Вести

Srbija jeste zemlja čuda, ali da mi je neko pre dve godine rekao da će ambasador Velike Britanije u Beogradu otići u Jagodinu da sa tamošnjim predsednikom opštine razgovara o politici i međunarodnim odnosima, ja bih takvu osobu prekinuo na pola i oterao tamo gde se inače ne ide.

+++

 Ali… dogodilo se i to.
Ambasador Velike Britanije u Srbiji, Stiven Vordsvort, javljaju agencije, sastao se pre neki dan u Jagodini s tamošnjim gradonačelnikom Draganom Markovićem, zvanim Palma. Pa to je zbog vlade – reći ćete. Naravno da je zbog vlade, pa ne mislite valjda da Britanac Palmu shvata ozbiljno. U stvari, on nikoga u Srbiji i ne tretira ozbiljno, kao ni njegov prijatelj iz američke ambasade, pa se obojica ovih dana i ponašaju kao da su došli među domoroce, pleme koje treba da izabere seosko veće staraca, ali kako to divljaci ne umeju oni (ambasadori) su tu da im pomognu.

Za dobro obaveštene nije tajna da se u ovom periodu sastavljanja buduće Vlade Srbije više pita i uvažava ono što kažu američki i britanski ambasador nego Koštunica i Tadić.

Pre deset dana, u jednom restoranu na beogradskoj Karaburmi, američki ambasador u Beogradu, Kameron Manter okupio je društvo najbogatijih srpskih poslovnih ljudi i nekoliko političara s ciljem da se porazgovara o formiranju „demokratske i proevropske Vlade Srbije“. Navodno, bio je i Dačić.

Amerikanac je uveravao prisutne kako je za Srbiju jedini izlaz „proevropska vlada“, kako Evropa pruža ruke Srbiji, kako će Amerika da zalegne na liniji ostvarenja evropskog puta Srbije… a sve uz ponavljanje konstatacije da Srbija u Americi i Evropi ima velike i iskrene prijatelje.

Okupljeni su, prema tvrdnjama jednog od izvora (koji me nikada do sada nije izneverio) klimali glavama i ozarenih lica odobravali ono što Manter priča. Bombardovanje Srbije, i Kosovo, naravno, Amerikancu niko nije smeo ni da pomene. Šta hoću da kažem?

Pre svega da mi je žao države u kojoj živim i da se, kad već neće oni koji bi trebalo, stidim zbog svega što proživljava narod kojem pripadam.

Da je Srbija miljenik Evrope, partner Amerike, da za nju važe drugi, povoljniji standardi, nego za bivše republike bivše Jugoslavije, mogao bih da progutam ovu svakodnevnu servilnost i poniznost srpskih političara prema britanskom i američkom ambasadoru u Beogradu. Ali nije tako. Sve je obrnuto i sve je na štetu Srbije. I onda kada je Beograd ispunjavao očekivanja i uslove Evrope i Amerike Srbija za uzvrat nije bila nagrađivana već kažnjavana. Počev od izručenja Miloševića Hagu, pa do priznavanja Kosova kao nezavisne države.

A što se tiče Dragana Markovića Palme, on duboko i intenzivno proživljava svojih pet minuta strasnog odnosa sa onima koje, u normalnim okolnostima, ne bi mogao da vidi ni kroz teleskop.

Piše: Ratko Dmitrović

izvor: VESTI, 18.06.2008