Вести

BEOGRAD – Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije saopštio je da je večeras akcijom srpskih službi bezbednosti lociran i lišen slobode haški optuženik Dr. Radovan Karadžić.

+++

Integralni tekst saopštenja iz Pres službe predesednika Srbije glasi:

„Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije saopštio je da je večeras akcijom srpskih službi bezbednosti lociran i lišen slobode haški optuženik Dr.Radovan Karadžić. Karadžić je priveden istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, u skladu sa Zakonom o saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju”.

FoNet; 23:24

Titulu „Dr“ dodao novinar.de

xxx

Uhapšen Radovan Karadžić

Autor: Blic online, Agencije | 22.07.2008 – 00:01 

Haški optuženik, bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić uhapšen je večeras, saopštio je Savet za nacionalnu bezbednost.

Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije saopštio je da je akcijom srpskih službi bezbednosti lociran i lišen slobode haški optuženik Radovan Karadžić. Prema nezvaničnim informacijama Karadžić je uhapšen u centralnoj Beogradskoj opštini – Vračar.

MUP nije učestvovao u akciji

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je večeras da pripadnici MUP-a nisu učestvovali u lociranju i hapšenju haškog optuženika Radovana Karadžića.
MUP je to saopštio „povodom saopštenja Saveta za nacionalnu bezbednost Republike Srbije o hapšenju Radovana Karadžića“.

Integralni tekst saopštenja iz Pres službe predsednika Srbije Borisa Tadića glasi:
„Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije saopštio je da je večeras akcijom srpskih službi bezbednosti lociran i lišen slobode haški optuženik Radovan Karadžić. Karadžić je priveden istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, u skladu sa Zakonom o saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju“.

Karadžić je poslednji put viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine. Prva optužnica Haškog tribunala protiv Karadžića i Ratka Mladića podneta je 25. jula 1995. godine. Ona je imala 16 tačaka, od kojih je jedna optužene teretila za genocid, a tri za zločine protiv čovečnosti.

Druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995. i imala je 20 tačaka, od kojih ih je jedna teretila za genocid, a devet za zločine protiv čovečnosti.

Tokom noći najverovatnije neće biti izjava za medije, već se očekuje da će prva konferencija za novinare biti održana u utorak ujutru oko 11 časova. To je potvrdilo i Tužilaštvo za ratne zločine, koje je najavilo da će se tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić obratiti sutra novinarima u Palati „Srbija“ u 11 časova.

Oko zgrade Specijalnog suda za ratne sločine nalazi se veliki broj novinara, jake snage žandarmerije, kao i Luka Karadžić, brat Radovana Karadžića. Okupili su se i građani, a iz pojedinih automobila koji prolaze ispred zgrade čuju se četničke pesme. U zgradi je portparol srpskog Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić.

Bramerc: Prekretnica u saradnji sa Haškim tribunalom

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, koji u utorak dolazi u posetu Beogradu, rekao je da je informisan o akciji u Beogradu i pozdravio je hapšenje, nazvavši ga prekretnicom.
„U ime Kancelarije tužioca želim da čestitam srpskim vlastima, naročito Savetu za nacionalnu bezbednost i Akcionom timu koji je zadužen za pronalaženje begunaca, kao i kancelariji tužioca za ratne zločine, koja je dovela do toga da se napravi ovaj veliki korak i prekretnica u saradnji sa Haškim tribunalom. Ovo je veliki dan za žrtve koje su više od deset godina čekale na ovo hapšenje. Takođe, ovo je važan dan za međunarodnu pravdu, jer očigledno pokazuje da niko nije van domašaja zakona i da će pre ili kasnije svi begunci biti izvedeni pred lice pravde“, rekao je Bramerc.

I evropski komesar za proširenje Oli Ren pozdravio je večeras hapšenje Radovana Karadžića i dodao da je ono ključno za evropske integracije Srbije.

Florans Artman: Politička volja dovela do hapšenja

Bivša portparolka Haškog tribunala Florans Artman rekla je da načinjen veoma važan korak i da je do hapšenja dovelo to što konačno u Srbiji postoji politička volja za hapšenja haških begunaca.
„Važno je da je osoba koja je optužena uhapšena. Vrlo je važno što će se Radovan Karadžić naći pred sudom i što će odgovarati za zločine koji mu se pripisuju. Nismo očekivali da će se to desiti, jer su bile očigledne prepreke. Međutim, videlo se da je Karadžić ostao u istom regionu gde smo i ranije navodili da se krije. Do hapšenja je dovela politička volja Srbije, ali i Zapada“, rekla je Florans Artman u izjavi za televiziju „Fox“.

Haški tribunal od Srbije očekuje isporučenje još dvojice haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Sve svetske agencije i mediji su sa oznakom „hitno“ javili da je Radovan Karadžić uhapšen.

Biografija haškog begunca Radovana Karadžića

Radovan Karadžić je rođen 19. juna 1944. godine u selu Petnica nedaleko od Šavnika, na Durmitoru, u Crnoj Gori, gde je proveo detinjstvo.

U Sarajevo je došao 1960. godine gde je završio srednju medicinsku školu i 1971. diplomirao na Medicinskom fakultetu na kome je specijalizirao psihijatriju. Deo školovanja proveo je u Sjedinjenim američkim državama, gde je proučavao psihoterapiju i američku poeziju. U vreme studentskih demonstracija u junu 1968. isticao se vatrenim govorima sa krova sarajevskog Filozofskog fakulteta.

Do marta 1977. radio je u Centru za obrazovanje odraslih „Đuro Đaković“, a potom na Psihijatrijskoj klinici na Koševu u Sarajevu.

Krajem 1983. i početkom 1984. radio je u Zdravstvenom centru na Voždovcu u Beogradu. U isto vreme bio je i psihijatar FK Crvena zvezda. Porodica mu je ostala u Sarajevu, gde je i on provodio vikende.
Zbog optužbi da je državnim novcem sagradio vikendicu na Palama, 1. novembra 1984. godine je otišao u sarajevski istražni zatvor, ali je, u nedostatku dokaza, pušten nakon 11 meseci.

U Sarajevu je 26. septembra 1985. osuđen na tri godine zatvora zbog pronevere i prevare, ali kaznu nije odslužio.
U Domu zdravlja na Voždovcu u Beogradu nastavio je da radi do 1987. kada se pridružio porodici u Sarajevu i ponovo počeo da radi na Psihijatrijskoj klinici.

Prethodno su propali njegovi pokušaji da dovede porodicu u Beograd. Supruga Ljiljana, koja je takođe neuropsihijatar, konkurisala je u istom Domu zdravlja u Beogradu ali nije primljena.

Zvanično je počeo da se bavi politikom 1989. godine kada je osnovao Srpsku demokratsku stranku (SDS). U julu 1990. izabran je za prvog predsednika stranke. Od ukupno 222 glasa on je dobio 221. Bio je član Predsedništva BiH. Nakon proglašenja nezavisne Republike srpskog naroda u BiH 9. januara 1992, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku (RS), Karadžić je postao njen prvi predsednik.

U aprilu 1992. Karadžić odlazi na Pale, a vlada RS počinje 7. maja 1992, mesec dana uoči prvih sukoba, da realizuje svoju odluku o formiranju sopstvenih oružanih snaga preuzimanjem srpskog vojnog kadra JNA iz BiH.
Sve vreme rata u BiH bio je lider bosanskih Srba i zajedno sa ratnim komandantom Ratkom Mladićem, kreator ratnih operacija.

Haški tribunal je 25. jula 1995. godine podigao prvu optužnicu protiv Karadžića i Mladića, koja je imala 16 tačaka, od kojih je jedna optužene teretila za genocid, a tri za zločine protiv čovečnosti.

Druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995. i imala je 20 tačaka, od kojih ih je jedna teretila za genocid, a devet za zločine protiv čovečnosti.
Pod pritiskom međunarodne zajednice i na insistiranje Slobodana Miloševića i ostalih lidera bosanskih Srba, 30. juna 1996. Karadžić je preneo predsednička ovlašćenja na tadašnju potpredsednicu RS Biljanu Plavšić, povukao se sa mesta predsednika SDS i iz javnog života. Od tada se krije. Poslednji put je viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine.
Potom je za Karadžićem raspisana međunarodna poternica.

Članstvo u SDS-u mu je prestalo kada je Skupština SDS RS 24. decembra 2001. usvojila izmene i dopune Statuta stranke među kojima je i odredba da licima protiv kojih je podignuta haška optužnica prestaje članstvo u toj partiji.
U novembru 1998. SAD su ponudile novčanu nagradu od pet miliona dolara licima koja pomognu da se pred sud izvedu optuženi za ratne zločine, a četiri godine kasnije (januar 2002. godine) na ulicama Sarajeva pojavile su se poternice za Karadžićem i Mladićem.