Вести

Braćo, ne postoji ni jedan razuman razlog za rušenje kapele u manastiru Denkovac!

+++

Treba znati da je čitav kompleks manastira i samu kapelu, iz ruševina obraslih travom i korovom podigao blaženopočivši otac Petar. Kapela je pre nego se otac Petar upokojio, bila mala da nedeljom i praznicima primi sve one koji su i iz udaljenih krajeva dolazili u tu Svetinju.

Mnogi vernici bili su svedoci čuda koja su se dogodila na grobu ktitorke Dene po kojoj je manastir i dobio ime. Danas, u manastir gotovo da niko i ne dolazi a sadašnji iguman umesto da se stara o duhovnom životu i o tome da vrati vernike koje je rasterao uvođenjem nove liturgije, on se svojski trudi da sruši sve što seća na oca Petra.

Novatorima smetaju starci kakav je bio otac Petar, koji su čuvali veru i Predanje, i trude se da uguše svaku uspomenu na njih.

Novatorima smetaju Čuda koja svedoče ispravnost pravoslavne vere, a kapela koju sadašnji iguman uz pokroviteljstvo vladike Jovana želi da sruši, čuva uspomene i podseća na mnogobrojna isceljenja koja su se u njoj dogodila.

Novatorima ne trebaju manastiri kao oaze duhovne obnove nego kao istorijski i kulturni spomenici i prijatna mesta za posetu turista.

Rušenje, ima simbolički karakter a to je da pokaže da pada jedno od poslednjih, za ekumeniste i novatore, neosvojivih uporišta Pravoslavlja i da nastupa vreme novih -poslednjih kaluđera koji vreme provode u letnjikovcima i ispred televizora i računara.

Rušitelji mogu srušiti sve ali ne i uspomenu na skromnu kapelu u kojoj su na grobu Svete Dene a uz zastupničke molitve oca Petra mnogi izgubljeni vraćeni veri pravoslavnoj, a teško bolesni bili izlečeni.  Ko udari krampom na tu svetinju, bojim se da će mu to biti poslednji kramp koji je podigao!

Oče Petre moli Boga da se nerazumni prizovu pameti.

+++ 

Ko je u stvari blaženopočivši otac Petar (Denkovački)

Shi-arhimandrit Petar (Stanojević) rođen je 8.aprila 1925.god.u selu Pečenjevci nedaleko od Leskovca.Rastući u mnogobrojnoj,pobožnoj porodici od malena je zavoleo Boga i monaštvo tako da je već u 14-toj godini otišao iz roditeljskog doma u manastir.Na Sv.Pantelejmona 1939.godine mali Dragutin (svetovno ime oca Petra)postaje žički iskušenik. U Žiči je za duhovnika dobio jeromonaha Gavrila sa kojim u duhovnoj vezi ostaje do smrti starca 1995-te godine. Narednih nekoliko godina do početka rata iskušenik Dragutin se uči monaškom životu od duhovnih gorostasa kakvi su bili Sveti Vladika Nikolaj, iguman Gavrilo, otac Jakov Arsović i mnogi drugi. Po dolasku iz vojske 1948.godine, odlazi u tek osnovanu šumadijsku eparhiju u manastir Raletinac kod svog duhovnog oca Gavrila koji okuplja mlado bratstvo i oživljava manastir. U ovom manastiru u februaru 1950.-te godine prima monaški postrig dobivši ime Petar dok njegov sabrat postaje monah Pavle (potonji duhovnik manastira Grnčarica).

U tadašnjem mladom bratstvu bili su i sadašnji iguman Hilandara Mojsije, otac Sava iz Vaznesenja ovčarskog, otac Georgije koji je sada u Svetoj zemlji a svi pod duhovnim rukovodstvom mudrog igumana Gavrila. Po potrebi službe (u međuvremenu postavši jeromonah) otac Petar biva sabrat manastira Voljavča i Kalenić da bi 1968.god. na svoj zahtev i uz blagoslov vladike Valerijana otišao na Svetu Goru, u manastir Hilandar i tamo ostao narednih dvanaest godina. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka dolazi u manastir Denkovac po blagoslovu duhovnika i tu ostaje punih 26 godina, do upokojenja, krajem 2005-te godine.

Krajem 1979.godine, na praznik Sv.Apostola Luke, jeromonah Petar posle višegodišnjeg podvizavanja u Hilandaru, dolazi u Srbiju i uz blagoslov svog duhovnog oca, nadaleko čuvenog igumana Gavrila, započinje obnovu srednjevekovnog manastira Denkovac.

Po predanju, manastir Denkovac je nastao krajem 14-tog veka na mestu gde se podvizavala mlada devojka Desanka-Dena, rodom iz ovih krajeva, koja je zajedno sa svoje dve sestre Sarom i Raletinom dala zavet Bogu da se neće udavati u znak žalosti za izginulim srbstvom na Kosovu polju i da će svoj život do kraja posvetiti Bogu. Svaka od sestara se podvizavala na različitom mestu,u neposrednoj blizini reke Dulenke,na obroncima Gledićkih planina.

Devojke su se upokojile na mestu svog podviga i bile pohranjene u grobnicama koje su prekrivene kamenim pločama.
Po njima su i nazvani manastiri Denkovac, Sarinac i Raletinac.

Smatra se da je manastir Denkovac bio najveći među njima i po veličini i po broju kaluđera i da je u svoje vreme bio sedište vladike (mitropolita). Nedaleko od manastira se nalazi i tzv. Vladikin grob gde su Turci, po predanju, ubili denkovačkog vladiku tražeći manastirsko zlato.

Kao i većina manastira u Srbiji i Denkovac je više puta rušen i obnavljan da bi krajem 19-tog veka imao desetak kaluđera,Rusa.Na žalost, ubrzo je opusteo i nije obnavljan sve do osamdesetih godina prošlog veka tačnije do dolaska oca Petra Hilandarca….

izvor: pravoslavni forum IHTUS