzic’s Capture Aids Serbian Bid to Join European Union“

U nastavku, na 10. stranici:

“Ex-Leader of Bosnian Serbs Arrested; Linked to massacre of 8.000 Men and Boys“
“A capture that helps Serbia’s effort to join the European Union“

Ogromna crno-bela fotografija. U prednjem planu jedna lobanja. U drugom planu neke razbacane krpe. Može se eventualno steći utisak da krpe prekrivaju leševe. Ispod slike piše:

“Clothed sceletons at the site of the massacre in 1955 of nearly 8.000 Muslim men and boys in Srebrenica, Bosnia. The remains were on a hilltop west of the town.“

Sudeći po natpisu – “clothed sceletons“ – “obučeni“ skeleti, trebalo bi verovatno da znači – “prekriveni“ skeleti.

Pošto je lobanja u prednjem planu potpuno ogolela – što je logično posle 13 godina – to naravno znači da krpe ne bi mogle da opstanu 13 godina a da ne istrule izložene vremenskim uslovima.
Međutim, pošto američke medije “savesno“ indoktriniraju američko javno mnjenje povremenim objavljivanjem “autentičnih“ fotografija “srebreničkih“ leševa – spakovanih u plastične kese i smeštenih u nekakvim prostorijama koje u dobroj meri potsećaju na pećine, gde, navodno, skeleti čekaju da dođu na red da budu identifikovani – zaključak je da je gornja fotografija režirana:

Da su skeleti, uključujući i lobanju, izvađeni iz plastičnih kesa, doneti na brdašce koje je navodno “west of town“ – navodno zapadno od Srebrenice – i aranžirani za reklamni fotos u Njujork tajmsu.

Pitanje je zašto bi onda skeleti bili uopšte prekrivani krpama kada bi efekat nepokrivenih skeleta bio mnogo upečatljiviji od krpa?

Drugo pitanje je, ako su zemni ostaci navodnih 8.000 žrtava zaista sahranjeni u Potočarima – koji su onda ovi prekriveni zemni ostaci i lobanja na ovoj fotografiji?

Druga crno-bela fotografija je manja. Tri starije žene sa malom decom u drugom planu, a u prednjem planu jedna mlađa žena kuka, gledajući u vis, i kao da krši prste uzdignutih ruku.
Ispod slike piše:

“Bosnian refugees from Srebrenica mourned the victims of the massacre at a refugee camp in Bosnia in July 1955.“

Ispod toga je i drugi napis koji očigledno treba da da istorijsku perspektivu što znači da je pripremljen još ranije od prethodnog:

“Man in the News:“
“Behind the Madness“
“Radovan Karadzic“

Pisac je John E. Burns, jedan od veterana kaljanja Srba.

Napis je propraćen crno-belom fotografijom Dr. Karadžića i generala Mladića iz Vašington Posta koja je u većem formatu dominirala napisom Dejana Anastasijevića u nedelju, dan pre objavljivanja vesti o hvatanju Dr. Karadžića.

Taj napis nazvao sam: „Srpski izdajnik zahteva Srpsku krv! Naravno u američkom Vašington postu!“

The Washington Times – David R. Sands
“U.S., EU hail capture of war-crimes suspect“

Već tu na naslovnoj strani je kolor portret ozbiljnog Dr. Karadžića. Ispod fotografije je naravno “Most wanted… arrested by Serbian agents.“

Nastavak članka je na 14 stranici sa crno-belom fotografijom Dr. Karadžića i generala Mladića na zasedanju RS skupštine 1955. godine.

The Washington Post – Peter Finn
“Bosnian Serb Captured; Sought for War Crimes“
“Radovan Karadzic Hid for a Decade“

Već tu na naslovnoj stranici je kolor portret Dr. Karadžića, a u nastavku, na 14 stranici je podnaslov:

“After Years in Hiding, Bosnian Serb Leader is Arrested“

Iznad nastavka je velika kolor fotografija preko cele stranice. U prvom planu su šest starijih žena od kojih četiri drže ruke preko lica dok plaču, a dve ozbiljno i napeto posmatraju.
Iza njih je čitav zid prekriven ogromnim brojem crno-belih i kolor fotografija muškaraca.
Ispod slike piše:

“Women from Srebrenica, where Karadzic is accused of orchestrating the slaughter… react to 2007 TV coverage of a U.N. war crimes tribunal“

Uspeo sam da prebrojim oko 420 fotografija na zidu iza žena.

Pošto broj fotografija potvrđuje da fotografisane žene nisu u privatnom stanu nego u nekom muzeju – to dokazuje da je fotografija takođe režirana. Za neobaveštenu američku publiku i javnost ova ogromna količina fotografija na zidu iza žena smišljena je da indoktrinira mnogo veći efekat na čitaoce – bez obzira da li će uopšte pročitati članak.

I najzad, na naslovnoj stranici “The Financial Times-a“ je vrlo velika kolor fotografija Dr. Karadžića, koji izgleda dosta izmučen. Iznad fotografije je blok slovima “Seized“ – “Uhvaćen“ – i normalnim slovima “Karadzic in custody“ – “Karadžić u pritvoru“.

Važno je zapamtiti za docniju analizu da je utisak da je fotografija načinjena po hvatanju Dr. Karadžića! Ispod fotografije je obaveštenje da su članci na sledećoj stranici:

Autori “Neil Macdonalnd in Belgrade and Stefan Wagstyl in London“, pa manjim slovima “Karadzic arrested“, i onda glavni naslov velikim masnim slovima:

“Bosnian Serb leader captured“

I podnaslovi:

“Rapid transfer to The Hague likely“
“One of world’s most wanted men“

Drugi članak je “News Analysis“:

“Shock arrest helps lift the shadow of war“

Podnaslov:

“After decades on the run the leader was picked up last night, write Stefan Wagstyl and Neil Macdonald“

Između članaka je vertikalna crno-bela fotografija Dr. Karadžića kako hoda sa rukom na čelu i sa dosta očajničkim izrazom na licu.

I za ovu fotografiju je važno zapamtiti za docniju analizu da je utisak kao da je načinjena po hvatanju Dr. Karadžića!

Ko je locirao i uhapsio Dr. Karadžića?

Kada se izuzme uniformisani propagandistički prikaz navodnih zločina Dr. Karadžića i bosanskih Srba, karakteristično je jedino ono što se najupornije ponavlja po nekoliko puta u svakom od ovih napisa:

“Predstavništvo predsednika Borisa Tadića izdalo je saopštenje da je akcijom srpskih bezbednosnih snaga Karadžić uhapšen u ponedeljak uveče!“

Ovo je samo po sebi toliko drugorazredna činjenica – jer ko bi drugi izdao takvo saopštenje nego predstavništvo predsednika – da se postavlja logično pitanje zbog čega se na tome toliko insistira – i to po nekoliko puta – u svakom od pomenutih napisa u sva četiri pomenuta lista?

Zašto je takoreći istog trenutka kada je objavljena vest o hapšenju Dr. Karadžića – Ivica Dačćić odmah izjavio da “policija nije učestvovala u hapšenju“?

Zašto je odmah posle vesti o hapšenju druga izjava bila “Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije da pripadnici MUP-a nisu učestvovali u lociranju i hapšenju haškog optuženika Radovana Karadžića“?

I pazite, MUP tvrdi da ne samo da nije učestvovao u hapšenju – MUP tvrdi da nije učestvovao čak ni u lociranju!

Prema tome, ako policija nije – i ako MUP nije – koje su onda te srpske službe bezbednosti koje su locirale Karadžića, držale ga danima pod prismotrom, i onda ga konačno uhapsile?

Na to pitanje se nadovezuje i tvrdnja Dr. Karadžićevog advokata Vujačića da njegov klijent nije bio uhapšen u ponedeljak uveče, već u petak u 21.30, da mu je prilikom hapšenja oduzet laptop za koji se ne zna gde je, da mu je prilikom hapšenja stavljen šešir na glavu (da ne bi bio prepoznat), prekrivene oči (da ne zna gde je odveden), i da je u prostoriji “dva sa tri“ držan tri dana, i da (hvala Bogu!) ta tri dana nije bio zlostavljan!

Na to pitanje se nadovezuje i činjenica “da je istražni sudija Milan Dilparić rekao tokom saslušanja da je iznenađen ovim podacima i da će pomenute navode ispitati“!

Na to pitanje se nadovezuje i činjenica da je jedino “britanska agencija Rojters navela informaciju neimenovanog “izvora bliskog srpskoj vladi“ prema kojoj je Karadžić, “prepoznatljiv po dugoj, sedoj kosi“, uhapšen u Beogradu.

Prema tom izvoru, Dr. Karadžić je nekoliko nedelja bio pod prismotrom, posle dojave jedne inostrane obaveštajne službe!“

Znači jedino britanska agencija zna da je nekoliko nedelja bio pod prismotrom! Jedino britanska agencija zna da je dojava došla od jedne inostrane obaveštajne službe! Znači jedino britanska agencija insistira na prepoznatljivosti “zbog duge, sede kose“! “Duga, seda kosa“ – objašnjava šešir!

Insistiranje na hvatanju u Beogradu – eliminiše Novi Beograd! Jedino londonski “Finansial Times“ objavljuje slike – sa hapšenja! Na pitanje ko je zaista uhapsio Dr. Karadžića nadovezuje se i Serž Bramerc, glavni tužilac Haškog tribunala.

Zašto Bramerc naziva hapšenje “Mile stone in co-operation“? Koja je to “co-operation“ koju niko drugi ne pominje? Bramerc tvrdi da su ga kolege iz Beograda “obavestile o uspešnoj akciji koja je rezultirala hapšenjem Radovana Karadžića“.

Da li Bramerc laže?

Logično je da bi članak sa potpisom Dejana Anastasijevića u “Vašington postu“, “Perfect Villians, Flawed Tribunal“ bio objavljen u nedelju, morao je biti napisan bar u subotu zato da bi ušao u šptampu za nedeljni broj u subotu dockan uveče! Međutim, nedeljno izdanje “Vašington posta“ uključujući “Outlook“, u kome je članak koji je navodno napisao Anastasijević – u prodaji već u subotu ujutru!

Prema tome, to znači da je Anastasijevićev poziv na srpsku krv morao biti napisan bar u petak – a Vujačić tvrdi da je Dr. Karadžić nije uhapšen u ponedeljak – nego u petak!

Osim toga, već u ponedeljak uveče Anastasijevićev glas preko telefona na BBC vestima figurira kao zvanično ustoličeni komentator za aferu Karadžić!

Ako sve ovo znači da je sve bilo unapred organizovano, te da nije bilo nikakvog iznenađenja – onda Bramerc zaista laže.

Međutim ne samo Bramerc… jer, podsetimo se kome on sve čestita na hvatanju Dr. Karadžića – “vlastima Srbije, Nacionalnom savetu za bezbednost Srbije, Kancelariji tužioca za ratne zločine, i – “Serbia’s Action team“! Koji je taj “Serbia’s Action team“?

Zar u Srbiji policija i MUP nisu jedini zakonski organi za obavljanje zakonskih hapšenja i privođenja osumnjičenih pred sud?

Srpski izdajnik zahteva Srpsku krv! Naravno u američkom Vašington postu!

Međutim, na čitavo ovo razmišljanje nadovezuju se još dve činjenice. Prva je izjava Ričarda Holbruka. Od svih navedenih listova jedino je “Njujork tajms“ doneo kompletnu Holbrukovu izjavu o hvatanju Dr. Karadžića:

“Ovo je istorijski događaj. Od trojice najzlijih ljudi na Balkanu, Milošević, Karadžić i Mladić, smatram da je Karadžić najgori! Smatram to zbog toga što je Karadžić zaista ubeđeni rasista. Karadžić je zaista uživao da naređuje ubijanje Muslimana, dok je Milošević bio oportunista!“
Međutim, uprkos hapšenju Karadžića, smatra Holbruk, odgovornost Srbije još nije završena. “Oni moraju da uhvate i Mladića“! Tako govori najzlobniji čovek na Balkanu.

Ova njegova zapravo rasistička, a po običaju, i nacistička izjava, direktno se nadovezuje na poziv na srpsku krv Dejana Atanasijevića u “Vašingtom postu“ od nedelje.

Druga činjenica je poseta Sejdija i Taćija Bušu i Americi.

Dobro je dokumentovano da su direktivu za pogrom na Kosovu pre nekoliko godina Taći i kompanija dobili na sastanku u Njujorku na kome je bio prisutan i Ričard Holbruk. Ne bi znači bilo iznenađenje da su ovom prilikom, naravno u zajednici sa Holbrukom, Taći i Sejidi kumovali hvatanju Dr. Karadžića!

Pogotovo zato što Tadićev Milivoje Mihailović smatra posetu kao “posetu privatnih građana sa kojom zvanična Srbija nema nikakve veze“!

Mržnju, i to uskipelu, sadističku i perverznu mržnju potvrđuje i sam Bramerc, koji, upotpunjuje “legalizaciju političkog ubistva“ srpskog izdajnika Dejana Anastasijevića:

Hvatanje Karadžića je “takođe važno za međunarodnu pravdu jer jasno demonstrira da niko ne može izbeći pravdi i zakonu i da begunci kad-tad izađu pred lice pravde!“

Pravda nije pravda zato da bi dokazala da niko nije izvan Njenog domašaja!
Neumitnost Pravde je pravde je – Istina!

* “Svaki Srbin Radovan!“ me je oduševio! Našao sam izraz na nekom blogu i ne znam ko je autor. Molim nju ili njega da se ne ljuti što sam to upotrebio za naslov. Hvala.

Najava:
“II deo“ biće – o nama.

Časlav M. Damjanović; 22.07.2008