Вести

Njegovom Preosveštenstvu Episkopu žičkom GG Hrizostomu Stoliću, Kraljevo, Episkopija ili man. Žiča

Beograd, 18.6.2008. g.

+++

Vaše Preosveštenstvo,

Nisam verovao da ću ikada imati potrebe da Vam se pismeno obratim, ma da od događaja sa stjeničkim sestrama, sa čim ja nemam ama baš nikakve veze, izuzev što sam od Vas negativno pomenut na skupu, kasno noću pre više od godinu dana, u kancelariji Čačanske crkve.

Sada, od kako sam oštro nastupao protiv bogoslužbenih novotarija u SPC na raznim tribinama, gde su me vernici i organizatori pozivali, dosta se gneva nakupilo u meni, a verujem i u Vama, jer su mi različiti glasovi stizali sa raznih strana i od raznih osoba: da ste me vrlo žestoko žigosali, a da me nikako niste hteli da pozovete na razgovor, osećam potrebu da Vam se obratim ovim Otvorenim pismom. Verujem da ste ljuti na mene zbog mog angažovanja protiv bogoslužbenih novotarija koje, Vi i Vama podobna braća arhijereji uglavnom iz Srbije, uvodite „na mala vrata“ u našu Crkvu, i to samovoljno, neovlašćeno, protiv kanonski, protiv dogmatski i antitipički, dakle nasilno zavodite, suprotno kanonima Crkve, Nomokanonu Svetog Save, bogoslužbenim ustavima, Vašoj doskorašnjoj praksi u Hilandaru i u SPC, zakletvi koju ste položili pred braćom arhijerejima: da ćete čuvati kanonsko i bogoslužbeno jedinstvo Crkve, pa je potom pogazili; suprotno svojoj reči i obećanjima datim dva puta u Saboru: da ćete se vratiti na „staru praksu“ bogosluženja, pa i to pogazili te, napokon, suprotno i odlukama Sv. arh. sabora SPC: da se bogosluženje vrši po vekovnoj praksi. Vi i dalje, uporno i tvrdoglavo, bogolužite novotarije za koje nemate kanonsko pokriće.

Pokušali smo: moji prijatelji, ja i mnoštvo vernika, kako Vaše tako i drugih eparhija SPC, da Vas odobrovoljimo da tako više ne činite, doslovno koristeći učenje Svetog pisma i zapovesti Gospoda našeg: „Ako ti zgreši brat tvoj…“ (Mat. 18, 15-17), da Vam nekako prvo doturimo dobronameran glas naše savesti, a onda i pismeno zahtevamo (ja preko Sinoda) i usmeno preko raznih tribina i revolta naroda Srbije, da to ne činite ni Vi ni Vama podobni arhijereji. Pa, pošto nećete nikoga od nas ni da čujete, a kamo li da nas primite u audijenciju, i pošto ste se o te naše apele oglušili, pa niste ništa ni marili za njih, nego ste, naprotiv, preduzeli hajku i gonjenje nevinih i časnih sveštenoslužitelja, monaha, monahinja i vernike Vaše eparhije, koji se drže vekovima ustaljene prakse bogosluželja, te da ih premeštate, saslušavate, pretite im kaznama i čak ste počeli da ih kažnjavate.

Moram da Vam kažem da smo od Vas, kao Hilandarca, očekivali ortodoksnost i ortopraksiju. Ovo tim pre što je trebalo da se potvrdite budući da su Vam neki prišivali naziv „ćumurdžije“ Hilandara, a Vi još i više sa Vašim jednomišljenicima, ispadoste komordžija Vatikana.

Takođe smo mislili da ćete nas pravilno poučavati učenju Gospoda Hrista, Svetog Save, svetih otaca i učitelja Crkve, a ne da ćete Vi gaziti kanone, dogme, vekovnu praksu Crkve, svoju zakletvu, svoje monaške zavete i odluke našeg Sabora.

Sada ste počeli da progonite i vernike, dakle laike, da bi ih zastrašili i naterali da Vas slušaju, Vas koji ne slušate i ne služite valjano Gospoda Hrista, Njegovu Crkvu i Sabor, kakav je slučaj sa progonom g. Vlade Dimitrijevića, najboljeg veroučitelja koga je naša Crkva imala, a da postavljate za veroučitelje neškolovane, neznalice, lakrdijaše, samo zato što su Vama podobni, da pozivate na saslušanje pod pretnjom i druge, kakav je skorašnji primer sa g. Milojem Stevanovićem, koji je jedan od najboljih vernika koje imate u svojoj eparhiji, i sa mnogim drugim vernicima.

Sramota me je što ja učim Vas Pravoslavlju, jer je Vaše zvanje u Crkvi veće od moga, ali znam da nije veća Vaša revnost za Pravoslavlje i stado Hristovo od moje. Pa zato i tvrdim: da svaki onaj koji nije poslušan Gospodu, Crkvi ni Saboru, koji ga je izabrao i uvrstio među klirike, ovakvim gaženjem kanona, svoje zakletve, ustava Crkve, odluke Sv. arhijerejskog sabora, ne može da traži poslušnost od vernika i sveštenoslužitelja, sam je sebe odlučio od svete Crkve po kanonima PC, bez obzira da li ima ko sada da tu odluku u SPC donese i sprovede, zbog toga što mnogi episkopi danas u našoj Crkvi, čas malom broju časnih, imaju mnogo „putera na glavi“:

• žive vrlo poročno, čak i perverzno, suprotno kanonima i datim zavetima pred Gospodom;
• neki čak imaju žene i decu,
• većina žive kao adžuvani, biseksualci,
• neki čak i kao pedofili,
• skoro svi živi u nehrišćanskoj raskoši,
• kao da su neznabožačke velmože, dok vernici gladuju;
• mnogi bogosluže i sarađuju sa jereticima, kakav je nedavni primer dvojice naših arhijereja u Raveni, gde se ne zna ko ih je tamo poslao i za čiji račun, i na drugim mestima;
• neki čak otvoreno propovedaju jeresi, kao episkop braničevski, kao da nisu učili pravoslavnu Bogosloviju, već ekumenizam Zizjulasa;
• drugi zavode raskole i podele u Crkvi: među jednovernom, ponekad i jednokrvnom braćom;
• mnogi dele vernike na podobne i nepodobne, servilne i i licemerne, umesto da ih okupljaju i hrišćanski edukuju;
• većina cepaju rizu Svetog Save, umesto da je krpe, jer su je komunisti do sad cepali, rašivali i upropastili;
• mnogi zavode svoju strahovladu umesto vladavine ljubavi u Gospodu prema svom duhovnom stadu;
• dosta njih se odmeću u „crkvenu hajdučiju“, kako sam to rekao u svojim intervjuima;
• ima ih koji čak preporučuju Zizjulasa umesto Gospoda Hrista, i šta da Vam više nabrajam?!

Kako ste i mene napadali „iza leđa“, što nije hrišćanski (ja sam prvo pisao Sinodu pismo, gde ste i Vi član o pobuni naroda u Vašoj eparhiji protiv Vaše prakse, a vi niste dali ni „pet para“ za naše vapaje i preklinjanja da se okanite đavolje rabote, već ste, naprotiv, kod vernika i „svojih prijatelja“, što ne pristoji episkopu Vašeg položaja, produžili da me klevećete, pa ćete, bojim se, Vi i Vama podobni arhijereji, koji uvodite novotarije u SPC određene na Drugom vatikanskom koncilu, toliko izazvati da ustanem i javno saopštim srpskom narodu: kakvim, Vi i pojedine Vaše kolege, poročnim životom živite, suprotno zavetima datim Gospodu; kako samovoljno i koristoljubivo rukovodite crkvenom imovinom, koja Vam je poverena na čuvanje; kako poštujete: učenje Svetog pisma, kanone i dogme PC; kako i koliko se pridržavate datih obećanja, zaveta i zakletvi, koje ste položili, zašto ne držite datu reč na Saboru da više nećete služiti liturgiju po „vatikanskom obredu“, da nećete pretiti vernicima ili, kao što je to slučaj sa episkopom šumadijskim, koji izvodi ,,umirovljenog episkopa“ Atanasija, da ga brani pred vernicima u Venčanima, koji je možda „idejni tvorac“ ovih vaših novotarija, kome je „učenost udarila u glavu“ pa ne zna „gde i na koga udara“, a episkop šumadijski izvodi stotinama udbinih policajaca protiv svojih vernika i tome slično, ne obazirući se na znamenja krvotočivih ikona u svojoj eparhiji, pojavu zmija gde bogosluži neblagodatnu liturgiju i tome slično. A Vi, isto tako, mirno gledate kako sveštenici, među njima pomahnitali namesnik požeški, tuče svoje vernike umesto da ih poučava.

Ja sam potpuno svestan težine ovih mojih reči, te ne želim, i neću, da imam ulogu Lutera, Kalvina, Husa i Cvinglija u našoj Crkvi. Ali sam, svakako, dužan da govorim istinu, čak i pred puščanim zrnom, makar bio i na svom raspeću. Ovo činim baš što sam svestan svoje svešteničke zakletve: da ću verno služiti SPC, da ću u vreme i nevreme govoriti istinu, čuvati veru i boriti se za sveto Pravoslavlje i Svetosavlje. I to ću činiti dok sam god živ, kunem se pred Bogom živim i jedinim! Ja tim svojim stavom nemam šta da izgubim u ovom svetu, već, naprotiv, da dobijem: u onom večnom životu, pa ću da ispijem svoju čašu gorčine do dna, ako mi je Gospod dosudi. Naprotiv, dobiću mnogo, čak sve od Gospoda za ovaj svoj stav i u prolaznom životu steći Carstvo nebesko i zajednicu s Bogom. A to je, trebalo bi da se složimo, nešto najveće za sve nas, a za mene: sve što mogu, što hoću i što želim.

Samo da znate da briga o Crkvi nije samo episkopska dužnost, iako je prvenstveno njegova, nego i svih ostalih klirika i blagovernog naroda Božijeg, zbog čega sam se i drznuo da Vam napišem ovo Otvoreno pismo i da govorim na pozvatim tribinama.

Vi nemate, iako ste episkop, monopol na eparhiju Svetog Save, niti je to Vaša očevina i prćija; niti takvo pravo ima ma koji episkop u SPC: da se ponašate kao da je bezgrešni rimski papa, jer Vi niste rimske pape; a ako hoćete da budete, pređite u Rimokatoličku veru, pa da znamo da niste sa nama. Ali svakako da je tačno da mnogi među Vama, možda i u većini slučajeva, pate od prelesti gordosti i visokoumlja, smatrajući da ne podležete za svoj život i nauku ni sudu Božijem, ni sudu svojih vernika i sveštenika, ni sudu Crkve, samo za to što ste episkop, već zavodite najcrnji oblik „proleterske“ diktature, okružujući se sa lakejima i licemerima, koji će Vam, čvrsto verujem u Boga, i „doći glave“. Jer naš narod ne kaže uzalud: „S kim si, onaki si!“ Sve ovo Vam rekoh i spasoh dušu svoju! A Vi sada činiti šta Vam je volja, ako vere u Boga nemate kao korektor da činite samo ono što je saglasno Vašoj savesti, Vašem zvanju u Crkvi, Vašim zavetima i zakletvi.

Možete, kad ste već sada i član Sinoda, da me tužite crkvenom sudu za ovo moje pisanje; mene možete, kad već niste smeli da tužite episkopa Pahomija za njegovu krivicu, jer on zna mnogo o svima Vama i zapretio Vam je. No i ja znam mnogo o stanju u Crkvi, i ne pretim Vam, ali Vas opominjem u duhu hrišćanske ljubavi, i to znanje o svima Vama me opterećuje, te sam uvek spreman, „kao zapeta puška“, da to kažem hrišćanski u lice i pred celim narodom, kao pred Bogom, da odgovaram za svaku svoju reč i svaki svoj postupak.

Molim za blagoslov Božiji, jer verujem da mi Vaš nećete podariti.

Odani služitelj SPC i sledbenik Svetog Save,
Dr Žarko Gavrilović, protojerej SPC,
Beograd, ul. Maksima Gorkog br.37

P. S. Čekaću deset dana na Vaš odgovor, a posle ću, ako odgovor nedobijem, staviti ovo pismo na iiternet i uputiti ga javnosti na čitanje.To nije pretnja nego jedini način moje borbe i otpora zloupotrebama uCrkvi!

Podebljanja, format teksta i ilustracija novinar.de, 10.07.2008