logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Свет, Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    1.528 пута прочитано    Датум: 18.07.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Blaženi pogled o.Save (Janjića)Kada se monah Sava (Janjić) iz manastira Dečani “iznervira” (i dobro pripremi) i kaže sebi, i UNMIK-u, i OEBS-u, i KFOR-u, i Ban Ki Munu i kompletnom “međunarodnom vakumu” onda se, i

S.Marjanović,18.07.2008

+++

snima, i ide na Press konferencije i vladika Teodosije onda odmah piše oštra, kao britva saopštenja i… još mnogo toga se događa. Kako to, odjednom(?) ”dečanski dvojac sa kormilarom” opet aktivan?! Nije to dobro, nešto se sprema.

Sinoć, veoma kasno (Beta; 23:16; 17.07.2008) generalni sekretar UN, Ban Ki Mun je odgovorio na politički traktat dečanskog “ciber monaha” Save Janjića. On mu jasno i nevosmisleno odgovara da se “međunarodni vakum na KiM-u” može prevazići samo ako država Srbija, država Rusija, Srbi na KiM-i, Srbi u Srbiji, raško-prizrenska eparhija – priznaju “novu realnost”, priznaju EULEX, priznaju nezavisno KOSOVO.

Da se razumemo. Ja pisma, i vladike Teodosija i mohaha Save (Janjića) razumem kao zahtev za gore navedana priznanja, a nikako kao nekakve proteste ili iskrene patriotske pokušaje da njihovi belosvetski prijatelji koji su ih ovih godina obilazili u manastiru Dečani “počnu da kontrolišu situaciju na terenu”.

Bilo kako bilo, u novijoj istoriji Srba, ostaće zabeležen učinak (?) dvojice moćnika iz reda monaškog klira SPC. Naravno, da oni, nebi bili toliko moćni da nemaju ogromnu podršku sadašnjeg SA Sinoda SPC i manjeg dela SA Sabora SPC. Istorija je neumitna, do tada treba-samo preživeti. Ko preživi -pričaće dalje. Trenutno, oni diktiraju a mi skakućemo, sve u šest.

BAN KI MUN: NA KOSOVU SE NASTAVLjA PRENOS FUNKCIJA NA EU

UJEDINjENE NACIJE – Generalni sekretar UN Ban Ki Mun naveo je u izveštaju koji je objavljen u Njujorku da će, uprkos protivljenju Rusije, nastaviti sa sprovođenjem plana da UNMIK Evropskoj uniji preda policijske funkcije na Kosovu.

Savet bezbednosti je, navodi agencija Rojters, podeljen oko toga kako ići dalje posle proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru i podseća da su zapadne zemlje priznale Kosovo, dok Rusija, koja ima pravo veta, podržava Srbiju u neprihvatanju te nezavisnosti.

Banov izveštaj navodi da su nove realnosti na Kosovu, uključujući i stupanje na snagu ustava Kosova 15. juna, „fundamentalno promenile” misiju UN koja više ne može da sprovodi svoje zadatke toliko efikasno kao pre.

On je naveo slučaj u kome su vlasti Kosova otvoreno dovele u pitanje nadležnost misije UN oko primene zakona o vlasništvu i saobraćaju. Kao drugi problem naveo je rastući bojkot kosovskih institucija od strane srpske manjine koju podržava Beograd.

Beta; 23:16; 17.07.2008

+++

Video reportaža o uzurpaciji crkvene zemlje u Đakovici i ostale informacije o ovom slučaju

Ekipa Glasa Juga posetila je lokaciju crkve Svete Trojice u Đakovici pre dva dana i mogla se uveriti da se nezakoniti radovi na crkvenoj zemlji i dalje nastavljaju.

Gradski park je već napravljen iznad ostataka porušenog hrama, postavljaju se staze i lampe za osvetljenje parka. I pored pisma šefu UNMIK-a g. Zanieru, Vladika Teodosije, koji je ispred SPC zadužen za obnovu srpskih verskih objekata u sklopu rada Komisije Saveta Evrope, nije dobio nikakva konkretna uveravanja niti bilo kakav odgovor da će biti preduzete neke mere da se otvorena uzurpacija crkvene zemlje i pokrivanje ruševina crkve zaustavi.

Ekipa Glasa Juga koju je vodio g. Živojin Rakočević napravila je video reportažu o ovom slučaju koja je dostupna na internetu:

1. YOUTUBE, low-res verzija: http://www.youtube.com/watch?v=pwBjqkIVbzU

2. WMV, fajl bolje rezolucije (14MB):
http://www.4shared.com/file/55473943/82923d6f/Reportaza_Glas_Juga.html

Napomena: Autor video materijala je “Glas Juga” iz Gračanice.

Prikazane fotografije pokazuju, iz istog ugla, pogled na crkvu Svete Trojice u Đakovici u aprilu 1999. godine i na sadašnji park u julu 2008. godine.

Ovde možete pročitati izvode sa pres-konferencije u UNMIK-u na kojoj je najviše pitanja bilo upravo o uzurpaciji crkvenog zemljišta u Đakovici.

Juče, 16. jula 2008. godine, u UNMIK-u je održana pres-konferencija na kojoj su srpski novinari postavili nekoliko pitanja vezanih za ilegalnu gradnju na crkvenoj zemlji i uzurpaciju vlasništva SPC. Predstavnik UNMIK-a je vešto odbijao da da bilo kakav komentar o ovom slučaju iako su lokalni predstavnici UNMIK-a iz Đakovice bili dužni da obaveste svoje pretpostavljene da je reč o nezakonitom poslu i kršenju imovinskih prava Crkve.

Pored manipulacije katastarskim podacima manastira Visoki Dečani i odbijanja izvršenja odluke Šefa UNMIK-a g. Rikera, ovo je joč jedan slučaj otvorenog pravnog nasilja i institucionalne represije koju sprovode lokalne kosovske institucije na prostoru Metohije. Ono što posebno zabrinjava je činjenica da je međunarodno prisustvo na KIM u potpunoj konfuziji i da ne postoji niko ko ima autoriteta da stane na kraj otvorenom kršenju zakona, ne od strane pojedinaca, već od strane zvaničnih institucija. Jednostavno, ovo pitanje se ignoriše dok se ne napravi park, da bi verovatno posle toga Crkva bila pod pritiskom zašto želi da ukloni park gde se igraju deca da bi otkrila nekakve svoje ruševine crkve ukoliko one već nisu i potpuno uništene. Te ruševine su sada ružne onima koji su ih rušili i nemilice raznosili od 1999. do 2004. godine i sada oni žele da naprave nešto “lepo” i zauvek zatru tragove počinjenog zločina. Ovo neodoljivo podseća na betoniranje mnogih jama i stratišta iz Drugog svetskog rata kada su tadašnji državni organi želeli da naprave bratstvo i jedinstvo prikrivanjem istine o zločinima.

Naravno, opština Đakovica ima puno i legitimno pravo da osporava vlasništvo i SPC i bilo koga drugoga, ali za to postoje sudovi i pravni proces gde se drugoj strani omogućava da zaštiti svoja prava. Opština nije izabrala ovaj put već je krenula da sama sudi i presuđuje. Činjenica da je reč o lokaciji koju je u svom pismu predsednik opštine Đakovica 10. jula u punom jeku radova priznao kao crkvenu rekavši da se neće na njoj ništa raditi bez konsultacije sa SPC i Komisijom za obnovu Saveta Evrope, a zatim naredio da se radovi još više ubrzaju predstavlja vrhunac licemerja i otvoreni pokazatelj da se predsednik opštine oseća kao lice koje je iznad zakona. U svakom društvu takvo ponašanje je zakonski kažnjivo i od UNMIK-a bi bilo za očekivati da posreduje u podnošenju krivične prijave protiv izvršilaca ovog ilegalnog rada i uzurpacije crkvene zemlje.

Na žalost, ovom bezakonju pogoduje potpuni međunarodni vakuum na Kosovu i Metohiji. UNMIK i pored činjenice da Savet Bezbednosti nije odobrio njegov odlazak sve viš se smanjuje i izbegava bilo kakvo konkretno angažovanje
posebno u korist srpske zajednice. Evropska misija nema zvanično odobrenje Saveta Bezbednosti niti Srbije i izložena je potpunom bojkotu srpskog stanovništva dok se ne obezbedi njen rad u okvirima postojeće Rezolucije 1244. Osim toga, i u EU krugovima postoje različiti međusobni stavovi o misiji na samom početku i one sve više dolaze na videlo.

OEBS je godinama samo pasivna posmatračka misija koja na terenu nastoji da izbegne svaku konfrontaciju sa lokalnim vlastodršcima, dok se KFOR bavi samo pitanjima opšte bezbednosti i ne ulazi u ovu problematiku. Ukratko rečeno, Srbi su kao slabija strana prepusteni bezakonju i samovolji lokalnih moćnika koji se ponašaju kao begovi u tursko vreme krojeći i deleći pravdu po svom nahođenju i volji ne odogvarajući nikome, pa čak ni zakonima koje su navodno sami doneli. Glas Srba koji su ušli u nove kosovske institucije niko ne sluša, a i da je u tim institucijama i više Srba bili bi nadglasani kao što je to bio slučaj za vreme učešća Srpske liste za KIM pre 2004. godine.

Uostalom kada one države, koje su omogućile i priznale nezavisnost Kosova, ne mogu da kontrolišu situaciju na terenu, s pravom se postavlja pitanje kako Srbi na Kosovu i Metohiji mogu očekivati da preko takvih institucija ostvare bilo kakva prava i zaštite svoje slobode i dostojanstva.

Metodi zatiranja srpskih svetinja ovim primerom u Đakovici dolaze do vrhunca, jer je ovo završna faza potpunog brisanja svakog traga postojanja srpskih pravoslavnih objekata. Dok se besomučno nastavlja kampanja falsifikovanja istorije, negiranja doprinosa srpskog naroda i Crkve kulturi i duhovnosti na ovom prostoru, albanizacije srpske kulturne i duhovne baštine koju je pod tim imenom priznala EU (čak i Ahtisarijev plan) sve postaje jasnije da je UNMIK na Kosovu i Metohiji potpuno obesnažen i u suštini većim delom demontiran. U odsustvu mogućnosti da se ukine Rezolucija 1244 na terenu albanski i neki međunarodni krugovi koji podržavaju samoproglašenu nezavisnost aktivno rade na stvaranju politike svršenog čina.

U tom procesu Srbi koji žive južno od Ibra i posebno SPC postaju kolateralna šteta i oduzima im se pravo na zaštitu svojih najelementarnijih ljudskih i imovinskih prava. Ljudi se pitaju šta ih čeka u nezavisnom Kosovu kada međunarodna zajednica na samom početku toleriše vladavinu bezakonja. Crkva je o ovom slucaju obavestila nadležne institucije države Srbije i nadamo se da će ovo pitanje biti pomenuto na najnovijoj sednici Saveta Bezbednosti o Kosovu i Metohiji. U međuvremenu predstavnici SPC će o uzurpaciji crkvenog vlašnistva, ilegalnoj gradnji i falsifikovanju istorije obavestiti sve relevantne međunarodne institucije za zaštitu ljudskih i verskih prava jer se ovaj najnoviji zločin ne vrši više od strane nekih nepoznatih ekstremista već od strane zvaničnih institucija samoproglašene države Kosovo što dodatno kompromituje i njih i one koji su ih priznali i podržavaju ih u njihovom radu. Potpuno odsustvo međunarodne kontrole i supervizije, korupcija na svim nivoima, pretnje i fizički napadi na međunarodne službenike koji se još trude na pomoći Srbima i odsustvo elementarnih prava i sloboda, slika je današnjeg Kosova i Metohije čiji vlastodršci očekuju da ih svet prizna i podrži i pored takvog ponašanja prema hrišćanskim vrednostima i slobodama drugih zajednica. Dok medđnarodni i kosovski zvaničnici uporno ćute, dok ćute i predstavnici kosovskih nevladinih organizacija koje se bave (ili bi trebalo da se bave) ljudskim pravima, jedino se za sada čuje glas Crkve i pojedinih medija u Srbiji koji su se aktivno angažovali oko ovog slucaja.

Pitanje Đakovice nije pitanje parčeta zemlje i nekih ruševina hrama oko kojih Crkva bespotrebno diže galamu, već pitanje slobode, poštovanja zakona i moralne kredibilnosti društva i međunarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji. Đakovica je ogledalo u kome se ogleda nova kosovska vlast i od toga da li će se pitanje Đakovice kao i druga slična pitanja rešavati po zakonu i pravdi u velikoj meri treba da zavisi kakav će odnos prema situaciji na Kosovu postojati u demokratskom svetu koji počiva na tim vrednostima.

protosinđel Sava Janjić, Manastir Visoki Dečani

17. jul 2008 – 9:58

izvor: Spc.yu (Podebljanja uradio novinar.de)

+++

pripremio S.Marjanović, 18.07.2008




3 коментара у вези “Može li jedan monah da upravlja sudbinom srpskog Kosmeta”
  1. Naravno da je sramota od siptarskog skota podizati park na temeljima Srpske pravoslavne crkve. Na katolickoj svetinji nebi se usudili. Pa ipak, prebacivati krivicu za jedan takav “antievropski” cin, kako jedna citateljka beogradske Politike u svojoj proevropskoj neupucenosti formulise – veoma je jeftino i odvraca paznju od sebe i svoje srpske okoline. Jer takvi i slicni “antievropski” cinovi moguci su jedino pod jednom “proevropskom” vladom koju Srbi sa istocne strane Drine kod otvorenih ociju izabrase. I sto jos gore, time se odlucili za jednu vladu koja takva i slicna zapadnoevropska nedjela, podrzava i na drugim kontinentima, u kojima ce i srpski vojnik uskoro i sam da ucestvuje, onog dana kada beogradska vlada, koju, da ponovo podvucem, Srbi sami izabrase, a i neki koji u Politici sada prolivaju suze krokodilske. Naprimjer garantovano jedan zagrizeni antisrbin i licemjer tvrtko – koji se sada kao toboze “zgraza”. Poltrone, a to je aktuelna vlada od vrha na dole, niko ne voli, a jos manje cijeni. Jedna vlada dostojna svakog prezrenja. Sa prezrenjem poslovicnog „obicnog covjeka Srbina“ moze beogradska politikansko prevrtljiva bagra da zivi. Ali ne sa gnusanjem cijelog svijeta, ukljucujuci, naravno, pre svega one drzave i njihove lidere kojima se clanovi sadasnje vlade ulizuju. Nagrada je, kazna prezrenjem. Da se covjeku ogade, a vjerovatno potajno i kod njihovih zapadnih saveznika. U mojoj ocjeni vidio sam se potvrdjen od analiticara Ljubise Mitrovica u danasnjem Glasu javnosti: Svaka rijec „lezi“ kada konstatuje – „naša (hoce da kaze „njihova“) spoljna politika misli da preterano sluganstvo ostvaruje pozitivne efekte, a u stvari nam trebaju dostojanstvo i mudrost“. A Vladan Glisic konstatuje: „Za stvarnu naklonost SAD morate biti ne samo „kvisling“, nego i čovek koji će da radi potpuno protiv interesa svog naroda, pa se postavlja pitanje da li su nam „dobri“ odnosi u nacionalnom interesu“. Ne govore samo meni iz srca, nego i vecini citalaca beogradskog dnevnika Politike, koji ce da joj okrenu ledja kada shvate da se Politika spustila na nivo jednog rezimskog lista. To redakcija Politike ne moze da кашира ni sa nekolicinom objektivnih, svojoj zemlji i naciji odanih autorskih komentatora i kolumnista, inace veoma cijenjenih kod ogromnog broja Politikinih citalaca. Jedna okolnost, medjutim, upada u oci. Naime, da od nekadasnjih redovno preko stotinu citaalckih komentara, kao na mig sa “viseg mjesta” – objavljeni napisi citalaca reducirali se na desetostruko manji broj u odnosu na jedva koju nedelju ranije. I retko da poneki autor citalackih tekstova koristi i priblizno od redakcije dopusteni limit od 2000 karaktera. Poznavajuci “lokalne odnose”, polazim od toga, da autori citlackih komentara u Politici pribjegavaju “samocenzuri” da bi i nadalje mogli da ucestvuju u debati i “biranim” recima nastoje da kazu makar nesto od onog, sto su jos do nedavno nazivali pravim imenom. Uostalom, na autorski tekst u beogradskoj Politici jednog nacionalno orijentisanog autora, dolaze u medjuvremenu najmanje 7 – 8 neoliberalnih i ekstremno prozapadnih autorskih priloga. Doduse, ono sto se citaocima Politike mora da prizna, citalacko komentatorski “odziva” na takve tekstove jedva da prelaze brojku od 2- 3 komentarcica. Stoga se postavlja opravdano pitanje – odkuda onda jedan toliki broj glasova za “proevropsko natovske” stranke i sprecavaju jednu takvu ubjedljivu pobjedu nacionalnih stranaka, koja ne bi ostavila ni najmanje manevarske prostore za falsifikovanje izborne volje glasackog tijela u Srbiji. Jer svakom mora da bude jasno, da sve nacionalne manjine vec po prirodi odnosa u regionu, teze da se Srbija po svaku cijenu nadje u drustvu u kojem se vec nalaze njihove maticne drzave. Stoga, svaki Srbin mora dva puta da se predomisli, pre nego sto glasa za jednu gradjansku stranku koju nacionalne manjine preferisu. U tu kategoriju ubrajam i poturcene Srbe u Raskoj oblasti koji Tursku osjecaju kao majku, a Srbiju u najboljem slucaju kao jedno macehinsko “nuzno zlo”.

  2. Svjedoci smo totalnog, sveopsteg SATANISTICKOG velikog pohoda vatikana na istok i velikog napada na istoriju i na PRAVOSLAVLJE, NA PRAVOSLAVNE SVETINJE, NA PRAVOSLAVNO SRBSTVO i na teritorij, na zemlje PRAVOSLAVNOG SRBSTVA.

    U sluzbi vatikana, kako vidite, narocito su u mantije i poneke slatkorjecivosti vjesto maskirani domaci becboznici, satanisti u tzv. SPC !

    Budimo ozbiljni : u toku je pravi R A T protiv pravoslavlja i srbstva pravoslavnog !
    U ovom trenutku cutanje i necinjenje je isto sto i PRISTAJANJE, PRIHVATANJE !

    HRISTOS POSRIJEDI NAS !

  3. [...] Prevod gornjeg pisma šefa misije OEBS-a milosti (njihovoj ili našoj?) monaškoj Savi (Janjiću) iz manastira Dečani. [...]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo