logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Политика, Актуелно, Религија, Свет, Друштво    Аутор: новинарство    2.400 пута прочитано    Датум: 23.06.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Film: Propast imperije – vizantijska poukaIdeja filma na kojem smo radili godinu ipo dana jeste  da ukaže zapravo na koji način je Vizantijska imperija izgubila sposonbost da odgovori na istorijske izazove i propadne posle hiljadu godina, objašnjava arhimandrit Tihon (Ševjunov) -autor filma “Propast imeprije  -vizantijska lekcija”

+++

tv-revija_tihon_1.jpg

 

tv-revija_tihon_2.jpg

 izvor: TV Revija

 

+++

Film “Propast imperije -vizantijska pouka” možete pogledati ovde (pravoslavna.ru)

+++

 

Pouka oca Tihona

Otkako je 31. januara prvi put prikazan na programu ruske državne televizije, dokumentarni film „Propast imperije – vizantijska pouka” ne prestaje da uzbuđuje javnost u najvećoj zemlji na svetu. Uskomešali su se i mnogi duhovi van njenih granica. Ne bez razloga. „Propast imperije – vizantijska pouka” u osnovi se bavi usponom i padom hiljadugodišnjeg carstva, ali, istovremeno, i na ne mnogo skriven način, govori o svemu što se dešava u današnjoj Rusiji, o problemima sa kojima se ona suočava, ali i onima koji joj se svakodnevno nameću od strane takozvanog Zapada. Nije stoga čudno što je sudbina Vizantije gotovo preko noći prerasla okvire srednjoškolskih udžbenika i postala nezaobilazna tema razgovora svugde – od naučnih instituta i televizijskih debata, do podzemne železnice i frizerskih salona…

Prema autoru filma, arhimandritu Tihonu Ševkunovu, igumanu Sretenjskog manastira (po nekima ličnom ispovedniku ruskog predsednika Vladimira Putina), Vizantijsko carstvo, koje je trajalo od početka 4. do polovine 15. veka i, posebno, njegova prestonica Konstantinopolj pali su kao žrtva zanemarivanja sopstvene hiljadugodišnje tradicije i neselektivnog prihvatanja agresivnih spoljnih uticaja. Ovo se odnosilo na sve sfere delovanja države – od političkog, pravnog i socijalnog sistema, do stvaranja uskog kruga oligarha ili razbijanja armije. Umesto da nastavi putem koji joj je doneo status najmoćnije države sveta tog vremena, i osloni se na sopstvene snage, Vizantija se priklonila „pogubnim reformama” koje su joj, na suptilne načine, nametane od strane katoličke Evrope.

Koreni ruske civilizacije

Jedno je sigurno: ko god je odgledao film oca Tihona ne može da prenebregne jasnu paralelu sa Rusijom postsovjetskog doba. Ipak, prema mišljenju autora, „Propast imperije” nije antizapadni film. „Ne bi bilo pošteno kazati da je Zapad pravi vinovnik nesreće i pada Vizantije. Zapad je samo sledio svoje interese, što je potpuno legitimno. Istorijski poraz Vizantije desio se onda kada su sami Vizantinci izmenili principe na kojima je opstajala imperija. Ako se osvrnemo u istoriju videćemo da se Zapad razvijao na sasvim poseban način. Iako na daleko nižem civilizacijskom stupnju, osvojio je 1204. Konstantinopolj i stekao ogromna sredstva (finansijska i tehnološka) za razvoj svojih država i naroda. To što su stekli, činjenica je, upotrebili su izuzetno pametno. Kada su ta blaga iscrpena krajem 15. veka krenulo se dalje u osvajanja, na red su došli Amerika, Indija, Kina… Rezultat sjedinjenja grabeži i genijalnog naučnog i ekonomskog stvaranja je pred nama. Da li je to dobro ili ne, drugo je pitanje”, objašnjava otac Tihon, uz napomenu da taj proces do danas nije okončan.

„Nije stvar u tome što su ruski gledaoci prvi put mogli da vide toliko beskompromisnu antizapadnu pravoslavnu dokumentaristiku, nego u činjenici što ovaj film, prikazan na vodećem državnom televizijskom kanalu, predstavlja ideološki preokret. Tačnije, pokušaj da se na zvaničnom nivou traga za korenima ruske civilizacije, ne u srednjovekovnoj Evropi, ili mongolskim hordama, već tamo odakle oni zaista potiču – Vizantiji i njenom pravoslavnom okruženju”, napisao je jedan kritičar.

Od dolaska na vlast Vladimira Putina Rusija, polako ali definitivno, oživljava svoj, silom prilika prigušeni, imperijalni status. Ogleda se to u mnogo čemu – u državnim simbolima, izgradnji vertikale vlasti, strateškom spoljnopolitičkom prestrojavanju, spoznavanju sopstvene ključne uloge u Evropi, isticanju posebnosti proisteklih iz bogate istorije, povratku crkvi…

Poruke iz prošlosti

Poruke srednjovekovne Vizantije današnjoj Rusiji više su nego otvorene. I srednjovekovna carevina muku je mučila sa oligarsima, u jednom periodu čak se i smena vladara odvijala u proseku na svake četiri godine (koliko danas traje predsednički mandat). Često pominjani „stabilizacioni fond”, nastao u proteklim godinama na blagodetima skupih energenata i predviđen za ulaganja u socijalnu sferu današnje Rusije, takođe ima, na neki način, svoju preteču u Vizantiji. U carevini su ovakvi fondovi, na primer, korišćeni za izgradnju čuvene crkve Svete Sofije i prisajedinjenje zemalja odvojenih od imperije (u vreme cara Justinijana), kao i u vreme Vasilija Drugog (976–1025) kada su pare ulagane u jačanje države i, pre svega, armije.

Otac Tihon priznaje: „Analogija sa savremenom Rusijom namerno je naglašena. Uzeli smo upravo te primere na kojima smo mogli da pokažemo paralelu između onoga što se dešavalo u Vizantiji i onoga što se dešava danas u Rusiji.” „Reč je o izboru puta. U kom pravcu ćemo krenuti, koji vektor ćemo odabrati u svetskoj krizi koja nam sve više preti”, zaključuje otac Tihon.

Slobodan Samardžija

[objavljeno: 19/03/2008] POLITIKA
 

 





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo