Protojerej mr Velibor Džomić: NEMA „ PUČA“ U SPC. Nedavno završeno zasedanje Svetog arhijerejskog Sabora izazvalo je veliku medijsku pažnju, pošto se i u javnosti i u crkvenim krugovima verovalo da bi na njemu episkopi SPC mogli da izaberu novog poglavara, s obzirom na loše zdravstveno stanje Njegove Svetosti patrijarha srpskog Pavla.
„Nedeljni telegraf“, br.633, 11. jun 2008.
+ + +
Sabor je izazvao posebno interesovanje u Crnoj Gori, jer je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije njime predsedavao i, kao najstariji član Sinoda, zvanično zamenjuje patrijarha. Protojerej mr Velibor Džomić, paroh podgorički i autor više knjiga iz istorije SPC i crkvenog prava, o odjeku ovog zasedanja u Crnoj Gori i među Srbima kaže:
-Verni narod se sa svojim sveštenstvom moli za zdravlje patrijarha i čvrsto stoji u crkvenom jedinstvu. Mnogi mediji su prenosili dezinformacije iz Beograda i komentare lažnog i samozvanog sociologa religije Mirka Đorđevića, kako bi klevetali Sabor i napadali mitropolita Amfilohija. Ali, što bi rekao patrijarh Pavle, kad bi se čovek vrabaca bojao, ne bi proso sijao.
• Zbog čega dešavanja u Crkvi toliko plene pažnju javnosti?
– To se ne dešava samo kod nas, već u svim društvima koja su bila taoci komunističkog režima. Na Zapadu, gde su različite crkve i verske zajednice prethodnih decenija slobodno delovale, interesovanje javnosti, i to pre svega medijske, za njihov život je sve manje. Na prostorima negdašnjeg komunizma ta pažnja je veća i življa. Statistika govori da na Zapadu opada broj vernika. A tamo gde su carovale crvene neslobode ne samo da kao zakvašeno testo narasta broj vernika, nego raste i ugled gonjene Crkve. Skloniji sam mišljenju da su u pitanju različiti procesi, ali se ni stradanje, žrtva i svedočenje sveštenoslužitelja ne sme preskočiti.
•Koliko su crkveni velikodostojnici i sveštenici svesni da su oči javnosti uprte u njih?
– Znam sigurno da je najveći broj naših vladika i sveštenoslužitelja svestan činjenice da su oči čitavog srpskog naroda uprte u njih, kao u duhovne oce i predstavnike Crkve. Znam i da se oni, u pogledu svoje službe Bogu, Crkvi i rodu, nesumnjivo trude da ispunjavaju dužnosti. Može se diskutovati da li se uvek, ne samo na pravi način nego i blagovremen, odgovori na ono što očekuje medijska javnost. Bilo je i ima izvesnih poteškoća u tom pogledu, ali i za to treba imati razumevanja. Crkva je decenijama bila u getu, a njen život je svođen na crkvene porte.
•Najveća pažnja medija i javnosti bila je vezana upravo za majsko zasedanje Svetog arhijerejskog Sabora?
– Čini mi se da se očekivalo da će se u maju desiti nešto epohalno, da ne kažem revolucionarno u Crkvi. Kao što se videlo, brojne prognoze pokazale su se pogrešnim, a mnogi „proroci“ su promašili u medijskim prorokovanjima. Zaboravilo se da je Bog sve premudro stvorio i da za Crkvu Hristovu nema nerešivih pitanja, situacija i stanja.
• Ipak, ne može se poreći da su do javnosti stizale informacije o određenim nesuglasicama, i da su dolazile od nekih crkvenih velikodo-stojnika?
– Mnogi žive u uverenju da je Crkva konzerva sardina, a ne živi sabor patrijaraha, vladika, sveštenika, monaštva i vernog naroda. Ostaci ideološke svesti pokušavaju da komunistički komitet poistovete sa Svetim arhijerejskim Saborom. Taj neukus je u jednom momentu otišao čak dotle da je Sabor, kao najviše telo Srpske Crkve, maltene prika-zan kao pazarište ili buvljak gde se ne znaju ni dnevni red, ni predsedavajući. Svako u svom dostojanstvu u Crkvi ima pravo na mišljenje. I ne samo to. Postoji i pravo da se pismeno izuzme mišljenje, ali su svi dužni da poštuju odluku saborske većine. Ja, kao sveštenik, to tako doživljavam. Drugo, dostojanstvo arhijereja je najveće dostojanstvo u Crkvi i nisam sklon da verujem da je bilo koji vladika spreman da se stavi u službu tzv. novinskih insajdera. Mislim da je sazrelo vreme da se neko svešteno lice ozbiljno posveti redovnom kontaktu sa medijima, jer će se na taj način znatno suziti prostor za medijske manipulacije i prorokovanja.
• Da li je istina da u SPC postoji polarizacija na tzv. crnogorski, bosanski i srpski lobi?
– Pitanje spasenja i duhovni interes narodne celine svakom sveštenoslužitelju mora da bude iznad svakog ličnog, lokalnog ili regionalnog interesa. Misija naše Crkve ostvaruje se i u Srbiji, ali i u BiH, Crnoj Gori, Sloveniji, u čitavoj Evropi i na ostala četiri kontinehta. Radi efikasnije misije Crkve, Sabor je u novim državama formirao episkopske savete. Kanoni i Ustav SPC ne poznaju nikakve lobije. Da ne govorimo da je takav vid „zajedničarenja“ apsolutno stran biću i ustrojstvu Crkve Hristove. Činjenica je da je najviše današnjih vladika rodom iz Bosne, ali to nikome ne daje za pravo da pravi nepredanjske vrste zajednica.
– Nema potrebe ni za kakvim lobiranjem u Crkvi ni po kom osnovu, pa ni po pitanju izbora patrijarha. Čim se neko bira na neku visoku dužnost i čim neko ima pravo da bira, prirodno je da se ljudi opredeljuju po savesti vodeći računa o tome koje je rešenje najbolje za Crkvu. Ali, to pitanje još nije došlo na dnevni red. Na kraju, lobiji su obično javni, a lobisti su ljudi koji ne kriju svoje ime i prezime i ne kriju da ne lobiraju iz duhovnih ili ideoloških uverenja, nego za novac. Onaj koji bi se na to odlučio u Crkvi upao bi u greh simonije, a on podrazumeva lišenje čina za svakog ko bi na takav način došao do njega. Saborna liturgija u Hramu svetog Save, koju su služili skoro svi člonovi Sabora, najbolji je odgovor svim nevernim Tomama.
-Patrijarh Pavle je već duže vreme zbog bolesti sprečin da obavlja svoju službu. Kako se postupa u takvim situacijama?
– U Crkvi Hristovoj nema nerešivih pitanja i stanja. Svi se molimo za zdravlje našeg patrijarha. U takvim situacijama se postupa onako kako je nedavno postupio Sabor. Tako predviđa važeći Ustav SPC. Otuda su više nego smešne priče pojedinih samozvanih kanonista i sociologa religije o navodnom „puču u SPC“.
•Ipak, ovaj Sabor nije bio izborni?
– Duh Sveti rukovodi Saborom. Možda neko u to ne veruje, ali to je njegov problem. Saborski oci arhijereji su, nema sumnje, i na ovom saboru bili vođeni Duhom Svetim. Naš stari patrijarh je patrijarh po meri duše našega naroda. On uživa veliko poštovanje i onih koji ne veruju u Boga. On je garant crkvenog i narodnog jedinstva, ali je Crkva saborna i nikada ne može da bude blokirana.
•Često se govori o nekakvim razmimoilaženjima među vladikama i sveštenicima?
– Mislim da se to prenaglašava. Vladike su duhovni gorostasi po blagodati Božijoj. To su učeni il mudri ljudi. Svi znamo da se oni ne spore oko glavnog, a to je suština vere. Sigurno je da kod živih ljudi ima razlika u mišljenju o tome kako je najbolje da se ostvari neko dobro u konkretnom vremenu, prostoru i prilikama. Žao mi je što mnogi ne poznaju istoriju SPC, čak ni površno. Da pomenem, recimo, razmimoilaženje između patrijarha Gavrila (Dožića) i svetoga vladike Nikolaja Žičkog. Oni su se razišli 1937. po pitanju konkordata i ekskomunikacije ministara iz Stojadinovićeve vlade, pošto su se zalagali za taj ugovor sa rimskim papom. Sukob je bio toliki da sveti Nikolaj do 1940. nije ni dolazio na zasedanja Sabora. Ni državna vlast tu nije mogla da pomogne.
Izmirili su se 1940. u Kaleniću i o tome je u to vreme čak i Politi-ka pisala. Posle su zajedno tam-novali pod nacistima i bili su kao braća, mada ni tamo nisu uvek isto mislili. Ima još primera, ali drugom prilikom. Ako razliku u pojedinim stavovima pojedinim stavovima mitropolita Amfilohija i vladike Artemija uporedite sa prethodnim, biće vam jasno da nema i ne sme biti sukoba među braćom. Da je to, ne daj Bože, krenulo u nekom drastičnom smeru, svi bismo se pobunili.
• Objavljeno je da je umirovljeni vladika Atanasije (Jevtić) napustio zasedanje Sabora?
To je objavljeno tako senzacionalno kao da je nekome stalo da se stekne utisak da je vladika Atanasije, ne daj Bože, promenio veru. Imao sam veliki blagoslov da sam nekoliko godina kao sveštenik bio njegov blizak saradnik u Hercegovini. Sećam se dobro septembra 1999, kad je vladika Atanasije umolio Sabor, kome je predsedavao patrijarh Pavle, da ga zbog zdravstvenih problema razreši dužnosti eparhijskog arhijereja. Sabor je to prihvatio i niko nije bio srećan zbog toga. On od tada nije član Sabora, ali je i dalje ostao vladika. Tada je Sabor doneo odluku da se on može pozivati na određene sednice i da nije dužan da prisustvuje svim sednicama Sabora. Niko, recimo, nije primetio da on prošlog maja nije prisustvovao nijednoj sednici Sabora. Tada to nije bila prvorazredna senzacija i niko se nije pitao zašto ga nema. Vladika Atanasije je veliki bogoslovski autoritet čija reč se pažljivo sluša u svim pomesnim crkvama, pa i u našoj. Njegov savet je danas potreban mnogima.
+ + +
LECI PROTIV EPISKOPA HRIZOSTOMA, JOVANA I ANATASIJA
– Zbog čega kažete da je Crkva na meti zlonamernika i neznalica?
– Dojučerašnji komunisti i članovi Centralnog komiteta danas imaju ambiciju da uče vladike i sveštenike kako da služe svetu liturgiju. Komunisti su 80- tih godina u Kotraži kod Čačka hteli da otmu deo crkvene porte kako bi napravili stadion. Tada im se suprotstavio odvažni sveštenik Branko Kerkezović i, pošto nije mogao da odbrani crkvenu imovinu, preko noći je seo na traktor i uzorao portu. Tada su ga u čačanskom komitetu napadali neki koji su danas kolovođe podrivanja crkvenog poretka i koji bi mu, nakon decenijskog partijskog staža, rado održali kurs o služenju liturgije. Takvi su dok Broz nije umro Boga i Bogorodicu pominjali samo u psovkama, a danas, umesto da se kaju, vitlaju služebnicima i trebnicima i jure sveštenike oko crkava.
– Nedavno sam dobio tri anonimna letka protiv episkopa Hrizostoma žičkog, Jovana šumadijskog i Atanasija hercegovačkog. Leci su pisani u Čačku, verovatno nekom nekuražnom publicističkom rukom, sa ciljem da u ime tobožnje “odbrane vere” smućuju narod. Razne obaveštajne službe su očevidno došle do zaključka da se Crkvi Hristovoj spolja ne može ništa, pa pokušavaju da je podrivaju iznutra. Pronašle su tipove koji kažu da su vernici, ali koji ne znaju mnogo, te su pogodni za manipulacije. Bojim se da u pogledu odnosa fantomskih anonimnih “boraca za pravoslavlje” prema Crkvi i crkvenoj imovini u jednoj manjoj meri prepoznajem isti duh kao i u Crnoj Gori. Nekome je dobro došlo da se larmanjem o tobožnjim novotarijama u Crkvi naša pažnja uklanja od novog kosovsko-metohijskog raspeća.
+ + +
VREĐANJE VLADIKA PREKO SAJTOVA
– Kako gledate na pojavu internet sajtova preko kojih se napadaju jedni, a veličaju drugi arhijereji SPC?
– Postoji nekoliko pseudo-pravoslavnih fantomskih sajtova. Često pogledam njihove sadržaje i pročitam ostrašćene tekstove, pune uvreda na račun naših vladika. Zloupotreba interneta stigla je do nas i pokazuje se, kao i svaka zloupotreba medija, kao nešto što je apsolutno strano Jevanđelju i verujućim ljudima. Duboko sam uveren da iz njih ne stoji nikakav “verni narod” niti, pak, “pojedinci koji su zabrinuti za SPC”. Pre bih rekao da iza fantomskih sajtova, kao nove vrste medija za zloupotrebu, stoje određene antisrpske obaveštajne službe koje osnivaju i novčano pomažu brojne medije po Beogradu, Podgorici, Banjaluci i drugim gradovima, s ciljem da razaraju duhovno i nacionalno jedinstvo srpskog naroda. Fantomski “sajtovski i forumski branitelji” Crkve danas rade nebivali posao. Svoju ulogu su shvatili tako da im je glavni zadatak da “brane” Crkvu od vladika i sveštenika!? Pri tome, uvek se pozivaju na svete oce Crkve, I u potcenjivanju čitalaca idu toliko daleko da se nikad ne predstavljaju imenom i prezimenom, ali se zaogrnu “savešću”, “revniteljstvom”, “Gazimestanom”… A sveti oci Crkvu nikada nisu branili anonimno i pod pseudonimima.
S.V.
Izvor: “Nedeljni telegraf”, br.633, 11. jun 2008.
+++
Redakcijski komentar
Koristimo priliku da vam prdstavimo najbližeg saradnika mitropolita Amfilohija i duhovno čedo popularnog Tase (penzionisani vladika Atanasije (Jevtić)
Pravoslavlje, 934 од 15. 02. 2006
Sveštenik Velibor Džomić, paroh podgorički u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, nedavno je na Pravnom fakultetu Samostalnog i nedržavnog univerziteta u Novom Sadu odbranio magistarsku tezu pod naslovom Odnos Crkve i države u ustavima Srbije i Crne Gore 19. i 20. veka i stekao naziv magistra pravnih nauka. Rad je odbranjen pred komisijom u sastavu prof. dr Vuksan Lakićević, redovni profesor Pravnog fakulteta Samostalnog i nedržavnog univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, prof. dr Dragan Pantić, redovni profesor i dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Srpskom Sarajevu, i docent dr Srđan Đorđević sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, koji je bio i mentor magistarske teze.
Sveštenik mr Velibor Džomić je rođen 1969. godine u Kraljevu u kome je stekao osnovno i srednje obrazovanje. Nakon završetka Pravnog fakulteta, završio je postdiplomske specijalističke studije. Zvanje poslediplomskog specijaliste iz oblasti ustavnog i crkvenog prava stekao je u Novom Sadu, nakon javne odbrane poslediplomskog specijalističkog rada pod nazivom Načelo odvojenosti crkava i verskih zajednica od države i njegova primena u ustavnom sistemu Srbije i Crne Gore.
Prema oceni mentora i članova Komisije za odbranu, magistarska teza oca Velibora Džomića u pojedinim segmentima prelazi okvire magistarskog naučnog istraživanja i predstavlja značajan doprinos naučnom proučavanju nedovoljno istražene oblasti odnosa Crkve i države na našim prostorima.
Novi magistar pravnih nauka široj javnosti je odavno poznat kao autor brojnih knjiga iz oblasti istorije i stradanja Srpske pravoslavne crkve u 20. veku i kao saradnik brojnih crkvenih i nacionalnih časopisa u otadžbini i rasejanju. U đakonski i prezviterski čin je rukopoložen od Njegovog Preosveštenstva Episkopa zahumsko-hercegovačkog g. dr Atanasija (Jevtića). Služio je kao paroh u Mostaru, Trebinju i Zeti, a od 1. marta 2003. godine u Podgorici. Učestvovao je na više naučnih skupova i simposiona. Član je Eparhijskog upravnog odbora i Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske.
Pravoslavlje, 934 од 15. 02. 2006
Да би сте послали коментар морате бити улоговани