logo logo logo logo
Рубрика: Религија    Аутор: Anonimni Vernik    пута прочитано    Датум: 13.07.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

NARAVOUČENIJA Dositeja ObradovićaZdrav razum i pronicljivo rasudjivanje

blagorodan je i prekrasan dar Božiji,

o kojem smo dužni dok smo god živi da se staramo

i dovodimo ga do savršenstva, i bez njega ne treba ni što

misliti niti tvoriti.

Kad se otac i mati medu sobom ne lju­be i ne poštuju, od koga ce deca njiho­va nauciti da ih ljube i poš­tuju?

Ako želite da vam deca vaša dobra budu, podajte im vec od prve mladosti pri­mer vrline.

———————————————————————————–

Ispitajmo sebe nismo li sami kri­­vi kad nas srodnici i prijatelji ne ljube. Ko je samo sebi na celom sve­tu prija­telj, nikad nece verna prija­telja ste­ci, i ko samo sebi ugadja i služi, ima sasvim luda gospodara.

›————————————————————-

Neki se sve vrte i okrecu, a kad im na posao pogledaš, a ono mucak. Mnogo koješta pocinju, a ništa ne svršuju.

Koliko zamršeniji i tajanstveniji je­­dan posao izgleda, toliko više va­lja biti na oprezu. Pakostan kad o najvecoj pakosti misli, onda najmajstorskije iz­mišlja reci. Zato laskanja, ce­re­monije, neobicne pohvale i ulagivanja pred pametnim ljudima nikad nisu nešto dobro znacili.

›————————————————————-

UCTIVOST, kad proizilazi iz dob­rodušnog, covekoljubivog i blago­rod­nog srca, lepa je, krasna i opšteko­ri­sna osobina, a kad proizilazi iz pretvornog, lukavog i lažljivog srca, onda je nepotrebna i gadna. Nije mo­guce da je covek dobar, a da nije u isto vreme i uctiv; njemu je uctivost prirodna i svojstvena kao telu senka.

Nema gore nesrece od zle naravi i nepravde, niti vece srece od vrlina. Bogatstvo steci može i zao i nepravedan covek, može se sav valjati u izobilju, visoke nau­ke i dostojanstva može zadobiti, ali pravicnošcu i vrlinama ukrasiti se, to zlom i nevaljalom srcu nije dato.

›————————————————————-

Je li pravedno da se hiljadu nezlobivih familija ugnjetavaju, samo da se može bolje trpati u sto bes­pos­lenih i nezahvalnih trbuha? No, tako hoce obicaj i moda! Velika gospoda mo­raju velelepno živeti! A ovo se ne mo­že bez prosipanja, a otkud bi se pro­sipalo kad se ne bi podanicima ce­dile kosti? Višnji Bože, kada ce te jedanput i velika gospoda poznati! Prav­do! Covecnosti! Vrlino! Kada ce vas jednom i velmože osecati? Ka­da ce pogledati na nagu i gladnu de­ci­cu trudoljubivoga i neumornoga zem­ljodelca sa ovim blagorodnim ose­ca­njem: „Kod njih je telo kao i moje. U nji­ma krv tece kao i u meni. Imaju du­šu razumnu kao što je moja, i ose­caju. Ose­­caju i zlo i dobro koje im se cini“.

›————————————————————-

Što drugi ljudi vredni i pametni ci­ne, zašto ne bi i mi cinili? Ako nam se tada loš ishod desi, niko pametan nece nam se rugati.

Predostrožnost i razum neka upravljaju. Ti ucini sve što tre­ba, pa se uzdaj.

Misaon i razuman covek ne uci samo od pametnijih od sebe, ne­go i od samih luda ima se cemu na­uci­ti, jer gleda šta oni cine i kako se zlo­pate, pa sve to uzima sebi za pouku i cuva se, a budala nece ništa od pa­me­t­nog da primi, jer pored ostalih lu­do­sti najveca mu je da se sam sebi najpametniji cini, i za sramotu drži od drugoga nešto nauciti.

›————————————————————-

Ko govori o drugima zlo pred nama, i o nama ce pred njima. Ne govorimo zlo o drugima, osim kad je zlo javno, poznato i kad može nevinome škoditi; onda svaki casni covek mora zlo za zlo priznati i protiviti se koliko više može.

Ne valja decu plašiti, jer se mnogi iz navike do duboke sta­rosti užasavaju i ježi im se koža od onih stvari koje niti su kad videli, niti ce videti.

›————————————————————-

Bez nužde izdrpane i izmrljane halji­ne nositi, to je tvrdicenje ili ruž­noca, dostojna negodovanja i gadenja. No, samo za spoljašnje ukrašavanje starati se, veliko nešto u to polagati, i s ok­ruglim brkovima, ili kalpakom, ili perikom, ili zlatno izvezenim haljinama ponositi se, a o ukrašavanju du­še i pameti, srca i naravi nimalo ne mariti – tu upravo prilici: „O, cud­ne li glave bez mozga!“

Maloumnom i visokoumnom cini se da je ono što znaju sve što se može znati, i što je sebi jednom uvrteo u glavu hoce da tako osta­ne, pa i ako je to krivo i netacno. I što je još crnje i gore, hoce silom i druge da nauci, pa govori šta mu god na pamet dode.

›————————————————————-

Što god vidimo da prosveceni ljudi tvore na opštu korist, tvorimo i mi koliko možemo. Ne pravimo se pametniji od sviju, to je znak varvarstva.

›————————————————————-

Pogreške bližnjih valja zaboravljati, jer smo svi pogreš­kama podložni, a dobro ucinjeno nikada.

Nemoj ništa pocinjati ni preduzima­ti, pre nego dovoljno ne rasudiš i dob­ro ne saznaš kakva ce cemu posledica biti. Posledica ne samo ovoga pri­vremenoga i kratkoga vremena života, no i same vecnosti. Ne reci ništa ce­ga se možeš posle zastideti, ne ucini ništa zbog cega se možeš pokajati.

›————————————————————-

Ako li ko hoce da do pod­ne spava, a do ponoci kojekakve besposlice i nepromišljenosti da tvori, on neka zna da se na sramotu svojih roditelja rodio.

›————————————————————-

Nikad nikoga ne valja vredjati, a najmanje one koji su nam dobro ucinili i ljubav poka­zali.

Ne ištimo pohvale pre nego je zaslužimo, i baš kad je i za­služimo, ne ištimo je, sama ce doci ako smo je baš zaslužili.

›————————————————————-

Treba slušati šta i naši ne­prijatelji o nama govore i gde treba popraviti se. Velikoj duši i od sa­mog neprijatelja istina je draga, a sla­bi um ni od prijatelja nece da je primi.

›————————————————————-

Navikavajmo mladež na dobro, od toga sve zavisi.

Ako se ljudi iz detinjstva ne otruju zlim obicajima, nego ako se napoje i napune razboritošcu, ljubavlju prema poštenju, istini i svakoj blagorodnoj vrlini, blago njima!

Misaon covek se stidi meša­ti u ono cemu nije vešt, a ludom se cini da je sramota ako svuda svoj nos ne uvuce.

›————————————————————-

Ne ucimo decu našu izmalena raznežavanju, slastoljublju i lenosti, vec muškosti, uzdržavanju i trudolju­blju. Mladež se daje lako savijati ku­da je mudro vaspitanje upravlja, njezi­na još cista duša je kao dobra i rod­na zemlja, ali kad se zanemari, zadivlja.

›————————————————————-

Rasudimo kakvi su ljudi koji nas savetuju, jesu li dobri, jesu li razumni i jesu li u životu svome pokazali takva dela da ljube bliž­njega svoga kao sebe.

Ko bi hteo da ga životinja služi, a nece da snosi o njoj potrebno stara­nje, nerazumniji je od životinje.

Ko je nemilostiv prema ži­votinjama, nemilostiv ce biti i prema coveku, samo ako mu se vlast nad njim da. A kad covek ima neke dužnosti prema životinji, ko­li­ko više mora imati prema sebi sli­c­nom razumnom stvorenju! Covek koji zna da je za kratko na ovoj zemlji, i koji ima pojam o Bogu i pravdi, može li biti nemislostiv i nemilosrdan?

›————————————————————-

Ne vidi se ono što se ima, zato što se gleda ono što se želi. Covek s ma­lim može biti zadovoljan i srecan, a lakomstvo navodi da sve više želimo, i privlaci ljude k nepravdi i k nesreci. „O, da mi je još to! Još ono!“ Pa ovom „O, da mi je!“ nema ni kraja ni konca. Pošteno ste­ci i pametno uživati, sebi i drugima dobro tvoriti, to je vrlina. Na tude lakomiti se, bogatijima zavideti, nepravdom dobivati, od sebe i od svojih bez nužde štedeti i u svagdašnjem nespokojstvu živeti, to se zove srebroljublje, koje može biti u malome kao i u mnogome, u siromahu kao i u bogatu.

›————————————————————-

Srecan je covek koji se lako ne rasrdi, i koji može rasudivati dok je sr­dit. Ko mrzi kavgu i uklanja se izbegava mnoga zla i nemire u životu.

Oni koji ne ispunjavaju svoje dužno­sti, cesto misle da s laži-maži dru­gima oci zamažu.

Casni i ne­žni Covek sti­di se i svoje iskati, a bezobrazni i „debelokožni“ i ono što je dužan, i što i može i mora dati, odlaže: sut­ra, po podne, malo docnije… Dar i po­klon kad si naumio uciniti, ne od­la­ži. Dvaput dobro cini ko brzo cini.

›————————————————————-

Prava ljubav ne može biti bez poštovanja, a istinskog poštovanja nema bez vrlina. A vrlina iziskuje zdravi prirodni razum koji, kad se jošte s naukom sjedini, onda sastavlja onaj božanstveni venac koji krasi i uvencava razumnu dušu.

Kad vidimo nekog u nu­ž­di i nevolji, ako možemo po­mozimo mu, a ako ne možemo, kažimo mu istinu, da se ne nada. Ne prigovarajmo: „Da nisi to ucinio bolje bi bilo“. Kad ko pogreši i postrada, tada i sam vidi da nije kako treba postupio, i nije potrebno da mu ka­žemo ono što i on shvata. Ono je dobar pogadac koji pogodi pre nego se stvar dogodi, a kad se vec što dogodi, svaka baka može o tom proricati.

›————————————————————-

Kako se gde sastanemo, drugima kape krojimo i svakome manu nalazimo, a sami smo sebi cis­ti i neporocni kao da smo danas od majke rodeni.

Car treba biti prosvecen, trudoljubiv, pravedan, covekoljubivi otac, prosvetitelj i premudri zakonodavac naroda svoga.

›————————————————————-

Ko ce se u one ljude pouzdati koji ži­ve i sa srodnicima svojim u mržnji, neprijateljstvu i neslozi? Zla je ptica koja svoje gnezdo skrnavi.

›————————————————————-

Razuman covek, koliko ga vi­še sreca uzdiže, toliko više on bi­va prirodniji i covecniji, a rdav i ohol, ako mu se stane sreca osmehiva­ti sasvim poludi, zavrti mu se mozak, niti vec može u svojoj koži da se skra­si: pocne napadati na bolje od sebe i tako postaje na porugu svima.

Mi smo ljudi slicni pticama koje se uvek u istim mrežama hvataju, i opet nece da se cuvaju. Od istih pogr­e­ša­ka od kojih su naši stari stradali, i mi smo mnogo puta zbog njih zlo­pa­tili, i opet necemo da ih se cuvamo. Prasetu odreži rep i uši kad ga na­deš u lubenicama, neka ono sutra samo nade kuda ce se provuci, opet ceš ga onde naci. No pticice i prase bez razuma su, nije im se cuditi; ali mi, s razumom buduci, pravo bi bilo da smo mnogo pametniji. No navika je zla muka, i mnogo gora nego što se misli! Na šta smo navikli i što smo od detinjstva naucili, to hocemo da tako bude i ostane, pa i ako ce svet propasti i mi s njim.

Zdravi razum i pronicljivo rasudivanje blagorodan je i prekrasan dar Božiji, o kojem smo dužni dok smo god živi da se staramo i dovodimo ga do savršenstva, i bez njega ne treba ni što misliti niti tvoriti.

›————————————————————-

Sve žene na svetu, kako Ev­ropejke i Azijatkinje tako i crne Arap­kinje, premnogo se staraju za svoju te­lesnu spoljnu lepotu. Otuda je pro­izišla tolika razlicitost haljina šarenih i svakojakih boja i cvetova, belila, rumenila i mnogobrojne mode kicenja i oblacenja. Valjda one same sebi ružno izgledaju, kad se toliko brinu za ukrašavanje, jer, bez sumnje, žena koja bi zadovoljna bila svojim prirodnim licem i obrazom, takvim kakav joj je Bog dao, ona nipošto i nikako ne bi ga koje cim mazala.

Ko je god preko mere zaljubljen u uk­rašavanje i odevanje, on nužno mora imati zlo i rdavo mišljenje o telu svo­­me. Na isti nacin, ko je sasvim zaljubljen u telo svoje, on ili ne zna da ima razum i dušu, ili ako i zna. a on ih za ništa drži i ne poštuje. „Maloverni, nije li bolja duša od tela, i telo od odece!“

Oštroumna Žena, koja je uve­rena u svoju vrednost i prijatnost, oblaci se zbog nužde, obicaja i pristojnosti.

Predrage srpske kceri dobro neka zna­ju da kada su razborite, casne i pra­vicne, razumne i mudre, onda su mile i prijatne Bogu i ljudima. A bez ovih vrlina sva lepota nije ništa nego rugoba, sramota i nesreca.

›————————————————————-

Zao covek traži povod da ucini zlo, a kad ne može da nade, on i tako cini što je naumio.

›————————————————————-

Kako je slastoljubivim ljudima mucno rastati se od svojih slasti! Ne spo­minju ni malo ono što su uživali, vec žale i tuže za onim što os­ta­v­ljaju. Kad pomisle šta im je vina u po­drumu, pune sobe meda i masla i suve krmetine, toliki teoci i jaganjci što još neizedeni ostaju – ko to živ prežaliti može?! Oni dukati od kojih ni zraci Božijeg sunca nisu im više oci prosvecivali ni srce nas­ladivali. A one hiljade razdate kom u zajam, kome na interes – sve li to mo­ra ostati?! O, svete! Baš li onda mo­ram skoncati kad najbolje mogah po­živeti! Lekare zovite, placajte nek se po svim crkvama bdenija i molitve tvore, Bog za novce cudesa cini!

I tako odvec slastima predat covek rad bi kao Metusalem živeti, samo da se više nasladi. Razuman se hrani da živi, a bezuman bi živeo samo da se hrani i goji. Ako i sticeš bogatstvo, ne daj da se za njega prilepi srce. Blažen je samo onaj bogataš koji zajednici dobro tvo­ri i posle sebe lepo ime ostavlja; a bez toga evo šta mu veli evandelje: „Bez­umnice, u ovu noc ce dušu tvoju od tebe iskati!“ A što si sabrao, cije ce biti? Ostace deci? Glupome sinu ne pomaže bogatstvo. Bogatog si sina os­ta­vio kad si ga razumnog i dob­rog osta­vio.

›————————————————————-

Nema sramotnijeg zanata od dangube, besposlice i lenosti. Najlepši Bož­ji dani takvome prolaze u gadljivoj tuzi, koja je otrov života. Svaki panj dostojan je vecega poštovanja nego on, jer panj, prvo, barem je pravi panj, dru­go, ne ište jesti, trece, može za mno­ge potrebne stvari služiti, ako ni za što, a ono za oganj. Lenština i dembel niti spada medu ljude, ni­ti medu panjeve. Cini se kao da je co­vek, po tome što bi rad jesti i piti; ali evo bede kad nema šta, a on onda mora misliti ili o prevari ili o kra­di, jer trbuh za šalu ne zna, on svoje hoce te hoce. Ako li je pak imucan i nije mu nužde krasti, a on, kad se na­jede i zadovolji telo svoje, nemajuci nikakova korisna i blagorodna zanimanja za um i srce svoje, mora o svakoj budalaštini misliti. Duša mu je slic­na pustoj i zabataljenoj bašti, punoj trnja, koprivetina i svakojakog nepo­trebnog korova.

›————————————————————-

Oni koji nemaju u glavi vrlo cesto misle da su mudriji nego drugi.

Oni koji nisu bogati ces­to osuduju bo­gate, kao i ružni što nala­ze lep­ši­ma od sebe kojekakve mane i poroke, i na njihov se racun smeju. Oni koji ne­maju kakvo zvanje ili dostojanstvo, ces­to s velikom pronicljivošcu istra­žu­ju i pronalaze bilo kak­ve nedo­s­ta­t­ke kod gospode, da bi ih sa­mo nekako ponizili, i dole k sebi, ako je ikako moguce, bliže svukli. Zato dobro ka­že neki Italijan, govoreci: „Nema le­pe koja mrzi na ružnu“, jer svaka za­vidi lepšoj od sebe.

›————————————————————-

Neka se niko ne izdaje za ono što ni­je, neka se ne pravi da zna ono što ne zna, i da ima ono što nema. Ne upuš­taj se u nešto za šta nisi sposoban.

Koliko je istina blagorodna vr­li­na, toliko je laž luda i sra­motna.

Decu valja cuvati od svakoga, u šali i bez šale, laganja i govorenja sa zlom i lukavom namerom. Jer ako se iz de­tinj­stva tome nauce, do kraja života se nece moci oduciti, a ovako zao obi­caj je pravi otrov duše, srca i naravi.

›————————————————————-

Bog preblagi dao nam je razboritost i razum, da se s njima na dobro naše služimo, a ne na zlo i na nesrecu. Sva­ko pošten i pametan neka rasudi je li pravo i razumno da, zato što su se na­ši stari zbog vere mrzili, proklinja­li i gonili, i mi to cinimo; zato što su oni nesrecni bili, da i mi nesrec­ni ostanemo. Nije li bolje i pametni­je da, ako smo hriš­ca­ni (ako se nazivamo), jedanput poslu­ša­mo Hrista Spa­sitelja koji nam veli:

„Mir moj dajem vama! Mir moj os­tav­ljam vama! Samo po tome cete se pozna­ti da ste moji uce­nici, ako ljubav mo­ju i mir moj medu sobom budete imali“.

›————————————————————-

Devojke, narocito one koje misle da su lepše nego druge, neka se iz mla­dos­ti ne zanose svojom tobožnjom lepo­tom, i neka dobro znaju da koliko su lepše i pristalije, ako ne budu imale dovolj­no pameti, razboritosti, stida i cas­no­sti, toliko gore za njih. Svak se la­ko­mi na lepu ružicu, a kad uve­ne, i ne obzire se na nju, baca je pod noge.

Lepota je samo oblicje koje danas jeste a sutra nije, a vrlina je onaj prijatni i prekrasni miris koji ne napu­šta coveka ne samo u starosti, ne­go ni posle smrti. Ona je devojka zap­ravo le­pa, koja je razumna, trudolju­bi­va, vred­na i poštena, i koja želi sa­mo jedno­me lepa da bude, no lepa i u sa­moj sta­ros­ti; a ovo sama lepota ne da­je, no uzajamna ljubav, sveta vernost i vrlina.

Bedna, luda i sramotna je stvar videti zdravu ženu koja ni o cem ne misli nego o besposlici, o špaciru, o og­le­dalu i o haljinama, kao da je bezdušna lutka a ne razumno bice obdareno umom i duhom. Beskrajno se kvare pošteni obicaji kad se žene iz mladosti bes­poslici, raskoši, bestidnosti, zlocud­nosti i sujetnim ukrašavanjima nauce. Žena mudra i dobra ok­renuce i muža svoga na dobro.

Pametna žena gleda za koga ce poci, i za muža sebi želi vernog druga, a ne ludog vetropira i liceme­ra. Casnoj i razumnoj ženi nije dobro došao onaj koji se ulaguje, govoreci joj da je lepa, i pred njom se pod­sme­vajuci drugim ženama koje tu nisu.

Ženski pole! Predrage kceri! Slat­ke sestrice! Mile prijateljice! Pre­casne i svete roditeljke roda cove­canskoga! Vi medu hrišcanima niste u zatvoru kao robinje – slobodne ste, gospodarice ste. Upotrebite samo na dob­ro vašu slobodu i vašu krotku i slat­ku vlast! Mnogo od vas zavisi: ako bu­dete poštene, vredne, pitome i pros­vecene, i vaša ce deca takva biti. I tako, celi ce se narod preko vas pros­vetiti i proslaviti, i tada bice vama cast i slava u veke vekova.

›————————————————————-

Lenost je teški greh, iz nje se ra­daju mnoga zla, siromaština i nes­re­ca. Smrdi covek u lenosti, i sam ži­vot mu je na teretu. Leži dokle ga reb­ra ne zabole, i jedva ceka da mu dan prode. Ženi i coveku ružno je i sra­motno bez posla stajati koliko god da su imucni. Ko god ne misli o dobru, mora o zlu misliti; zato je priroda uma covekovog takva, da on svagda mo­ra bilo cime zanimati se. Lenivac ni­ti je zajednici, niti je svojoj fami­liji, niti je sebi na korist. Za takova naši Srblji obicavaju reci:

„Bolje da je mrtav nego što je živ, našto mu taki život?“ A Dal­ma­tin­ci vele: „Ni za što nije nego za kalu­dere“, jer kod njih prosjak i kaluder jedno znaci.

›————————————————————-

Budala je ko hoce da zna šta se u svacijem loncicu kuva. Ko svuda nos zavlaci, zavuce ga cesto tamo gde ne valja.

›————————————————————-

Sramota je da trgovci preduzimaju toliko duga putovanja morem da bi stekli imanje, a mladi ljudi ni po su­vom nece da putuju da bi poboljšali svoj um.

„Pošto si smrtan, ne mudruj više ne­go što coveku prilici“. Upoznaj sebe! Neguj meru u jelu i odelu. Ne obaziri se na vece od sebe i ne zavidi bogatijima niti ih imitiraj.

Koliko porodica bi moglo da živi pošteno, ali propadaju zato što hoce da se izjednace s vecima od sebe.

›————————————————————-

Ima mnogo takvih koji ono što su pr­vo naucili i sebi jednom u glavu za­vrteli, ako je to i naopako i pog­reš­no, mracno, nerazumljivo, puno oce­vid­ne protivurecnosti i nerazumno – oni se toga drže kao slepac plota. A zaš­to? Ni zbog cega drugog nego samo za­to jer su to prvo culi i primili. Predlaže im se nešto drugo, cisto, jasno i što može lako razumeti cak i nezlobivo dete, što da hoce mogli bi ispitati i poznati – ali nece, nego vicu na sve što je novo gore nego na besnog kurjaka.

›————————————————————-

Casna i razumna žena ne tra­ži slavu svoju u skupocenim ode­li­ma; luda i nerazumna s ha­­ljinama se ponosi i kradom se osvr­ce da li je ko posmatra. Ne znajuci dra­go­cenost razu­ma i vrednost cistog srca i duše – ako se ne sijaju i ne šušte na njoj ha­ljine, misli da je propala.

›————————————————————-

Kakva je korist recima nazivati se hrišcaninom, a delima služiti sa­mo­me satani?

Velika je nesreca kad ne­zna­lica ima vlast da laže, blebece i u vetar govori, a onaj koji zna mora da cuti i sa strahom sluša. Teško je kad nepravedni i nesavesni zapovedaju, a pošteni i dobri su prinudeni da se povinuju.

›————————————————————-

Neka se niko ne ponosi u svojoj sreci. Na znamo kakvi nas dogadaji još na svetu cekaju. Ljudi smo, svašta nam se može dogoditi.

›————————————————————-

Karakter coveka po besedi se poznaje. Razuman svuda gleda da što pametno vidi, pozna i nauci; šta je gde dostojno pohvale i podražavanja, a šta kudenja i odvracanja.

Svakoga dana samo odmarati bez ikak­vog posla i napora ne samo što nema u sebi nikakve prijatnosti, nego je to štaviše i smrdljiv život. Ko sebi ni­kada ne da da ogladni, ne samo što ne oseca kakva je slast hleba, nego su još i sva jela koja trpa u sebe njemu otrov.

Ko nikada nije osecao gorcinu tuge, on nije kadar ni pravu slast radosti osecati. Ko hoce da je nje­go­va radost umna i ra­zumna, a ne samo osecajna i ži­vo­tinjska, on se mora za mnoge stvari brinuti, starati i truditi.

›————————————————————-

Sama nauka i prosvecenost razuma bez svete vrline i pravicnosti ne samo da ništa ne valjaju, no i na zlo služe.

Uceni i razumni ljudi u narodu, znajuci da ce Bogu davati odgovor, neka ne brinu da li ce se nekome do­pasti i neka se ne stide Božje istine i pravde, neka govore bez pristras­nosti, i neka paze kakve ce knjige deci davati.

›————————————————————-

Kažu za dva prosjaka da su se pred jed­nim vratima inatili ko ce od njih pre da prosi. Onda stariji mladem re­ce: „Ti, što si juce postao prosjak hoceš da se sa mnom barabariš, ciji su otac i ded prosjaci bili!“ Ovo svakom mora izgledati smešno, no tak­vo je SAMOLJUBLJE: užasno nas zas­lepljuje i cini da sebe hvalimo ta­mo gde bismo dužni bili da se kajemo i sebe samih stidimo.

›————————————————————-

Slavni karakter jednog naroda u tome se sastoji, da su složni na dobro, hrabri u potrebi, verni jedan drugom, poslušni zakoni­ma otadžbine, trudoljubivi, trez­ve­ni, cistosrdacni, ljubitelji pravde i poš­tenja, kojima je važnija cast od priv­remene koristi.

›————————————————————-

Ko mnogo govori obicno ma­lo misli i rasuduje, a i ono što mis­li sve mu je nepostojano i zamršeno; jezik mu pred pamecu trci, niti je kadar dati sebi vremena da rasudi o onom što misli reci.

Dužni smo da svoje telo hranimo na takav umeren nacin da bude zdravo i krepko. Duša je naša u takvoj vezi s telom, da kad je ono zdravo i trezveno, i ona je takva.

Bolesan i iznuren covek ni o naj­lepšem predmetu ne može kako valja misliti, niti najkorisniju knjigu sa pristojnom pažnjom, rasudivanjem i nasladom citati, pa se ne može njom ni koristiti kako bi inace mogao.

›————————————————————-

Pametan urani na delo svoje, mo­li se Bogu pa radi, putuje, trguje i predomišlja se, a lenivac leži i ceka da mu sreca što donese.

Cinimo sve dobro što možemo, a što od nas ne zavisi, to višnjem promislu ostavimo, jer šta smo mi – danas jesmo, a sutra nas nema. Pri tom – ovo je svakom poznato – ko je razuman i ume i sa malim mirno, spokojno i zadovolj­no živeti, on je srecniji i blaženiji i ovde na zemlji nego neko ne znam ko­liko bogat, koji nije ni miran ni spo­kojan, ni sa svim što ima zadovoljan.

›————————————————————-

Ja mislim (a naci ce se još ko da ovako sudi) da, kada ne bismo imali ništa nego trbuh – hvala ti lepo: bolje bi bilo da ni njega nije! I neka ko ne misli da sam ja trbuhu neprijatelj. Svima trbusima svaka cast, i s mojim zajedno, ali posviraj, pa i za pojas zadeni. Ne valja da trbuh misli da je sam na svetu.

Rano valja raniti ko želi da mu siromaštvo u kucu ne dode. Kad se trudoljublje s umere­noš­cu združi, prekrasna ceda ra­daju: krepost i zdravlje tela, pravdu, poštenje i slobodu. Ko nikom nije dužan i svojim trudom, pravedno živi, doista je bogat i slobodan.

›————————————————————-

Jedna laž, ako se cesto ponavlja, na kraju se veruje kao da je istina.

Sve prevare i lažna mišljenja pro­izilaze ili iz neznanja ili iz lu­kav­stva. One laži koje proishode iz nez­nanja lakše je od sebe i otresti, jer kako covek pozna ono što jest, taj cas pocne za ništa držati ono što nije.

One pak laži koje se iz lukavstva radaju, mnoge bivaju, tobož, s dobrom namerom.

Sad, kada veliki broj ljudi neke lažne stvari za istinite poštuje, ako se ko nade da te stvari kao lažne izo­blicava, takav mora biti zlo gledan, i smatra se za nevernika. Za ovakve stvari su svi apostoli, i sam Hris­tos, gonjeni i ubijeni bili. Jer (što je najgore), medu svima ljudima nahode se takvi koji od prevara svoj dobitak i korist imadu, i zato, iako oni sami u te lažne stvari ne veruju, hoce na svaki nacin da u njih drugi veruju, jer njima tako ide u racun. Ovakvi su, dak­le, prvi koji, kako se pojavi koja is­tina njihovim interesima protivna, od­mah vicu: „Crkva i zakon propade!“.

Celo društvo, i svak ponaosob, kad se ne up­rav­lja po zdravom razumu i mudrim savetima, po nuždi se mora zlopatiti i propadati.

›————————————————————-

Evo šta prostota i sujeverje vice: „Tako su naši stari cinili, tako hocemo i mi!“ No, naši su stari zbog mnogih kojekakvih stvari posle ljuto postradali: je li, dakle, pravo i pa­me­tno da i mi u njima ostajemo i stra­damo? Nipošto! Kad bi ljudi uvek is­ti ostajali, nikada nijedan narod ne bi se poboljšao ni prosvetio. Razum­ni idu sve nabolje, a ne­razumni ili ostaju kako su bili, ili (što je vero­vatnije), ako se ne po­bolj­šavaju, a oni idu sve na gore.

Nije dobro da zli dobre varaju i da ih za budale drže. Nije nikakva dobrota da te vara svak ko hoce. Doz­voliti da te dvaput neko prevari, to je nedostatak razuma. A puštati da te stalno varaju i za nos potežu, to je ludost i prostota. Za takvoga se mo­že reci: Prost kao magare, gde ga ko priveže tu stoji, niti misli da li bi se mogao odrešiti.

Dostojanstvo razumnog coveka sastoji se u razumnoj i prosvecenoj vrlini, a ne u slepoj gluposti.

›————————————————————-

Nema gorih ljudi od onih ko­ji se protive prosvecenju i obrazova­nju naroda. Takvi, da mogu, Sunce bi ugasili.

Svesilni i svemoguci Bog ne tera nikoga silom da u njega veruje; ko hoce da ne vidi to uvek može – i kad je Sunce nasred neba neka veže svoje oci.

Spasitelj naš, nebesku i presvetu nauku dajuci evo kako je nalaže: „Ko ima uši da može cuti, neka cuje!“ Ovde nema sile ni naterivanja. Kad god se dokaz podupire s proklinjanjem i ana­temama ili što je još opacnije sa sab­­ljom po vratu, to se vec vidi šta je.

›————————————————————-

Kad smo tako spremni sve druge muš­trati i suditi, nije li pravedno i vreme vec, da i sami sebe malo prosudimo i pro­muš­tramo? Cini mi se da je ovo najpa­met­nije. Kad su Grci i Latini od Hris­tovih apostola pri­mili hrišcanski za­kon, onda nije bi­lo ni casnoga drveta, ni ikona, ni sve­tih telesa, ni moš­ti­ju, ni kostiju, ni kanona, ni irmosa, ni tropara nikakva… Za sve to blaženi i sveti apostoli ni reci ni slova niti su znali niti mislili. A naši slavenski na­rodi primili hrišcanstvo neki od Gr­­ka, a neki od Latina. No kad? Na de­vet stotina godina posle apostola. Sad neka mi kaže ko zna šta se nije moglo za devet stotina godina izumeti i nat­rpati?

Svak može videti ko god hoce u si­nodskim knjigama da su i ikone i moš­ti dopuštene (i to kasno, silom i na ljutu sramotu) samo za prosto poš­to­vanje, a sad su svuda te stvari cudo­tvorne, a stvar cudotvorna, to znaci: koja imade u sebi silu Svemogucega Bo­ga. A nisu li, reci ce ko, senka Pet­rova i Pavlov ubrusac u ono vreme nemocne isceljivali? Da bi se ljudi izbavili od idolosluženja, to je onda bivalo; a sad kad, blagodarenje budi Bogu, nismo idoloslužitelji, no poznajemo i verujemo Boga jedinoga, sad se ne trebuje klanjati ni ubruscu ni kostima apostolskim, osim Bogu vec­nome, niti su apostoli ikad doveka ni pomislili da narode privedu ka poklonjenju svojem, nego ka bogopoznan­stvu, ka bogosluženju i ka vrlini.

Sudimo, dakle, sebe, i ne bivajmo ta­ko gotovi i brzi druge osudivati. Ci­tajmo prilježnije i sa velikom paž­njom presveto, božanstveno Hristovo Jevandelje, pak cemo tu naci one reci: „Ne sudite, da ne budete osudeni!“ A to ce reci: Ne mrzite i ne go­ni­te dru­ge, ako hocete da niste mrženi i gonjeni; ne proklinjite ako hocete da niste prokleti; blagosiljaj­te i lju­bite, ako želite da ste blagosloveni i ljubljeni; imajte mir moj i ljubav moju ako ste radi da ste mo­ji ucenici i braca moja, jer „ko slu­ša rec moju i ko vrši volju onoga ko­ji je mene poslao, taj je brat moj, i ses­tra, i mati moja“.

Budimo samo pravi hrišcani, pa ce­mo i ovde, na zemlji, koliko je mo­gu­ce, biti srecni, i potom vo vjeki, amin!

U kome se nalazi dobro srce, krasna i blagorodna duša i zdrava pamet, takvom pristaje veliko dostojanstvo, jer on ume savet tražiti i primati, a narocito ce ga njegova cedna i cista lju­bav ka vrlini uvek na dobro upucivati.

›————————————————————-

Samo je dobar covek srecan.

›————————————————————-

Covek roden slep smeje se kad cuje da se oni što vide tolikim mnogobroj­nim i razlicitim bojama i cvetovima cude i dive, o kojima on, siromah, ni­kakova pojma nije kadar imati. Takav nije podsmeha nego sažaljenja dostojan; ali, koji bi mogli što poznati, a zbog uporstva i visokoumlja nece, oni su dostojni poruge i osude. Štaviše kad neko oseca u sebi da mu bilo šta nije jasno i poznato, a o tome nešto tvrdi samo zato što su i drugi to tvrdili, o tome se inati i vice i kaže da on ne mari niti hoce što drugo da cuje ni da zna – ovo je najposlednji stepen nerazumnosti i bezduhovnosti, koji nimalo coveku ne prilici. Kad covek hoce da je zao, go­ri je od zvera, a kad hoce da je glup, gluplji je od samog magareta. Evo uz­roka zašto prosvecen covek ono što misli i veruje recima dokazuje, a glupi i divlji varvarin potvrduje svoje mud­rovanje i veru silom i oruŽjem.

Mnogo jesti i piti, zadugo na krevetu se okretati i protezati, a ostalo vreme zevati, gledati ko kud prolazi, landati i u vetar blebetati, i što je mnogo gore, nepristojno go­voriti i druge kuditi, ovo je sramotno i krajnja budalaština.

›————————————————————-

Mila moja braco, blago kuci koja ima dobrog i pametnog domacina. Blago narodu koji ima pravdoljubivog i prosvecenog cara.

›————————————————————-

U svakom rodu i jeziku oni su ljudi užasni koji hoce za Boga više da revniju i da se staraju nego što sam milostivi Bog iziskuje, i koji misle da njih nema sva bi Božja slava propala. Niko nije tako slavu istinitoga Boga iskao kao Isus Hris­tos, no on u svemu Jevandelju pokazuje da se sva slava od strane ljudi k Bogu sastoji u tome da veruju u Boga i da ga ljube, da žive pravedno i poš­teno, i ni na šta preblagosloveni Sin nije vikao nego na zlobu, na nepravdu i na pritvorno lukavstvo.

A kad je ovo ovako bivalo od Adama i do danas, može li i hoce li kadgod prestati? Može vrlo lako i hoce ta­da kad svi ostavimo predanja cove­can­ska na stranu, iz kojih se ništa ne rada nego kavga i mrzost, a primimo cistu Hristovu nauku, iz koje bi se rodio sveti mir i slatka sveopšta ljubav, i svaka pravda i vrlina.

Oni ljudi, koji su sebi metnuli u glavu da jedino Boga ljube, do tolike ih je ludosti njihova lažna ljubav do­vela da su ljude u ime ljubavi Božje proklinjali, ubijali i žive pekli. Zar je ovo plod njihove ljubavi?

›————————————————————-

Bogu je najbliži onaj kojim razum upravlja.

›————————————————————-

Ko Bogu nije zahvalan na daru postojanja, života i razumnosti, pokazuje da je svega toga nedostojan. Ko nikom nije zahvalan na slatkoj ljubavi i prijateljstvu, poka­zuje da niti koga ljubi, niti ga ko lju­bi, a cemu takav život? No, hvala ne­ka je Bogu, ovakvih cudovišta je malo.

Ko misli da mu je, zato što je plemic i u otmenom društvu, slobodnije protiv svake pristojnosti, cas­ti i zakona postupati, s takvim treba pravo u bolnicu. I ovo je naj­lakše što mu se izreci može.

Od najvece je nužde pristojno vas­pitanje davati narocito deci plemica i poglavara, i njih iz rane mladosti upucivati i navikavati na trudolju­b­lje, nauku, blagorodno mudrovanje, sva­ku casnost i vrlinu.

›————————————————————-

Kad neko veli da dobro veruje, a vi­diš ga da zlo radi, kloni ga se; takav i Bogu laže, a kamoli nece ljudima. Ko razumno, pošteno i pravedno ži­vi, on veruje kako Jevandelje iziskuje.

Car, vladalac i svaki velmoža treba biti zaista duše zaljubljene u vrlinu, oštroga uma i otmenoga duha, da ljubi pravdu i da je kadar raspoznavati ljude i potajne svitke i zapletke njihovih srca.

›————————————————————-

Od zlog i pakosnog, a pogotovo kad je od nas jaci, najbolje je daleko stajati.

›————————————————————-

Casna i razumna žena ako ce i prosto obucena biti, dostojna je visokog poštovanja, a ona sujetna i besposlena cifrašica, kojoj se sa šuš­tanjem svilenih haljina okrece i mo­zak, rastežu joj se reci kao cicvara, gde se o besposlicama i podsmevanju drugome ne govori tu ona nije prisutna – takva nek se sakrije i nek ne iz­lazi iz kuce, ona je za kakav turski saraj, a ne za slobodne ljude, gde se pamet i razum gleda i iziskuje.

›————————————————————-

Covek bez zdravoga razuma i bez ljubavi ka ljudima, ka pravdi, casti i božanstvenoj vrli­­ni, necovek je i zver, bio on i filozof, gospodin ili hrišcanin, ili bio on nazvan svecem, ili šta mu drago.

›————————————————————-

Ko god vidi kakvo mudro majstorsko delo, taj cas ga prirodni razum savr­še­no uverava da mora biti negde mu­dar majstor koji je to nacinio, jer se samo sobom nije moglo naciniti. Ali se nade koji filozof ili citatelj knji­ga, koji vidi bezbrojna premudra de­la, al premudroga majstora, to jest Boga, nece da prizna, nego veli: „To je natu­ra tako nacinila“, a ovo znaci: To se je samo od sebe tako nacinilo, po slu­caju. On s osobitim krasnorecjem, ili bolje da kažem govorenjem u vetar, ka­že nam da patki nisu zato date take noge da može s njima plivati, nego sa­mo po slucaju, buduci da ima takve no­ge, pliva, a da šta ce; on veli da zubi nisu nacinjeni da grizu, nego kad su zu­bi, a oni neka grizu. Ako se nade ko da ovakve i ovima slicne budalaš­ti­ne protiv svake iskre razuma dode uve­ravati, neka svak po savesti kaže ho­ce li se ko moci uzdržati da mu ne re­ce da je ludi nego magare?

Nije dovoljno samo pouzdati se u „rece tako ovaj, a onako onaj“. Tome nikada nema ni kraja ni konca. Rekao je ko je šta znao i mislio, koliko glava toliko kapa; no razuman covek valja da sazna da li je šta tacno ili nije, i šta je istina.

›————————————————————-

Pakosni i napravedni ljudi što ne mogu silom i snagom, to veštinom, lukavstvom i pritvor­noš­cu cine. Lukav covek po vremenu se vla­da, i preoblaci se kada u vuciju, kad u lisiciju, a kad je do potrebe i u ovciju, pa i samoga sveca kožu.

Teško je coveka poznati! I koliko su više necije reci glade i slade, toli­ko više valja biti na oprezu i dobro gledati kakvi su oko njega tragovi, to jest ko je, kako postupa i kako se ranije ponašao.

›————————————————————-

Da svi ne znamo sve i da nismo kadri za sve, i da imamo potrebu dok smo god živi od drugih što primati i uciti, to je prirodna i prava istina. Solomon nas šalje da se naucimo vred­noci od mrava, a korisnom zanimanju od pcelice. Zato ucen i razuman co­vek svagda se uci i svagda zna da i dalje malo zna.

›————————————————————-

Ko se god nalazi u slepilu uma ili u blatu nevaljalstva, taj mrzi na svakog koji mu nešto govori o prosvecenju razuma, o cistoti i casnosti naravi.

Ljupkost, milosrde i dobrota žen­skog srca premudri Tvo­rac je tako us­trojio, da ako bi i što bilo u muš­kom polu tvrdosti i ne­milosrda, da se pomucu njih umek­ša­va, ublažava i privlaci ka milos­tivoj osecajnosti.

›————————————————————-

Ništa nije bezbednije, mirnije i poš­tenije nego svojim pravednim trudom hraniti se i održavati, niti pak bednije i sramotnije nego na tude lakomiti se.

Pravedan i dobar covek ako i štetuje i sve što ima izgubi, Bog i dobri ljudi nece ga nipošto ostaviti. Usadeno je od Boga u srce dobrim ljudma da rado žele poš­te­nom coveku u nesreci pomoci. A nep­ravedan i zao, i ono što s nepravdom stece, s nemirom i sa svagdašnjim nes­pokojstvom uživa.

›————————————————————-

Šta je naš život i naših sto godina? Ništa! Ovo svi znamo i niko u to ne sumnja. Nije li, dakle, pametnije i bonje razumno i cestito pro­vesti ovo nekoliko godina, na našu prolaznu i vecnu korist, slavu i sre­cu, nego na prolazno i vecno beš­caš­ce, sramotu i nesrecu?

›————————————————————-

Veoma je zao obicaj izmalena plašiti decu, tako da potom kada odrastu, boje se svega i uklanjaju se od nepoznatih ljudi.

Koliko se varamo ceneci spoljašnju lepotu tela, a krasotu duše i srca, to jest razum i blagu narav za ništa, ili za malo držeci! Ovo nerazumno mi­š­ljenje posebno je ženskome polu šte­tno i pogibeljno, jer one vecim delom u lepotu svu cenu svoju i dostojanstvo polažu. Lepota bez razuma je cvet u blatu. A kad ni ženi ne pristoji u samu lepotu svu vrednost svoju polagati, muškom polu mora to biti sasvim sramotno.

›————————————————————-

Premudri i preblagi Tvorac takav je raspored prirode ucinio, da kad bi lju­di sa svoje strane upotrebili sva nužna sredstva za svoju srecu, neiz­me­rno bi zadovoljniji i srecniji bi­li. Ova sredstva sastoje se u zdravom i cistom razumu, trudoljublju i razbo­ri­tosti.

Istina da savršenu srecu, bez bilo kakve bolesti i tuge, ne valja na ovoj Zemlji iskati, jer nismo samo za ovde stvoreni; ali svaki koji može biti vi­še zadovoljan nego nezadovoljan, on, ako je razuman, može sebe za srecna smatrati. A ljudi bi bez sumnje, svi zajedno, mogli vrlo lako mnogo više zadovoljni nego nezadovoljni biti.

Zaš­to su trudoljubivi i razumni se­ljani (gde im samo pritisak i nepravda ne biva) zadovoljniji, veseliji i srec­ni­ji nego veci broj velike gospode i gra­dana? Iz ova dva uzroka: prvo, što je njihovo srce cisto i slobodno od pre­mnogih strasti i zloba, koje srca velike gospode i bogataša ne­prestano grizu i muce; a drugo, što se zadovoljavaju onim što imaju.

Gde su god seljani pod pravednom i dobro uredenom upravom, ko je god od njih vredan i pametan, u njegovoj kuci i avliji žene i devojke pevaju, i nji­hove pesme izlaze im ispred srca; a bogate familije, kad ih izdaleka gle­daš, neopisano ti se cini njihovo bla­ženstvo, a kad blizu dodeš i unut­ra­š­njost srca njihova poznaš, gde je pra­vo sedište srece ili nesrece, užas­neš se šta tu nadeš, i moliš Boga da ti ništa takvo na glavu ne dode!

›————————————————————-

 

Anonimni vernik; 12.07.2008

 




2 коментара у вези “NARAVOUČENIJA Dositeja Obradovića”
  1. … [Trackback]

    […] Find More Info here on that Topic: novinar.de/2008/07/13/naravoucenija-dositeja-obradovica.html […]

  2. … [Trackback]

    […] Read More on that Topic: novinar.de/2008/07/13/naravoucenija-dositeja-obradovica.html […]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

„СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ“
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo