Вести

Ko je ovaj čovek – Dragan Marković Palma, predsednik JS

+++

POČETAK – Rođen je 2. maja 1960. godine u selu Končarevu u blizini ondašnjeg Svetozareva, današnje Jagodine.

DETINJSTVO – Odrastao je na selu u imućnoj porodici. Uvek je bio ponosan na svoje „seljačko“ poreklo i kada god mu se ukaže prilika, za sebe govori da je, pre svega, „dobar domaćin“, pa tek onda političar. Kada je napunio 18 leta, roditelji su ga uz harmoniku, iće i piće ispratili u vojsku, koju je služio u „bratskoj“ republici Hrvatskoj.
NACIONALNOST: Srbin
VEROISPOVEST: Pravoslavac
OBRAZOVANJE: Kako se i gde školovao Palma nema podataka, barem ne na zvaničnom sajtu opštine Jagodina, čiji je dugogodišnji predsednik, ali ni na zvaničnom spisku poslanika parlamentarnih stranaka u novom skupštinskom sazivu. Stoji samo, stručna sprema – privatni preduzetnik! Prema nezvaničnim podacima, završio je takozvanu Školu učenika u privredi. KARIJERA: Proglašen je za najboljeg menadžera i preduzetnika Srbije u 1995. godini. Vlasnik je kompanije koja zapošljava preko 100 radnika i u čijem sastavu, osim televizije Palma plus (koja pokriva 2/3 Srbije), posluje i preduzeće za transport.

STRANAČKI ANGAŽMAN: Sredinom devedesetih godina zajedno sa Željkom Ražnatovićem Arkanom i Borislavom Pelevićem osniva Stranku srpskog jedinstva. Kada je 1998. godine stranka sedište preselila u Jagodinu, postao je potpredsednik. Bio je jedini odbornik Arkanove stranke u Jagodini posle izbora ‘96, koje je dobila koalicija „Zajedno“.

Pamtiće se izjave o njegovoj večnoj odanosti i kumstvu sa komandantom Srpske dobrovoljačke garde. Svojevremeno je nezvanično pominjan i u vezi za optužnicom u Hagu, ali ona nikada nije podignuta. Posle petooktobarskih promena, SSJ osvaja 14 poslaničkih mandata i ulazi u Skupštinu, iznenadivši celokupnu srpsku političku javnost prešavši cenzus. Međutim, sledi razlaz sa Pelevićem i 15. februara 2004. godine Palma osniva Jedinstvenu Srbiju, koja je jedina parlamentarna partija čije sedište nije u Beogradu, već u srcu Pomoravlja. Na prošlim izborima bio je zajedno u koaliciji sa Velimirom Ilićem i Vojislavom Koštunicom, ali na poslednjim se ipak priklonio socijalistima i penzionerima. Trenutno je predsednik opštine Jagodina, a od pre nekoliko dana verifikovan mu je mandat u Narodnoj skupštini.

ZANIMLJIVOSTI: Od Jagodine je napravio pravi mali srpski „Diznilend“. Ova opština u bogatoj turističkoj ponudi ima i čuveni „Akva park“, koji je završen u rekordnom roku i u jeku sezone ima oko 10.000 kupača. Tu je i zoološki vrt, na koji bi bile ponosne i velike evropske metropole, muzej voštanih figura, zatim klizalište, rampe za skejtere…

Čuven je njegov „biser“ kada je „mrtav ozbiljan“ rekao da mu od svih muzičara u Jagodini jedino nisu svirali „Betoven i Šopen jer je bio mnogo mali kada su oni bili popularni“. Na globalnom pretraživaču „Jutjubu“, video-klipovi čiji on glavni akter ubedljivo imaju najviše posetilaca od svih srpskih političara. Ove skorije „provale“ su daleko „umnije“ poput – „ne sipa se patriotizam u traktor“…

Autor: Sandra Mališić

izvor: glas javnosti; 15.06.2008
 

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=6l5DIQHneWo]

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=AbKLGyEj3Jg]

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=CNZsWRNf5S0]

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=121_sQdoAu0]

+++ 

VREME 853, 10. maj 2007.

Portret savremenika – Dragan Marković Palma:
Politička budućnost

Trebalo je samo pogledati pod šatru, sa karneri i volani, parketom i tepisima, kad je Palma ženio sina, i videti šta je, kuda ide, i gde će stići, Srbija. Sad je samo ostalo da se uspostave kriterijumi uspostavljene i tak’e sposobnosti
piše: Dragan Todorović i Dokumentacioni centar „Vremena“
Image

Na zvaničnom sajtu Opštine Jagodina, u kojoj je predsednik Dragan Marković Palma, u vrhu prezentacije piše, Dve domaćinske godine, i još ima glava tigra, što je znak zoovrta Tigar. U toj glavi opštinske prezentacije jošte imaju slova koja idu, tzv. kajron, koja kažu, Odmah po dolasku na vlast realizovano je obećanje predsednika, da on lično i funcioneri ne koriste reprezentaciju, predsednik ne prima platu iz budžeta, koristi sopstveni automobil, vozača i mobilni telefon.

Od taze vesti, na tom sajtu, ima da je predsednik Palma, na redovnom mesečnom prijemu građana, primio 400 ljudi, koji su se uglavnom žalili na nedostatak posla i druge, kako se kaže, socijalno-ekonomske probleme. Svi saslušani i svima obećana pomoć.

Od još taze vesti ima da su, krajem aprila, a na predlog predsednika Palme, svi odbornici odali poštu prvom demokratskom predsedniku Rusije Borisu Jeljcinu. Predsednik Palma rek’o i obrazložio, Pored istorijske vezanosti Opštine Jagodina sa ruskim narodom, to je naša i moralna obaveza zbog pomoći koju predsednik Putin, i cela Rusija, pružaju Srbiji u vezi sa Kosovom.

Ono što sledi, to nisu taze vesti, to su, po predsedniku Palmi, fakta, jerbo ono što ima u tu Jagodinu, to nema nigde: predsedik u opštinu zaveo disciplinu, veli smanjio broj zaposlenih, penzioneri se voze besplatno, opština siromašnima plaća lekove, besplatno vozi na preglede u Kragujevac i Beograd, prodavci na pijaci ne plaćaju zakup tezgi, svako novorođeno dete dobija 100 evra, besplatno se vakciniše i osemenjava stoka, kubik vode najjeftiniji na svetu, asfaltirano 20 km puteva, penzioneri idu besplatno u banje, građani besplatno bili na onom mitingu mrtvom Miloševiću, svake godine besplatno u autobusima i u majicama Jedinstvene Srbije idu na sabor u Guči… Sve džabe, opšta pravda i blagostanje.

RAČUN’O I IZRAČUN’O: Iako ima taki rezultati, predsednik Palma na onaj zvaničan sajt predstavljen skromno brate, samo ima glavatu sliku sa kravatom i najosnovnije podatke, Gospodin Dragan Marković Palma rođen je 1960, oženjen, ima dva sina i dvoje unučadi. Privatni je preduzetnik, vlasnik kompanije koja zapošljava preko 100 radnika, u čijem sastavu je preduzeće za transport i trgovinu i TV Palma plus. Proglašen za najboljeg menadžera i preduzetnika Srbije 1995. I više ništa i više jok.

A ima toga što se zna, i, ko kod svaki i taki uspešan čo’ek i domaćin i rukovodilac, ima toga što se ne zna. Dakle, rođen ‘60, u Končarevu, nadomak Jagodine, u imućnu seosku porodicu, završio takozvani ŠUP, trogodišnju Školu učenika u privredi, još k’o dete pomag’o ocu u pečenju cigle, kad stas’o iznajmljiv’o šatre za svadbe, organizov’o nastupe pevača na veseljima. Onda kupio kamion i počeo da se bavi transportom uglja, bio tako dobar u tome da je post’o monopolista u snabdevanju sindikata Fabrike kablova, bio još bolji u tome, da je počeo i vojsku SRJ da snabdeva ugljem. Za taki uspesi, 1995. post’o menadžer godine, sindikalnim organizacijama i vojsci isporučio 110.000 tona uglja, 500 tona poklonio.
Image

Im’o čak i ringišpil, kako, otiš’o jednom na vašar, i poč’o računa, 20 korpi puta toliko i toliko, i izračun’o, kupi ringišpil i eto 5000 maraka po vašaru. I sa tak’i pedigre i progresiju i ostalu silesiju i dalje živi u porodičnoj kući u Končarevu. Ne obrađuje imanje, zbog rada na opštem dobru daje ga u zakup. Ima fond Treće dete, pomaže porodicama sa više dece, dok nije post’o predsednik izdržav’o šest sportskih klubova, od svojih para nasip’o puno puteva, vlasnik kik boks kluba Palmini tigrovi, u mladosti se bavio boksom, i danas trči i radi vežbe, radi 16 sati… Prošle godine, na Uskrs, primio orden svetog Simeona Mirotočivog, kad mu ga dav’o vladika šumadijski Jovan rek’o, Zaista mi je velika radost…

Član Stranke srpskog jedinstva Željka Ražnatovića Arkana od osnivanja, kad se stranka, 1998. preselila u Jagodinu post’o potpredsednik. Bio jedini odbornik Arkanove stranke u Jagodini posle izbora ’96, koje dobila koalicija Zajedno. Međutim, politički delov’o i zajedno sa socijalistima et julovcima preuzima vlast. Kako, sedam odbornika koalicije Zajedno prelazi kod Palme, on lično čupa kablove sa skupštinske govornice i preuzima vlast, Palma povodom toga izjavio da je sve bilo legalno.

Na izborima 2000, na listi Stranke srpskog jedinstva, postaje republički poslanik. Po sopstvenim rečima politikom počeo da se bavi 1993, video da se politikom bave samo oni koji nemaju nikakav pedigre, koji sebi u dvorištu ni WC nisu sazidali, koji su sve što znaju naučili iz knjiga, a po njemu, najveći fakultet je onaj gde čovek prođe kroz sve faze, i praktično oseti problematiku i sve što prati jednog rukovodioca. Eto on, zna da ore, i da muze krave, da vodi televiziju, napravi završni račun preduzeća, zato je najveći fakultet na svetu životni fakultet.

NA RASPOLAGANJU: Početkom 2004. osniva svoju stranku, Jedinstvenu Srbiju. Pobeđuje na izborima za predsednika Opštine, njegova stranka uzima najviše mandata. Objasnio kako i zašto, u vreme najtežih godina siromašnima besplatno davao ugalj i brašno, iz svojih sredstava nasip’o puteve, njegova firma imala promet ko opštinski budžet, i narod mu vratio. Kad post’o predsednik uzeo da asfaltira puteve koje je ranije samo nasip’o, veli da je doter’o do 100 kilometara. I ne samo to, prošlog leta, tamo gde su sve bili livada i korov, otvorio zoovrt. Javno, pred 50 predsednika opština, pred Bidžu i Sulejman Ugljanin, sa svoju crvenu u crveni vez kravatu, rek’o da je Jagodina, sa zoovrtom, stekla sve uslove da uđe u Evropsku zajednicu. Na licu mesta i lično, predsedniku Palmi čestit’o počasni građanin Vuk Bojović, koji lično poklonio Palmi svu živinu, emue, kamilce, masnotrtične ovce, belonosne majmune i majmune pavijane. A ovoga leta, na opšte i svako dobro, Palma planira otvaranje akvaparka po kome će moći i da se kliza samo za 100 dinara.

Pred poslednje republiče izbore, taki i toliki Palma, prirodno se naš’o u tzv. narodnjačkoj koaliciji sa Koštunicom i Veljom Ilićem. Iako izjavljiv’o da je Koštunica najbolji premijer svih vremena, da Velja najbolji ministar, iako dao veliki doprinos, zbog Arkana, i sve to, nije bio na poslaničkoj listi. Ali rek’o da je na raspolaganju domaji, Moramo uspostaviti kriterijume sposobnosti, a ne podobnosti. Neka sami procene i kažu, vi ste privrednik tolike godine, imate 120 radnika, žiro-račun vam nije bio blokiran, pa hajde da vidimo šta možete da uradite za Srbiju. Mene su napadale sve partije jer znaju da sam politička budućnost.

I sva je prilika došlo vreme za Političku budućnost. Za 1. maj predsednik Palma u Končarevu oženio mlađeg sina Darka. Kako bilo, mediji koji to treba da rade već opisali, Svadba je bila da se dugo priča i pamti. Stradalo je sto prasića i sto jagnjića, vino i viski tekli su u potocima. A pod šatrom, u kolu, Ceca, Velja, Mihajlov, Dačić, Marinko Rokvić, ruski ambasador Aleksejev, direktor železnice Šarančić… Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma priredio je u rodnom selu Končarevu trodnevno svadbeno veselje za sina Darka. Tatin ponos, zaposlen kao zamenik direktora banke, venčao se 1. maja, a obred venčanja je obavio episkop šumadijski Jovan. Svadbeno veselje održano je pod šatrom, sve sa parketom i tepisima. Najveselije je bilo za stolom gde su sedeli lider NS-a Velimir Ilić i njegova svita. Ministar Aleksandar Popović im je parirao, jer je, na iznenađenje, bio najveseliji pojedinac…

Na svadbi jošte bili Šormaz, Bidža, Raka, Vuk Bojović, Big Lale, Šešelj supruga do ruskog ambasadora, ministar Velja lično doneo veliki koverat u kome bila čestitka Koštunice, a kako istraživački i štampani mediji prenose, Lider radikala Vojislav Šešelj, koji leži u mračnoj ćeliji Ševeningena, opravdano je izostao sa svadbe, ali je pozvao suprugu Jadranku na mobilni telefon i preko razglasa četitao venčanje. Njegovo javljanje je izazvalo opšte oduševljenje, svi su dugo i burno aplaudirali. Šta bilo još, Velja bio baš naćefleisan, ruski ambasador rek’o da je to pravo veselje, da ima mnogo poštovanja prema dragom prijatelju Palmi, da su mladenci veoma lepi. Uveče, pravo iz Nemačke, banula i Ceca Ražnatović. Kako je banula, državotvorno i orno rekla, Ovo se ne propušta, jer ovo je Srbija, i, kako nego orno, uzela da daje svoj lični doprinos opštoj stvari.

+++ 

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=kq3Ih55eSyw]

Tigar iz Jagodine

20. april. 2000; NIN

Ova država nikom nije zamerila što je prenosio istinu. Mi smo bili objektivni, za vreme rata u funkciji odbrane SRJ. Probleme imaju oni koji rade bez dozvole i ne plaćaju obaveze. To ne može nigde da se radi, ni u Americi.

Jagodinska televizija „Palma plus“ za dve i po godine postala je jedna od najpopularnijih televizija i to prvenstveno zbog informativnog programa. Njihove političke emisije reemituju se na drugim stanicama i najcitiranije su u medijima.

Dragan Marković, vlasnik i direktor televizije „Palma plus“, zamenik je predsednika Stranke srpskog jedinstva, odbornik Stranke srpskog jedinstva u SO Jagodina, potpredsednik Kik-boks saveza Jugoslavije, vlasnik kik-boks kluba „Palmini tigrovi“ (najuspešniji klub u Pomoravlju ’97-98), potpredsednik fudbalskog kluba „Obilić“, vlasnik auto-transportnog i trgovinskog preduzeća ATP „Palma“ (najveći distributer uglja u Jugoslaviji), preduzetnik Srbije i YU menadžer ’95, predsednik Komiteta privatnih preduzetnika Jugoslavije i predsednik fonda „Treće dete“ za Pomoravski okrug.

– Kada sam otvorio televiziju, rekao sam da ćemo biti objektivni i da će svi relevantni političari dobiti prostor. Tako je i bilo, od prvog dana. Kod nas su gostovali Milan Milutinović, Vojislav Šešelj, Vuk Drašković, Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica, Vesna Pešić, svi iz SPS-a i JUL-a, osim Slobe i Mire. Intervjue su nam dali Milo Đukanović, Nikola Poplašen, Fehmi Agani, Adem Demaći, Džejmi Šej, Stipe Mesić… Nikada ne dajemo komentare, ono što gost kaže u kameru, to ide pred gledaoce. Zato smo najgledaniji u regionu.

Odazivaju vam se i predstavnici vlasti, koji inače izbegavaju da se pojavljuju u drugim medijima. Zašto dolaze baš kod vas?
– Verovali ili ne, neki se sami javljaju da kažu šta su radili ili da nam pošalju saopštenja. Kada je bilo aktuelno ujedinjavanje sa Rusijom i Belorusijom, delegacija koja je išla, da ih sad ne imenujem, sama nam se odmah javila i to pre nego RTS-u. To je verovatno zato što znaju da smo objektivni, veoma smo gledani i imaju dobra iskustva sa nama, stekli su poverenje.

Mislite da druge televizije nisu objektivne?
– Druge televizije su stranačke. „Palma“ je radikalska, RTS je televizija SPS-a, Studio B je SPO-a. U drugim gradovima televizije takođe pripadaju gradskoj vlasti.

A vaša stranka?
– Stranka nema veze sa televizijom. Od 200 emisija „Politikon“ jednom se pojavio Arkan, dva puta Pelević i jednom ja. Imamo najmanje prostora u programu, a pojavljujemo se samo da damo materijalne dokaze šta smo uradili, a ne saopštenja, kao što to rade druge partije. Mog predsednika Željka Ražnatovića Arkana, on je još uvek moj predsednik, obavestio sam tek kada sam kupio opremu, a on je rekao: „Ako hoćeš da budeš gledan, moraš da budeš objektivan.“

Radmilo Bogdanović, bivši ministar policije, takođe je iz Jagodine. Da li vam je u početku on pomogao?
– Radmilo Bogdanović je politička legenda Pomoravskog okruga, otišao je u penziju bez ijedne mrlje. Mi smo prijatelji i bio je četiri puta na mojoj televiziji kao gost, a ništa drugo od njega nisam ni tražio.

Od kada se bavite politikom?
– Od 1993. godine. Video sam da se politikom bave samo oni koji nemaju nikakav pedigre, nikada nisu zarađivali plate za druge, nisu sebi u dvorištu sazidali NjC, sve što znaju naučili su čitanjem knjiga i na fakultetu. Nauče napamet ispit i posle sve zaborave. Najjači fakultet je onaj gde čovek prođe kroz sve faze i praktično oseti problematiku i sve ono što prati jednog rukovodioca.

U novinarstvo ste ušli tek pre dve i po godine?
– Video sam da mi uvek kasnimo kada su u pitanju dešavanja i hteo sam da imam televiziju koja će uvek biti prva i koja će davati građanima prave informacije, da mogu da se pripreme za sve. Ako treba da se desi neko zlo, bolje je da građani znaju, da se obezbede.
Kada sam ušao u ovaj posao, bio sam već 18 godina privatnik, bavio sam se ugostiteljstvom, trgovinom, prizvodnjom, moja porodica je bila najveći proizvođač cigle, imali smo štalu sa 15 krupnih grla, volova i krava, a bavio sam se i poljoprivredom – imali smo 6,5 hektara zemlje gde smo gajili šećernu repu. Završio sam srednju školu, a otac mi nije dao da upišem višu jer sam sin jedinac, ali zato sam završio više životnih fakulteta. Nikada nisam tražio pravnika za poslovne ugovore, sam sam ih sastavljao i svi partneri su uvek prihvatali moj poslovni plan, jer sam sebe obavezivao više i uvek držao reč.

Kako ste se snašli u novinarstvu?
– Moja televizija zapošljava 64 radnika, a imamo i 10 dopisnika iz inostranstva. Mnoge kolege su me molile da im ne preuzimam radnike, jer svi bi da dođu u „Palmu plus“. Svi zaposleni, od kuvarice preko radnika, do direktora, imaju najveće plate u zemlji kada su u pitanju novinske kuće. Plata je tajna i menja se u zavisnosti od toga koliko se radi. Nisam od onih koji samo tapšu radnika po ramenu, nego se trudim da onome ko je zaslužio, koverta na kraju meseca bude puna i prepuna.
Imamo trinaestočasovni program ( od 10 do 01 sat) a 80 odsto programa pravimo u sopstvenoj produkciji. Vesti idu na svakih sat vremena,a udarne u 20 časova, u nedeljnoj emisiji „Politikon“ političari gostuju i odgovaraju na pitanja gledalaca, „Ni po babu ni po stričevima“ je emisija o Kosovu sa lica mesta, jer je naša ekipa svake nedelje tamo… Prenose nas sve televizije, a šaljemo vesti i Beti i Tanjugu, mada neke televizije, kao BK i RTS, prenesu celu vest, ali izostave od koga je.

Da li vas je i RTS reemitovao?
– U početku jesu, a sada iz ljubomore, više ne.

Radili ste i za vreme bombardovanja.
– Radili smo nonstop i imali po nekoliko dopisnika u gradovima koji su bili gađani, zvali su nas iz Novog Sada da saznaju šta se desilo u njihovom gradu. Kada je gađan Crni vrh, odmah sam RTS-u ustupio svoj predajnik. Mislim da smo svi imali obavezu da tada radimo, mada su neke televizije skinule predajnike da im ne bi bili pogođeni, kao recimo BK, iako je vlasnik te televizije sa Kosova.
Plašio sam se samo da mi neko od radnika ne pogine, a za emisionu tehniku nijednog trenutka nisam razmišljao. Kada je pogođen Crni vrh, rekao sam „čast mi je da je pogođen, jer tamo nemam ljudstva“. Išao sam i sam na teren, mi smo snimali na licu mesta.

Uskoro vam ističe dvogodišnja dozvola koju ste dobili na konkursu Ministarstva za telekomunikacije. Očekujete li da će vam biti produžena?
– Mislim da će biti produžena, ova država nikom nije zamerila što je prenosio istinu. Mi smo bili objektivni, za vreme rata u funkciji odbrane SRJ, prenosili smo istinu, a istina je bila na strani Jugoslavije. Probleme imaju oni koji rade bez dozvole i ne plaćaju obaveze. To ne može nigde da se radi, ni u Americi ili drugim zemljama koje se nazivaju demokratskim, ne može da se radi bez dozvole inače se ide u zatvor. Ne želim da se nekom skine predajnik zato što je objavio neku vest, ali mislim da država nije dirala one koji su bili objektivni.

Da li ste imali problema zbog Zakona o informisanju?
– Taj zakon je prestrog, ali mi nismo imali problema. Neki su pretili da će nas tužiti, ali nisu smeli, jer nemaju dokaze, znaju da bi izgubili. Nego naprave konferenciju za štampu, pa se tako peru.

IVANA JANKOVIĆ

NIN, 20 april. 2000

+++

WED, 27 DEC 2000 21:57:54 GMT

Izborna iznenadjenja

Parlament i palme

AIM, Beograd, 27. 12. 2000.

Ulazak Stranke srpskog jedinstva (SSJ), čiji je osnivač pokojni Željko Ražnatović-Arkan, u buduću Skupštini Srbije,bilo je bez sumnje najveće iznenadjenje tek okonačnih izbora u Srbiji. Nijedno od istraživanja javnog mnjenja nije davalo ovoj političkoj partiji ni teoretske šanse da bi mogla preći inače visok cenzus od pet odsto. Sve agencije i nezavisni istraživači bavili su se isključivo vodećom četvorkom (DOS, SPS, SRS, SPO), a SSJ pomenuta je jedino u analizi beogradskog „Medija centra“ o zastupljenosti učesnika na izborima u medijima, pri čemu je, kao kuriozitet, ukazano da tu organizaciju snažno favorizuju tri televizijske stanice. Sledeće što se čulo je da su birački odbori u centralnoj Srbiji „zatečeni pojavom gomila glasova za neku stranku, za koju nisu sigurni čija je“. Ni pun čas po zatvaranju glasačkih mesta saopšteno je kako SSJ nesumnjivo ulazi u jednodomni 250-očlani parlament, sa 14 ili 15 poslanika, odnosno 5.34 odsto glasova.

Radost pristalica i kandidata ne treba podrobnije opisivati. Radovali su se kao i svi ostali. Bavili su se kombinatorikom ko bi od 131 kandidata najbolje služio u parlamentu, a nosilac liste, na kojoj su, pored SSJ, zastupljene i Partija srpskog progresa, Udružena penzionerska stranka i Srpska seljačka stranka, prof. Borislav Pelević uključio se telefonskim putem, iz Jagodine, u središta medijskog praćenja izbora i izjavio da rezultat SSJ „nije iznenadjenje“, jer su oni očekivali da osvoje većinu?! Odmah je, konstruktivno, predložio neka ministarska rešenja, čestitao pobedu DOS, te izrazio nadu da će nova vlast „osvojiti Kosovo“. Dan kasnije, kad je slavlje minulo, spontano se ispovedio reporteru „Politike“, koja je još početkom daleke 1992. godine, posle Vukovara, s oduševljenjem pisala o „političkom angažmanu“ Željka Ražnatovića Arkana, ustreljenog lidera SSJ, preciziravši da su iskreno mislili da će dobiti pedesetak poslanika. Lider nedavno formirane PSP, Miodrag Vujović izgleda nije kupio večernje izdanje „Politike“, pa je preko svoje televizije „Palma“, onako iz glave, proglasio veliki uspeh.

Stranka srpskog jedinstva osnovana je 1993. godine, nakon čudnog izbora petorice kandidata grupe gradjana „Željko Ražnatović Arkan“ 20. decembra 1992. Pomenuta GG osvojila je 17.352 glasa sa Kosova (ukupno 0.3%), što joj je na osnovu bojkota Albanaca, lošeg izbornog sistema i nemogućnosti nezavisne kontrole, dalo dva odsto mandata u parlamentu. Ključna ličnost, Arkan, poslastičar, vodja navijača fudbalskog kluba Crvena zvezda, kriminalac tražen u nekoliko evropskih zemalja, šef beogradskog podzemlja, plaćeni ubica UDBE, bliski saradnik režima Slobodana Miloševića, zapovednik paravojne formacije „Srpska dobrovoljačka garda“, kasnije optužen za ratne zločine počinjene u Bosni i Hercegovini, pred Haškim tribunalom, dobija dozvolu da, u sklopu Miloševićevog projekta obesmišljavanja opozicije umnožavanjem stranaka, formira svoju legalnu organizaciju, sa pečatom i osnivačkim aktom. SSJ momentalno dobija poveći medijski prostor, članstvo se popunjava estradnim zvezdicama, koja na račun „političkog angažmana“ postaju zvezde, sedište je u Arkanovom kič-zamku pored stadiona Crvene zvezde, a retorika prilično ograničena. Ipak, mafijaškim vezama i sa blagoslovom režima, Arkan vredno gradi infrastrukturu SSJ. Njegovim aktivistima naoružanim automatskim pištoljima tipa „škorpion“ (zabranjenim zakonom o posedovanju oružja) mnogi nisu odoleli. Medju prvima učlanjuju se kompanjoni pokojnog Ražnatovića i saradnici u krvavim zločinima, perspektivni privatnik iz Jagodine Dragan Marković Palma i sportski funkcioner, iz kik-boks federacije, prof. Borislav Pelević. Obojica postaju potpredsednici, a Pelević avanzuje u čin „djenerala“ (drugi u komandnoj liniji) „Srpske dobrovoljačke garde“. Ubrzo postaje i predsednik kik-boks federacije, čiji članovi postižu zavidne uspehe. Po atentatu na Arkana, 4. decembra 1999, preuzima liderstvo u SSJ i SDG, iako je sedište SSJ ranije prebačeno u Jagodinu.

Zahvaljujući brojnim neregularnostima oko lokalnih izbora 1996. godine, SSJ je dobila jednog odbornika u toj opštini u centralnoj Srbiji. A, onda na svenu stupa harizmatični Arkan sa svojim vaninstitucionalnim metodama i za po 10.000 maraka ili otmicu kao iz holivudskih filmova (otmice se inače smatraju ružnim dogadjajima u životu svake žrtve, ali kad vas Arkan kidnapuje, od toga možete celog života da živite u Jagodinu) uspeva da dovede u SSJ još šest odbornika iz SPO, jednog iz DS i jednog iz SRS, formira većinu sa koalicijom SPS-JUL i preuzima opštinsku vlast. Uticajnoj regionalnoj TV stanici „Palma plus“, koja se vidi u celoj centralnoj Srbiji, na osnovu sumnjive dozvole za emitovanje koju je izdao neko od Miloćevićevih ministara, vlasništvu Dragana Markovića Palme, programski se priključuje i TV Jagodina, opštinska kuća nešto slabijeg kvaliteta.

No, Arkan jedno vreme igra čudnu igru sa srbijanskom opozicijom. Pominjalo se eventualno priključenje SSJ Savezu za promene, moćnoj koaliciji unutar DOS, a opozicioni lideri rado su vidjeni gosti na TV „Palma plus“, zajedno sa predstavnicima režima. Neka gostovanja bila su po pozivu, druga su obilato plaćana – svejedno, „Palma plus“ važila je za otvorenu pričaonicu centralne Srbije.

Taj medijski plan SSJ dovršen je koalicijom sa Mikijem Vujovićem, bivšim osnivačem SPS, mrziteljem Novog svetskog poretka, koji je, uz koktel estradnog šunda, evropskog fudbala i pornografije, godinama preko Tv Plame prodavao nacionalizam i sve njegove primese, od „duhovnosti“ raznih fašista iz redova Srpske pravoslavne crkve, do nauka raskrinkavača svetskih zavera protiv Srba. Antologijski su njegovi istupi tokom bombardovanja u proleće 1999, kada je gotovo goloruk, naoružan samo olovkom, koju je vešto vrteo prstima, upućivao teške lične uvrede liderima zapadnih zemalja. Vujović, sa autoritetom „levog smetala“, možda nije doneo jaku partijsku organizaciju (niko ne zna ko su članovi te njegove PSP), ali je uneo televiziju za široke mase, sa mrežom transmitera, opet na osnovu sumnjivih dozvola, u većem delu Srbije i Vojvodine. Svakodnevna propaganda ostvarila je rezultate.

Jedina partija sa nazovi kredibilitetom u koaliciji je Srpska seljačka stranka(SSS). Na prvim višestranačkim izborima, 9. i 23. decembra 1990, osvojila je ukupno 52.663 glasa (jedan odsto) i dva mandata, a 20. decembra 1992, 128.240 glasova (2.7%) i tri mandata. Naredne godine, zbog uvodjenja proporcionalnog sistema sa cenzusom za ulazak u parlament, i nekih internih raskola, doživljava potpuni krah.

Kako objasniti uspeh ove družine autsajdera, a držati se modernih političkih kategorija? Najpre, vreme je učinilo svoje: izborni dan bio je vrlo hladan i tmuran, ponegde nije bilo struje. Birači su nevoljno izlazili da glasaju, sigurni u pobedu DOS. Nevladine organizacije otaljale su posao motivisanja za „overu“ rezultata izbora 24. septembra i prevrata 5. oktobra. Gradjani su masovno apstinirali i odziv je bio svega 58 odsto (3.8 miliona), pa je cenzus pao na circa 190 hiljada, taman dovoljno da ga SSJ prekorači. U strukturi apstinenata valja tražiti objašnjenje. Veruje se da su u polu-toplim domovima ostali potencijalni glasači DOS (uvereni da se to može obaviti i bez njih, ili razočarani dosadašnjim delovanjem te koalicije), SPS, SRS i SPO (razočarani saznanjima o pljačkama i korupciji). Jedino glasači SSJ, realno, nisu imali razloga da budu razočarani. Oni su izašli na birališta, toliko, koliko ih je, i podržali svoje favorite. Neki analitičari procenjuju da su to većinom bivše pristalice SPS, mada za to, osim statističkih pokazatelja (partije su mahom zadržale broj glasaova od 24. septembra, osim SPS, koja je dobila čitav milion manje), nema dokaza. Da li je uopšte neko ko je doskora verovao u nepogrešivost Miloševića sada prihvatio prof. Pelevića za vodju, a Mikija Vujovića i kompaniju za čuvare srpskog nacionalnog interesa, ako tako nešto postoji?

Nije SSJ prošla cenzus zbog svoje snage, Bog zna kako razvijene partijske infrastrukture (na direktnom TV prenosu kongresa, moglo se videti da većina „delegata“ izgleda kao sa poternica) i pametnog vodjstva ( prof. Pelević ne predaje fizičko ili opštetehničko obrazovanje u osnovnoj školi, već je magistrirao ekonomiju, iako ga je „Politika“ unapredila u doktora nauka i predavač je na nekoj višoj školi), već zbog slabosti ostalih. Njihovo prisustvo u parlamentu biće pravo osveženje, u najgorem smislu te reči. Medju 14 ujedinitelja (ili kako će se već zvati) većinu će činiti lica sa predizbornog spota na kojem se oni spontano i sinhrono krste. Dragan Marković Palma i bivši fudbaler Dragiša Binić, sada sportski direktor Arkanovog fudbalskog kluba Obilić i kandidat za ministra sporta, predstavljaće udarnu oratorsku grupu. Posle odbijanja estradne zvezde Cece Ražnatović, Arkanove udovice, da postane udovica sa imunitetom od prekršajnog i krivičnog gonjenja, u poslaničkim klupama će im najverovatnije praviti društvo druga estradna zvezda Ivan Gavrilović, poznat po privatnim nastupima za Mariju Milošević, ćerku zbačenog diktatora. Ipak, teško da će SSJ moći da se proslavi u parlamentu, sa stabilnom većinom DOS. Čak i pomisao da oni pokreću interpelaciju ili prave opstrukciju deluje smešno. Žalosna je činjenica, medjutim, da takva grupa danas predstavlja gradjane Srbije, druge Srbije, demokratske Srbije, ili se to neko malo zaneo…

Bojan al Pinto-Brkić (AIM)