Вести

Analiza Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koju su uradili eksperti DSS i Nove Srbije. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Privremeni sporazum suprotni su Ustavu Republike Srbije i u postojećem obliku ne mogu biti potvrđeni u Narodnoj skupštini, osnovni je zaključak analize

+++

Uvodna napomena

Kao stranke koje su formirale dve Vlade Srbije (2004-07, 2007-08), kao stranke koje su u obe vlade dale predsednika Vlade Srbije, i koje su uz to dale veći broj ministara u značajnim resorima, Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija uložile su veliki napor, energiju i znanje u evropske integracije Srbije. Ne umanjujući ulogu svih koalicionih partnera u ovom procesu, nemoguće je prevideti da su u naznačenom periodu započete i dovršene presudno važne aktivnosti u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja: sačinjena je obimna i sveobuhvatna Nacionalna strategija pridruživanja i pristupanja Evropskoj uniji (2005), donet je veliki broj zakona usklađenih sa evropskim standardima i dobijena je pozitivna Studija o izvodljivosti, posle čega su započeti pregovori o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP, 2005), a po njihovom uspešnom okončanju parafiran je i sam Sporazum (2007).

Poznato je da su, naporedo sa ovim aktivnostima Srbije u vezi sa evropskim integracijama, tekli pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije. Ti pregovori ne samo da nisu doveli do neophodnog ishoda, a to je kompromisno rešenje budućeg statusa, nego su i prekinuti bez rešenja. Umesto da traže kompromis, jedan broj zapadnih zemalja na čelu sa SAD podsticao je albanski secesionizam u pokrajini sve do nelegalnog proglašenja nezavisnosti. Povrh toga, te države su priznale samoproglašenu nelegalnu tvorevinu kao nezavisnu državu, kršeći pri tom načela, norme i pravila međunarodnog prava. Uloga Evropske unije i jednog broja njenih država članica u tome bila je suprotna i međunarodnom pravu i osnivačkim ugovorima same Evropske zajednice i Evropske unije, ali i pozitivnim odredbama već parafiranog SSP.

REAGOVANJE STRANAKA

Analiza je prosleđena SPS-u, čiji savez insistira na ratifikovanju SSP-a i SRS-u. Dačić je obećao da će SPS sa PUPS-om i JS-om razmotriti analizu „u narednih dan-dva“.

– Stav radikala je jasan – SSP je štetan za Srbiju. I kada je parafiran tvrdili smo da nanosi ogromnu štetu Srbiji i da je to prvi korak ka posrednom priznavanju nezavisnosti Kosmeta – kazao je Dragan Todorović, potpredsednik SRS-a.
A DS je saopštila da je „takozvana pravna analiza“ SSP koju je uradila DSS definitivno potvrdila antievropsko opredeljenje DSS-a i Koštunice i spremnost da po svaku cenu ponište SSP sa EU.

U ovakvoj situaciji, gde se država našla između uznapredovalog procesa pridruživanja EU i imperativa odbrane svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, DSS i NS se kao stranke u vladi nisu kolebale. One su politički prioritet nedvosmisleno dale odbrani države zato što je to jedino prirodno, a u toj odbrani su videle i preduslov za sve strateške odnose u međunarodnom okruženju. Polazeći od jednog broja proverljivih premisa – demokratski karakter države, predlog rešenja pitanja Kosova i Metohije uz najveću moguću autonomiju i odgovarajuće međunarodne garancije, maksimalno moguće ispunjavanje uslova saradnje sa Haškim tribunalom, strateška orijentacija ka punoj integraciji u EU – DSS i NS čvrsto brane pravo Srbije, ali i svih drugih članica EU ili kandidata za članstvo, na neprikosnovenu državnu suverenost i teritorijalnu celovitost.

Prilog razumevanju ovakvog stava DSS i NS jeste Pravna analiza Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Kao i svaka dosledno pravna analiza i ova pruža čvrst okvir za razumevanje pre svega pravnih činjenica i u vezi sa tim pravnog statusa ovog pitanja. Iz takvih pravnih zaključaka moguće je izvođenje različitih praktičnih koraka, kao i preduzimanje različitih konkretnih političkih postupaka. Ta vrsta postupanja uvek je stvar političkih učesnika koji, po prirodi političke delatnosti, polaze od sopstvenih programskih načela i konkretne procene njihove primene u realnoj situaciji.

Imajući ovo u vidu, DSS i NS otvaraju pitanje o pravnom karakteru, političkim ciljevima i državnim posledicama SSP u postojećim okolnostima, kako bi se ispitale i pronašle najbolje mogućnosti za Srbiju u ovom trenutku. To se u konkretnom slučaju odnosi na sadašnju i buduću politiku Srbije u procesu evropskih integracija, a posebno na postupanje državnih organa povodom SSP. DSS i NS su uverene da postoji više načina aktivnog vođenja te politike, polazeći od pravnog stanja stvari koje je predstavljeno u ovoj analizi. Budući da je reč o strateški značajnom pitanju za budućnost naše zemlje, Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija su uverene da samo temeljno i ozbiljno razmatranje tog pitanja, gde politička propaganda i pojedinačni stranački računi neće biti na prvom mestu, može uroditi ishodom koji će biti od životnog državnog interesa za Srbiju.

Pravna analiza

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (u daljem tekstu: SSP) i prateći Privremeni sporazum o primeni SSP koje su u Luksemburgu, 29. aprila 2008. godine, potpisali potpredsednik Vlade Republike Srbije Božidar Đelić u ime Republike Srbije, sa jedne strane i predstavnici Evropske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju (u daljem tekstu: EU) kao i 27 država članica EU, sa druge strane, sadrže suštinske nedostatke zbog kojih su pravno nevažeći, odnosno pravno nepostojeći.

Da bi bio pravno važeći, Sporazum mora da bude valjan i obavezujući za sve ugovorne strane. SSP bi morao da bude međunarodni ugovor na koji se primenjuje Bečka konvencija o ugovornom pravu (u daljem tekstu: Bečka konvencija). Bečka konvencija (Vienna Convention on the Lanj of Treaties) potpisana je 23. marta 1969. godine u Beču, a ratifikovana je i objavljena u Službenom listu SFRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi, broj 30/72, i time je postala pravno obavezujuća u Srbiji 27. januara 1980. godine, kada je stupila na snagu.

Autor: Ekipa Glasa javnosti

izvor: Glas-Javnosti, 05.06.2008