logo logo logo logo
Рубрика: Религија    Аутор: Anonimni Vernik    4.840 пута прочитано    Датум: 13.07.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

NARAVOUČENIJA Dositeja ObradovićaZdrav razum i pronicljivo rasudjivanje

blagorodan je i prekrasan dar Božiji,

o kojem smo dužni dok smo god živi da se staramo

i dovodimo ga do savršenstva, i bez njega ne treba ni što

misliti niti tvoriti.

Kad se otac i mati medu sobom ne lju­be i ne poštuju, od koga ce deca njiho­va nauciti da ih ljube i poš­tuju?

Ako želite da vam deca vaša dobra budu, podajte im vec od prve mladosti pri­mer vrline.

———————————————————————————–

Ispitajmo sebe nismo li sami kri­­vi kad nas srodnici i prijatelji ne ljube. Ko je samo sebi na celom sve­tu prija­telj, nikad nece verna prija­telja ste­ci, i ko samo sebi ugadja i služi, ima sasvim luda gospodara.

›————————————————————-

Neki se sve vrte i okrecu, a kad im na posao pogledaš, a ono mucak. Mnogo koješta pocinju, a ništa ne svršuju.

Koliko zamršeniji i tajanstveniji je­­dan posao izgleda, toliko više va­lja biti na oprezu. Pakostan kad o najvecoj pakosti misli, onda najmajstorskije iz­mišlja reci. Zato laskanja, ce­re­monije, neobicne pohvale i ulagivanja pred pametnim ljudima nikad nisu nešto dobro znacili.

›————————————————————-

UCTIVOST, kad proizilazi iz dob­rodušnog, covekoljubivog i blago­rod­nog srca, lepa je, krasna i opšteko­ri­sna osobina, a kad proizilazi iz pretvornog, lukavog i lažljivog srca, onda je nepotrebna i gadna. Nije mo­guce da je covek dobar, a da nije u isto vreme i uctiv; njemu je uctivost prirodna i svojstvena kao telu senka.

Nema gore nesrece od zle naravi i nepravde, niti vece srece od vrlina. Bogatstvo steci može i zao i nepravedan covek, može se sav valjati u izobilju, visoke nau­ke i dostojanstva može zadobiti, ali pravicnošcu i vrlinama ukrasiti se, to zlom i nevaljalom srcu nije dato.

›————————————————————-

Je li pravedno da se hiljadu nezlobivih familija ugnjetavaju, samo da se može bolje trpati u sto bes­pos­lenih i nezahvalnih trbuha? No, tako hoce obicaj i moda! Velika gospoda mo­raju velelepno živeti! A ovo se ne mo­že bez prosipanja, a otkud bi se pro­sipalo kad se ne bi podanicima ce­dile kosti? Višnji Bože, kada ce te jedanput i velika gospoda poznati! Prav­do! Covecnosti! Vrlino! Kada ce vas jednom i velmože osecati? Ka­da ce pogledati na nagu i gladnu de­ci­cu trudoljubivoga i neumornoga zem­ljodelca sa ovim blagorodnim ose­ca­njem: “Kod njih je telo kao i moje. U nji­ma krv tece kao i u meni. Imaju du­šu razumnu kao što je moja, i ose­caju. Ose­­caju i zlo i dobro koje im se cini”.

›————————————————————-

Što drugi ljudi vredni i pametni ci­ne, zašto ne bi i mi cinili? Ako nam se tada loš ishod desi, niko pametan nece nam se rugati.

Predostrožnost i razum neka upravljaju. Ti ucini sve što tre­ba, pa se uzdaj.

Misaon i razuman covek ne uci samo od pametnijih od sebe, ne­go i od samih luda ima se cemu na­uci­ti, jer gleda šta oni cine i kako se zlo­pate, pa sve to uzima sebi za pouku i cuva se, a budala nece ništa od pa­me­t­nog da primi, jer pored ostalih lu­do­sti najveca mu je da se sam sebi najpametniji cini, i za sramotu drži od drugoga nešto nauciti.

›————————————————————-

Ko govori o drugima zlo pred nama, i o nama ce pred njima. Ne govorimo zlo o drugima, osim kad je zlo javno, poznato i kad može nevinome škoditi; onda svaki casni covek mora zlo za zlo priznati i protiviti se koliko više može.

Ne valja decu plašiti, jer se mnogi iz navike do duboke sta­rosti užasavaju i ježi im se koža od onih stvari koje niti su kad videli, niti ce videti.

›————————————————————-

Bez nužde izdrpane i izmrljane halji­ne nositi, to je tvrdicenje ili ruž­noca, dostojna negodovanja i gadenja. No, samo za spoljašnje ukrašavanje starati se, veliko nešto u to polagati, i s ok­ruglim brkovima, ili kalpakom, ili perikom, ili zlatno izvezenim haljinama ponositi se, a o ukrašavanju du­še i pameti, srca i naravi nimalo ne mariti – tu upravo prilici: “O, cud­ne li glave bez mozga!”

Maloumnom i visokoumnom cini se da je ono što znaju sve što se može znati, i što je sebi jednom uvrteo u glavu hoce da tako osta­ne, pa i ako je to krivo i netacno. I što je još crnje i gore, hoce silom i druge da nauci, pa govori šta mu god na pamet dode.

›————————————————————-

Što god vidimo da prosveceni ljudi tvore na opštu korist, tvorimo i mi koliko možemo. Ne pravimo se pametniji od sviju, to je znak varvarstva.

›————————————————————-

Pogreške bližnjih valja zaboravljati, jer smo svi pogreš­kama podložni, a dobro ucinjeno nikada.

Nemoj ništa pocinjati ni preduzima­ti, pre nego dovoljno ne rasudiš i dob­ro ne saznaš kakva ce cemu posledica biti. Posledica ne samo ovoga pri­vremenoga i kratkoga vremena života, no i same vecnosti. Ne reci ništa ce­ga se možeš posle zastideti, ne ucini ništa zbog cega se možeš pokajati.

›————————————————————-

Ako li ko hoce da do pod­ne spava, a do ponoci kojekakve besposlice i nepromišljenosti da tvori, on neka zna da se na sramotu svojih roditelja rodio.

›————————————————————-

Nikad nikoga ne valja vredjati, a najmanje one koji su nam dobro ucinili i ljubav poka­zali.

Ne ištimo pohvale pre nego je zaslužimo, i baš kad je i za­služimo, ne ištimo je, sama ce doci ako smo je baš zaslužili.

›————————————————————-

Treba slušati šta i naši ne­prijatelji o nama govore i gde treba popraviti se. Velikoj duši i od sa­mog neprijatelja istina je draga, a sla­bi um ni od prijatelja nece da je primi.

›————————————————————-

Navikavajmo mladež na dobro, od toga sve zavisi.

Ako se ljudi iz detinjstva ne otruju zlim obicajima, nego ako se napoje i napune razboritošcu, ljubavlju prema poštenju, istini i svakoj blagorodnoj vrlini, blago njima!

Misaon covek se stidi meša­ti u ono cemu nije vešt, a ludom se cini da je sramota ako svuda svoj nos ne uvuce.

›————————————————————-

Ne ucimo decu našu izmalena raznežavanju, slastoljublju i lenosti, vec muškosti, uzdržavanju i trudolju­blju. Mladež se daje lako savijati ku­da je mudro vaspitanje upravlja, njezi­na još cista duša je kao dobra i rod­na zemlja, ali kad se zanemari, zadivlja.

›————————————————————-

Rasudimo kakvi su ljudi koji nas savetuju, jesu li dobri, jesu li razumni i jesu li u životu svome pokazali takva dela da ljube bliž­njega svoga kao sebe.

Ko bi hteo da ga životinja služi, a nece da snosi o njoj potrebno stara­nje, nerazumniji je od životinje.

Ko je nemilostiv prema ži­votinjama, nemilostiv ce biti i prema coveku, samo ako mu se vlast nad njim da. A kad covek ima neke dužnosti prema životinji, ko­li­ko više mora imati prema sebi sli­c­nom razumnom stvorenju! Covek koji zna da je za kratko na ovoj zemlji, i koji ima pojam o Bogu i pravdi, može li biti nemislostiv i nemilosrdan?

›————————————————————-

Ne vidi se ono što se ima, zato što se gleda ono što se želi. Covek s ma­lim može biti zadovoljan i srecan, a lakomstvo navodi da sve više želimo, i privlaci ljude k nepravdi i k nesreci. “O, da mi je još to! Još ono!” Pa ovom “O, da mi je!” nema ni kraja ni konca. Pošteno ste­ci i pametno uživati, sebi i drugima dobro tvoriti, to je vrlina. Na tude lakomiti se, bogatijima zavideti, nepravdom dobivati, od sebe i od svojih bez nužde štedeti i u svagdašnjem nespokojstvu živeti, to se zove srebroljublje, koje može biti u malome kao i u mnogome, u siromahu kao i u bogatu.

›————————————————————-

Srecan je covek koji se lako ne rasrdi, i koji može rasudivati dok je sr­dit. Ko mrzi kavgu i uklanja se izbegava mnoga zla i nemire u životu.

Oni koji ne ispunjavaju svoje dužno­sti, cesto misle da s laži-maži dru­gima oci zamažu.

Casni i ne­žni Covek sti­di se i svoje iskati, a bezobrazni i “debelokožni” i ono što je dužan, i što i može i mora dati, odlaže: sut­ra, po podne, malo docnije… Dar i po­klon kad si naumio uciniti, ne od­la­ži. Dvaput dobro cini ko brzo cini.

›————————————————————-

Prava ljubav ne može biti bez poštovanja, a istinskog poštovanja nema bez vrlina. A vrlina iziskuje zdravi prirodni razum koji, kad se jošte s naukom sjedini, onda sastavlja onaj božanstveni venac koji krasi i uvencava razumnu dušu.

Kad vidimo nekog u nu­ž­di i nevolji, ako možemo po­mozimo mu, a ako ne možemo, kažimo mu istinu, da se ne nada. Ne prigovarajmo: “Da nisi to ucinio bolje bi bilo”. Kad ko pogreši i postrada, tada i sam vidi da nije kako treba postupio, i nije potrebno da mu ka­žemo ono što i on shvata. Ono je dobar pogadac koji pogodi pre nego se stvar dogodi, a kad se vec što dogodi, svaka baka može o tom proricati.

›————————————————————-

Kako se gde sastanemo, drugima kape krojimo i svakome manu nalazimo, a sami smo sebi cis­ti i neporocni kao da smo danas od majke rodeni.

Car treba biti prosvecen, trudoljubiv, pravedan, covekoljubivi otac, prosvetitelj i premudri zakonodavac naroda svoga.

›————————————————————-

Ko ce se u one ljude pouzdati koji ži­ve i sa srodnicima svojim u mržnji, neprijateljstvu i neslozi? Zla je ptica koja svoje gnezdo skrnavi.

›————————————————————-

Razuman covek, koliko ga vi­še sreca uzdiže, toliko više on bi­va prirodniji i covecniji, a rdav i ohol, ako mu se stane sreca osmehiva­ti sasvim poludi, zavrti mu se mozak, niti vec može u svojoj koži da se skra­si: pocne napadati na bolje od sebe i tako postaje na porugu svima.

Mi smo ljudi slicni pticama koje se uvek u istim mrežama hvataju, i opet nece da se cuvaju. Od istih pogr­e­ša­ka od kojih su naši stari stradali, i mi smo mnogo puta zbog njih zlo­pa­tili, i opet necemo da ih se cuvamo. Prasetu odreži rep i uši kad ga na­deš u lubenicama, neka ono sutra samo nade kuda ce se provuci, opet ceš ga onde naci. No pticice i prase bez razuma su, nije im se cuditi; ali mi, s razumom buduci, pravo bi bilo da smo mnogo pametniji. No navika je zla muka, i mnogo gora nego što se misli! Na šta smo navikli i što smo od detinjstva naucili, to hocemo da tako bude i ostane, pa i ako ce svet propasti i mi s njim.

Zdravi razum i pronicljivo rasudivanje blagorodan je i prekrasan dar Božiji, o kojem smo dužni dok smo god živi da se staramo i dovodimo ga do savršenstva, i bez njega ne treba ni što misliti niti tvoriti.

›————————————————————-

Sve žene na svetu, kako Ev­ropejke i Azijatkinje tako i crne Arap­kinje, premnogo se staraju za svoju te­lesnu spoljnu lepotu. Otuda je pro­izišla tolika razlicitost haljina šarenih i svakojakih boja i cvetova, belila, rumenila i mnogobrojne mode kicenja i oblacenja. Valjda one same sebi ružno izgledaju, kad se toliko brinu za ukrašavanje, jer, bez sumnje, žena koja bi zadovoljna bila svojim prirodnim licem i obrazom, takvim kakav joj je Bog dao, ona nipošto i nikako ne bi ga koje cim mazala.

Ko je god preko mere zaljubljen u uk­rašavanje i odevanje, on nužno mora imati zlo i rdavo mišljenje o telu svo­­me. Na isti nacin, ko je sasvim zaljubljen u telo svoje, on ili ne zna da ima razum i dušu, ili ako i zna. a on ih za ništa drži i ne poštuje. “Maloverni, nije li bolja duša od tela, i telo od odece!”

Oštroumna Žena, koja je uve­rena u svoju vrednost i prijatnost, oblaci se zbog nužde, obicaja i pristojnosti.

Predrage srpske kceri dobro neka zna­ju da kada su razborite, casne i pra­vicne, razumne i mudre, onda su mile i prijatne Bogu i ljudima. A bez ovih vrlina sva lepota nije ništa nego rugoba, sramota i nesreca.

›————————————————————-

Zao covek traži povod da ucini zlo, a kad ne može da nade, on i tako cini što je naumio.

›————————————————————-

Kako je slastoljubivim ljudima mucno rastati se od svojih slasti! Ne spo­minju ni malo ono što su uživali, vec žale i tuže za onim što os­ta­v­ljaju. Kad pomisle šta im je vina u po­drumu, pune sobe meda i masla i suve krmetine, toliki teoci i jaganjci što još neizedeni ostaju – ko to živ prežaliti može?! Oni dukati od kojih ni zraci Božijeg sunca nisu im više oci prosvecivali ni srce nas­ladivali. A one hiljade razdate kom u zajam, kome na interes – sve li to mo­ra ostati?! O, svete! Baš li onda mo­ram skoncati kad najbolje mogah po­živeti! Lekare zovite, placajte nek se po svim crkvama bdenija i molitve tvore, Bog za novce cudesa cini!

I tako odvec slastima predat covek rad bi kao Metusalem živeti, samo da se više nasladi. Razuman se hrani da živi, a bezuman bi živeo samo da se hrani i goji. Ako i sticeš bogatstvo, ne daj da se za njega prilepi srce. Blažen je samo onaj bogataš koji zajednici dobro tvo­ri i posle sebe lepo ime ostavlja; a bez toga evo šta mu veli evandelje: “Bez­umnice, u ovu noc ce dušu tvoju od tebe iskati!” A što si sabrao, cije ce biti? Ostace deci? Glupome sinu ne pomaže bogatstvo. Bogatog si sina os­ta­vio kad si ga razumnog i dob­rog osta­vio.

›————————————————————-

Nema sramotnijeg zanata od dangube, besposlice i lenosti. Najlepši Bož­ji dani takvome prolaze u gadljivoj tuzi, koja je otrov života. Svaki panj dostojan je vecega poštovanja nego on, jer panj, prvo, barem je pravi panj, dru­go, ne ište jesti, trece, može za mno­ge potrebne stvari služiti, ako ni za što, a ono za oganj. Lenština i dembel niti spada medu ljude, ni­ti medu panjeve. Cini se kao da je co­vek, po tome što bi rad jesti i piti; ali evo bede kad nema šta, a on onda mora misliti ili o prevari ili o kra­di, jer trbuh za šalu ne zna, on svoje hoce te hoce. Ako li je pak imucan i nije mu nužde krasti, a on, kad se na­jede i zadovolji telo svoje, nemajuci nikakova korisna i blagorodna zanimanja za um i srce svoje, mora o svakoj budalaštini misliti. Duša mu je slic­na pustoj i zabataljenoj bašti, punoj trnja, koprivetina i svakojakog nepo­trebnog korova.

›————————————————————-

Oni koji nemaju u glavi vrlo cesto misle da su mudriji nego drugi.

Oni koji nisu bogati ces­to osuduju bo­gate, kao i ružni što nala­ze lep­ši­ma od sebe kojekakve mane i poroke, i na njihov se racun smeju. Oni koji ne­maju kakvo zvanje ili dostojanstvo, ces­to s velikom pronicljivošcu istra­žu­ju i pronalaze bilo kak­ve nedo­s­ta­t­ke kod gospode, da bi ih sa­mo nekako ponizili, i dole k sebi, ako je ikako moguce, bliže svukli. Zato dobro ka­že neki Italijan, govoreci: “Nema le­pe koja mrzi na ružnu”, jer svaka za­vidi lepšoj od sebe.

›————————————————————-

Neka se niko ne izdaje za ono što ni­je, neka se ne pravi da zna ono što ne zna, i da ima ono što nema. Ne upuš­taj se u nešto za šta nisi sposoban.

Koliko je istina blagorodna vr­li­na, toliko je laž luda i sra­motna.

Decu valja cuvati od svakoga, u šali i bez šale, laganja i govorenja sa zlom i lukavom namerom. Jer ako se iz de­tinj­stva tome nauce, do kraja života se nece moci oduciti, a ovako zao obi­caj je pravi otrov duše, srca i naravi.

›————————————————————-

Bog preblagi dao nam je razboritost i razum, da se s njima na dobro naše služimo, a ne na zlo i na nesrecu. Sva­ko pošten i pametan neka rasudi je li pravo i razumno da, zato što su se na­ši stari zbog vere mrzili, proklinja­li i gonili, i mi to cinimo; zato što su oni nesrecni bili, da i mi nesrec­ni ostanemo. Nije li bolje i pametni­je da, ako smo hriš­ca­ni (ako se nazivamo), jedanput poslu­ša­mo Hrista Spa­sitelja koji nam veli:

“Mir moj dajem vama! Mir moj os­tav­ljam vama! Samo po tome cete se pozna­ti da ste moji uce­nici, ako ljubav mo­ju i mir moj medu sobom budete imali”.

›————————————————————-

Devojke, narocito one koje misle da su lepše nego druge, neka se iz mla­dos­ti ne zanose svojom tobožnjom lepo­tom, i neka dobro znaju da koliko su lepše i pristalije, ako ne budu imale dovolj­no pameti, razboritosti, stida i cas­no­sti, toliko gore za njih. Svak se la­ko­mi na lepu ružicu, a kad uve­ne, i ne obzire se na nju, baca je pod noge.

Lepota je samo oblicje koje danas jeste a sutra nije, a vrlina je onaj prijatni i prekrasni miris koji ne napu­šta coveka ne samo u starosti, ne­go ni posle smrti. Ona je devojka zap­ravo le­pa, koja je razumna, trudolju­bi­va, vred­na i poštena, i koja želi sa­mo jedno­me lepa da bude, no lepa i u sa­moj sta­ros­ti; a ovo sama lepota ne da­je, no uzajamna ljubav, sveta vernost i vrlina.

Bedna, luda i sramotna je stvar videti zdravu ženu koja ni o cem ne misli nego o besposlici, o špaciru, o og­le­dalu i o haljinama, kao da je bezdušna lutka a ne razumno bice obdareno umom i duhom. Beskrajno se kvare pošteni obicaji kad se žene iz mladosti bes­poslici, raskoši, bestidnosti, zlocud­nosti i sujetnim ukrašavanjima nauce. Žena mudra i dobra ok­renuce i muža svoga na dobro.

Pametna žena gleda za koga ce poci, i za muža sebi želi vernog druga, a ne ludog vetropira i liceme­ra. Casnoj i razumnoj ženi nije dobro došao onaj koji se ulaguje, govoreci joj da je lepa, i pred njom se pod­sme­vajuci drugim ženama koje tu nisu.

Ženski pole! Predrage kceri! Slat­ke sestrice! Mile prijateljice! Pre­casne i svete roditeljke roda cove­canskoga! Vi medu hrišcanima niste u zatvoru kao robinje – slobodne ste, gospodarice ste. Upotrebite samo na dob­ro vašu slobodu i vašu krotku i slat­ku vlast! Mnogo od vas zavisi: ako bu­dete poštene, vredne, pitome i pros­vecene, i vaša ce deca takva biti. I tako, celi ce se narod preko vas pros­vetiti i proslaviti, i tada bice vama cast i slava u veke vekova.

›————————————————————-

Lenost je teški greh, iz nje se ra­daju mnoga zla, siromaština i nes­re­ca. Smrdi covek u lenosti, i sam ži­vot mu je na teretu. Leži dokle ga reb­ra ne zabole, i jedva ceka da mu dan prode. Ženi i coveku ružno je i sra­motno bez posla stajati koliko god da su imucni. Ko god ne misli o dobru, mora o zlu misliti; zato je priroda uma covekovog takva, da on svagda mo­ra bilo cime zanimati se. Lenivac ni­ti je zajednici, niti je svojoj fami­liji, niti je sebi na korist. Za takova naši Srblji obicavaju reci:

“Bolje da je mrtav nego što je živ, našto mu taki život?” A Dal­ma­tin­ci vele: “Ni za što nije nego za kalu­dere”, jer kod njih prosjak i kaluder jedno znaci.

›————————————————————-

Budala je ko hoce da zna šta se u svacijem loncicu kuva. Ko svuda nos zavlaci, zavuce ga cesto tamo gde ne valja.

›————————————————————-

Sramota je da trgovci preduzimaju toliko duga putovanja morem da bi stekli imanje, a mladi ljudi ni po su­vom nece da putuju da bi poboljšali svoj um.

“Pošto si smrtan, ne mudruj više ne­go što coveku prilici”. Upoznaj sebe! Neguj meru u jelu i odelu. Ne obaziri se na vece od sebe i ne zavidi bogatijima niti ih imitiraj.

Koliko porodica bi moglo da živi pošteno, ali propadaju zato što hoce da se izjednace s vecima od sebe.

›————————————————————-

Ima mnogo takvih koji ono što su pr­vo naucili i sebi jednom u glavu za­vrteli, ako je to i naopako i pog­reš­no, mracno, nerazumljivo, puno oce­vid­ne protivurecnosti i nerazumno – oni se toga drže kao slepac plota. A zaš­to? Ni zbog cega drugog nego samo za­to jer su to prvo culi i primili. Predlaže im se nešto drugo, cisto, jasno i što može lako razumeti cak i nezlobivo dete, što da hoce mogli bi ispitati i poznati – ali nece, nego vicu na sve što je novo gore nego na besnog kurjaka.

›————————————————————-

Casna i razumna žena ne tra­ži slavu svoju u skupocenim ode­li­ma; luda i nerazumna s ha­­ljinama se ponosi i kradom se osvr­ce da li je ko posmatra. Ne znajuci dra­go­cenost razu­ma i vrednost cistog srca i duše – ako se ne sijaju i ne šušte na njoj ha­ljine, misli da je propala.

›————————————————————-

Kakva je korist recima nazivati se hrišcaninom, a delima služiti sa­mo­me satani?

Velika je nesreca kad ne­zna­lica ima vlast da laže, blebece i u vetar govori, a onaj koji zna mora da cuti i sa strahom sluša. Teško je kad nepravedni i nesavesni zapovedaju, a pošteni i dobri su prinudeni da se povinuju.

›————————————————————-

Neka se niko ne ponosi u svojoj sreci. Na znamo kakvi nas dogadaji još na svetu cekaju. Ljudi smo, svašta nam se može dogoditi.

›————————————————————-

Karakter coveka po besedi se poznaje. Razuman svuda gleda da što pametno vidi, pozna i nauci; šta je gde dostojno pohvale i podražavanja, a šta kudenja i odvracanja.

Svakoga dana samo odmarati bez ikak­vog posla i napora ne samo što nema u sebi nikakve prijatnosti, nego je to štaviše i smrdljiv život. Ko sebi ni­kada ne da da ogladni, ne samo što ne oseca kakva je slast hleba, nego su još i sva jela koja trpa u sebe njemu otrov.

Ko nikada nije osecao gorcinu tuge, on nije kadar ni pravu slast radosti osecati. Ko hoce da je nje­go­va radost umna i ra­zumna, a ne samo osecajna i ži­vo­tinjska, on se mora za mnoge stvari brinuti, starati i truditi.

›————————————————————-

Sama nauka i prosvecenost razuma bez svete vrline i pravicnosti ne samo da ništa ne valjaju, no i na zlo služe.

Uceni i razumni ljudi u narodu, znajuci da ce Bogu davati odgovor, neka ne brinu da li ce se nekome do­pasti i neka se ne stide Božje istine i pravde, neka govore bez pristras­nosti, i neka paze kakve ce knjige deci davati.

›————————————————————-

Kažu za dva prosjaka da su se pred jed­nim vratima inatili ko ce od njih pre da prosi. Onda stariji mladem re­ce: “Ti, što si juce postao prosjak hoceš da se sa mnom barabariš, ciji su otac i ded prosjaci bili!” Ovo svakom mora izgledati smešno, no tak­vo je SAMOLJUBLJE: užasno nas zas­lepljuje i cini da sebe hvalimo ta­mo gde bismo dužni bili da se kajemo i sebe samih stidimo.

›————————————————————-

Slavni karakter jednog naroda u tome se sastoji, da su složni na dobro, hrabri u potrebi, verni jedan drugom, poslušni zakoni­ma otadžbine, trudoljubivi, trez­ve­ni, cistosrdacni, ljubitelji pravde i poš­tenja, kojima je važnija cast od priv­remene koristi.

›————————————————————-

Ko mnogo govori obicno ma­lo misli i rasuduje, a i ono što mis­li sve mu je nepostojano i zamršeno; jezik mu pred pamecu trci, niti je kadar dati sebi vremena da rasudi o onom što misli reci.

Dužni smo da svoje telo hranimo na takav umeren nacin da bude zdravo i krepko. Duša je naša u takvoj vezi s telom, da kad je ono zdravo i trezveno, i ona je takva.

Bolesan i iznuren covek ni o naj­lepšem predmetu ne može kako valja misliti, niti najkorisniju knjigu sa pristojnom pažnjom, rasudivanjem i nasladom citati, pa se ne može njom ni koristiti kako bi inace mogao.

›————————————————————-

Pametan urani na delo svoje, mo­li se Bogu pa radi, putuje, trguje i predomišlja se, a lenivac leži i ceka da mu sreca što donese.

Cinimo sve dobro što možemo, a što od nas ne zavisi, to višnjem promislu ostavimo, jer šta smo mi – danas jesmo, a sutra nas nema. Pri tom – ovo je svakom poznato – ko je razuman i ume i sa malim mirno, spokojno i zadovolj­no živeti, on je srecniji i blaženiji i ovde na zemlji nego neko ne znam ko­liko bogat, koji nije ni miran ni spo­kojan, ni sa svim što ima zadovoljan.

›————————————————————-

Ja mislim (a naci ce se još ko da ovako sudi) da, kada ne bismo imali ništa nego trbuh – hvala ti lepo: bolje bi bilo da ni njega nije! I neka ko ne misli da sam ja trbuhu neprijatelj. Svima trbusima svaka cast, i s mojim zajedno, ali posviraj, pa i za pojas zadeni. Ne valja da trbuh misli da je sam na svetu.

Rano valja raniti ko želi da mu siromaštvo u kucu ne dode. Kad se trudoljublje s umere­noš­cu združi, prekrasna ceda ra­daju: krepost i zdravlje tela, pravdu, poštenje i slobodu. Ko nikom nije dužan i svojim trudom, pravedno živi, doista je bogat i slobodan.

›————————————————————-

Jedna laž, ako se cesto ponavlja, na kraju se veruje kao da je istina.

Sve prevare i lažna mišljenja pro­izilaze ili iz neznanja ili iz lu­kav­stva. One laži koje proishode iz nez­nanja lakše je od sebe i otresti, jer kako covek pozna ono što jest, taj cas pocne za ništa držati ono što nije.

One pak laži koje se iz lukavstva radaju, mnoge bivaju, tobož, s dobrom namerom.

Sad, kada veliki broj ljudi neke lažne stvari za istinite poštuje, ako se ko nade da te stvari kao lažne izo­blicava, takav mora biti zlo gledan, i smatra se za nevernika. Za ovakve stvari su svi apostoli, i sam Hris­tos, gonjeni i ubijeni bili. Jer (što je najgore), medu svima ljudima nahode se takvi koji od prevara svoj dobitak i korist imadu, i zato, iako oni sami u te lažne stvari ne veruju, hoce na svaki nacin da u njih drugi veruju, jer njima tako ide u racun. Ovakvi su, dak­le, prvi koji, kako se pojavi koja is­tina njihovim interesima protivna, od­mah vicu: “Crkva i zakon propade!”.

Celo društvo, i svak ponaosob, kad se ne up­rav­lja po zdravom razumu i mudrim savetima, po nuždi se mora zlopatiti i propadati.

›————————————————————-

Evo šta prostota i sujeverje vice: “Tako su naši stari cinili, tako hocemo i mi!” No, naši su stari zbog mnogih kojekakvih stvari posle ljuto postradali: je li, dakle, pravo i pa­me­tno da i mi u njima ostajemo i stra­damo? Nipošto! Kad bi ljudi uvek is­ti ostajali, nikada nijedan narod ne bi se poboljšao ni prosvetio. Razum­ni idu sve nabolje, a ne­razumni ili ostaju kako su bili, ili (što je vero­vatnije), ako se ne po­bolj­šavaju, a oni idu sve na gore.

Nije dobro da zli dobre varaju i da ih za budale drže. Nije nikakva dobrota da te vara svak ko hoce. Doz­voliti da te dvaput neko prevari, to je nedostatak razuma. A puštati da te stalno varaju i za nos potežu, to je ludost i prostota. Za takvoga se mo­že reci: Prost kao magare, gde ga ko priveže tu stoji, niti misli da li bi se mogao odrešiti.

Dostojanstvo razumnog coveka sastoji se u razumnoj i prosvecenoj vrlini, a ne u slepoj gluposti.

›————————————————————-

Nema gorih ljudi od onih ko­ji se protive prosvecenju i obrazova­nju naroda. Takvi, da mogu, Sunce bi ugasili.

Svesilni i svemoguci Bog ne tera nikoga silom da u njega veruje; ko hoce da ne vidi to uvek može – i kad je Sunce nasred neba neka veže svoje oci.

Spasitelj naš, nebesku i presvetu nauku dajuci evo kako je nalaže: “Ko ima uši da može cuti, neka cuje!” Ovde nema sile ni naterivanja. Kad god se dokaz podupire s proklinjanjem i ana­temama ili što je još opacnije sa sab­­ljom po vratu, to se vec vidi šta je.

›————————————————————-

Kad smo tako spremni sve druge muš­trati i suditi, nije li pravedno i vreme vec, da i sami sebe malo prosudimo i pro­muš­tramo? Cini mi se da je ovo najpa­met­nije. Kad su Grci i Latini od Hris­tovih apostola pri­mili hrišcanski za­kon, onda nije bi­lo ni casnoga drveta, ni ikona, ni sve­tih telesa, ni moš­ti­ju, ni kostiju, ni kanona, ni irmosa, ni tropara nikakva… Za sve to blaženi i sveti apostoli ni reci ni slova niti su znali niti mislili. A naši slavenski na­rodi primili hrišcanstvo neki od Gr­­ka, a neki od Latina. No kad? Na de­vet stotina godina posle apostola. Sad neka mi kaže ko zna šta se nije moglo za devet stotina godina izumeti i nat­rpati?

Svak može videti ko god hoce u si­nodskim knjigama da su i ikone i moš­ti dopuštene (i to kasno, silom i na ljutu sramotu) samo za prosto poš­to­vanje, a sad su svuda te stvari cudo­tvorne, a stvar cudotvorna, to znaci: koja imade u sebi silu Svemogucega Bo­ga. A nisu li, reci ce ko, senka Pet­rova i Pavlov ubrusac u ono vreme nemocne isceljivali? Da bi se ljudi izbavili od idolosluženja, to je onda bivalo; a sad kad, blagodarenje budi Bogu, nismo idoloslužitelji, no poznajemo i verujemo Boga jedinoga, sad se ne trebuje klanjati ni ubruscu ni kostima apostolskim, osim Bogu vec­nome, niti su apostoli ikad doveka ni pomislili da narode privedu ka poklonjenju svojem, nego ka bogopoznan­stvu, ka bogosluženju i ka vrlini.

Sudimo, dakle, sebe, i ne bivajmo ta­ko gotovi i brzi druge osudivati. Ci­tajmo prilježnije i sa velikom paž­njom presveto, božanstveno Hristovo Jevandelje, pak cemo tu naci one reci: “Ne sudite, da ne budete osudeni!” A to ce reci: Ne mrzite i ne go­ni­te dru­ge, ako hocete da niste mrženi i gonjeni; ne proklinjite ako hocete da niste prokleti; blagosiljaj­te i lju­bite, ako želite da ste blagosloveni i ljubljeni; imajte mir moj i ljubav moju ako ste radi da ste mo­ji ucenici i braca moja, jer “ko slu­ša rec moju i ko vrši volju onoga ko­ji je mene poslao, taj je brat moj, i ses­tra, i mati moja”.

Budimo samo pravi hrišcani, pa ce­mo i ovde, na zemlji, koliko je mo­gu­ce, biti srecni, i potom vo vjeki, amin!

U kome se nalazi dobro srce, krasna i blagorodna duša i zdrava pamet, takvom pristaje veliko dostojanstvo, jer on ume savet tražiti i primati, a narocito ce ga njegova cedna i cista lju­bav ka vrlini uvek na dobro upucivati.

›————————————————————-

Samo je dobar covek srecan.

›————————————————————-

Covek roden slep smeje se kad cuje da se oni što vide tolikim mnogobroj­nim i razlicitim bojama i cvetovima cude i dive, o kojima on, siromah, ni­kakova pojma nije kadar imati. Takav nije podsmeha nego sažaljenja dostojan; ali, koji bi mogli što poznati, a zbog uporstva i visokoumlja nece, oni su dostojni poruge i osude. Štaviše kad neko oseca u sebi da mu bilo šta nije jasno i poznato, a o tome nešto tvrdi samo zato što su i drugi to tvrdili, o tome se inati i vice i kaže da on ne mari niti hoce što drugo da cuje ni da zna – ovo je najposlednji stepen nerazumnosti i bezduhovnosti, koji nimalo coveku ne prilici. Kad covek hoce da je zao, go­ri je od zvera, a kad hoce da je glup, gluplji je od samog magareta. Evo uz­roka zašto prosvecen covek ono što misli i veruje recima dokazuje, a glupi i divlji varvarin potvrduje svoje mud­rovanje i veru silom i oruŽjem.

Mnogo jesti i piti, zadugo na krevetu se okretati i protezati, a ostalo vreme zevati, gledati ko kud prolazi, landati i u vetar blebetati, i što je mnogo gore, nepristojno go­voriti i druge kuditi, ovo je sramotno i krajnja budalaština.

›————————————————————-

Mila moja braco, blago kuci koja ima dobrog i pametnog domacina. Blago narodu koji ima pravdoljubivog i prosvecenog cara.

›————————————————————-

U svakom rodu i jeziku oni su ljudi užasni koji hoce za Boga više da revniju i da se staraju nego što sam milostivi Bog iziskuje, i koji misle da njih nema sva bi Božja slava propala. Niko nije tako slavu istinitoga Boga iskao kao Isus Hris­tos, no on u svemu Jevandelju pokazuje da se sva slava od strane ljudi k Bogu sastoji u tome da veruju u Boga i da ga ljube, da žive pravedno i poš­teno, i ni na šta preblagosloveni Sin nije vikao nego na zlobu, na nepravdu i na pritvorno lukavstvo.

A kad je ovo ovako bivalo od Adama i do danas, može li i hoce li kadgod prestati? Može vrlo lako i hoce ta­da kad svi ostavimo predanja cove­can­ska na stranu, iz kojih se ništa ne rada nego kavga i mrzost, a primimo cistu Hristovu nauku, iz koje bi se rodio sveti mir i slatka sveopšta ljubav, i svaka pravda i vrlina.

Oni ljudi, koji su sebi metnuli u glavu da jedino Boga ljube, do tolike ih je ludosti njihova lažna ljubav do­vela da su ljude u ime ljubavi Božje proklinjali, ubijali i žive pekli. Zar je ovo plod njihove ljubavi?

›————————————————————-

Bogu je najbliži onaj kojim razum upravlja.

›————————————————————-

Ko Bogu nije zahvalan na daru postojanja, života i razumnosti, pokazuje da je svega toga nedostojan. Ko nikom nije zahvalan na slatkoj ljubavi i prijateljstvu, poka­zuje da niti koga ljubi, niti ga ko lju­bi, a cemu takav život? No, hvala ne­ka je Bogu, ovakvih cudovišta je malo.

Ko misli da mu je, zato što je plemic i u otmenom društvu, slobodnije protiv svake pristojnosti, cas­ti i zakona postupati, s takvim treba pravo u bolnicu. I ovo je naj­lakše što mu se izreci može.

Od najvece je nužde pristojno vas­pitanje davati narocito deci plemica i poglavara, i njih iz rane mladosti upucivati i navikavati na trudolju­b­lje, nauku, blagorodno mudrovanje, sva­ku casnost i vrlinu.

›————————————————————-

Kad neko veli da dobro veruje, a vi­diš ga da zlo radi, kloni ga se; takav i Bogu laže, a kamoli nece ljudima. Ko razumno, pošteno i pravedno ži­vi, on veruje kako Jevandelje iziskuje.

Car, vladalac i svaki velmoža treba biti zaista duše zaljubljene u vrlinu, oštroga uma i otmenoga duha, da ljubi pravdu i da je kadar raspoznavati ljude i potajne svitke i zapletke njihovih srca.

›————————————————————-

Od zlog i pakosnog, a pogotovo kad je od nas jaci, najbolje je daleko stajati.

›————————————————————-

Casna i razumna žena ako ce i prosto obucena biti, dostojna je visokog poštovanja, a ona sujetna i besposlena cifrašica, kojoj se sa šuš­tanjem svilenih haljina okrece i mo­zak, rastežu joj se reci kao cicvara, gde se o besposlicama i podsmevanju drugome ne govori tu ona nije prisutna – takva nek se sakrije i nek ne iz­lazi iz kuce, ona je za kakav turski saraj, a ne za slobodne ljude, gde se pamet i razum gleda i iziskuje.

›————————————————————-

Covek bez zdravoga razuma i bez ljubavi ka ljudima, ka pravdi, casti i božanstvenoj vrli­­ni, necovek je i zver, bio on i filozof, gospodin ili hrišcanin, ili bio on nazvan svecem, ili šta mu drago.

›————————————————————-

Ko god vidi kakvo mudro majstorsko delo, taj cas ga prirodni razum savr­še­no uverava da mora biti negde mu­dar majstor koji je to nacinio, jer se samo sobom nije moglo naciniti. Ali se nade koji filozof ili citatelj knji­ga, koji vidi bezbrojna premudra de­la, al premudroga majstora, to jest Boga, nece da prizna, nego veli: “To je natu­ra tako nacinila”, a ovo znaci: To se je samo od sebe tako nacinilo, po slu­caju. On s osobitim krasnorecjem, ili bolje da kažem govorenjem u vetar, ka­že nam da patki nisu zato date take noge da može s njima plivati, nego sa­mo po slucaju, buduci da ima takve no­ge, pliva, a da šta ce; on veli da zubi nisu nacinjeni da grizu, nego kad su zu­bi, a oni neka grizu. Ako se nade ko da ovakve i ovima slicne budalaš­ti­ne protiv svake iskre razuma dode uve­ravati, neka svak po savesti kaže ho­ce li se ko moci uzdržati da mu ne re­ce da je ludi nego magare?

Nije dovoljno samo pouzdati se u “rece tako ovaj, a onako onaj”. Tome nikada nema ni kraja ni konca. Rekao je ko je šta znao i mislio, koliko glava toliko kapa; no razuman covek valja da sazna da li je šta tacno ili nije, i šta je istina.

›————————————————————-

Pakosni i napravedni ljudi što ne mogu silom i snagom, to veštinom, lukavstvom i pritvor­noš­cu cine. Lukav covek po vremenu se vla­da, i preoblaci se kada u vuciju, kad u lisiciju, a kad je do potrebe i u ovciju, pa i samoga sveca kožu.

Teško je coveka poznati! I koliko su više necije reci glade i slade, toli­ko više valja biti na oprezu i dobro gledati kakvi su oko njega tragovi, to jest ko je, kako postupa i kako se ranije ponašao.

›————————————————————-

Da svi ne znamo sve i da nismo kadri za sve, i da imamo potrebu dok smo god živi od drugih što primati i uciti, to je prirodna i prava istina. Solomon nas šalje da se naucimo vred­noci od mrava, a korisnom zanimanju od pcelice. Zato ucen i razuman co­vek svagda se uci i svagda zna da i dalje malo zna.

›————————————————————-

Ko se god nalazi u slepilu uma ili u blatu nevaljalstva, taj mrzi na svakog koji mu nešto govori o prosvecenju razuma, o cistoti i casnosti naravi.

Ljupkost, milosrde i dobrota žen­skog srca premudri Tvo­rac je tako us­trojio, da ako bi i što bilo u muš­kom polu tvrdosti i ne­milosrda, da se pomucu njih umek­ša­va, ublažava i privlaci ka milos­tivoj osecajnosti.

›————————————————————-

Ništa nije bezbednije, mirnije i poš­tenije nego svojim pravednim trudom hraniti se i održavati, niti pak bednije i sramotnije nego na tude lakomiti se.

Pravedan i dobar covek ako i štetuje i sve što ima izgubi, Bog i dobri ljudi nece ga nipošto ostaviti. Usadeno je od Boga u srce dobrim ljudma da rado žele poš­te­nom coveku u nesreci pomoci. A nep­ravedan i zao, i ono što s nepravdom stece, s nemirom i sa svagdašnjim nes­pokojstvom uživa.

›————————————————————-

Šta je naš život i naših sto godina? Ništa! Ovo svi znamo i niko u to ne sumnja. Nije li, dakle, pametnije i bonje razumno i cestito pro­vesti ovo nekoliko godina, na našu prolaznu i vecnu korist, slavu i sre­cu, nego na prolazno i vecno beš­caš­ce, sramotu i nesrecu?

›————————————————————-

Veoma je zao obicaj izmalena plašiti decu, tako da potom kada odrastu, boje se svega i uklanjaju se od nepoznatih ljudi.

Koliko se varamo ceneci spoljašnju lepotu tela, a krasotu duše i srca, to jest razum i blagu narav za ništa, ili za malo držeci! Ovo nerazumno mi­š­ljenje posebno je ženskome polu šte­tno i pogibeljno, jer one vecim delom u lepotu svu cenu svoju i dostojanstvo polažu. Lepota bez razuma je cvet u blatu. A kad ni ženi ne pristoji u samu lepotu svu vrednost svoju polagati, muškom polu mora to biti sasvim sramotno.

›————————————————————-

Premudri i preblagi Tvorac takav je raspored prirode ucinio, da kad bi lju­di sa svoje strane upotrebili sva nužna sredstva za svoju srecu, neiz­me­rno bi zadovoljniji i srecniji bi­li. Ova sredstva sastoje se u zdravom i cistom razumu, trudoljublju i razbo­ri­tosti.

Istina da savršenu srecu, bez bilo kakve bolesti i tuge, ne valja na ovoj Zemlji iskati, jer nismo samo za ovde stvoreni; ali svaki koji može biti vi­še zadovoljan nego nezadovoljan, on, ako je razuman, može sebe za srecna smatrati. A ljudi bi bez sumnje, svi zajedno, mogli vrlo lako mnogo više zadovoljni nego nezadovoljni biti.

Zaš­to su trudoljubivi i razumni se­ljani (gde im samo pritisak i nepravda ne biva) zadovoljniji, veseliji i srec­ni­ji nego veci broj velike gospode i gra­dana? Iz ova dva uzroka: prvo, što je njihovo srce cisto i slobodno od pre­mnogih strasti i zloba, koje srca velike gospode i bogataša ne­prestano grizu i muce; a drugo, što se zadovoljavaju onim što imaju.

Gde su god seljani pod pravednom i dobro uredenom upravom, ko je god od njih vredan i pametan, u njegovoj kuci i avliji žene i devojke pevaju, i nji­hove pesme izlaze im ispred srca; a bogate familije, kad ih izdaleka gle­daš, neopisano ti se cini njihovo bla­ženstvo, a kad blizu dodeš i unut­ra­š­njost srca njihova poznaš, gde je pra­vo sedište srece ili nesrece, užas­neš se šta tu nadeš, i moliš Boga da ti ništa takvo na glavu ne dode!

›————————————————————-

 

Anonimni vernik; 12.07.2008

 





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo