logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    957 пута прочитано    Датум: 23.05.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Naslovna VREMENikad veći episkopat podeljen je oko svega oko čega se deliti može, a star i bolestan patrijarh Pavle neće da ispusti kormilo Crkve iz ruku sve dok može da ga drži jer, prosto, zna s kim ima posla.

piše: Zoran Majdin; VREME 907; 22. maj 2008

+++


Kao što red i običaj nalaže, ovogodišnje redovno prolećno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora, kome prisustvuju svi arhijereji Srpske pravoslavne crkve, započeto je činom Priziva Svetog duha. Po svemu sudeći, Sveti duh se nije odazvao: kako je liturgija svetog Jovana Zlatoustog završena, njihova preosveštenstva su se za guše dohvatila. Istina, nije prvi put da na Saboru leti perje, ali je prvi put gušanje unapred najavljeno.

Centralna bitka se vodi oko trona patrijarha, jer patrijarh Pavle je još od novembra prošle godine na lečenju od neizlečive bolesti – starosti. Na jednom krilu su u klinču mitropolit crnogorski Amfilohije i vladika raško-prizrenski Artemije zbog suprotnih viđenja odnosa sa međunarodnim upravljačima na Kosovu, na drugom se rvu vladika bački Irinej i banjalučki Jefrem zbog Ravenskog sporazuma, kojim bi se rimskom nadbiskupu – papi priznao primat u hrišćanskom svetu i tako okončala hiljadugodišnja šizma. Tema ovoprolećnog saborovanja su, kako se nezvanično može saznati, izmene u bogosluženju i uvođenje “drugih novotarija u pravoslavlje”, a na meti je više vladika, između ostalih braničevski Ignjatije, šumadijski Jovan i žički Hrizostom, u suštini razrada ličnih animoziteta uvijenih u teološku oblandu, ali kao logistička podrška ovoj ili onoj strani u “glavnim” bitkama. Sve navedeno se, naravno, odvija iza zatvorenih vrata: crkvena vlast je poslovično autistična, a sve što procuri kroz zatvorena vrata može biti kako informacija tako i dezinformacija. Ako je za utehu, na kraju zasedanja biće izdato saopštenje iz koga će se saznati rezultat, ali ne i kako se do njega stiglo.

Prva koplja su pukla na samom početku: dva dana su se za mesto predsedavajućeg gurali mitropoliti Amfilohije i Jovan, jer patrijarh, kome po crkvenom Ustavu pripada ta dužnost, iz opravdanih razloga ne može da je obavlja. Patrijarh je i predsedavajući Sinodu i na tom mestu ga, po njegovom blagoslovu, menja mitropolit Amfilohije pa, ko veli, kad je već tu… S druge strane, po 61. članu Ustava mesto predsedavajućeg Saborom pripada Jovanu, jer on je po proizvodstvu najstariji mitropolit.

+++ 

DELEGACIJE U VIZITI: U zagrljaju od koga oči iskaču, dvojica mitropolita su još od 1990, kada je patrijarh German bio u sličnom stanju kao Pavle danas, a oni glavni pretendenti na mesto kormilara Crkve. Pata-karta je trajala do u večnost, izborni krugovi su se nizali jedan za drugim, sve dok iz šešira nije izašao današnji patrijarh, u tadašnjoj izbornoj trci autsajder, sa svega tri glasa u prvom krugu.

Da se isti scenario ne bi ponovio, tročlana delegacija episkopa – niški Irinej, braničevski Ignjatije i žički Hrizostom, već prvog dana zasedanja posetila je patrijarha Pavla, tražeći blagoslov, uputstva za rad i ovlašćenja za predsedavajućeg. Kako je poseta protekla, nije poznato, tek vratili su se neobavljena posla.

Sledećeg dana u posetu patrijarhu došli su mitropolit Amfilohije, vladika srednjozapadnoamerički Hristofor i bački Irinej, da ga privole da se penzioniše i tako oslobodi tron. Po nekim izvorima dobrovoljno napuštanje funkcije traženo je od patrijarha “pro forme”, jer njegov pristanak nije ni očekivan: delegacija je, u stvari, išla da proveri da li je Pavle kadar da upravlja Crkvom i da, po mogućnosti, iskamče lekarsko uverenje o tome, kako bi se cela stvar razrešila kao i sa Pavlovim prethodnikom, patrijarhom Germanom. Po svemu sudeći, u svom naumu nisu uspeli: Pavle ih je hladno primio, navodno im rekao da on nije German, da je pri čistoj svesti i da na penziju i ne pomišlja, te da neće ni da imenuje zamenika.

Trećeg dana saborovanja javnosti je saopšteno da je sva ovlašćenja patrijarha preuzeo Sinod. Podosta je onih koji su ovaj potez nazvali pučem. Međutim, iako liči, puč nije, jer je u skladu sa 62. članom Ustava, po kome je to moguće u slučaju da je “sprečenost patrijarha u vršenju dužnosti trajnijeg karaktera”, što i jeste slučaj, mada kolektivno rukovodstvo u Crkvenoj praksi nije zabeleženo. Nije, doduše, ni izbor novog patrijarha za života starog. Sem u Srbiji, naravno.

+++ 

KANDIDATI: Kako god, u ovoj ruci Amfilohije je odneo šnjur, uzgred je apsolvirana i prva tačka dnevnog reda – zdravstveno stanje patrijarha Pavla, a Amfilohiju je otvoreno polje da se natenane posveti Artemiju, kao uvod u završnu operaciju: izbor novog patrijarha kad za to dođe vreme.

Za budućeg “prvog među jednakima” Srpske pravoslavne crkve pominju se dva kandidata, vladika bački Irinej i vladika banjalučki Jefrem. Prvi je predstavnik starogrčke, drugi kao predstavnik tzv. bosansko-srpske struje. Na Ravenski dokument svoj potpis je stavio Irinej, dok se Jefrem svakom ekumenizmu energično protivi. Irineja podržava Amfilohije, Jefrema Artemije. I celi episkopat je podeljen na isti način kao i srpsko političko biće: na kosmopolite i ksenofobe. Ironija je da kosmopolite predstavlja vladika koji je prepoznao satanistički obred u uličnoj pozorišnoj predstavi i koji je naredio da za vreme turijske kobasicijade zvoni “mrtveno zvono” jer, zaboga, kobasicijada beše u vreme posta, da je za saradnju sa svetom mitropolit koji održa onaj skandalozan govor nad odrom ubijenog premijera i koji Radovana Karadžića Jugovićem naziva, a da ksenofobe podržava vladika koji je uporno tragao za mirnim razrešenjem kosovskog čvora još u vreme kad su i nož i pogača bili u rukama Slobodana Miloševića, na svoju ruku započeo je istina bezuspešnu diplomatsku misiju u tom pravcu, čak je razgovarao sa “omraženom Medlin Olbrajt”, što su mu današnji kosmopoliti tada vrlo glasno zamerali, svakakvim imenima ga nazivali… Čudni su putevi Gospodnji, još su čudniji politički dilovi, najčudnija je duhovnička strast prema vlasti.

Čuje se iza zatvorenih vrata, ako je tome verovati, da se sprema umnožavanje eparhija, da će beogradska episkopija biti podeljena na tri, uslovno nazvane vračarska, zemunska i podavalska, da bi se tako odnos pola-pola izmenio, te da će Artemije dobiti prekomandu. Koliko god je podela beogradske episkopije na nivou spekulacija, mada se već, kao, zna da će “episkop kruga dvojke” biti Irinej, dosadašnji vladika bački, da će u Zemunu “sedeti” braničevski Ignjatije, o Artemijevom odlasku sa Kosova se već nekoliko meseci glasno govori kao o već gotovom.

+++

PRINCIPI I PRETNJE: Da je Artemije viđen za premeštaj potvrđuje reakcija samog Artemija: nekoliko dana pred početak zasedanja sabora Raško-prizrenska eparhija je na svom sajtu objavila tekst “poznatog znalca kanonskog crkvenog prava g. Željka Kotoranina” u kome “poznati znalac” naširoko i nadugačko dokazuje da je 216. član crkvenog Ustava, koji će Amfilohije da potegne da bi naum ostvario, u suprotnosti sa crkvenim i apostolskim kanonima, sa sve pozivanjem na Antiohijski i Nikejski sabor.

Za svaki slučaj, vladika Artemije je zapretio da će, u slučaju da odluka, koliko god bila nekanonska, ipak bude donesena, za njim poći celokupno monaštvo, te da će manastiri u njegovoj eparhiji ostati pusti.

Činjenica je da je premeštanje episkopa po kazni nezabeleženo u pravoslavlju. Uostalom, svaka eparhija ima visoki stepen autonomije, a vladika je suvereni vladar: on se za sve pita, on odobrava i zabranjuje, on svime raspolaže. Presedan te vrste lako bi mogao da dovede do raskola. I da ne bude zabune: nije razlog Kosovo, već “evrounijatstvo”. Da sve bude zanimljivije, poput političkih lidera iz Severne Mitrovice, koji takođe najavljuju egzodus Srba sa Kosova ako se formira proevropska vlada, Artemije svom snagom podržava “one koji će održati integritet države i naroda”, koaliciju radikala i narodnjaka.

Priča o izmenama u bogosluženju i novotarijama koje pojedine vladike uvode u službu su tek šminkanje puke borbe za vlast: nije zgoreg protivnika opanjkati, omalovažiti, izdajnikom pravoslavlja proglasiti. Cilj opravdava sva sredstva. Nije loše ni da se kolebljivci privuku, da im se pokaže šta može da ih snađe ako se ne priklone.

Sve navedeno, međutim, samo je strategija i taktika, pregrupisavanje snaga za neki budući okršaj. Šta god da bude, koju god odluku o bilo čemu Sabor da donese, ona neće imati dejstva bez patrijarhovog potpisa. Ako neko pomisli da se patrijarh inati, vara se: prosto, telo mu je slabo ali um je funkcionalan, a kormilo neće da pusti do poslednjeg časa jer zna s kim ima posla.

piše: Zoran Majdin; VREME 907; 22. maj 2008VREME;





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo