Вести

Miloš Stefanović odgovorio je i na pitanje šta je tačno razgovarao sa vladikom i šta je njemu vladika Hrizostom odgovorio.
“Ja sam prvo zamolio Blagoslov i dobio sam ga, onako kako pripada, hrišćanski. Rekao sam vladici iskreno: Preosvećeni vladiko, šta ovo bi, zašto ovo dozvoliste?

 Biljana Diković „Užička Nedelja“ 20. jun 2008

+++

A on: Pa kako ja dozvolio, ja sam bio uhapšen od svoga naroda!

Pa Preosvećeni vladiko, zašto se ne obratiste sa par reči, kad ste videli da narod kleči! Niko nije sa puškom došao, niko nije nikome pretio. Kad ste videli narod da kleči, zašto Preosvećeni vladiko ne progovoriste koju reč tom narodu? Vi ste mudar čovek, zašto ne iskorististe mudrost vašu? Naspram tog naroda koji kleči trebali ste vaše ogromno iskustvo, hilandarsko, grčko, rusko, (sigurno znam da je svuda bio i molitveno i liturgijski), ne iskorististe da se svome narodu obratite sa par reči i sve bi došlo na svoje mesto!

A on: Pa ja sam hteo da izađem napolje da govorim, meni nisu dozvolili!

Ja sam rekao vladici da postoje veliki problemi, da je vladika okružen ljudima koji mu ne govore istinu jer uvek pričaju o nekoj šačici buntovnika, ljudi koji rade za nečije i tuđe interese! Ja sam gotovo siguran, bar za one ljude koji su samnom došli iz Arilja, da su došli s ljubavlju. Mi imamo želju da se očuva Pravoslavlje onako kako je to od Svetoga Save, do Svetog Vasilija Ostroškog i Vladike Nikolaja Žičkog, Justina Ćelijskog, kako se vekovima služilo!

I na kraju krajeva, rekao sam Preosvećenom vladici sledeću stvar:

Ja potičem iz domaćinske kuće u kojoj je red uvek poštovan. Imam svoju sopstvenu, ozbiljnu firmu, gde se red poštuje. Živim u zemlji u kojoj postoje zakoni, Skupština donosi mnoge zakone koji možda meni i ne odgovaraju, ali ja sam dužan, kao ozbiljan i savestan građanin da ih poštujem. Tako očekujem da i u crkvi, kad Sveti arhijerejski sabor donese odluku, da treba to da poštuju svi, bez obzira da li je to vladika, da li su namesnici, sveštenici itd,…

Vladika je na to rekao: Pa vi gospodine i ne znate šta je onda Sabor. Ja sam član Sabora, ja sam prisustvovao tom Saboru, pa ja gde dođem to je Sabor! Nemate vi pravo da govorite kad niste prisustvovali Saboru!

Ja kažem: Preosvećeni vladiko, pa ja nisam na Saboru, i ne mogu biti na Saboru, I ne treba ni da budem! Ali zato imam odluku Sabora!

A on će: Pa vi ne umete da tumačite odluku Sabora! Pa ja sam Sabor! Ja gde dođem kao vladika – ja sam Sabor!

Ja kažem: Preosvećeni vladiko, ja stvarno to ne razumem: da ste vi Sabor. Koliko se ja razumem kao školovan čovek, da je Sabor iznad svih, a nekako ispada da to i nije tako, jer tako naš vladika to ne tumači. Skrenuo sam pažnju da je ovo jedan ozbiljan proces, da su ljudi nezadovoljni, i da se to neće tek tako završiti. Da bi trebalo ipak pokazati ljubljv, sa ljudima popričati.

Vladika kaže: Ja nisam nikome naredio da služi po novom.

A ja kažem: Preosvećeni, mi od vas tražimo, i jedino to tražimo, da se ispoštuje odluka Sabora! Klečeći narod je samo tražio od vas da vi naredite dveštenicima da služe onako kako je Sabor doneo odluku! I celokupna suština problema jeste u tome! Mi ništa protv vladike nemamo! Naprotiv, ja se svako jutro molim za našeg preosvećenog vladiku, molim se zašto što ljubav imam, što želim da nam je crkva jedinstvena! Zato što ne želim da nas niko deli, da nas na takav način raslabljuje, i duhovno i fizički! Kažemo: da bismo prevazišli probleme, molimo vas Preosvećeni vladiko, ispoštujte samo odluku Sabora i naredite sveštenicima da služe onako kako Sabor kaže! Jer je to jedino merodavno!

Kada Sabor donese neku drugu odluku, jer je fomirao komisiju u kojoj se nalazi i naš Preosvećeni vladika, gde treba da se ispita na koji je to način pravilno! Mi ne ulazimo u dogmatsku raspravu kako je pravilno, ali tražimo, nezadovoljni time što se na našoj eparhiji odluka Sabora ne poštuje! Smatramo, da ako se hijerarhija, u bilo kojoj instituciji ne poštuje, onda ta institucija prosto i ne postoji! Odnosno, do te mere je rslabljena, da zapravo ne postoji!

Vladika je rekao da će on preneti ovu situaciju i naše stavove Sinodu, reko da će, (u Arilju nema nikakvih problema jer sva tri sveštenika služe po starom, međutim dogodilo se jednom prošle nedelje da je sveštenik Mirčeta Krupniković služio po novom, ali se nadam da će se to vratiti, u Čačku nema problema kako sam saznao), doći u Užice i Požegu, da razgovara sa sveštenicima. Ja sam blagodario na kraju što me vladika primio, tražio i dobio sam Blagoslov, zamolio me: da li ja mogu da kontrolišem ljude da on može nesmetano da ode bez ikakvih incidenata.

Ja sam rekao: što se tiče ovih ljudi koji su došli samnom, neće nikakvih problema biti. Kad sam izašao ja sam ljudima rekao: molim vas, Preosvećeni vladika želi da napusti, i on je otišao, niko nikakav incident nije napravio! I mi smo, Bogu hvala, ostali na ručku kod domaćina.

Vladika je bio okružen sa petnaest, dvadeset ljudi. Moram da priznam pošteno da je meni bilo neprijatno, jer sam ja bio izložen kao da sam neki buntovnik, neki revolucionar, pa su me svi provocirali sa svih strana: ko si ti, huliš na vladiku! Pa ja kažem: niste bili u pravu, trebali ste se obratiti nama, vladika nije bio ugrožen, njemu niko ničim nije pretio! Narod nije, ne daj Bože, ni na koga ruku podigao.

Mi imamo obrnutu situaciju gde su đakoni i namesnik udarali ljude koji su klečali, pa čak i jednu baku koja je došla sa nama iz Arilja! Staru baku Radmilu, sa štakom, su prevrnuli, pregazili, to je jedna pobožna starica koja je došla s nama iz ljubavi prema Pravoslavlju, prema očuvanju naše tradicije i vere. To je bila jedna veoma neprijatna scena, naši su ljudi tu baku iščupali, izvukli napolje…

Znate, kad se tu uzrujaju strasti, onda se tu mnogo ne može kontrolisati šta se događa. Ali, Bogu hvala, niko od verujućeg naroda nije podigao ruku, niti je na bilo koga nasrnuo, osim što je podigao glas! A mislim, da podizanje glasa nije nikakvo izazivanje, ni pretnja, nikome!”

Biljana Diković „Užička Nedelja“ 20. jun 2008