logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет    Аутор: Часлав М.Дамјановић    697 пута прочитано    Датум: 22.07.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Ponovo na nišanu ''Vašington posta''!”Munjevita pravda!” – ”Ne istorijska istina!” ”Munjevita pravda!” – ”Pre nego što se umeša politika!” ”Ljudska pravda nije savršena!” – ”Pa šta?” Šta nam to kaže Dejan Anastasijević?

Časlav M. Damjanović; 21.07.2008

+++

Pelivani naši nasušni

Svake nedelje ”Outlook” čuvenog američkog lista ”Vašington post” obraduje svoje ”dobro obaveštene” čitaoce ”dubinskim uvidom” u političke događaje osvetljavajući ih ozbiljno, odgovorno, inteligentno, pa čak i filozofki kako bi čitaoci bolje shvatili – i naravno bolje prihvatili – vreme u kome žive, zapravo, u kome, bar većina od njih – plaća porez!
”Vašington post” je naravno čuven po istinitom ”priopćivanju”, po tome da se uopšte ne bavi propagandom, i da je potpuno nezavistan, i baš zato ga, kao ”perjanicu” Demokratije i Slobode ”obožava” i Vašington i čitava Amerika!
Naravno… sve ovo je rečeno bez trunčice ironije.

I eh… kada bih samo imao reči da vam iskažem moju radost kada sam u nedelju, 20. jula 2008. godine, u ”Dubinskom uvidu”, u ”Outlook-u” ”Vašington Posta”, video ogromnu fotografiju Dr. Radovana Karadžića i generala Ratka Mladića, na čelu grupe mlađih i sredovečnih muškaraca, svi u kamuflažnim uniformama!

Ispod ogromne crno-bele fotografije iz 1995. godine piše ”Willing executioners: The former Yugoslavia’s most notorious indicted war criminals…” i slede naravno imena – ”Svesni ubice: najzagriženiji optuženi zločinci bivše Jugoslavije…”
Iznad fotografije naslov:

”Perfect Villians, Flawed Tribunal” – ”Savršeni ubice, traljav Trbunal!”

Ja naravno samo što ne presvisnem od sreće… sve baš kao nekad kada smo dominirali američkom štampom! Ali… ono što me je do suza obradovalo to je da o nama ne bulazni neko od šušumiga američke novinarske ”elite nad elitom” – nego naš čovek, Srbin:

”Dejan Anastasijević, sinior istražitelj beogradskog nedeljnika ”Vreme”, i redovan saradnik časopisa ”Tajm”. Baš tako piše o autoru napisa.

Ja grcam od ponosa! ”Istražitelj”, i to ”sinior istražitelj”, znači istražitelj viši po činu od običnog istražitelja! To je svakako velika čast za našeg čoveka i svakako će impresionirati američku ”izvanredno obaveštenu” čitalačku publiku i stručnu javnost!

Sve se šepurim sam pred sebe koliko se ponosim…I osim toga, naš čovek pa redovan sradnik časopisa ”Tajm”!
Iako… američka ”izvanredno obaveštena” čitalačka publika i javnost nemaju pojma da se ”Tajm” proslavio još davne 1943. godine kada je počela ova ista narodno-oslobodilačka borba kojom danas za EU komandiraju Solana i Klark – borba da nam srede pamet i da nas tako oslobode nas od nas samih – ”Tajm” nije skleroza!

Ne, nikako! ”Tajm” i dan-danas dominira igrom!
To pogotovo potvrđuje članak prošlog oktobra o poseti Stipe Mesića grobu našeg najdražeg prijatelja Meklina.
Ali ono što zamalo da mi istera suze na oka je da eto u nedeljnom intelektualno-filozofskom ”udubljivanju” piše naš čovek, Srbin, a ne kao nekad na primer Rodžer Koen sa njegovim slavnim ”udubinskim” napisom ”Destination Kosovo” koji sam ja, nepopravljivi srpski magarac, preveo ”Drung nach Kosovo”; ili njegova takođe ”udubinska” filozofska analiza generala Klarka i takoreći provokativno, mada subliminalno, insistiranje na Klarkovoj ”jewisheness” nasuprot Miloševićevoj ”serbisheness”, koja mi se, Bože oprosti, činila čak pomalkice rasističkom, kao da Milošević, skoro mu dođe kao da zbog te njegove nesretne ”serbisheness” Milošević ne zaslužuje da se uračuna u vredne naslednike tekovinske ”titoisheness” a pogotovo ne legendarne ”macleaneshness”.

A naš čovek, Dejan Anastasijević, nema kod njega ništa subliminalno, nema čak ni ”ness”, ne vrda ti on k’o kiša oko Kragujevca, nego srpski otvoreno pravo na činjenice. Sve je tu kod njega sažeto!

Mladić naredio da se pobije 8.000 bosanskih Muslimana u Srebrenici! Dr. Karadžić naredio trogodišnje bombardovanje Sarajeva! To mu dođe da je bombardovanje Sarajeva dugotrajnije od bombardovanja Staljingrada, duže čak i od bombardovanja Neretve i Sutjeske zajedno. To ja komentarišem. Ne Anastasijević. Ne daj Bože… on samo činjenice:
Trogodišnje bombardovanje nateralo u beg stotine hiljada nesrpskog stanovništva Sarajeva!

Doduše, naš čovek, Srbin, Dejan Anastasijević, ne stavlja Dr. Karadžiću doktrosku titulu. To ja, nepopravljivi srpski magarac, dodam doktrosku titulu, a Anastasijevića je baš briga da se bakće sa tituliranjem kad žigoše notornog zločinca.
Tu je i Tribunalov ”neuspeh” sa Jovicom Stanišićem, i Tribunalov ”fijasko” sa puštanjem na slobodu Ramuša Haradinaja, i reklamno ”heroiziranje” generala Ante Gotovine širom Hrvatske. Tu je i nedopustivi ”propust” Tribunala što nije sprečio prevremenu Miloševićevu smrt zbog ”zbrkanih pilula”, pa čak i katastrofalna ”slabost” Tribunala da dokaže Šešeljevu krivnju…

Međutim… sve mu to dođe kao šlag na Pelivana. Ustvari, kad razmislim, ne kao šlag na Pelivana nego šlag na senatora Boba Dola. Sećam se, kaže Bob u jednom intervjuu, kada je pelivanisao u Kanzasu padne mu kugla sladoleda iz kašike na patos. A Dol se misli da li da kuglu baci… pa je podiže sa patosa i ubaci je natrag u kašiku.
Ne dade mu Čast da lovu traći na patos.

A kažem vam sve je to šlag zato što je Anastasijevićeva priča o nesposobnosti Tribunala da izvede pred lice Pravde dva najnotornija zločinca koji su svesno doveli do krvoprolića prilikom rasturanja bivše Juge. Pa zato čak zamera velikim silama što nisu svesrdnije pomagale Tribunalu, a tu tvrdnju zasnovao je na na knjizi predobronamerne Florens Hartman.
Kažem vam, nema kod Anastasijevića ništa okruglo pa na ćoše, nema ništa kako mali Đokica zamišlja – sve gola, golcijata činjenica, sve intelekt, sve baš onako pragmatično kako bi to rekla i američka novinarska ”elita nad elitom” – prava američka ”udubinska” analiza sa inteletualističkom primesom pragmatičnog filozofiranja kakvo ”izvanredno obavešteni” američki čitaoci i javnost s pravom očekuju svake nedelje od jednog takvog čuvenog i visokocenjenog lista kakav je ”Vašington post”.

Uzgred budi rečeno, iako sa primesom filozofije časopisa ”Tajm” – koja se nije ni za dlaku promenila od Meklinovog doba – zaključak Anastasijevićevog napisa zaista jeste filozofski:

”Dva su puta u budućnost.”
”Jedan je da se Tribunal proglasi promašajem i da se u budućnosti odustane od sličnih sudova.”
”Drugi put je da se nauči iz grešaka u prošlosti.”
”Jedna je ključna lekcija:
”Zemljama koje nastaju iz sukoba potrebna je munjevita pravda!”
”Ne decenije mučnih procesa kojima je cilj uspostavljanje odgovarajuće istorijske istine.”
”Taj zadatak treba ostaviti istoričarima.”
”Umesto rasprostiranja široke mreže i trošenja godina na preslišavanje svake pojedine ribice, budući tribunali bi morali da se fokusiraju na najgore slučajeve za koje postoji najjači dokazni materijal – i da ih procesuju munjevito – pre nego što se u njih umeša politika.”
”I ako ovakav postupak dovede do čuđenja pravnih stručnjaka – pa šta!”
”Ljudska pravda nije savršena!
”Ali ne-sprovođenje pravde – još je gore!”

Munjevita pravda umesto istorijske istine!

”Munjevita pravda” – ”Ne istorijska istina”!
”Munjevita pravda” – ”Pre nego što se umeša politika!”
”Ljudska pravda nije savršena” – ”Pa šta!”
Zaista… šta nam to kaže gospodin Dejan Anastasijević?

”Sinior” istražitelj nedeljnika ”Vreme” i redovni saradnik časopisa ”Tajm” zastupa legalizaciju političkog ubistva!
To je ono što nam kaže: Legalizovano političko ubistvo je pravda!

Činjenica je da je svako čiji se napis objavi u ”Vašington postovom” ”Udubljenju” – Outlook-u – plaćen da napište tačno ono što se traži od njega.

Činjenica je da je zavaravanje da ”Vašington post” i američke medije funkcionišu slobodno davno prošlo vreme!
Činjenica je da su američke medije pod potpunom kontrolom:

Sprega kontrolisanog i dirigovanog obrazovanja, indoktrinacije, regrutovanja, i editorske selekcije i završnog uobličenja produkta koji će biti objavljen isključuju ma kakvu novinarsku etiku i ma kakvu eventualnu ličnu objektivnost.

S druge strane, činjenica je da je ”munjevitu pravdu”, sakrivanje ”istorijske istine”, ”ljudsku pravdu koja nije savršena” i bezobzirnost na ”pravnost” i zakonitost – Zapad sproveo terorom komunističke diktature nad Srbijom – a pogotovo zločinačkim pravnim linčom i ubistvom Draže Mihailovića, i zločinačkim ubistvom mase Srba pod lažnom optužbom da su nekakvi ”neprijatelji” nekakvih ”narodnih masa”!
A danas… Dejan Anastasijević poziva na nastavak tog istog zločinačkog ubistva sa stranica jednog od najuticajnijih američkih glasila!

Osim toga, nije slučajna koincidencija da je Anastasijević redovni saradnik časopisa ”Tajm” – jer ”Tajm” je i započeo ubistvo! Slobodno se može reći da je časopis ”Tajm” sinonim združene zavere protiv Srba iz Drugog svetskog rata – združene zavere koju je preformulisao i aktivirao Meklin.

Ta Meklinova preformulacija, zapravo njegova istorijska prevara, je baš ono o čemu neprstano ”bulazni” predsenik Hrvatske Stipe Mesić. Međutim, pošto Anastasijevićev napis potvrđuje da ni sama mržnja niti sadizam mržnje protiv Srba onih koji javno i tajno podržavaju ”bulažnjenjenje” – nisu uopšte utihnuli – naprotiv – bulažnjenje prema tome uopšte nije bulažnjenje:

Navodno bulažnjenje je otvoreni rasizam – jer nedeljni napis sa potpisom Anastasijevića je ne samo poziv na krv nego i otvoreno sadističko iživljavanje nad žrtvom!

Možda bi ta činjenica mogla da posluži kao ideja vodilja budućim srpskim intelektualcima – ako ih uopšte bude bilo, ako svi ne postanu izdajničke ništarije – da u krugovima koji zaista kontrolišu ”Vašington post” i ”Tajm” otkrije ne samo stvarne korene mržnje protiv Srba već i stvarne rasističke protagoniste te mržnje koje slede današnji naslednici.

”Konačno rešenje” ”srpskog pitanja”

Kada je objavljen Anastasijevićev poziv na krv? Nakon što su takozvani bivši komunisti vraćeni na položaj kontrolora ”bezbednosti” u takozvanoj Srbiji. Prema tome, zaključak je nedvosmislen:

Kosovo je bilo samo prva faza! Na redu je Srbija!

Tajnim zločinačkim nastavljačima združene zavere iz Drugog svetskog rata dozlogrdilo je natezanje sa Srbijom i Srbima – sadistička mržnja mora se zadovoljiti!

Danas, kada je zavera konačno uspela da skloni Koštunicu, ućutka Nikolića i smiri Putina, zavera je sigurna da su obezglavljeni Srbi zreli za ”konačno rešenje”.

Sa povratkom Udbe, ili bar onog specijalnog dela Udbe zaduženog za likvidaciju – združena zavera je sigurna da će ”konačno rešenje” ”srpskog pitanja” biti obavljeno tačno onako kako je to davno isplanirano.

Naravno, za američku totalno neobaveštenu, neobrazovanu i zaluđenu publiku i javno mnjenje ništa nije ubedljivije nego da poziv za srpsku krv dođe od potpisnika sa srpskim imenom i prezimenom.

Do sada sam smatrao davni napis Rodžera Koena ”Destination Kosovo” – koji sam preveo ”Drang nach Kosovo” – najzločinačkijim i najrasističkijim antisrpskim napisom u američkim medijima. Međutim, ovaj napis sa potpisom Dejana Anastasijevića, koji treba prevesti ”Drang nach Serbien”, po sadističkom perverzitetu mržnje i rasizma prevazilazi čak i davni spis Rodžera Koena.

Zato nema uljuljkivanja – krajnje je vreme da shvatimo šta i ko nam je neprijatelj.

 

Časlav M. Damjanović; 21.07.2008





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo