Вести

Redakcijski komentari. Milenko Pešić. Saborski insajderi. Kada sam u saopštenju sa Sabora Srpske pravoslavne crkve pročitao kako su episkopi „zapanjeni ponašanjem pojedinih medija, čiji cilj očito nije objektivno informisanje javnosti već zlonamerno iznošenje neistina o događajima iz života crkve”, nisam se mnogo iznenadio.

+++

Pre više od mesec dana novopostavljeni starešina jedne beogradske crkve u nedeljnoj propovedi poručio je nešto slično vernicima. Verovatno, nije znao da na službu božju dolaze i pojedini novinari, pa je bubnuo: „Znajte, braćo i sestre, nema novinara da misli dobro Crkvi!”

Otkuda toliko nepoverenje, pa i strah od javnosti kod pojedinih krugova u SPC? Hristova crkva je i opstala dve hiljade godine, baš zato što je i po cenu mučeničkog stradanja, javno, a ne tajno, širila svoje spasonosno učenje. Zato paušalne negativne ocene izrečene na račun novinara koji su pisali o burnom toku „crkvene skupštine” samo zamagljuju problem. A pravi problem je odsustvo bilo kakvih zvaničnih informacija iz vrha SPC. I to u situaciji kada duhovni vođa ovog naroda, jedine ličnosti oko koje Srbi mogu da se slože, ne predsedava Saborom.

Patrijarh Pavle je zbog bolesti pola godine odsutan iz crkvenog života, što je samo dodatno pojačalo interesovanje javnosti za majsko okupljanje episkopa u Patrijaršijskom dvoru. Nema građanina ove zemlje, bio vernik ili ne, koga ne zanima kakvo je zdravstveno stanje Njegove svetosti i da li će se možda povući sa „svetosavskog trona”. Pogotovo kada pojedine vladike ne kriju ambiciju da, za života postojećeg, izaberu novog patrijarha.

Ne znam kome je u interesu da javnost tek pretposlednjeg dana zasedanja Sabora sazna da je zdravstveno stanje poglavara crkve stabilno i da je „svestan i komunikativan”, kako je javio Tanjug. Inače, poslednji izveštaj sa Vojnomedicinske akademije objavljen na zvaničnom internet sajtu SPC nosi datum 12. mart! Zar Sveti sinod nije mogao sa mišljenjem konzilijuma lekara da se pojavi u javnosti uoči samog sabora i tako umiri javnost i vernike?

Vladike su tokom sabora javno poštovale „zavet ćutanja”, ali su u ulozi „insajdera” nezvanično saopštavale šta se događalo iza zatvorenih patrijaršijskih vrata. Jedan ne previše eksponiran episkop je sve to prokomentarisao rečima: „Manje-više je tačno to što novine pišu”.

Novinarima nije promaklo da Sabor ne može da se dva dana dogovori oko toga ko će predsedavati, ali i da su dve različite delegacije odlazile na VMA kod patrijarha. Kada je jedan vladika predložio da Sabor svakodnevno izveštava javnost o svom radu, kako bi se smanjio pritisak medija ali i „curenje” informacija, glatko je odbijen. Tako je i dalje ostala na snazi anahrona odluka koja arhijerejima tokom sabora zabranjuje kontakt s medijima.

Da je takva odluka postojala 418. godine, do danas ne bi bili sačuvani čitavi dijalozi šta je ko od svetih otaca govorio na Kartagenskom saboru. Ruska crkva, čak više puta dnevno, obaveštava javnost o radu Svetog sinoda tako što na internet postavlja zapisnike sa zasedanja. Zato suvoparna i nedovoljno jasna saborska saopštenja neće umanjiti, nego samo povećati „glad” za dešavanjima u SPC.

Milenko Pešić; POLITIKA
[objavljeno: 22/05/2008]