logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: новинарство    2.195 пута прочитано    Датум: 28.06.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Prva strana prvog štampanog izdanja Zakonopravila Svetoga SaveIstorijski institut SANU. ZAKONOPRAVILO SVETOGA SAVE. Najava prevoda

AUTORI: Miodrag M. Petrovic – Ljubica Stavljanin-Djordjevic

+++


Vise od jednog veka se u domacoj istoriji istice potreba za kritickim izdanjem Zakonopravila ili Nomokanona svetoga Save, u literaturi poznatog pod tudjim imenom Krmcija. Vaznost i slozenost takvog poduhvata lepo je pre pedeset godina iskazao naucnik Nikola Radojcic: “….Zaista je steta sto Nomokanon nije u celini izdan i sto su Srbi tako liseni mogucnosti da preko njega duboko zagledaju u mnozinu i ozbiljnost pitanja koja su ispunjavala duhove Srba kroz citave vekove. No jos veca bi steta bila, kad bi Nomokanon sv. Save bio nedostojno izdan. A njega nije lako tako objaviti da napori izdavaca budu dostojni velicine rada sv. Save i njegovih saradnika. Njih, zbilja, ne treba lakomisleno sramotiti s jednim izdanjem Nomokanona, koje bi moglo izazvati neprivican sud o znamenitosti dela sto ga je ucinio sv.Sava, kada je u cvrste osnove srpse crkve uzidao ovaj svoj najveci knjizevni rad.

Trudbenici oko izdanja Nomokanona sv. Save moraju se zadahnuti njegovom ljubavlju prema crkvi i narodu i opasati se njegovom trudoljubivom istrajnoscu, ako zele da sadasnja pokolenja iz njihova izdanja iscitaju velicinu i vaznost napora sv. Save i da osete, koliko je vaskoliki duhovni zivot Srba, s celim svojim jedinstvenim razvitkom, zavisio, sve do 19.-tog veka, od ovog dela” (Vlastel u Zakonu gradskom Nomokanona sv. Save, Glas SAN,SHSIII,Beograd 1949, 1-2).

Navedene reci su dosta podsticajne, ali mogu da pomognu i u poimanju odgovora na pitanje zasto su od toga posla i pojedinci i odbori kao po pravilu, ranije ili kasnije, oustajali.

Nosilac projekta “Kriticko izdanje Zakonopravila svetoga Save” je Istorijski institut SANU, za ciju je realizaciju zaduzen Miodrag M. Petrovic.

Poslednjih godina se postojano priprema izdanje te najvece srpske srednjovekovnnj knjige. Ovo narocito od 1990., kada je Miodrag Petrovic objavio knjigu O Zakonopravilu ili Nomokanonu svetoga Save i priredio (1991) fototipsko izdanje Zakonopravila (prema Ilovickom prepisu iz 1262. godine). Ta izdanja i rad na njima predstavljaju deo predradnji u sladu sa pravilom: “Prvo prouciti pa izdati”.

Za temeljno proucavanje i prevod Zakonopravila nije dovoljno dobro poznavanje samo srpskog jezika – starog i savremenog; uz to su neophodna znanja: grckog jezika, tekstologije, srednjevekovnog crkvenogradjanskog vizantijskog i slovenskog prava, pravoslavne teologije, istorije hriscanske crkve i dr. To namece sama sadrzina Zakonopravila – zabornika koji sadrzi preko sto raznovrsnih vizantijskih spisa. Proucavanjem tih spisa, otkriva se veliki stvaralacki udeo svetoga Save u izradi Zakonopravila. Njegov rad na tome nije samo sakupljacki, selektivni, prevodilacki. On, kao sastavljac knjige sa kojom nijedna nomokanonska vizantijska knjiga nije ista, po sopstvenom nahodjenju odabira i rasporedjuje gradju tako sto sinopticke kanone Stefana Efeskog (VI vek) i Aristinova tumacenja (XII vek) cesto zamenjuje celovitim tekstom kanona ili Zonarinim tumacenjima (XII vek), a ponekad i nepoznatim izvorom. Ima i takvih primera gde se sinoptickom kanonu kao tumacenje stavi sam kanon. Cesto grcke tekstove, prevodeci, skracuje ili prosiruje, gde je to neophodno, kratkim objasnjenjima.

Te cinjenice su presudno uticale na oblikovanje izdanja u pripremi, ciji autori ovom publikacijom obavestavaju o svom radu na prevodu i konacnom njegovom izgledu. Takodje najavljuju da ce ceo rukopis pripremiti za stampu do kraja 1998. godine, vezujuci to za proslavu osam vekova manastira Hilandara, gde je sveti Sava, kao monah i ktitor sa svojim ocem, obitavao i stvarao. Autori ce u predgovoru izdanja potanko obrazloziti resenja koja daju, kao i svu slozenost posla. Svesni su koliko ih obavezuje ucenje o bogonadahnutosti nomokanonskih “knjiga” i prevod na srpskoslovenski jezik, na kojem prevedene “knjige” zablistase i postadose jasne. Drugim recima, svesni su obaveze i odgovornosti koja nalaze da prevod na savremeni srpski jezik urade tako, da njime ne iznevere izvornike koje koriste, odnosno da sve bude u slladu sa srpskim i grckim srednjevekovnim tekstovima. A koliki i kakav je to trud, uocice buduci korisnici najavljenog izdanja.
Prevod Zakonopravila se radi uz novcanu pomoc g. Jovana Obradovica i njegove dece Aleksandra, Dragana i Katarine iz Beograda, koji ce ucestvovati i u finansiranju najavljenog izdanja.

Nesebicnu podrsku u ostvarenju ovog posla daje g. Djogo Stojcic, raniji direktor Republickog zavoda za medjunarodnu naucnu, prosvetnu, kulturnu i tehnicku saradnju Srbije.

Imajuci u vidu da ce za izdanje Zakonopravila biti neophodna zamasna novcana sredstva, opravdano se ocekuje da u tome ucestvuju i drugi, jer se radi o zakonskom spomeniku koji celovito uredjuje crkveni i gradjanski zivot Srba u srednjem veku. Rec je, naime, o pisanom crkvenogradjanskom pravnom spomeniku od 800 stranica, koji je u upotrebi 130 godina pre Dusanovog zakonika, i koji je nadziveo sve srpske zakone; on je i danas zvanicni kodeks Srpske Pravoslavne Crkve.
Pomoc Zakonopravila sveti Sava je ucvrstio crkvenodrzavnu samostalnost Srbije i svest Srba o sopstvenoj samosvojnosti. Ukazao je da zakon mora da caruje i da bude ogledalo svima.

 

izvor: Arhiva spc.yu; 1997 godina





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo