Вести

Bacih pogled pre neki dan na ove minule događaje koji su se odigrali u selu Duskovcima, nedaleko od Požege. Nije teško zaključiti šta se tamo odigralo. Razbojnik koga je Sotona poslao u nahiju iz koje se izrodio vožd Drugog Srpskog Ustanka Miloš Obrenović, se obračunao sa vernicima pesnicama???

+++

Dakle Sotona ne dangubi, pa tako ne smemo ni mi. A to što je Sotona nasrnuo na vernike u njihovoj Crkvi ne treba žaliti. Već slaviti, promisao Gospodnju zato što je Sotonu kaznio da ne sedi skrštenih ruku,, neprepoznativ, pa ga je tako i razobličio. Sotonu Gospod kažnjava i ne da mu da bude miran. Jer, za ime Gospodnje, šta se to sve zbilo?

Sa onog analitčko pojednostavljenog stanovišta nije teško zaključiti. A da bi se izveo pravilan zaključak treba prvo poći od nekoliko, možada ne više nego od dva piranja.

1. Ko je okupio, zbog čega, i sa kojom namerom, i motivima te razbojnike u mantijama, u Duškovcima?

2. Da li je i zaista u Crkvi, u Duskovcima bila služba posvećena Gospodu ili nešto sasvim drugo?

U Duškovce nije Gospod poslao svoje sledbenike. Nego je Njgova promiso dozvolio Demonu da u Duškovcima pravi svoju gozbu, i da se tamo predstavi i pokaže u sopstvenom stilu i izdanju. Jer ne podseća nas naš besmrtni Patrijarh, nad svim Patrijarsima, Sveti Sava, nije uzalud upozoravao da s vremena na vreme dodje Djavo i poseje kukolj da narod odvrati od vere. A teolg nad svim teolozima prepodbni otac Justin nas opominje da će doći vreme kada će verni narod morati da brani svoju crkvu od nečastivih koji na sbi mantiju nose. I eto obojica su oni bili u pravu. Ali isto tako demonskoj gozbi da uspe nije dozvolio i sam Gospod, jer ja čvrsto verujem da nas Srbe u borbi protiv Demona svojim prepodobnim i uvek živim molitvama brane i štite svi naši sveti, među kojima zasigurno prednjače troica: Sveti Sava , Sveti Nikolaj Žički i i naravno prepodobni otac Justin.

Odavno je poznato da je Rumaš Stolic, ja nikada neću za takvoga reći da je episkop, ili ga nazvati svetačkim imenom iza koga se ovaj Sotonski lik krije, Hrizostom. Takvi čak i ne zaslužuju da se i običnim imenima oslovljavaju. Stolić je dakle kao problematična osoba poznat još iz svoga detinjstva, mada u njegovoj biografiji stoji da je završio srednju školu, što zapravo nije istina. On je kao problematičan bio izbačen iz iste. Kao običnog uličara u manastir ga Dečane šalje mislim drugi problematik jezuita Bulović. Iz Dečana isti Stolić je dospeo na Hilandar, gde je ubrzo pokazao dve stvari. Jedna da je seksualni deformitet i da uživa u društvu homoseksualaca, a drugi da je karijerista. Prorimokatolički klan na čelu sa Ristivojem Radovićem, ili kako je on danas, zbog svoje privrženosti, rimokatoličkoj dušegubnoj tamnici u narodu popularno prozvan, Amfilokvije Razdorić, koji je klan u osamdesteim bio prikriven, uspeva da ga proturi i ustoliči za nazoviepiskopa. Jedno vreme se potucao po Kaliforniji, te kako tamo nije udaljen Holivud, onda se lako da zaključiti sa kakvima se sve on u kolo uhvatio dok je tamo boravio. To i ne treba da čudi, kada se zna da je Kalifornija jedina i prva među državam SAD koja priznaje sotonske jednopolne brakove.

Dakle taj i takav lik, kojega je Gospod odavno izbacio iz carstva svojega, krnuo je sa svojom Demonskom svitom da u Duškovcima pravi gozbu. Požega sa okolinom je prilično bogata, tako da se u Požezi nije mnogo mogao nakotiti satanski crveni a ne verujem ni danas žuti internacionalizam. Požežani su bili poznati Lojalisti Đenerala Draže.Tu u njenu okolinu je dakle crni internacionalista skupio bio neke svoje deformitete da svome gospodaru uslugu čini. Dakle, ovo bi ukratko bio odgovor na prvo pitanje, a to je; Lucifer i Sotona, a ne Gospod, je priveo one razbojnike u mantijam, u Duškovce da pokažu svoje pravo lice.

U Duškovcima i nije moglo drugačije biti nego onako kao se sve to tamo odigralo. Kada je Demon a ne Gospod prizvao svoj klan da okaljaju časnu trpezu, izdvoji se naravno niko drugi do jedan fratar, po i imenu Dušan i okreće leđa Gospodu Isusu Hristu, a Lice Jozefu Rajtzingeru. Nije ni čudo. Na licu toga fratra se moglo i može sve pročitati, šta je i ko je. Fratar ima tipičan narkomansko alkoholičarski izgled. Dok je kosu svezao u konjski rep. Što svedoči da njemu nije stalo da se udostoji Gospodu, već po sopstvenoj deformističkoj prirodi da se udvori tamničaru duša Jozefu, imenjaku onoga šlosera što su ga komunisti negde, sa buvlje pijace rimokatoličkog bižuteraja pokupili, i od njega običnog šlosera pravili marašala???

Ali i Gospod zna svoju dužnost, i obaveze, i na kraju svoju pravedničku moć. Tako da udvaranje mehaničaru iz pozadine ili ako nekome više odgovara stručnjaku koji popravlja obolele analne kanale, je bio kratak užitak za narkomansku fizionomiju, koji se po zapovesti Njgovoj pravedničkoj i moćnoj prtvorio u gorak ukus koji je samo vrhom jezika mogao da lizne narko fratar izvesni Dušan. Te tako, kako je prorečeno u delima prepodobnog oca Justina ustao je onaj faktor koji i jeste dužan i odgovoran da brani Pravoslavnu Veru od jeresi. Ustao je narod crkveni i odvratio od namere fratra Dušana. (Tako bar pise u Krgijevckim Pogledima).

Da li je narod onaj crkveni i verujući bio u pravu? U saopštenju nekakvih, nazovi namesnika eparhije Žičke stoji da je narod, a ne gozba Demonska naparavio greh. U zavisnosti sa kog se aspekta gleda na ovaj čin. Demonske sluge za sigurno neće moći da razumeju pravedničku moć kako Tvorca tako ni Spasitelja, pa će naravno praviti tvrdnje onakve kako im njihove gospodar zapoveda. No sa aspekta hrišćansko – pravedničkog, Crkveni je Narod sasvim ispravno postupio, jer ono što su u Duškovcima pokušali da proture jeretici na njihov način nije bila služba uznensenja Gospodu, već jeretička misa. Zato sasvim ispravno je to, kako je verujući narod postupio, i rasterao demone da ne skrnave časnu trpezu.

Gospod nije imao više nameru da dalje spreči Demona, da se još više razobjnički ponaša i razgoliti. Ostavio ga je da se u svom razbojničko ništavnom karakteru obruši na same vernika, onako kako pravi razbojnici čine. Potegao se pesnicama na njih. A vernici su naravno shvatili s kim imaju posla, pa su kao pravi Hrišćani otrpeli taj momenat.

Usledilo je iza svega ovoga kao nekakvo tobožnje saopštenje eparhijskih nazov – namesnika. Od Lucifera se nikada nisu čule reči koje mole i umiruju. Nazovi namesnici opravdavaju razbojničku prirodu svojih fratara. Što je sasvim ispravno sa stanovišta njihove razbojničke prirode, a kažnjivo sa stanovišta lica prvde. Razbojnici se pozivaju, pa tvrde da ni u vreme nacizma i komunizma se nisu dešavale takve stvari. Naravno da nisu. Jer u ono vreme narodu nisu ispred časne trpeze servirali demonske mise. Druga bi stavr bila da je u Duškovcima prekinuta služba Gospodnja. Onda ja bi bio prvi koji bi protivu takvoga zločinstva digao glas. U Duskovcima je prekinuta Demonska misa i to sasvim ispravno. A oni koji se zaklanjaju iza paravana kao štoi su ,,to se nije dešavalo u vreme komunizma“ evo jedne jasne poruke:

Iza takvih paravana najmanje imaju pravo da se zaklanjaju oni koij su upravo zahvaljujuci baš tome nacizmu i komunizmu obukli mantije na sebe.

Janko Bojić; 06.07.2008